Hvala.
Premijerka ima reč.
Izvolite.

Hvala.
Prvi potpredsednik i ministar prosvete Ružić.

Hvala.
Narodni poslanik Tandir, dva minuta.

Hvala.
Narodni poslanik Šaip Kamberi. Izvolite.

Hvala gospodine Kamberi. Isteklo vam je tri minuta.
Reč ima premijerka Brnabić. Izvolite.

Hvala.
Reč ima ministar Selaković.
Izvolite.

Hvala.
Reč ima ministar Lončar. Izvolite.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Šaip Kamberi. Izvolite.

Hvala, gospodine Kamberi.
Prošlo je tri minuta.

Imate u trećem krugu.
Reč ima premijerka Brnabić. Izvolite

Hvala.
Ministar Selaković. Izvolite.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Šip Kamberi.
Izvolite.

Gospodine Kamberi, isteklo je dva minuta.
Zahvaljujem.
Samo bih podsetio da posle ovog trećeg obraćanja predstavnici Vlade nemaju više pravo da odgovaraju, ali isto tako i onaj ko postavlja pitanje u trećem odgovoru nema pravo da postavlja pitanje nego da da pojašnjenje da li je zadovoljan odgovorom ili ne. Dakle, da ne širimo dalje.
Samo jednu asocijaciju na sve ovo o čemu smo pričali i koje smo ljude spominjali.
Ovde, u ovoj sali pre dvadeset godina lomili smo koplja, i dan i noć smo ovde sedeli i borili se protiv izglasavanja Zakona o amnestiji za albanske separatiste i teroriste. Tako da, nije nama Šaip Kamberi oslobodio Kurtija, nego Koštunica je potpisao pomilovanje i DOS-ovi ministri i Vlada su predložili Zakon o pomilovanju i o amnestiji, gde su na hiljade albanskih terorista pustili iz zatvora.
Sa ponosom samo mogu da kažem da mi koji smo bili poslanici u to vreme iz Socijalističke partije Srbije i tadašnje Srpske radikalne stranke, ne znam ko je sve tada bio iz Srpske napredne stranke poslanik, ali Veljko i ja smo bili ovde i znamo, do kraja smo se borili i glasali protiv. Kurti bi do pre neku godinu bio u zatvoru još, a ne bi bio kandidat za premijera ili predsednik političke stranke na Kosovu i Metohiji.
Idemo dalje.
Reč ima narodni poslanik Branimir Jovanić.
Izvolite.

Hvala.
Reč ima ministarka Vujović.
Izvolite.

Hvala.
Reč ima ministarka Obradović.
Izvolite.