Opet imamo, gospodine predsedavajući nedoslednost jednu u obraćanju prethodnog govornika. To je pomalo i simpatično. Pazite, sad ovako, kada EU oda priznanje Srbiji za neki rezultat, bilo šta da je u pitanju, dakle, da li je u pitanju neki ekonomski rezultat, da li napredak na svetskoj Dujing biznis listi, da li povećanje plata, da li povećanje životnog standarda, bilo šta, onda to za njega nije istina, Evropa ima loše namere i tako dalje. A kada iz te EU dođe neki podatak o kome usput budi rečeno, on je iznosio te podatke, kako smo mi pali u nekom rangiranju kada je reč o procentu korupcije, onda se taj podatak uzima zdravo za gotovo, uzima se bez ikakve predrasude i proglašava se za merodavan. Dakle, to je jedna nedoslednost koja prosto nije prihvatljiva, ili ste za priznanje rezultata od strane EU, evropskih institucija ili niste. Odlučite zašta ste od ta dva.

Kada je reč o statističkim metodama u koje je malo dublje ušao u poslednje vreme prethodni govornik, vidim da se bavio tim različitim statističkim metodama, kako može neki podatak da se prezentuje na različite načine. Moram odmah da kažem da ja nisam stručan kada je reč o toj oblasti, ali mislim da je govoreći o životnom standardu on zapravo imao u vidu kupovnu moć građana, kada je upoređivao neke zemlje, kada je upoređivao stanje u tim zemljama, pa sa koliko novca može da se kupi koliko namirnica ili tako nešto.

Opet moram da kažem da je on zapravo potvrdio sve ono što sam ja malo pre pričao. Morate da imate u vidu da je inflacija zadnjih sedam godina jedan do dva posto, dakle, sada govorimo o kupovnoj moći građana. Kupovna moć građana se ogleda u inflaciji, u stopi inflacije. Inflacije nema, inflacija je niska, jedan do dva posto zadnjih nekoliko godina. Podsetiću vas da je ranije bila dvocifrena, svake godine je bila minimum dvocifrena, odnosno minimum 10% i na više, a sada je nema. Tako da kada građanin ima 360 evra platu on može da kupi proizvode za tih 360 evra. Kada ima 500 evra platu, može da kupi proizvode za 500 evra. Dakle, ni ta njegova konstatacija ne leži kako zapravo kupovna moć nije onakva kako sam malo pre pokušao da objasnim. Prema tome, građani imaju prilike to i da vide. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajuća, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas je 301 dan kako poslanici dela opozicije ne dolaze na svoj posao za koji uredno primaju platu.

Želeo bih da izrazim zadovoljstvo zbog prihvatanja amandmana uvaženog kolege Marijana Rističevića iz svih onih razloga koje je i Vlada Srbije razmotrila i dostavila nama u svom mišljenju.

Međutim, predsedavajuća i dame i gospodo narodni poslanici, svedoci smo ovih dana ponovnog napada na određene javne ličnosti, na ličnosti koje su ostavile dubok trag u našoj kulturi od strane ovih, konkretno, Dušana Teodorovića akademika, za koga moj uvaženi kolega Marko Atlagić ima jedan zanimljiv nadimak.

Naime, o čemu se radi. Dušan Teodorović akademik, je na svom zvaničnom tviter nalogu monstruozno napao našeg istaknutog umetnika i pevača Bajagu. Ja sam u prilici da vam pročitam kako to izgleda. Dušan Teodorović kaže – Bajaga, nemoj da bude posle da si samo radio svoj posao, ne, ne, pevao si na Vesićevim koncertima, slikao i podržavao moderne varvare, to kaže akademik Dušan Teodorović. Po meni ovo je i pretnja upućena slavnom umetniku Momčilu Bajagiću Bajagi.

Na njegov tvit se odmah nadovezala, sećate se one Vesne Pešić, i ona ima nešto da kaže o tome. Vesna Pešić kaže – bravo profesore, nema tamo-ovamo, malo za kintu sa varvarima, pa malo nazad u pristojnost koja se opire ovom lopovskom režimu. Ovo je jedna velika sramota.

Moram da postavim nekoliko pitanja, dokle više sa targetiranjem? Dokle više sa crtanjem mete na čelu, dokle više sa napadima na javne ličnosti? Ne samo javne ličnosti u Srbiji, već na sve one koji se usude da kažu – ne želim da mi N1 danas i ostali nameću svoja mišljenja, ne želim da mi N1 danas i ovi ostali nameću obrazac ponašanja, ne želim, ne pristajem da mrzim nekoga samo zato što to nalažu N1 danas, NIN, „Vreme“ i svi ostali.

Šta je Bajagin greh? Što radi svoj posao. Jel to njegov jedini greh? Što svira, što radi ono što najbolje ume i zna. Na zvaničnim manifestacijama, zvaničnim državnim manifestacijama, na koncertima, radi čovek svoj posao i posle je izložen linču na društvenim mrežama, od tzv. elite Dušana Teodorovića, za koga moj uvaženi kolega Marko Atlagić ima adekvatan nadimak.

Ne mogu da pristanem na tu vrstu iživljavanja nad svakim ko ne prihvati politiku mržnje koju širi N1, „Dana“ i svih ostalih. Setite se kako je prošao naš glumac Nenad Jezdić. Setite se kako su se iživljavali nad Željkom Joksimovićem što se usudio da kaže autoput je dobra stvar za Srbiju, lakše ću da stignem do Valjeva, jer imamo autoput koga ranije nismo imali. Odmah su ga napali. Setite se kako su se iživljavali nad Goranom Bregovićem i nad svim ostalima.

Ne potenciram samo javne ličnosti, već nad svakim onim koji se usudi da kaže. Mržnja nije dobra stvar iz svih ovih razloga. Zaista smatram da mi kao društvo moramo da se izborimo sa ovakvim pojavama i da prestane ovo ludilo i mržnja koju šire pojedinci iz tog Saveta za Srbiju – jedan od pet miliona i svih ostalih. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, slažem se sa većinom onoga što je izgovorila prethodna govornica, predlagač amandmana, a njeni argumenti su i rezultirali time da amandman bude prihvaćen. Vlada Srbije na taj način šalje jasnu poruku da nam nije važno odakle dolazi, odnosno iz koje poslaničke grupe dolazi konkretno amandman. Dakle, ako je amandman dobar, ako će uticati pozitivno na zakon, mi to prihvatamo i kao Vlada Srbije i kao poslanici vladajuće većine.

Međutim, želeo sam, gospodine predsedavajući, da izrazim nezadovoljstvo jednim pritiskom na rad parlamenta, neprihvatljivim pritiskom na rad Narodne skupštine koje je došlo od strane Foruma sudija Srbije. Ispred mene je članak iz jednih novina. Te novine se samo zovu dnevnim listom, te novine su u praksi odavno postale, da kažem, političko glasilo jedne političke grupacije okupljene oko onog Saveza za Srbiju ili kako se već zove. Kaže – Forum sudija je osudio poslanike zbog uvreda upućenih Miodragu Majiću. O čemu se zapravo radi? U tekstu oni kažu – poslanici vladajuće većine na sednici održanoj pre nekoliko dana izneli su niz uvreda na račun sudije Apelacionog suda Miodraga Majića koji je pustio iz zatvora šiptarske teroriste, oni to stavljaju pod navodnike, ali i da je oslobodio pedofila, takođe pod navodnicima.

Kaže u saopštenju Forum sudija Srbije, protestvuje – kako je istaknuto na taj načine se omalovažavaju sudije koje stručno i nepristrasno vrše sudijsku funkciju i podriva se ugled i nezavisnost pravosuđa, a narodni poslanici direktno krše načela nezavisnosti sudstva i podele vlasti koja su proklamovana Ustavom. Jedino je tačan ovaj deo oko podele vlasti.

Pazite dalje, apelovali su na poslanike da se klone neprimerenih i nedozvoljenih diskusija i da poštuju kodeks ponašanja narodnih poslanika. Da nije smešno, bilo bi tužno.

Prvo, ne može da bude uvreda nešto što je istina. Kako istina može da bude uvreda? Drugo, neka kaže to društvo sudija ili Forum sudija, kako se već zovu, šta to nije istina. Jel oslobodio pripadnike tzv. Gnjilanske grupe? Jel oslobodio ili nije? Jel oslobodio pedofila? Jeste i cela javnost Srbije zna da je tako. Šta je tu uvreda? Šta je tu neistina u krajnjem slučaju?

Treće, niko nikoga ovde ne omalovažava, već ističemo kontinuirano nezadovoljstvo Majićevim dnevnim bavljenjem dnevnom politikom. Svaki dan se čovek bavi isključivo dnevnom politikom.

Želeo bih da podsetim da politički sistem Srbije je definisan Ustavom Srbije i uređenje vlasti počiva na principu podele vlasti. U Srbiji imamo tri grane vlasti i to je sudska, izvršna i zakonodavna vlast.

Potpuno je neprihvatljivo da nekakav Forum sudija Srbije utiče na rad zakonodavne vlasti, utiče na rad Narodne skupštine, drže nam ovde neke lekcije. Kažu

– oni apeluju na poslanike da se mi klonimo neprimerenih, kako kažu, i nedozvoljenih diskusija samo zato što smo istakli nezadovoljstvo time da se jedan sudija, umesto svojim poslom, bavi dnevnom politikom i jedino isključivo je to skopčano sa onim što inače rade ovi mediji koji za njega otvaraju prostor a to su N1, „Danas“ i svi ostali, a to je isključivo napad na Aleksandra Vučića i SNS.

Meni je potpuno neprihvatljivo da mi od njih doživljavamo konstantne napade i pridike i da oni treba da nas uče kako treba da se ponašamo u Narodnoj skupštini. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Na mene je mislila prethodni govornik, da ne kažem govornica, jer onda bi se poslanica Radeta javila da me ispravi, kao nekoliko puta do sada.

Dakle, istine radi, jesam istakao da je Vlada Srbije, kao i vladajuća većina spremna da prihvati svaki amandman koji ide u pravcu poboljšanja predloga zakona, koji ima za cilj da pozitivno utiče na zakon, samim tim i na primenu sutra zakona, a samim tim i na dobrobit građana.

Mi smo to pokazali mnogo puta do sada, a potvrda da je ovo što ja govorim istina, nalazi se u mišljenju Vlade Srbije koja je prihvatila amandman na član 78. Predloga zakona, a koji je podnela njena koleginica Nataša Jovanović i iznela argumente, a Vlada je na to rekla, amandman se prihvata iz razloga navedenih u obrazloženju amandmana. Dakle, prihvatamo argumente, to postaje sastavni deo zakona i ja ne vidim tu, u čemu je problem?

Kada je reč o mladim liderima, pa ja moram da iskoristim priliku da istaknem da sam ponosan što je SNS pokrenula lidersku akademiju, što je pokazala da ima u svojim redovima veliki broj mladih ljudi koji su spremni da se upuste, da kažem, u borbu za bolju Srbiju, da menjaju stvari u Srbiji i što pokazujemo da ozbiljno računamo na njih u budućnosti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Ostalo je nekoliko nedorečenih stvari vezanih za onaj deo diskusije oko prihvaćenih amandmana.

Nekad steknem utisak da neki poslanici, prosto, žale zbog čega su usvojeni njihovi amandmani. Naš narod ima jednu izreku – da li se hvališ ili se žališ?

Ja bih zbog građana Srbije samo želeo da kažem da nije samilost kada Vlada od 31 amandmana prihvati čak 12 od jedne poslaničke grupe. To ne možemo ni na koji način da okarakterišemo kao samilost, tako da mislim da je to bila jedna bespotrebno upotrebljena rogobatna reč.

Pogledajte, amandman na član 3. Vjerice Radete – prihvaćen, amandman na član 9. Dubravka Bojića – prihvaćen, amandman na član 21. Tomislava Ljubenovića – prihvaćen, amandman na član 22. Aleksandra Šešelja – prihvaćen, amandman na član 34. Ružice Nikolić - prihvaćen, amandman na član 71. Filipa Stojanovića – prihvaćen, amandman na član 71. Zorana Despotovića – prihvaćen, amandman na član 77. Predloga zakona Srete Perića – prihvaćen, Nataša Jovanović – prihvaćen, amandman na član 97. Vjerice Radete – prihvaćen, Nikole Savića – prihvaćen, Milorada Mirčića – prihvaćen.

Zašto ovo sve govorim? Govorim i zbog onog dela diskusije koji je upotrebljen kao Vlada Srbije prihvati, ali vladajuća stranka ne prihvata, pa bih se nadovezao i na to da je jedan kolega rekao kako pojedini poslanici fakultativno prate sednicu. Istina je da pojedini poslanici fakultativno prate sednicu, ali oni ne sede ovde, u ovom delu sale, već u onom drugom delu sale. T

i poslanici koji fakultativno prate sednicu imali su prilike da pročitaju mišljenje Vlade, a u mišljenju Vlade se kaže – Vlada je razmotrila radi davanja mišljenja Narodnoj skupštini amandmane na Predlog zakona o poštanskim uslugama i kaže – Vlada predlaže Narodnoj skupštini da prihvati amandmane narodnih poslanika o kojima sam malopre govorio. To vam govorim - Vlada predlaže, meni je žao što ja sad moram da podučavam neke starije kolege, Vlada predlaže Narodnoj skupštini, a vladajuća koalicija usvaja, odnosno prihvata u danu za glasanje, tako da nema mesta onome da vladajuća većina ne prihvata amandmane. Dakle, mi ovim pokazujemo da nam nije važno iz koje poslaničke grupe dolaze amandmani, da li su to amandmani vladajuće većine, da li je to amandman dragih i uvaženih kolega iz opozicije. Dakle, važno je samo da li su amandmani dobri i da li će oni proizvesti pozitivan efekat na Predlog zakona.

Još jedna stvar. Što se tiče zamerki na rad Pošte, ja pozivam prethodnog govornika da sve te zamerke uputi Goranu Ćiriću, šefu poslaničke grupe DS, koji je dugi niz godina bio direktor Pošte, odgovoran za rad i rezultate javnog preduzeća Pošta Srbije.

Dakle, ppšto taj Goran Ćirić više ne dolazi na zasedanja Narodne skupštine, a prima, doduše ne platu, ali paušalni dodatak, pa može da mu postavi poslaničko pitanje. Postoje utorak i četvrtak, kada su dani kada može da se zatraži objašnjenje, odnosno poslaničko pitanje. Ima i poslednji četvrtak u mesecu. Neka mu postavi poslanička pitanja za sve one zamerke o kojima je danas pričao, a mi upravo ovim zakonom, zajedno sa vašim amandmanima koje prihvatamo, radimo na tome da ispravimo sve one nedostatke Gorana Ćirića i bivšeg rukovodstva koje je nanelo štetu i građanima Srbije i javnom preduzeću Pošta. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Replika zbog obraćanja i preporuke da pitam ja Gorana Ćirića. Pitao bih Gorana Ćirića sve ono što ste i vi u vašoj diskusiji zamerili kada je reč o funkcionisanju JP „Pošta Srbije“, ali nije tu, ne dolazi na sednice Narodne skupštine, bojkotuje rad parlamenta, prima paušalni dodatak. Moram da budem potpuno iskren pa da kažem – ne prima platu ovde, dakle, nije na stalnom radu u Narodnoj skupštini, ali prima paušalni dodatak i sve ostale prinadležnosti u tom smislu, ali ne dolazi na svoj posao. Ne dolazi na posao za koji su ga građani birali, ne dolazi na posao za koji uredno, kažem, prima prinadležnosti, ni on, ni ostale kolege iz tog dela opozicije koja sebe naziva Savezom za Srbiju.

Neki bi od njih da se vrate, neki bi od njih da dođu, ali ne dâ Dragan Đilas. Ne dâ im, čvrsto ih drži u šaci, preko onog koji se naziva predsednikom toga što je ostalo od te DS preko Zorana Lutovca. Mnogi bi da se vrate, i kada bi se vratili imali bismo mi pitanja i za ostale. Pitao bih ja i Kenu za Smederevsku Palanku, dosta toga bih imao da ga pitam. Pitao bih i Zorana Živkovića za vinograde i mnoge od njih, i Balšu Božovića za Maldive, ali nisu tu i neće verovatno ni doći, neće dok god je na čelu tog Saveza za Srbiju Dragan Đilas.

Želeo bih vezano za ovo drugo izlaganje koje smo malo pre čuli da samo skrenem pažnju na svojevrsnu neobaveštenost, gospodine predsedavajući, pa, budite, molim vas, ljubazni pa prenesite koleginici našoj da smo mi kao Srbija primljeni u Evroazijsku uniju pre nekoliko dana. Zahvaljujem.

Replika je u pitanju, na lično pominjanje imena. Čini mi se da i kolega Filipović ima pravo na repliku.

Osetio sam potrebu da se javim zbog onog dela izlaganja prethodnog govornika koji je rekao kako mi nismo primljeni ili potpisnici Sporazuma sa Evroazijskom unijom, pa bih ja u tom smislu samo želeo jedno objašnjenje kolegi da dam, a tiče se teme i naslova u jednom ne srpskom već ruskom portalu. Naslov je - Evroazijska unija i Srbija potpisale Sporazum o slobodnoj trgovini. Datum je 25. oktobar, pre tri dana.

Kaže - Evroazijska ekonomska unija potpisala je sa Srbijom Sporazum o slobodnoj trgovini. Potpise ispod dokumenta su stavili predsednik Kolegijuma Evroazijske ekonomske unije, premijeri zemalja i premijerka Srbije Ana Brnabić. Ja ovo čitam zbog građana, a ne zbog kolega koje dobacuju uporno i ometaju me.

U materijalima pripremljenim za ceremoniju potpisivanja, ističe se da ovaj trgovinski sporazum ne samo da u potpunosti usklađuje uslove trgovine Belorusije, Kazahstana i Rusije sa Srbijom, s kojom ove zemlje već imaju bilateralne sporazume o slobodnoj trgovini, nego i stvara ekvivalentan režim prometa jermenske i kirgijske robe.

Ja ovo pričam za građane Srbije, da shvate značaj ovakvog jednog sporazuma. I ne bih želeo da se mi ovde takmičimo u rusofilstvu. Nego je veći rusofil, neko je manje, ali opšte je poznato da je većina građana Srbije tradicionalno rusofilski nastrojena i mislim da tu nema nikakve dileme. Ali Srbija je jasno opredeljena za saradnju sa svim važnim političkim činiocima u svetu, i sa Rusijom i Kinom, kao i sa EU, kao i sa svim ostalim zemljama. Mi imamo tradicionalno dobre odnose i sa afričkim zemljama, sa azijskim zemljama, sa zemljama Južne Amerike i mi to svakog dana demonstriramo na svakom koraku.

Kada je reč o tome da se građani nikada nisu opredeljivali da li smo za EU ili ovakvu ili onakvu politiku, naprotiv, građani se non stop opredeljuju i izjašnjavaju na svim izborima do sada, i 2014. godine, i 2016. i 2017. godine, na predsedničkim, i uvek nedvosmisleno i jasno apsolutnu podršku daju politici koju sprovodi Aleksandar Vučić i SNS. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Sve možete možda i da zamerite, ali ne možete ni na koji način da zamerite SNS nedostatak želje za razvojem dobrih i prijateljskih odnosa sa Rusijom. Dakle, zaista ne mogu da prihvatim takvu vrstu argumentacije. Ne možete da kažete da smo mi evropski fanatici, iako nikada ni u jednoj izbornoj kampanji mi nismo krili da smo strateški opredeljeni za evropski put Srbije. To je jasno, to se zna.

Nama Rusi nikada nigde nisu zamerili to što idemo putem evropskih integracija, naglašavam, evropskih integracija. Nikada nigde nisu zamerili što plediramo da budemo članovi EU. Rusi nam to ne zameraju, a vi ste sad našli da nam to zamerite.

S druge strane, nikada nisu bili bolji odnosi Srbije sa Rusijom, nikada u novijoj političkoj istoriji, nego što je danas, nego što je zadnjih nekoliko godina od kada je Vučić predsednik ili premijer Srbije. Podsetiću da se Vučić sa Putinom u poslednje vreme video 19 puta. Recite mi kada je neki srpski državnik imao tako česte i dobre odnose sa nekim ruskim predsednikom ili premijerom ili zvaničnikom ili državnikom? Nikada, ja ću vam to reći. Devetnaest puta u poslednje vreme. Ponavljam, Rusi nam nikada nisu zamerili to što je naš strateški put približavanje EU.

S druge strane, ponoviću i ono što sam malopre rekao, taj naš strateški evropski put ni na koji način ne ugrožava dobre, i više nego dobre i prijateljske odnose i sa Rusijom, ali i sa Kinom i sa SAD i sa svim ostalim bitnim političkim faktorima u svetu. Zato što nam je stalo jedino do dobrobiti građana Srbije i srpske države. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Ta mantra da Evropa ili EU nema alternativu o kojoj je pričao prethodni govornik, to je, kako da vam kažem, čista izmišljotina da je to mantra SNS.

Nikada, nikada, ni na jednom niti predizbornom skupu, niti na bilo kom javnom pojavljivanju ili učestvovanju, niko iz SNS nije rekao da Evropa nema alternativu. Pomešali ste nas sa nekim drugima. Pomešali ste nas sa nekim drugim političkim partijama kojima je to bila mantra, bio predizborni program, koji su to na svakom koraku govorili. S nekima od njih ste vi lepo i sarađivali, ali to je druga tema. Ne želim da otvaram tu temu.

Dakle, u svakom slučaju, nikada SNS to nije govorila. Mi smo uvek jasno i nedvosmisleno isticali da smo za ravnopravan odnos sa svim zemljama u svetu.

Pomenuli ste Island. Čudi me što ste pomenuli Island. Island je zemlja, članica NATO pakta i Island je zemlja poznata po tome da je u faktičnom smislu te reči, parkiralište za NATO avione. Da li to hoćete od nas? Da li to želite za Srbiju? Da li želite da Srbija uđe u NATO, onda kažite. Biće izbori, kažite - mi smo za primer Islanda, mi smo za to da budemo zemlja članica NATO pakta. Ne verujem da vam je to politički program, ali moram da kažem.

Kada je reč o EU, kako EU priznaje nezavisnost lažne države Kosovo, to nije tačno. Postoji pet zemalja, važnih zemalja EU koje nikada nisu priznale lažnu državu Kosovo. Hoćete da kažete da to nije istina? Pet zemalja u EU nikada nije priznalo.

Da vam kažem predsedavajući, meni je malo degutantno da ponavljam, odnosno da demantujem sve ono što neki godinama govore na račun SNS, pogotovo Aleksandra Vučića, a to je kako će Vučić da prizna nezavisnost Kosova. Sedam godina traje kampanja – Vučić će da prizna nezavisnost, Vučić će da potpiše nešto. Sedam godina. Pa onda idu s datumima, u novembru će on to da uradi, pa će u februaru da uradi, ali nikako sedam godina Vučić da prizna to Kosovo.

Neće ni priznati. Apsolutno neće. Zato prestanite više sa takvim optužbama. Zahvaljujem.

Gospodine predsedavajući, po toj logici, sledeći je, onda bi i Kipar i Grčka trebali da izađu lepo iz EU, trebali bi da napuste EU, ali oni to nisu uradili, nego su ostali u institucijama i u EU i nastavili da se bore za svoje nacionalne interese.

Prethodni govornik, gospodine predsedavajući, je bio, odnosno, još uvek je mlad, ali tada je baš bio mlad pa se ne seća tih partnera o kojima smo govorili gospodin Filipović i ja, partnera SRS, do duše na gradskom nivou.

Iskoristio bih priliku da ga podsetim. U pitanju je Dragan Đilas i to je bio period od 2009. do 2012. godine, gde je političkom trgovinom Dragan Đilas postao gradonačelnik Beograda. Dakle, nije pobedio na izborima, već je političkom trgovinom uspeo, a pre toga su promenili Zakon o izboru gradonačelnika. Ukinuli su mogućnost direktnog biranja gradonačelnika, jer su znali da će Aleksandar Vučić pobediti i postati gradonačelnik. Onda su oni to promenili, ne bi li na svaki mogući način sprečili Vučića da postane gradonačelnik i nekako volšebno, Dragan Đilas je postao gradonačelnik.

Ali, momenat koji je najzanimljiviji u ovoj diskusiji je taj, 2009. godine Nemanja Šarović, koji je tada bio predsednik Gradskog odbora, a danas je narodni poslanik, donosi odluku o ulasku SRS u vlast na nivou Grada Beograda, sa Draganom Đilasom. Oni su jako lepo sarađivali, vrlo uspešno sarađivali. Proizvod te saradnje je bio deljenje upravnih i nadzornih odbora na nivou Grada Beograda, upravnih odbora u javnim preduzećima, komunalnim preduzećima, u ustanovama Skupštine Grada Beograda.

Međutim, ono što je najzanimljivije, želeo bih prethodnog govornika da uputim, on ima načine da to sazna, da li je istina da Vojislav Šešelj kao predsednik stranke nikada nije dao saglasnost i dozvolu da Šarović zapravo uđe u koaliciju sa Đilasom na novu grada?

Zahvaljujem predsedavajući.

Gomila članova Poslovnika je prekršena. Ne znam odakle da krenem.

Imali smo prvo član 107.

(Poslanici SRS dobacuju.)

Molim vas, smirite ih.

Član 107. – dostojanstvo. Povređeno je dostojanstvo tako što je prethodni govornik dok je pričao ministar Đorđević urlao sa svog mesta, mahao rukama i nogama i papirima koje je vrteo, kako je ministar lepo i primetio. To je prva povreda Poslovnika.
Druga povreda Poslovnika se ogleda u tome što ste mu dali da priča dokle je on želeo da priča. Znam da Poslovnik detaljno reguliše koliko vremena narodni poslanik može da provede u reklamaciji Poslovnika. To su do dva minuta. Ne čak ni dva minuta, nego do dva minuta, a on je četiri minuta pričao. Pričao je o svemu, samo ne o onome po kom osnovu se javio, a to je povreda Poslovnika. Zaista mislim da ste trebali da ga upozorite.
Šta je ovde problem, gospodine predsedavajući? Problem je u tome što je ministar u svom odgovoru rekao jednu istinu, a to je da je prethodni govornik u svom obraćanju iznosio demagogiju i jeste u pitanju demagogija i to ne može da bude uvreda ako je istina. Ta demagogija se ogleda u tome što on po svaku cenu i na svaki način …
(Nataša Sp. Jovanović dobacuje.)
…. objasnio sam u čemu je povreda Poslovnika, želi da prikaže kako nešto što je dobro za građane Srbije, što je dobro za milion i 700 hiljada penzionera za njega nije dobro. Nije dobro kada vršimo povećanje penzija zasnovano na realnim osnova, nezadužujemo se.
Nije dobro za vas kada povećavamo penzije i kada smo u prilici da pomažemo penzionerima sa jednokratnom isplatom od 5.000 dinara. Još se usuđuje da kaže kako 5.000 dinara nije ništa, kako je to bez značajna suma. Pa kako ga nije sramota? Pa ja bih voleo da pitam ovih milion i sedamsto hiljada penzionera, pitajte njih da li im je malo 5.000 dinara i da li je to za njih bez značajna suma? Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas je 298 dan kako poslanici dela opozicije ne dolaze na svoj posao, iako uredno primaju platu.

Meni je jasno da jedan od prethodnih govornika, koji nije u ovom trenutku u sali, a koji je danas satima reklamirao povredu Poslovnika, pati za nekim starim vremenima, neki bi rekli starim dobrim vremenima, verovatno su njemu bila ta stara vremena i dobra. To su bila vremena kada je uspešno sarađivao sa Draganom Đilasom, kada su u Skupštini grada Beograda lepo sarađivali, kada su delili upravne i nadzorne odbore u javnim preduzećima i ustanovama grada Beograda.

Ali, ono što nije dobro, proizvod te saradnje bio je ekonomska katastrofa i Beograda ali i Srbije. Ono što nikako ne mogu da razumem to je da njemu smeta kada povećavamo penzije ili kada u ovom slučaju isplaćujemo jednokratnu pomoć penzionerima, ali iz realnih osnova, dakle bez zaduživanja, bez preskupih kredita, već tako što smo ozdravili našu ekonomiju, ozdravili stanje javnih finansija, popravili privrednu sliku, napunili budžet. Za razliku od njegovih prijatelja iz DS koji kada su bili na vlasti uzimali su skupe i preskupe komercijalne kredite, kredite u visini sa kamatnom stopom od 7,5%, pa i 8% da bi isplaćivali pred izbore penzije.

Mi danas, dakle možemo da pomognemo penzionerima jednokratnom pomoću od 5.000 dinara, koliko god se on trudio da to prikaže kao beznačajna suma, a građani Srbije vrlo dobro znaju da to nije beznačajna suma i da povećavamo plate i u javnom sektoru od 8% do 15%, kako smo i rekli i da povećavamo penzije od sledeće godine, dakle, govorim o redovnom povećanju penzija za više od 5% i da pomognemo građanima zaduženim u švajcarskim francima i da nastavimo ulaganja u infrastrukturu, u autoputeve, mostove, bolnice, zdravstvene ustanove, škole, vrtiće, sve ostalo.

Sve su to dobre vesti za građane Srbije, ali je to, pre svega, rezultat teškog i napornog rada i teških reformi koje su započete u vreme kada je Aleksandar Vučić bio predsednik Vlade Srbije. Danas možemo da kažemo da ubiramo plodove tog rada.

Ima još dobrih vesti. Na primer skok na svetskoj Duing biznis listi, kako smo i čuli juče, i upravo na toj vesti, poslednjoj u nizu dobrih vesti se prelamaju, odnosno rekao bih razlikuju se one političke partije, oni politički faktori, ali neki mediji koji se iskreno raduju svakom uspehu Srbije, svakom zajedničkom poduhvatu i oni politički predstavnici ali i neki mediji koji prosto mrze svaki uspeh Srbija, pa je većina medija tu vest prenela onako kako ta vest zapravo i treba da izgleda, a to je da je Srbija ostvarila skok sa četiri mesta na toj svetskoj Duing biznis listi.

Nije u pitanju sama vest i sam naslov te vesti, tu ima nekoliko više kategorija i parametara po kojima se određuje uspeh na toj svetskoj Duing biznis listi. Dakle, razni su parametri u pitanju. Recimo, postoji kategorija dobijanje građevinskih dozvola i tu je Srbija napredovala za dva mesta, a sada zauzimalo devetu poziciju, kako smo i čuli od nekog od prethodnih govornika. U oblasti registrovanja imovine Srbija je 58 mestu. Što se tiče dobijanja kredita tu smo na 67 mestu. Kada je reč o plaćanju poreza - 85. pozicija. U prekogranično trgovanje - 23 mesto, pa kaže prema izvršnoj u obavljenom na zvaničnom veb sajtu Svetske banke, Srbija spada među 42 svetske ekonomije koje su u periodu 2018. - 2019. godina, sprovela je regulatorne reforme u tri ili više od 10 ocenjivanih oblasti, unapredivši uslove lakoće i poslovanja, pa se ističe da je Srbija olakšala dobijanje građevinskih dozvola, uvođenje novog onlajn portala, smanjivanje administrativnih taksi, pa je poboljšala pouzdanost napajanjem električnom energijom obnavljanje trafostanica, instaliranjem sistema daljinskog upravljanja i poboljšanjem održavanja mreže.

Sve su ovo delovi istog izveštaja. U tom izveštaju se navodi da je naša zemlja ojačala zaštitu manjinskih investitora, zahtevajući sprovođenje eksterne revizije, obelodanjivanje transakcija povezanih lica, objavljivanje vlasničkih i kontrolnih struktura, i tako dalje. Pa, se dodaje da smo olakšali plaćanje poreza uvođenjem internih rokova za povraćaj poreza na dodatu vrednost.

Čitav niz parametara koji utiču na ovaj skok o kome smo pričali. Ali, jedan mediji, jedna televizija „N1“ je u pitanju, je drugačije izvestila o ovom događaju. „N1“ je izabrala jednu kategoriju od svih ovih pobrojanih kategorija. Jednu kategoriju samo u kojoj Srbija nije ostvarila napredak i to prikazala kao glavnu vest. Pa su čak pokušali da predstave kako smo mi zapravo nazadovali na ovoj listi, pazite, nismo napravili skok od četiri mesta, već smo zapravo nazadovali za jedno mesto.

Kao što sam rekao malopre, u tome je razlika između onih kojih se iskreno raduju našem uspehu i onih koji mrze uspeh rođene zemlje u kojoj žive. Oni mrze uspehe Srbije, oni se raduju eventualnim neuspesima, oni se raduju elementarnim nepogodama, oni se raduju kiši, poplavama, a najviše se raduju kada se desi neki komunalni problem, ne daj Bože, pukne cev ili tako dalje, to je onda radost, to je onda veselje kod njih.

Zato kažem da se neuspesima naše zemlje raduju samo oni koji ne žele dobro ni građanima Srbije, ni državi Srbiji. Njihova politika je - što gore Srbiji, to bolje njima. Ali, u praksi se uspostavilo da je što lošije njima, to je bolje Srbiji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću biti veoma kratak s obzirom da su moje kolege iznele sve one argumente koji idu u prilog tezi da treba da usvojimo predložena zakonska rešenja.

Danas je 297. dan kako poslanici dela opozicije ne dolaze na svoj posao, a uredno primaju platu. Ono što sam očekivao, to je da bar Marinika Tepić i Boško Obradović dođu danas u Skupštinu kada govorimo o izvozu i uvozu robe dvostruke namene.

Zašto baš oni? Zato što su oni ovih dana iznosili najgore izmišljotine po pitanju onog neuspelog pokušaja da se iskonstruiše afera oko naoružanja, a koja zapravo predstavlja običan napad na ministra unutrašnjih poslova, Nebojšu Stefanovića, ali i na članove njegove porodice. Prvenstveno tu mislim na oca, ali vidim da u poslednje vreme, da su predmet napada i ostali članovi njegove porodice, konkretno brat.

Tako smo od Marinike Tepić mogli da čujemo scenarije i teorije zavera koje su u rangu naučno-fantastičnih filmova. Čak je nadmašila i Boška Obradovića. Ko je slušao sve ono što je Marinika Tepić pričala pre neki dan na konferenciji za novinare ovde u holu Narodne skupštine, mogao je da pomisli da ona zapravo čita scenario za neki film naučne fantastike, sa elementima trilera, ali zapravo se ispostavilo da je upitanju komedija, jer Marinika Tepić nije ni pokušala da pruži neki dokaz ili bilo šta smisleno da kaže da potkrepi te njene teorije zavere.

I nema veze, pričaj šta god hoćeš, optužuj koga god hoćeš, nema veze što to nema nikakvog osnova, nema veze što nema nikakvog smisla, nema veze što su sve nadležne i merodavne institucije u Srbiji momentalno reagovale, demantovale sve moguće navode, pružile konkretne podatke o ovoj nazovi aferi.

Nema veze čak što se time ugrožava odbrambena industrija Srbije. Nema veze, što ovaj nazovi uzbunjivač, a posle se ispostavilo da on nije uzbunjivač, jer zna se kako se po zakonu stiče status uzbunjivača, koliko se god ovaj Gajić trudio da ga predstavi kao uzbunjivača, a od prvog momenta je znao da on nema taj status i taj godinama snima, fotografiše, iznosi poverljiva dokumenta iz ko zna kojih razloga, uopšte ne želim da ulazim u to, dakle, ništa to nije važno, važno je samo da se svaki dan i po svaku cenu napadne Nebojša Stefanović, ostali članovi rukovodstva SNS, Aleksandar Vučić, koji im je svakodnevna meta.

Zzašto? Zato što im je tako naredio njihov šef, Dragan Đilas. Valjda računaju da je bolje da pokušaju da izmisle i konstruišu neku aferu, ne bi li skrenuli pažnju sa najvećih mogućih afera u zemlji, a u svakoj je akter upravo Dragan Đilas. Valjda misle da će javnost u Srbiji da zaboravi da duguje odgovore na pitanja kako je stekao 619 miliona evra. Odakle 25 miliona evra lične imovine, ako je, kako tvrdi, zaradio u Češkoj samo 74 hiljade evra? Onaj njegov potrčko što divlja po Beogradu, Marko Bastać, on je malo dete za njega. Njega su uhvatili samo sa 13 hiljada evra. Pokušao je da ih prošvercuje, pa ga uhvatili. On je valjda još mlad, pa sve misli kada poraste, biće kao šef, Dragan Đilas.

Za sam kraj, želeo bih Mariniki Tepić da dam neke preporuke, s obzirom da je ona vatreni pobornik ovih teorija zavera, evo, ja joj kandidujem nekoliko svetskih popularnih teorija zavera. Ima teorija da zemlja nije okrugla, ima teorija da čovek nije ni sleteo na mesec, postoji na internetu i teorija da reptili vladaju svetom. E, pa pun je internet tih stvari, pa ona pošto voli, a dokona je i zanima se za to, eto, ja joj preporučujem, pa ako ima prilike da čita i da se zanima, bilo bi lepo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine Arsiću.

Ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas je 296 dan kako poslanici dela opozicije ne dolaze na svoj posao, za koji uredno primaju platu. Ali, ono što sam očekivao, to je da bar šef poslaničke grupe DS, Goran Ćirić danas napravi izuzetak i dođe u Skupštinu kada razgovaramo o pošti, poštanskim uslugama, poštanskom saobraćaju. Ako se pitate zašto baš on, zato što je on visoki rukovodilac JP „Pošta Srbije“, nekada je bio i direktor tog preduzeća, a danas je visoki rukovodilac, ako se ne varam specijalni savetnik direktora. Prima veliku platu tamo, mislim da je u pitanju 150.000 dinara, pa je bila idealna prilika da dođe u Narodnu skupštinu da nam da najnovije informacije, kada je reč o funkcionisanju tog preduzeća.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo i u dosadašnjoj raspravi čuli sve argumente zašto bi trebalo da usvojimo predložene zakone, kako će oni uticati i na građane kao korisnike poštanskih usluga i na privredu, privredne subjekte, poštanske operatore i sve ostale subjekte koji su obuhvaćeni, da kažem, predloženim rešenjima.

Sva rešenja o kojima ste i vi ministre govorili idu u pravcu razvoja malih i srednjih preduzeća koja će svoje proizvode moći da plasiraju i prodaju putem elektronske trgovine, obzirom na razvoj elektronske trgovine. Zatim, implementaciji direktiva poštanskih EU, prilagođavanju novim zahtevima tržišta, davanju doprinosa u sprečavanju nelegalne trgovine putem poštanskih paketa, zaštite prava potrošača, korisnika poštanskih usluga itd.

Jako je važno da modernizujemo oblast poštanskih usluga, poštanskih saobraćaj, da modernizujemo ne samo JP „Pošta Srbije“, već svaku oblast koja pripada tzv. Javnom sektoru. Tu mislim i na javna preduzeća i ustanove i na državnu upravu i na lokalnu samoupravu i sve ostalo.

Jedan od osnovnih preduslova za to je da sprečimo sve vidove nepotizma. Evo, ovih dana je aktuelan jedan snimak koji se širi na društvenim mrežama, u kome je glavni akter upravo onaj Marko Bastać o kome je pričao jedan od prethodnih govornika, Veroljub Arsić, koji gostujući u jednoj emisiji potvrđuje da mu je skoro cela uža i šira rodbina bila na izbornoj listi koju je predvodio. Dakle, izbornoj listi za lokalne izbore na opštini Stari Grad.

Evo ovako to izgleda. Voditeljka pita – kada je reč o DS, na 12. mestu vaše liste DS za izbore na Starom Gradu je sestra vaše supruge Milica Lazić. Marko Bastać kaže – tako je. Voditeljka dalje pita – vaša supruga je na 18. mestu na toj listi. Marko Bastać kaže – tako je. Voditeljka pita dalje – da li je na 14. mestu suprug vaše sestre Bojan Dimitrijević, po zanimanju frizer, a vaša sestra Ana Dimitrijević na mestu iza njega? Marko Bastać – tako je. Voditeljka dalje pita – vaš rođak Nemanja Janković je na 16. mestu? Marko Bastać kaže – tako je. Voditeljka dalje pita – da li su tačni sledeći podaci, da je na 19. mestu venčana kuma vaše supruge? Marko Bastać kaže – e, to nije tačno. Voditeljka – na 21. mestu je majka vašeg venčanog kuma i iza nje dve sestre vašeg venčanog kuma Dejana Stojanovića? Marko Bastać kaže – majka jeste, ali dve kume nisu.

Dakle ovo je vrhunski primer nepotizma i nije to sve. Mediji uveliko pišu o Bastaćevom nepotizmu, pa je tako „Alo“ i objavio detaljan spisak svih onih koje je zaposlio kako u opštini Stari Grad, tako i u sportskom centru „25. maj“. Tu imamo i da je njegova sestra Ana Bastać pune tri godine radila u sportskom centru.

Nemanja Janković, Ugovor o radu na neodređeno vreme, zarada 40.000 dinara. Imamo, Marko Mandić, taj je valjda odbornik na Starom gradu, Ugovor o radu na neodređeno vreme, zarada oko 76.000 dinara. Pa, Nikola Rodić, Ugovor o radu na neodređeno vreme, 76.000 dinara. Pa, Milica Vulić, Ugovor o privremeno povremenim poslovima, pa Nikola Vilotijević, pa Igor Majer, Nemanja Švabić, Iva Pajić. Dakle, ovi poslednji su ugovori o privremeno povremenim poslovima.

Ana Dimitrijević je sestra Marka Bastaća, dok je Nemanja Janković njegov rođak. Dakle, ovo su vrhunski primeri nepotizma u beogradskoj opštini Stari Grad. Ja bih želeo da kažem da dok imamo ovakve primere vrhunskog nepotizma ne možemo da računamo na efikasan javni sektor, na efikasnu upravu i to je nešto sa čime moramo da se izborimo u narednom periodu. Zahvaljujem.