Završavam.
Za 200 miliona dinara izveštaj državnog revizora, dakle, ne štampe, za 2011. godinu i administracija predsednika Nikolića uštedela je za šest meseci 20 miliona dinara, za razliku od predsednika Tadića. Kada vratimo te pare, uzećemo onda internet stranicu.
(Srđan Milivojević, s mesta: Replika.)

Poštovana predsedavajuća, prosto sam šokiran sa ovom raspravom kada se govori o članu 9. Zakona o osnovnom vaspitanju i obrazovanju, iz razloga što govori o osnovnom zadatku škole. Osnovni zadatak škole, kako je navedeno u ovom članu zakona, jeste da omogući kvalitetno obrazovanje i vaspitanje za svako dete i učenika pod jednakim uslovima.
Verujem da se čude i naši roditelji i gledaoci o čemu mi pričamo, umesto o članu 9. o zadatku vaspitanja, obrazovanja, a ne o nekakvim konacima. Mi smo čitavih sat vremena upotrebili van ovog zakona. Molim vas, gospodo, skinimo tri stvari jednom sa dnevnog reda u ovoj skupštini.
Prvo, vi gospodo iz opozicije, slagali se s tim ili ne, Tomislav Nikolić je predsednik države i on je za vas i nas predsednik i to skinimo s dnevnog reda.
Drugo, isto tako nemojte spominjati više ni gospodina Vojislava Šešelja, skinimo to danas za vjekova i za amen. On je za vas to što jeste, za mene lično on je srpski heroj. Ostavimo to istoriji, neka ona to kaže.
Treće, vraćam se sad na ovaj osnovni zadatak. Kako vidite osnovni zadatak ovde stoji, jeste obrazovanje i vaspitanje. Možda bi, gospodo iz Ministarstva, trebalo preformulisati, možda je trebalo ovim amandmanima ovih poslanika koji su podneli, da nije osnovni zadatak obrazovanje i vaspitanje, nego vaspitanje i obrazovanje, da damo akcent više na reč "vaspitanje". S tim dokazujemo i opredeljujemo svoj odnos prema vaspitanju i obrazovanju. Da smo to radili u prethodnih 15 godina, ne bi neki narodni poslanici palili ovu skupštinu, što je izraz nevaspitanja, i da je nisu zapalili nikada ne bi bili danas ovde poslanici. Isto tako, odraz nevaspitanja je terati svog predsednika države u Hag. Da nisu to radili, ne bi danas ovde govorili.
Dalje, dozvolite da kažem da je ovaj član 9. jako prihvatljiv od strane ministra i Ministarstva prosvete i nema razloga da prihvatimo ove amandmane, jer amandmani narodnih poslanika u suštini ne menjaju bit i suštinu člana 9, a to je zadatak osnovne škole.
Vrlo je dobro što je u amandmanu naglašena borba protiv diskriminacije. To su velike stvari da se zakonom prvi put reguliše. Nastavnici u osnovnim školama će svojim planovima, kako razrednih zajednica, tako škole i u celini planovima razraditi pojedine zadatke u ovom osnovnom zadatku o kojem se radi.
Da završim, podržavam ovaj član 9, a nisam za ove amandmane i mislim da oni zaista nemaju smisla, jer ne menjaju suštinu i srž člana 9. Hvala.

Poštovani predsedavajući, gospodine generale, poštovani ministre, pomoćnici ministra, državni sekretari, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi, pre nego što počnem da govorim o ovom setu zakona, da se zahvalim gospodinu ministru i njegovom timu što je smogao snage u najkritičnijem momentu da poseti Univerzitet na Kosovu i Metohiji u Kosovskoj Mitrovici, zajedno sa svojim saradnicima. To čine i danas. Danas je državni sekretar dole, dr Mašić i Vera Vujičić itd. Bilo bi dobro da se i u budućnosti održava takva veza.
Poštovani narodni poslanici, živimo u vremenu transformacija i promena, kako na globalnom planu, tako i u našoj zemlji. Zapravo, živimo u vremenu globalizacije kao univerzalnog procesa integracija i promena na međunarodnoj osnovi.
Republici Srbiji, pa i zemljama u regionu, posebno je teško slediti proces globalizacije zato što moraju izvršiti bolan proces tranzicije, tj. prelaza društvenih socijalističkih odnosa u kapitalističke odnose, odnosno transformaciju socijalizma u parlamentarnu demokratiju. Srbiji je to još jedan teži zadatak zato što je imala prethodne ratove.
Od tranzicionih promena su bivše vlasti obećale građanima Srbije sledeće. Prvo, intenzivni rast industrijske proizvodnje. Drugo, rast investicionih ulaganja. Treće, veći dotok stranog kapitala i ulaganja u privredu zemlje. Četvrto, bolji standard građana. Peto, brži rast zaposlenosti. Šesto, nagli pad korupcije i kriminala i sedmo, kvalitetnije vaspitanje i obrazovanje.
Ove obećane vrednosti tranzicione promene u našoj zemlji nisu se ostvarile. Umesto tih vrednosti građani Srbije i država Srbija dobili su sledeće. Prvo drastičan pad industrijske proizvodnje. Drugo, zamrzavanje investicionih ulaganja. Treće, prespor dotok stranog kapitala. Četvrto, veliki porast nezaposlenosti, negde do 26%. Peto, slabiji standard građana Srbije. Šesto, nagli porast korupcije kriminala i sedmo, o čemu danas ovde govorimo je, loš kvalitet vaspitanja i obrazovanja.
Dame i gospodo narodni poslanici, motor svih tranzicionih promena trebalo je biti znanje, odnosno vaspitanje i obrazovanje. Srbija je najpre trebala izvršiti transformaciju vaspitanja i obrazovanja, ne samo u njegovim pojedinačnim delovima, kao što je činjeno, nego čitavog sistema u celini. Kažem da je vaspitanje trebalo transformisati ne obrazovanjem samo, nego i vaspitanjem, a da ga je ukinula a ne transformisala. To ću posebno i obrazložiti.
Srbija nije prihvatila transformaciju sistema vaspitanja i obrazovanja u celini jer nije imala hrabrosti. To znači da nije imala viziju, nije imala ljude u ministarstvima prosvete koji su trebali imati toliko političke hrabrosti da idu u promene koje su neminovne, ne samo u zemljama severoistočne Evrope, a posebno u našoj Srbiji.
Najpre je trebalo transformisati opšti cilj vaspitanja. Na tome insistiram, gospodo iz ministarstva, jer postajući socijalistički, citiram - svestrano razvijena ličnost sa bogatim umnim, dakle, intelektualnim, moralnim, estetskim, radno-tehničkim i fizičkim karakteristikama, završen citat, nije odgovarao novim kapitalističkim odnosima. Možda je novim kapitalističkim odnosima nešto trebalo transformisati u smislu nečega drugog, da idemo ka ličnosti znanja u funkciji rada i života.
Dalje, može se postaviti pitanje – kakvog znanja, da li usko stručnog, informativnog, ili sa naglašenom radno-tehničkom karakteristikom? Nažalost, ovu radno-tehničku karakteristiku ovim zakonima koji su pred nama smo zapostavili, a to bi trebalo da bude jedan od prioritetnijih komponenata pri definisanju opšteg cilja vaspitanja i obrazovanja.
Do danas, i u ovim zakonima koji su pred nama, nismo izvršili redefiniciju opšteg cilja vaspitanja. To je kao da gradimo kuću bez temelja. Osnov svakog sistema vaspitanja i obrazovanja jeste njegov opšti cilj. Na osnovu takvog redefinisanog opšteg cilja je trebalo izvršiti redefinisanje vaspitno obrazovnih zadataka u celini. Pri tome, ne bi se trebalo zaboraviti na tradicionalne, moralne, nacionalne i civilizacijske vrednosti. O tome je nešto govorio prethodnik. Isto tako, trebalo je redefinisati ulogu porodice kao važnog faktora vaspitanja i obrazovanja. To znači zdravu i celovitu porodicu kao jedan od nezaobilaznih faktora vaspitanja. Tranzicioni, ekonomski i socijalni odnosi su porodicu doveli u takav položaj da ona ne može ispuniti svoj vaspitno obrazovni zadatak.
Sve više nam je porodica sa jednim roditeljem, takvom vidu porodice doprinela su razna događanja, ali sve učestalije rastave brakova. Njena vaspitna uloga svedena je zbog ekonomske krize takoreći na minimum. Tranzicione promene dovele su sistem vaspitanja i obrazovanja dotle da je on danas urušen, nije otvoren, devalviran, degradiran i nejedinstven. To su osnovne karakteristike po meni danas vaspitanja i obrazovanja sistema u kojem se mi nalazimo.
Stručno dozvolite da kažem nešto iako je u zakonima ovim nagovešteno o stručnom usavršavanju nastavnika da nije na zavidnoj rezini, iako je u zakonima inicirano ovde na vrlo dobar način, ali u praksi vrlo često se na seminarima za stručno usavršavanje nastavnika pojavljuju osobe iz nevladinih organizacija čije su stručne i obrazovne mogućnosti počesto ispod nivoa samih nastavnika koje oni obučavaju. Ovo je dokaz da naš vaspitno obrazovni sistem zahteva istinsku reformu i rekonstrukciju na nivou, rekao bih, pedagoške revolucije.
Zanemarili smo vaspitanje ne samo u školi, nego i u društvu. Rekao bih da smo proterali vaspitanje iz škole, iz učeničkih organizacija, sa ulice i slobodnih aktivnosti učenika, čak smo proterali, verovali ili ne, vaspitanje iz zakona. Tako su nam se zakoni zvali – Zakon o osnovnoj školi, Zakon o srednjoj školi, umesto Zakon o osnovnom vaspitanju i obrazovanju, Zakon o vaspitanju i obrazovanju u srednjoj školi itd. Kao posledica toga danas imamo nevaspitanje vrlo često u školi, roditeljskom domu, na sportskim igralištima, u sportskim organizacijama, u političkim strankama, pa čak i ako hoćete i u ovom parlamentu i društvu u celini. Zbog toga se bavimo sa posledicama nevaspitanja, a to znači nasiljem, mržnjom, nekulturnim ponašanjem na svakom mestu, ubistvima u školi, što nam se neretko događa, na ulici. Bavimo se drogom, alkoholizmom, prostitucijom, pljačkom, mitom, korupcijom, kriminalom, a to je sve, verovali ili ne vi koji radite u vaspitno obrazovnim ustanovama, posledica vaspitanja, odnosno bolje reći nevaspitanja.
U ovoj tranzicionoj krizi pojavila se poplava privatnog školstva, ovo posebno podvlačim, sa tendencijom da i stranci otvaraju ne samo škole nego i fakultete u našoj sredini. Ovu problematiku potrebno je izanalizirati i proučiti, kako bi je postavili na mesto koje joj pripada u našem društvu. Pedagoški poziv prosvetnog radnika je ugrožen sa više strana brzim razvojem obrazovanja, lošom politikom u vezi sa materijalnim položajem prosvetnih radnika, neodgovornim i neprofesionalnim ponašanjem pojedinih nastavnika koji su zalutali u školu i kadrove, a njih, priznaćete, nije malo. Tu malo greše i gospoda iz Ministarstva. Izvinjavam se što moram reći. Verovali ili ne, na moje pitanje - da li postoji popis univerzitetskih profesora, odgovor je bio – ne. Odgovaram da se ode u Lovački savez Srbije pa ćete videti da ima popis. Znate li zašto popisa nema? Zato što nam nastavnici na univerzitetima izvode nastavu na tri, pet, 10, 12, a jedan čak na 22 radna mesta. Po zakonu može samo na jedno radno mesto u trećinskom odnosu. Kako možemo otvoriti perspektivu mladim generacijama? Zakonodavac je tu bio jasan, ali mi u praksi sprovodimo druge stvari.
U vreme teške ekonomske krize škole i fakulteti trebaju preduzeti mere za zaštitu porodičnog budžeta od raznih vidova profiterstva, a on nije mali u školama, sitne i krupne trgovine, bilo da je reč o kupovini udžbenika, radnih sveski, rekreativne nastave i ekskurzija, kao i svih vanrednih izdataka roditelja. Imamo slučaj da se kupuju dupli udžbenici. Jedan se ostavlja u školi a drugi se nosi kod kuće. Da li možete verovati da se to radi u Srbiji u 21. veku. Kažu da su teška deci pa neka ostave kod kuće. To je pedagogija pljačke roditelja i to je nerazumljivo u pedagogiji 21.
veka. Znate li zbog čega se to radi? Neko je uzeo postotak i to dva različita udžbenika, pogotovo ako je u pitanju Bukvar u prvom razredu. Učitelj mora dva da ima, pa i učenik.
Štednja kao stalna moralna vaspitna kategorija ličnosti mora biti vaspitna vrednost ukalkulisana u ovaj zakon ovde, a njega gospodo zaista nema. Pogledajte zakone Nemačke i drugih organizacija i vidite ovu moralnu vrednost pa ćemo da vidimo da je kod njih ukalkulisano.
Strategija obrazovanja koja je donešena. Mogu da pohvalim i Ministarstvo prosvete što je nakon dugi niz godina ipak izradilo tu Strategiju obrazovanja, ali se nije dovoljno oslonilo na pedagošku nauku niti na bogato srpsko iskustvo već na preporuke i naloge iz evropskih centara. Govorim o onom smislu o kojem je moj prethodnik malo pre govorio. Ona već u svome nazivu nema vaspitanja. Pokazaću vam. Evo te strategije. Ona nosi naziv – Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine.
Predsedavajući, ako im nije interesantno neka poslanici napuste, a ne da ometaju. Ovo govorim zbog predstavnika Ministarstva i građana, a ne zbog vas gospodo kojoj ovo nije zanimljivo.
Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine umesto da nosi naziv – Strategija vaspitanja i obrazovanja. Verovali ili ne, ako ste je čitali, a verujem da jeste jer smo je dobili, do 15 strane u nijednoj rečenici ne spominje se reč vaspitanje. Izvolite pogledajte pa ćete videti koliko držimo do vaspitanja. Strategija nije išla na ovu skupštinu. Nju je donela Vlada. Bilo je čitanje, ali nije bilo na odmet da se našla među narodnim poslanicima.
Razvoj vaspitanja i obrazovanja kod nas zadnjih 10 godina kretao se u okviru paradoksa i protivrečnosti. Konstantno sve vlade od prethodne do današnje deklarisale su i obećavale reforme, a istovremeno sve znatnije pogoršavale materijalne osnove vaspitanja i obrazovanja i rapidno otežavanje uslova za pedagoško stručno usavršavanje kadrova i praćenje inovacija. Nastavnici to vrlo dobro znaju u osnovnim i srednjim školama. Ugašeni su dečji listovi, časopisi. Teže se ide na seminare. Centralizacijom rukovođenja u ustanovama stvorena je kontraproduktivna atmosfera nesigurnosti i straha, pasivnosti u školama. Iz nastavnih predmeta proterali smo sadržaje koji govore o patriotizmu. Sa tom rečju su pojedinci u ovom parlamentu unazad tri godine se ismejavali, da ne kažem da nije reč smela da se upotrebi.
Istoriju kao nastavni predmet svodimo na minimum. Te sadržaje koji govore o patriotizmu treba hitno vratiti u nastavne programe, a istoriju kao obavezan nastavni predmet od petog do osmog razreda u osnovnoj školi sa po dva časa i u srednjoj školi sa dva časa bez obzira koji su smerovi. Bilo bi dobro da vratimo ono što smo izbacili iz slušanja muzike iz četvrtog razreda osnovne škole. Baš "Marš na Drinu" smo izbacili ili iz srpskog jezika Ivan Goran Kovačić "Jama, deseto pevanje". Isto tako sadržaje iz područja zaštite i unapređivanja čovekove okoline treba vratiti kroz sve nastavne predmete.
Ovde je bilo reči da bi se trebao poseban nastavni predmet baviti sa tim. Gospodo iz Ministarstva, vi ste to vrlo dobro inicirali prvi put u zakonu, što je dobro. Međutim, moram da kažem da u praksi ne sprovodimo ekologiju onako kako bi ona zaista trebala. Moram da kažem da je bivši ministar ekologije u bivšoj vlasti imao slogan – očistimo Srbiju, umesto da je postavio slogan – ne prljajmo Srbiju.
Reći ću vam zašto to, ali je znao uzeti za takve bilborde 500.000 eura, ne govorim iz štampe, nego DRI.
Sve više neke nevladine organizacije promovišu slogan "Upotrebljavajmo pravilno špric kada je u pitanju droga", umesto "Ne drogirajmo se, ne drogirajmo našu decu". Ovo govorim, dame i gospodo narodni poslanici, zbog toga što se mi stalno bavimo posledicama umesto uzrocima i to je problem. To je problem ovih zakona. Zakoni su dobro postavljeni, gospodo iz Ministarstva, međutim mi se u praksi počesto, zbog zanemarivanja vaspitne funkcije škole i faktora vaspitavanja, bavimo onda posledicama a ne uzrocima.
Dobro je što ste u zakon stavili naglašenu ulogu zaštite i unapređivanja čovekove okoline i što ste to stavili kao jedan od elemenata godišnjeg rada plana škole. Potpuno razumem zašto ste to stavili, premda ne bi trebalo možda to u zakon, zbog toga što je bilo zanemareno. Verujem da ste želeli naglasiti funkciju ekologije u životu u celini.
Kada je u pitanju osnivanje univerziteta, dve rečenice o njima, jer sistem mora biti jedinstven od osnovne škole do univerziteta, trebali smo se držati evropskih merila. To su danas neke kolege ovde i govorile, ali dame i gospodo narodni poslanici, po tim merilima na svakih milion stanovnika dolazi jedan univerzitet. Gde smo mi danas u Srbiji? A, mi radimo suprotno, imamo, čini mi se, sedam državnih univerziteta i osam privatnih, čuo sam čak i deveti da se privatni uspostavlja, petnaest, a nemamo 15 miliona stanovnika. Za taj broj trebali bi imati otprilike 15 miliona stanovnika, pa umesto u Evropu, mi odosmo u Afriku.
To je ono što mi u zakonima donosimo jedno, u praksi sprovodimo drugo, a iz kojih razloga, vama je vrlo dobro poznato. Koliko ima područnih odeljenja fakulteta, niko ne zna. Zašto imamo preveliki broj univerziteta? Zato što je to najlakši način zarade, a mito i korupcija i kriminal i to neviđenih razmera. Nastava se izvodi, citiram: "u ciglanama, fiskulturnim dvoranama i bioskopskim salama" – "Politika", 20.11.2010. godine, verovali ili ne, a izveštaj glavnog inspektora. To je naša stvarnost. Dakle, zakon je jedan, a u praksi sprovodimo drugo.
Nepotizam koji preti vaspitanju i obrazovanju da ga uništi, kao oblik kriminalnog ponašanja, u školama i fakultetima caruje. U jednoj vaspitno-obrazovnoj ustanovi imamo pet zaposlenih iz iste porodice, a da ne kažem da je glava porodice dekan fakulteta. To smo mi. To je Srbija danas. Kako reče prethodnik, trebamo videti šta smo danas, a šta bi u budućnosti.
Da bi se unapredilo vaspitanje i obrazovanje, potrebno je najpre reorganizovati Ministarstvo prosvete da bude funkcionalnije, efikasnije. Zavod za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja treba izdići na mesto koje mu pripada, da unapređuje vaspitanje i obrazovanje, a ne da osnivamo nove agencije za vaspitanje i obrazovanje. Pogledajte zadatak.
Molim vas, predsedavajući, da umirite gospodu poslanike, pa makar iz moje poslaničke grupe, ili ću ja zaista završiti, prekinuti. Ja ovo zbog pojedine gospode i ne govorim ovde…
(Predsedavajući: Izvinjavam se. Stvarno molim narodne poslanike da ne komentarišu sa mesta. Izvolite.)
… govorim zbog predstavnika Ministarstva i pojedinih poslanika kojima je ovo interesantno.
Dakle, ova agencija ima isti zadatak, ako ste videli i uporedili, kao i Zavod za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja, isti je cilj. Ako ste imali nameru da preorijentišete Zavod i ona dva zavoda u agenciju, onda ću ja to pozdraviti, da se ne uzimaju novi ljudi, ali to je trebalo onda naglasiti ili obrazložiti.
Transformaciju škole iz obrazovne u vaspitno-obrazovnu ustanovu hitno moramo izvršiti. Mi smo u školu uveli milicajce, umesto pedagoge i vaspitače. Dame i gospodo, možemo mi njih uvesti umesto 250, gospodine ministre, danas koliko imamo u školama, još 10.000, ali mi koji se bavimo čitav život pedagogijom znamo da nećemo poboljšati vaspitanje sa uvođenjem policajaca. Uvođenje milicije u škole je krajnje priznavanje da nam je vaspitna funkcija škole na najnižoj tački u istoriji pedagogije. To gospoda profesori na fakultetu koji su predavači pedagogije vrlo dobro znaju, kao i oni koji dobro znaju istoriju pedagogije.
Umesto toga, vratimo tradicionalne faktore vaspitanja, redefinišimo njihove sadržaje i imaćemo dobru vaspitnu situaciju u školama. Daću jedan primer. Imali smo do sada u moralnom vaspitanju jedan od zadataka – odnos prema društvenoj imovini. Šta smo mi tu učinili? Ništa. Promenili društvenu imovinu, ostao isti zadatak. Umesto, mogli smo promeniti taj zadatak, odnos prema privatnoj i prema eventualno državnoj imovini i odrediti sadržaj, uzeti iz prethodnog zadatka i nove sadržaje. Ostavili smo to, ostavili smo haos i zato imamo vaspitnu situaciju kakvu momentalno imamo.
Apelujem, gospodo iz Ministarstva prosvete, na vas i čitavu Vladu Republike Srbije da skinu Srbiju sa stuba srama u Evropi činjenjem i nečinjenjem, što pedagoški radnici, vaspitači, učitelji i nastavnici, profesori, pedagozi nisu dobili nacionalne penzije, dok bogati sportisti jesu, a čiji su proizvod povremeni pehari i medalje, dok su proizvodi pedagoške armije za katedru ljudi, intelektualni kapital, finansijski i kulturni kapital, sloboda i demokratija. Ovu nacionalnu bruku u društvu znanja 21. veka, u svetosavskoj, vukovskoj i pelagićevskoj Srbiji, sasvim izvesno oštro bi osudio i vožd Karađorđe i njegov veoma uvaženi prvi popečitelj prosveštenija, vaš prezimenjak, gospodine ministre, Dositej Obradović. Zato unesite to u Zakon o vaspitanju i obrazovanju, da bismo učitelje digli na pijedestal društva, učenja, znanja i slobode i demokratije 21. veka.
Na kraju, dozvolite da kažem. Do danas oblast osnovnog i srednjeg obrazovanja uređivala su tri zakona, Zakon o osnovama sistema, vaspitanja i obrazovanja, Zakon o osnovnoj školi i Zakon o srednjoj školi. Dakle, dve oblasti vaspitanja i obrazovanja uređivala su tri zakona bespotrebno. Voleo bih da mi neko kaže zbog čega je to. Sa ova tri zakona uveden je haos u obrazovanje i vaspitanje, to dobro znaju nastavnici. Moja anketa među učiteljima i nastavnicima u osnovnoj školi govori da 40% ih ne zna uopšte da postoji krovni Zakon o osnovama vaspitanja i obrazovanja, nego samo Zakon o osnovnom vaspitanju i obrazovanju.
To stanje trebalo je prekinuti donošenjem dva ova nova zakona, bez Zakona o osnovama sistema, odnosno krovnog zakona. Ako je to Zakon o osnovama sistema, govorim o sistemu vaspitanja i obrazovanja, zašto se ne govori o visokom obrazovanju, ili njega mislite da ste izbacili iz sistema vaspitanja i obrazovanja. Nema ni jedne reči. Dakle, takvog krovnog zakona nemaju ni zemlje u okruženju, a nema ga nigde u Evropi, a mi hoćemo u EU. Hoćemo evropska merila.
Počesto se prepliću isti zadaci i u jednim i u drugim. Sva potrebna rešenja valjalo je ugraditi u Zakon o osnovnom vaspitanju i obrazovanju i Zakon o srednjem vaspitanju i obrazovanju. Ovako zadržavamo haos, ako hoćete, i u pravnom pogledu.
Na kraju da kažem da u celini zakoni imaju jako dobrih rešenja, da su neke stvari inicirale koje nisu prethodni zakoni, pa pitanje je kako će se sprovesti u praksi. To zavisi i od donošenja novih nastavnih planova i programa koje hitno treba redefinisati. Zbog toga predlažem Ministarstvu da pod hitno, zajedno sa fakultetima, definišu opšti cilj vaspitanja i obrazovanja iz koga bi proizilazili posebni ciljevi i zadaci, da izradi nacionalni okvir kvalifikacija, o tom posebno nisam hteo govoriti, to je nezamislivo.
Dalje, hitno doneti zakon o visokom obrazovanju. Ne znam zašto on nije donet u sklopu ovoga, jer tu imamo najviše problema. Najhitnije treba doneti transformisane nastavne planove i programe pojedinih nastavnih predmeta za osnovnu i srednju školu i hitno, najhitnije prići nostrifikaciji naših diploma. Mi smo imali jedno slušanje i to je haos. Može i nas poslanike da bude sramota što nismo podsticali. Naša deca završe na Kembridžu i drugim evropskim fakultetima da bi nostrifikovali diplomu od dva meseca do pet godina, od 200 evra, citiram, do 2.000 evra. Prosek Evrope je 75 evra.
Možemo mi doneti sve zakone, ali ako ih ne budemo sprovodili u praksi, a to je moguće jedino uz dobar inspekcijski nadzor, koji je na vrlo niskom stepenu jer i njega treba reorganizovati, od ovih zakona neće biti ništa. Gospodo, pozivam i vas iz opozicije i pozicije da glasamo za ove zakone. Zašto? Zato što su inicirali masu stvari koje nisu imali prethodni zakoni. Da su trebali još neke stvari obuhvatiti, trebali su, ali je trebalo ići u korenitu reformu. Tu korenitu reformu trebalo je započeti 2000. godine. Da li ćemo mi krpljenjem ovih zakona izaći iz krize? Verovatno hoćemo, jer smo po meni polovinu stvari već prevazišli, redefinisali. Zato vas pozivam da glasamo za ovo i damo mali doprinos, ne Ministarstvu prosvete, nama i zakonima, nego našoj deci. Verujte da će nam biti zahvalni. Hvala.

Samo ću jednu rečenicu, nemam nameru da dajem repliku, samo da kažem da se zaista izvinjavam ako sam nekoga uvredio, a mislim da nikoga nisam spomenuo. Drago mi je da su se neki prepoznali možda u mojoj diskusiji, pa makar ona bila iz Makarske iz sedamdeset i neke godine, kako reče gospodin, a možda i iz `68. godine, pa makar ovo bilo i predavanje za jedan naučni skup iz domena vaspitanja i obrazovanja. Znam koja je reč pojedinu gospodu najviše uvredila, to je patriotizam, jer su iz tih poslaničkih klupa vršena ismejavanja u ovoj skupštini. To je gospodin, prozvaću ga direktno, Žarko Korać. Citiraću i datum, jer vi znate da ja napamet ne pričam itd. Prema tome, ovde su se ismejavali patriotizmu.
Izvinjavam se gospodinu Đuriću, ali njega nisam spomenuo. Zašto je uopšte i reagovao zaista mi nije poznato, ali preporučujem da svoja viđenja i kritiku na moje izlaganje da u nekom naučnom časopisu ili dnevnom listu, pa možemo onda nastaviti raspravu, jer ovo su čisto stručne teme, ne političke. Verovatno je gospodin Đurić nastavnik ili profesor u osnovnoj školi. Ako jeste, onda možemo preko stručnih časopisa, jer ovde se radi o reformi vaspitanja i obrazovanja. Još jedanput se izvinjavam ako sam nekoga uvredio.
Što se tiče porodice, ovo mi je teško palo, moram da mu kažem da u porodicima danas ima više ubistava nego unazad 20 godina.

Hvala gospodine predsedniče, da kažem samo nekoliko rečenica povodom ova dva sporazuma. Uglavnom i jedan i drugi su zapravo predlog zakona dobro obrazložen od gospodina ministra, gospodina Mrkića i naše uvažene koleginice Irene Vujović.
Dozvolite mi da kažem da ga valja podržati iz više razloga. Kratko ću navesti samo tri. Prvo što će njegovom primenom članovi porodice diplomatsko-konzularnih predstavništava baveći se plaćenim poslovima obavljati bolje svoje odgovorne poslove. Drugo, što se zakon primenjuje na obostranoj bazi reciprociteta i treće zbog čega sam se javio, što se radi o Predlogu zakona država, nama susednih i prijateljskih sa kojima imamo tradicionalne, dobre i prijateljske odnose sa ove države.
Pošto sam član Kluba prijateljstva sa Republikom Makedonijom, dozvolite da kažem nekoliko rečenica.
Republika Makedonija i Republika Srbija povodom ovog trećeg, njihovi građani imaju dobrosusedske tradicionalne dobre odnose. Oni nisu samo plod dnevno-političkih potreba, negu su utemeljeni dugogodišnjim, pa čak i vekovnim vezama na mnogim poljima života i rada, na kulturnom, ekonomskom, političkom, naučnom, religioznom, obrazovnom i drugim. Ta dobrosusedska veza između ove dve zemlje, posebno su utvrđene preko naših mešovitih brakova, rodbinskih veza. Dakle, skoro iste vere, skoro identičnog podneblja, identičnog stremljenja ka Evropskoj uniji i jedne i druge zemlje, istog korena jezika i pisma ili slične kulturne baštine, iste ili slične istorijske vertikale, iste ili slične tradicije i međusobnog uzajamnog poštovanja dvaju naroda.
Gospodine predsedniče, ova naša dobrosusedska saradnja se svakodnevno usavršava. Ta saradnja je plod i politički dobrih odnosa. Dozvolite samo da kažem da poseta predsednika Skupštine Republike Makedonije, gospodina Trajka Veljenovskog Republici Srbiji je bila nedavno i da se susreo sa predsednikom našeg parlamenta, gospodinom Nebojšom Stefanovićem, predsednikom države Tomislavom Nikolićem, predsednikom Vlade Ivicom Dačićem, dakle i našom poslaničkom grupom prijateljstva ovde u našem parlamentu.
Nadalje, naš predsednik Vlade Ivica Dačić, izvršio je službenu posetu, predsednik Tomislav Nikolić službenu posetu Republici Makedoniji. Ono što je najvažnije istaći danas da ovde narodni poslanici čuju, a i građani Srbije, Srbi u Makedoniji imaju status nacionalne manjine od 2001. godine, da se uči u tri škole srpski jezik u Makedoniji, da Makedonci u Republici Srbiji su nacionalna manjina, koja ima svog predstavnika u parlamentu Republike Srbije, a to je gospodin Spirovski, koji sedi ispred SNS, a da Srbi u Makedoniji imaju dva poslanika u parlamentu.
Na kraju, gospodine predsedniče, što se tiče Republike Srbije i ovog drugog predloga zakona sa Republikom Turskom, govoriću dve-tri rečenice, povodom onog trećeg razloga koji sam na početku rekao, jer se radi o nama dobro prijateljskoj susednoj državi. Kažem da smo juče potpisali i jedan sporazum sa Republikom Turskom i da se Samit danas održava na bazi tri države i da je taj prijateljski odnos sa Republikom Turskom, građen ne samo na političkom nego i na dobrim poslovnim i ekonomskim vezama.
Pozivam sve poslanike iz drugih parlamentarnih stranaka da sto posto podržimo oba ova sporazuma, da time signal pošaljemo nama prijateljskim zemljama i da iskažemo svoje dobre odnose prema zaista ove dve prijateljske zemlje. Hvala vam lepo.

Poštovani predsedniče, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, u gradu Beogradu, šest kilometara od trga Republike, u naselju Kotež već nekoliko meseci izbijaju kanalizacione vode i fekalije. Neko vreme, a i danas su ugrozile izbeglički kamp i kome ima male dece.
Već sam jednom upozoravao nadležne da uklone kvarove, jer prete ne samo ekološki nego i zdravstveni problemi širih razmera. Predstavnici izbeglih i raseljenih lica su obišli, a i pismeno reagovali, opštinu Palilula, gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa, preduzeće kanalizacije i Republički komesarijat za izbegla i raseljena lica. Oni su ih slali od jednih do drugih, tako da je i danas taj problem ostao nerešen.
Postavljam poslaničko pitanje Ministarstvu za lokalnu samoupravu – misli li ono kontaktirati gradonačelnika, gospodina Đilasa, da se on lično angažuje i reši ovaj problem, kako ne bi došlo do većih ekoloških i zdravstvenih problema?
Drugo. Postavio sam poslaničko pitanje u vezi nastavnog osoblja i radnog staža nastavnika prognanih iz Republike Hrvatske, koji su od 1996. godine do 2000. godine vodili našu decu, zajedno sa kolegama iz Republike Srbije, u Grčku na šest meseci i na godinu dana. Odlazak je organizovao Crveni krst Srbije i Ministarstvo prosvete Republike Srbije.
U jednoj rečenici bih da kažem da je kolegama iz Republike Srbije priznat radni staž, a kolegama iz bivše Republike Srpske Krajine nije priznat. Priznat im je radni staž, ali ne finansijski. Ponovo postavljam pitanje – misli li Ministarstvo prosvete rešiti ovaj problem, pošto se radi o sudbini zaposlenih?
Treće. Prošle sedmice na zasedanju Skupštine opštine, kada smo diskutovali o Zakonu o železnici i kada sam izneo podatak da "Železnice Srbije" troše određena sredstva u dinarima, izneo sam podatak da je direktor potrošio 300.000 dinara.
Međutim, neki narodni poslanici tvrdili su da sam izneo podatak da se radi o 300.000 eura. Uvidom u stenografske zabeleške bio sam u pravu iako sam se izvinio narodnom poslaniku.
Postavljam poslaničko pitanje potpredsedniku Skupštine gospodinu Arsenoviću zašto nije, pošto je slušao tada i čuo podatak, reagovao. Hvala vam lepo.
Insistiram na pisanim odgovorima.

Povreda Poslovnika.

Gospođo predsedavajuća, pozivam se na član 106, stav 1 – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.
Upozoravam vas da prethodni govornik je izašao dva, tri puta i govorio o Tomislavu Nikoliću, to nije na dnevnom redu. Radi upozorenja, on za nas nije Tomislav Nikolić, nego predsednik Republike Srbije. Prema tome, on je predsednik svih građana, bez obzira da li smo u opoziciji ili poziciji i to se radi kontinuirano na zadnjim sednicama.
Nije dobro za nas narodne poslanike da komentarišemo presude sudova. Ostavimo to, jer nismo zakonodavno telo, ostavimo to sudovima. Hvala, izvinite na intervenciji.

Poštovani predsedavajući generale, poštovani gospodine ministre Mrkonjiću, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, ovaj predlog zakona rešava tri bitne stvari.
Prvo, on je korak napred u odnosu na dosadašnji zakon. To su potvrdili juče i gospoda narodni poslanici iz opozicije izjavama svojim.
Drugo, pridoneće ukupnom boljitku naše železnice u smislu onom o kojem je jedino govorio gospodin Zoran Babić i načeo gospodin Mrkonjić, unutrašnjom organizacijom i odnosu prema radu.
Treće, omogućiće novom rukovodstvu "Železnice Srbije" da ubrza ukupan razvoj naših železnica, zajedno sa Vladom Republike Srbije.
Poštovani narodni poslanici, važeći Zakon o železnici je Narodna skupština Republike Srbije donela već, tako da kažem, poodavno, 2005. godine, dakle, pre sedam godina. Tada su tim zakonom postavljena tri osnovna cilja, koja su trebala biti realizovana, kako ova prethodna Vlada, tako i Vlada pre nje.
Ta tri cilja su tada bila postavljena sledeća – prvi, poboljšanje rada železničkog sistema, drugi, integrisanje železničkog sistema u tržište transportnih usluga i treće, integracija srpskih železnica u železnički sistem EU. Dame i gospodo narodni poslanici, ni jedan od ova tri postavljena cilja nije realizovan. Zato u sedmogodišnjoj praksi primene Zakona o železnici, uvidelo se da je neophodno pristupiti donošenju upravo ovog zakona sa ciljem da se bolje obavljaju poslovi u oblasti železničkog saobraćaja.
Dakle, u tom periodu od sedam godina, uočeni su osnovni nedostaci tog zakona, a oni se odnose na dve osnovne stvari. Prvo, usklađenost, takozvanim novim paketima direktiva EU, što nije učinjeno i drugo, proširenje delokruga direkcije "Železnice" o kojoj je govorio gospodin Mrkonjić u cilju primene zakona, jer direkcija nije imala mogućnost donošenja podzakonskih akata na osnovu Zakona o bezbednosti u železničkom saobraćaju.
Poštovani narodni poslanici, ovim Predlogom zakona o železnici uvodi se nacionalni program železničke infrastrukture o kojima je juče i danas ovde bilo reči, kojeg će na predlog ove Vlade doneti ova Narodna skupština. Taj program predstavlja planski akt od nacionalnog značaja za državu Srbiju u oblasti železnica i to je krupni iskorak napred.
Međutim, upozoravam da ni najbolji zakon "Železnica Srbije" sam od sebe neće rešiti ogromne i nagomilane probleme "Železnice Srbije" onako kako je i gospodin Zoran Babić govorio. Za tako važnu firmu, za državu Srbiju, da tako kažemo, koja je od ključnog značaja za državu Srbiju, bitno je kako je rukovodstvo te firme i kakvi su stručni kadrovi, i to ne samo za "Železnicu Srbije", nego i za svako preduzeće. Napominjem u jednoj rečenici da su Japan izgradili kadrovi, mislim da sam sa tim mnogo rekao.
Dozvolite da dopunim, da tako kažem, Zorana Babića, da dam neke podatke, nisu sa ulice, niti žute štampe, nego državni revizor ih je objavio, ja verujem gospodo narodni poslanici da ste vi pročitali taj izveštaj. Bivše rukovodstvo, višeg režima, nije bilo na visini postavljenog zadatka. ponašalo se, kako reče i gospodin Mrkonjić, ne domaćinski, rasipnički, korumpirano i pomalo, izvinite, kriminalno. Tako da je ono suodgovorno što se "Železnica Srbije" nalaze na najnižoj tački u svojoj istoriji. Verovali ili ne, ali to je tačno.
Ilustrovaću rasipničko ponašanje bivšeg rukovodstva "Železnica Srbije", bivšeg režima sa 13 podataka, vrlo kratko, u nekoliko minuta, koji će frapirati vas gospodo narodni poslanici i građane Srbije. Svi podaci su uzeti od državnog organa što znači da su zaista istiniti.
Prvo, bivše rukovodstvo "Železnica Srbije", verovali ili ne, ali je istina, potrošilo je 700 hiljada evra za gorivo i održavanje automobila, 103 službena vozila. Neki su njihovi šoferi, kaže državni revizor, stavljali taksi tablice na svoja vozila i taksirali, a neki su koristili automobile za ljude koji nemaju nikakve veze sa "Železnicama Srbije".
Poštovani građani i poštovani narodni poslanici to su sredstva iz džepova građana Srbije. To su kadrovi o kojima su naši opozicioni prethodnici govorili.
Drugo, zbog nemara i neodgovornosti bivšeg rukovodstva, "Železnica Srbije" je potrošila dva miliona evra za kazne jer nisu realizovali dva kredita, opet iz džepova građana Srbije. Verovali ili ne, samo jedan od bivših direktora "Železnica Srbije" potrošio je u restoranu preduzeća 10 miliona dinara za godinu dana, opet iz džepova građana Srbije.
Četvrto, mesečni račun, ovde mesečni, za fiksnu telefoniju iznosio je četiri miliona dinara, uprkos tome što postoji sistem da se unutar preduzeća besplatno telefonira, opet iz džepova građana Srbije.
Troškovi reprezentacije iznosili su za jednu godinu 106 miliona dinara, plus 20 miliona dinara u sopstvenim prostorijama, opet iz džepova građana Srbije.
Generalni bivši direktor "Železnica Srbije", samo za ručkove u inostranstvu potrošio je 300 hiljada za jednu godinu, opet iz džepova građana Srbije.
Na sajamske i druge manifestacije, za jednu godinu utrošeno je 26 miliona dinara, opet, normalno, iz džepova vaših, poštovani građani.
Osmo, poslovni ručkovi koštali su za jednu godinu, verovali ili ne 46,6 miliona dinara, opet iz džepova građana Srbije. To su radili kadrovi o kojima naši opozicioni poslanici govore.
Ugostiteljske usluge i drugi poslovi, koštali su devet miliona dinara, opet iz džepova građana Srbije.
Pokloni za jednu godinu, verovali ili ne, 24 miliona dinara, opet iz džepova građana Srbije. evo gde su narodna sredstva.
Bivši predstavnici Sindikata "Železnice Srbije", potrošili su na ime dnevnica i službenih putovanja za jednu godinu, verovali ili ne, 34,2 miliona dinara, opet iz džepova građana Srbije, gospodo narodni poslanici.
Za finansiranje odmora na moru, banjsko lečenje, za jednu godinu potrošili su 22 miliona dinara i to 1,7 miliona za korišćenje usluga hotela "Železničar" u Vrnjačkoj Banji.

Molim vas, hvala gospodine, govorim o rukovodstvu i domaćinskom ponašanju, to je jedan od tri ključna pitanja u ovom zakonu. Izvinite, napraviću uporedbu za prva tri meseca na kraju sa ovim. Nisam kriv što govorim u skladu sa zakonom.
Bivše rukovodstvo "Železnica Srbije", izbegavalo je uplate obaveznog poreza u budžet Republike Srbije, time je direktno nanelo veliku štetu državi Srbiji i građanima Republike Srbije, a time su ujedno podrivali ekonomski sistem naše zemlje, procenite šta to znači, da su bivši rukovodioci "Železnica Srbije", zadnjih 10 godina, ova sredstva koristili svake godine u modernizacije železnica Srbije, umesto na javašluk, nenamensko korišćenje finansijskih sredstava, ne bi danas, dame i gospodo imali prosečnu brzinu vozova 30 do 40 kilometara, a to je na nivou 14. veka, izvinite, Nekad sam išao na prevoznom sredstvu, ne automobilom i vozom u školu, nego da izvinete dalmatinskim magarcem, koji me je prevozio 30 kilometara za pola časa. Eto, dokle smo, poštovani građani, dogurali.
Ovo je samo deo nezakonitih, da ne kažem mafijaških radnji bivšeg rukovodstva "Železnica Srbije". Kada bi tužilaštvo, gospodine predsedavajući, ušlo u ovu firmu, nisam siguran da se ne bi našli iza brave ne samo bivši rukovodioci "Železnica Srbije", nego i bivši politički i državni funkcioneri države Srbije. Zato i ovoga puta, ovom prilikom dajemo punu podršku borbi protiv korupcije i u "Železnici" i kriminala, čije je oličenje jeste potpredsednik Vlade, gospodin Aleksandar Vučić i predsednik države Tomislav Nikolić.
Koliko znači dobro rukovodstvo "Železnica Srbije"? Za uspeh preduzeća, dokazuje novo rukovodstvo. Iznosim samo mala tri podatka koja su 100% tačna, "Železnice Srbije" na čelu sa gospodinom Dragoljubom Simonovićem, jer su ga opozicioni poslanici juče četiri puta prozivali, dame i gospodo, samo za sto dana njegove "vlade", bivše rukovodstvo je ugovorilo ranije 19 vozova za 100 miliona dolara. Sadašnji direktor, kojega ste juče prozivali, gospodin Simonović je raskinuo taj ugovor i sklopio novi za istih 100 miliona dolara, ali ne sada sa 10 vozova, gospodine ministre, nego za iste pare 27 vozova. Ušteda samo na ovom ugovoru je 8 vozova ili 35 miliona evra, dame i gospodo.
Drugo, "Beovoz" za 100 dana kasnio je pod rukovodstvom novog direktora, verovali ili ne, samo šest sekundi. Proverite to.
Gospodo narodni poslanici, za tri meseca novi direktor napravio je uštedu za dve 2.800.000.000,00 dinara.
Gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da na kraju kažem da smo mi ipak sadašnju železnicu i pruge malo uznapredovali, za razliku od nazad šest-sedam godina, uspostavili smo dobre odnose i sa, kao što ministar reče, susedima, sa Republikom Hrvatskom, sa železnicama.
Jutros su se ovde neke neistine iznele vezane za potpredsednika gospodina Aleksandra Vučića i njegovu posetu Hrvatskoj, pa koristim priliku da nešto kažem, pošto njega ovde nema. Rečeno je da se nije sastao sa Srbima iz Hrvatske. Pošto sam član Odbora za dijasporu, a i gospodin koji je tu primedbu tendenciozno izneo,, gospodin Aleksandar Vučić, nema potrebe da ga branim, njegova dela ga najbolje brane, ali je imao za cilj da se sastane sa najvišim funkcionerima države Hrvatske u cilju rešavanja nagomilanih problema između dve države. Samo deset dana ranije…

Hvala.
Vratiću se na temu, ali mi dozvolite samo da završim rečenicu, pošto je na pola rečena.
Molim vas, želim samo da kažem da je direktor Direkcije za dijasporu gospođa Slavka Drašković posetila Republiku Hrvatsku deset dana pre nego gospodin Vučić i razgovarala sa svim predstavnicima Srba u Hrvatskoj i sa predstavnicima Vlade Republike Hrvatske. Ovo radi istine i pravde.
Gospodine predsedavajući, zakletvu smo položili da ćemo istinu govoriti u ovom domu, gospodo narodni poslanici. Ovo radi naše zakletve koju smo svi položili. Hvala vam lepo što ste me saslušali.

Gospodine predsedavajući, zaista nemam nameru da vodim replike, ali pošto su iznesena dva netačna podatka i prozvan sam u dva navrata, samo da kažem par stvari. Ako se prethodni gospodin poslanik osvrnuo na moju diskusiju i shvatio 300 miliona evra, onda mu se ja izvinjavam. Radi se o 300 hiljada dinara za te ručkove.
Drugo, gospodine ministre, ove podatke ja ne uzimam sa ulice. Narodni poslanici mene dobro znaju. Sve su ovo podaci koje sam uzimao za 2010. godinu iz izveštaja Državnog revizora. Ja ne verujem ni vama, ni meni, ni direktoru, nego Državnoj revizorskoj instituciji. Izvinite što sam podatke izneo. Ako je ona pogrešila, onda sam i ja pogrešio. Ali, ja mislim da je ona najkompetentnija. Hvala.

Gospodine predsedavajući, gospodine generale, dame i gospodo narodni poslanici, ova izmena i dopuna Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom veoma je važna iz najmanje pet razloga.
Prvi razlog je što će pridoneti, što i mi na neki način, kao narodni poslanici, pridajemo važnost jednoj od najosetljivijih kategorija stanovništva, što je human čin i civilizacijski iskorak. Drugo, što će izmeniti nepravilni odnos samo kod nekih poslodavaca u odnosu na osobe sa invaliditetom. Treće, pridoneće stvaranju pozitivne društvene klime prema ovako osetljivoj kategoriji našeg naroda, koji će pospešiti jače ostvarivanje zakonskih prava osoba sa invaliditetom. Četvrto, doprineće usaglašavanju naših propisa iz ove oblasti sa propisima EU. Peto, pokazuje odnos vladajuće koalicije, na čelu sa SNS, prema ovako osetljivoj kategoriji stanovništva.
Izražavam punu podršku, gospodine predsedniče, ovom predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom. Sama činjenica da se ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama zakona našao na dnevnom redu Narodne skupštine Republike Srbije dokazuje da Vlada Republike Srbije i ova Narodna skupština doprinosi izuzetno značajnoj aktivnosti i ovoj veoma osetljivoj kategoriji stanovništva.
Usklađivanjem ovog zakona sa pravilima o dodeli državne pomoći, vrši se usklađivanje iznosa sredstava koja se obezbeđuje za odgovarajuću namenu podsticanja zapošljavanja osoba sa invaliditetom, ali i održanju njihovog zaposlenja u preduzećima. Istovremeno, obezbeđuje se pravo na subvenciju umesto, kako je utvrđeno dosadašnjim načinom, refundacije zarade zaposlenih osoba sa invaliditetom.
Ova rešenja iz ovog predloga zakona pozitivno će uticati na uređenje oblasti dodele sredstava privrednim subjektima, u smislu pune primene pravila o dodeli državne pomoći, a samim tim i kontrolu tako namenjenog utroška sredstava koja se usmeravaju sa jednim ciljem pružanja pomoći onim subjektima kojima je ta pomoć potrebna. Isto tako, dame i gospodo, pozitivno će uticati na one poslodavce koji su imali obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom, a tu obavezu nisu na vreme izvršavali, te je u postupku kontrole poreska uprava sa ovakvim poslodavcima naplaćivala propisane penale i utvrđene kazne, i to primenom propisa o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Navedenim izmenama visina sredstava, koja se naplaćuje u ovim situacijama, ograničava se obavezni iznos od 50% prosečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji, a prema posebno objavljenom podatku republičkih organa.
Dame i gospodo narodni poslanici, posebnu pažnju moramo pokloniti deci sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, a o kojima danas ovde nismo govorili. Položaj te naše dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom nije se bitno promenila ni u 2012. godini u odnosu na 2011. godinu, iako država čini ogromne napore na planu transformacije ustanove socijalne zaštite i dece i pružanju dodatne podrške detetu sa smetnjama u razvoju i obrazovanju.
Ono što je vrlo važno, u Srbiji, nažalost, ne postoje pouzdani podaci o broju dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i dece obolele od teških, retkih bolesti. Bez tih podataka nemoguće je kvalitetno planirati mere podrške i pomoći ovoj osetljivoj kategoriji našeg stanovništva.
Dame i gospodo narodni poslanici, veliku odgovorno za ovakvo stanje, što nemamo popisa, snosi Ministarstvo prosvete, Ministarstvo zdravlja i ovo Ministarstvo rada itd. Apelujem da se to zaista izvrši. Inkluzija dece sa teškoćama u razvoju u obrazovnom sistemu opterećen je mnogim slabostima i nedostacima o kojima neću govoriti, ali mislim da smo ušli u taj proces nespremni i ponekad se vrlo neodgovorno odnosimo prema takvoj deci, ali i prema deci gde se inkluzija vrši.
Nema napretka, dame i gospodo, u odnosu na položaj porodica dece sa smetnjama u razvoju i sa invaliditetom, jer porodice, koje se neposredno brinu o deci kojoj je potrebna neposredna nega, ne dobijaju ni približno odgovarajuću podršku društva, kako bi deca sa invaliditetom ostala u porodicama, što je Republika Srbija postavila kao jedan od ciljeva te institucionalizacije, odnosno transformacije rezidencijalnih ustanova za decu.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovo ministarstvo rada, koje predstavlja gospodin Krkobabić, trebalo bi izvršiti mnoge napore da se unapredi ova kategorija stanovništva. U nekoliko rečenica ću samo da kažem šta bi trebalo dalje učiniti.
Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom ne primenjuje se, dame i gospodo, u dovoljnoj meri. Odgovornost za to snosi inspekcijski organi u ministarstvima, ne samo rada i socijalne politike, već i Ministarstva prosvete i Ministarstva zdravlja. Poslodavci nerado zapošljavaju osobe sa invaliditetom. Upitajmo se – zašto, i dajmo odgovore sami.
Nije ministarstvo, ni država otklonila sistemske prepreke povećanom zapošljavanju osoba sa invaliditetom. Nažalost, nismo doneli strategiju za unapređivanje položaja osoba sa invaliditetom, bar meni nije poznato da u izveštaju stoji, našeg Zaštitnika građana stoji da nije doneseno. Izvinjavam se ako je u međuvremenu, ali za 2012. godinu nije. Nije se obezbedilo dovoljno sprovođenje Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom greškom inspekcijskih organa, drugim rečima, državnih organa.
Nadalje, neću da brojim dalje aktivnosti koje bi ministarstvo trebalo da sprovede. Nadam se da će ono to i sprovesti. Sam dokaz izmene i dopune zakona je dokaz da ovo ministarstvo ima nameru da sprovede ove mere i na koncu.
Dame i gospodo, osobe sa invaliditetom kod izbeglih i raseljenih lica preživljavaju najdrastičniju situaciju, kako u psihološkom, ekonomskom, socijalnom i svakom drugom smislu. O toj kategoriji, nažalost, danas u ovoj skupštini nismo rekli ni reč. Iz duboko humanih, iz duboko ljudskih, iz duboko patriotskih i civilizacijskih razloga, molim vas, gospodine ministre, da obratite pažnju na položaj ovog najugroženijeg dela našeg naroda.
Upravo ovih dana, u zadnjih 10 dana, nebrigom opštinskih i gradskih vlasti, izbeglice u kolektivnom smeštaju u Kotežu preživljavaju tragične dane, usled nemogućnosti izlaska iz baraka u kojima su smešteni, od kanalizacionih fekalija. Tu će se desiti prava ekološka katastrofa. Obraćanje nadležnima u opštinama, u gradskim institucijama i Republičkom komesarijatu za izbeglice, ostalo je bez rezultata. U ime humanih ciljeva, u ime tih izbeglih i raseljenih, pozivam gradske i opštinske vlasti da hitno intervenišu.
Srpska napredna stranka, u danu za glasanje, naravno, da će podržati ovaj zakon i pozivam sve vas, dame i gospodo narodni poslanici, bez obzira na stranku, bez obzira na političko uverenje, da glasamo svi za ovaj predlog zakona, kako bi, na neki način, bar malo pridoneli uklanjanju nedostataka koji su se dešavali koji se dešavaju ovoj najugroženijoj kategoriji našega stanovništva. To nam je, valjda, i obaveza u Narodnoj skupštini. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovane dame narodni poslanici, poštovani građani Srbije, koliko pojedini poslanici drže do ove teme, govori koliko nas ima prisutnih u ovoj skupštini. Žalostan sam zbog toga što nas je ovako malo, posebno iz poslaničke grupe LDP nema nikog, iz opozicije. Hoću jaku opoziciju i hoću opoziciju koja će učestvovati u radu…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, molim vas da staranje o redu prepustite predsedavajućem, da dopustite predsedavajućem da vas uputi na prava i obaveze narodnih poslanika i na član 106. koji vas obavezuje da govorite o tački dnevnog reda.)
Hvala lepo, gospođo predsedavajuća. Hteo sam taman povezati u vezi sa tačkom dnevnog reda…
(Predsedavajuća: Nepovezivo je, narodni poslaniče. To što ste do sada izgovorili je nepovezivo, te vas molim o temi dnevnog reda.)
… koja je vrlo interesantna za sve narodne poslanike, a ne samo za pojedince.
Ova izmena i dopuna Zakona o radu, koju je pokrenuo gospodin predsednik Skupštine Republike Srbije je prava stvar ne samo za žene trudnice i majke, nego za sve građane Republike Srbije iz najmanje četiri razloga.
Prvo, zato što će ovaj zakon, odnosno izmene i dopune zakona sprečiti zloupotrebe od strane ne poslodavaca, kako smo danas govorili, nego nekih poslodavaca, jer ima i dobrih poslodavaca, prema ženama postavljanjem nezakonitih, različitih pitanja prilikom razgovora o zaposlenju.
Drugo, što će izvršiti implementaciju Konvencije Međunarodne organizacije rada broj 183 o zaštiti materinstva u naše zakonodavstvo, posebno u Zakon o radu.
Treće, što će pridoneti zaustavljanju procesa depopulacije stanovništva koje je zahvatilo Republiku Srbiju i četvrto, pokušaj bar zaustavljanja propadanja srpske države i nacije.
Da je to tačno, pokušaću da citiram izveštaj Zaštitnika građana, koji ste vi dame i gospodo narodni poslanici dobili ovih dana, a upućen nam je 15. marta, na strani 67, koji je u vezi ove teme kaže, citiram: "Kao jedan od osnovnih prioriteta nacionalne politike Republike Srbije neretko se ističe preduzimanje aktivnosti svih relevantnih institucija i organa javne vlasti, da predlažu, prate i primenjuju mere kojima bi se stimulisalo rađanje, s obzirom na drastično opadanje nataliteta u Srbiji poslednjih decenija. Međutim, u praksi trudnice se teže zapošljavaju. Neredovno im se isplaćuje naknada zarade za vreme trudničkog, porodiljskog i odsustva radi nege deteta. Trudnicama zaposlenim na određeno vreme, najčešće ne produžava se ugovor o radu, te im prestaje radni odnos", završen citat. Tačno je da je Zaštitnik građana kritikovao bivše Ministarstvo rada i socijalne politike i sadašnje, kao što ste vi gospođo predsedavajuća napomenuli u svojoj diskusiji.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, tačno je da je 2010. godine prethodni saziv Narodne skupštine Republike Srbije ratifikovao Konvenciju MOR-a, međutim tu ratifikovanu Konvenciju je bivša Vlada trebala implementirati u naše domaće zakonodavstvo, posebno u Zakonu o radu. Nažalost, to se nije dogodilo, ali nije se dogodilo da je Ministarstvo rada ove Vlade to stavilo na dnevni red, kao što je gospođa Čomić naglasila, da to nije učinjeno. Zato je to učinio Odbora za zaštitu deteta i predsednik Narodne skupštine, gospodin Stefanović.
Od tada do danas je pristigao veći broj prigovora građana, ne samo Skupštini Republike Srbije, nego Zaštitniku građana gospodinu Saši Jankoviću, sindikatima i drugim državnim organima, ali i nekim nevladinim organizacijama koje naprosto traže zaštitu trudnica zaposlenih na određeno vreme. Samo za dva meseca prošle godine Zaštitniku građana je podneto 16 pritužbi koje se odnose na porodilje i trudnice.
Zato je inicijativa gospodina Stefanovića, predsednika Narodne skupštine da se zaštite trudnice i majke. Ove izmene Zakona o radu su ne samo humana stvar nego hvale vredna u svakom pogledu.
Naši neki poslodavci, kažem neki poslodavci, neretko prilikom zapošljavanja žena postavljaju nezakonita i diskriminatorska pitanja i uslove da ne rađaju decu ili ih neki otpuštaju nakon rođenja deteta. Na ovakav način neki poslodavci direktno ili prikriveno utiču depopulacionu politiku u Republici Srbiji, a to je vrlo opasno po opstanak naroda u celini, kao što je to ocenio i Zaštitnik građana. Zašto? Zato što je depopulacioni proces zahvatio Srbiju u vrlo opasnim razmerama koje vode demografskoj katastrofi.
Napominjem samo da je Srbija prva zemlja na Balkanu po stopi mortaliteta, dakle, po smrtnosti, a poslednja po stopi nataliteta, i to ne samo na Balkanu već i u Evropi.
Dozvolite mi u dve rečenice da kažem da od 1900. godine do danas se turski narod uvećao za 400 puta, albanski narod za 700 puta, rumunski za 45%, bugarski za 38%, grčki za 35%. Jedini narod koji se ne uvećava je srpski narod. Ovo su istraživanja naučnih instituta i SAN-u.
Na svaki korak u Srbiji dolazi 0,81% dece, što znači da Srbi kao narod izumiru. Ako se ovakav proces nastavi, 2100. godine Srbija će imati bez Kosova i Metohije 2 miliona i 900 stanovnika, a samo Kosovo i Metohija 4 i po miliona. Za 500 godina Srbi će biološki nestati kao narod, ako se nastavi ovakva politika.
Sada od 100% sela u Srbiji, 72% sela, ognjišta su se već ugasila. Zato da vam dam još jedan podatak vezano za zakon. Smanjen je broj sklopljenih brakova za prošle dve decenije za ½.
Trećina bračnih parova nema potomstva, od toga je polovina zbog medicinskih problema. Trenutno 80.000 traži pomoć lekara kako bi postali roditelji. U 24 časa neretko se ne rodi u porodilištima niti jedno dete, a prosečna Srpkinja je ušla u petu deceniju.
Dame i gospodo, ovo nije ekonomska situacija koja je uzrok ovoj pojavi. U vreme siromaštva se rađalo znatno više dece. Dokaz tome jeste da je danas najveći priraštaj kod žena izbeglih i raseljenih lica, čije žene i muževi žive u najtežim ekonomskim okolnostima. Videli ste juče i danas emisiju, u Krnjači, gde ne mogu iz barake da izađu četiri dana od kanalizacije i fekalija, nažalost. Tražili su pomoć od opštine do Komesarijata za izbeglice, ali je nisu našli.
Danas bogati domovi imaju jedno ili ni jedno dete. Čemu uzrok ovome? Sebični smo, egoistični smo, nismo spremni za žrtvu, a to se, dame i gospodo, postiže vaspitanjem i obrazovanjem. Zato bi trebalo u škole vratiti vaspitanje, u porodice, u sportske organizacije, u domove, u političke organizacije, ovde u Skupštinu. Jednom rečju, u društvu.
Briga o porodici, odnosno o majci, o detetu, o trudnicama je briga o budućim generacijama. To je proizvod pametne i plemenite investicije, a ženska prava i interesi porodice su uslov uspešne, verovali ili ne, ali nacionalne politike koju je zacrtala Vlada Republike Srbije.
Na kraju bih rekao da će izmenom Zakona o radu, koji je podneo naš predsednik Skupštine, gospodin Stefanović, majka i trudnice zaposlene na određeno vreme biti s njime ne samo zaštićene, već će na direktan način uticati i na zaustavljanje depopulacione politike.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je još jedno ispunjenje predizbornog obećanja SNS, da će pokušati zaštititi naše trudnice i majke, i bar pokušati zaustaviti depopulacionu politiku, koja nas vodi u demografsku katastrofu. Moram da kažem i nadam se da će naše Ministarstvo za rad i socijalnu politiku vrlo brzo pred nas postaviti Zakon o radu, gde ćemo uskladiti odnose između poslodavaca, radnika, države i EU.
Pozivam vas, u to ime, da glasamo za izmene i dopune ovog zakona,, bar da malo, kao narodni poslanici, doprinesemo zaustavljanju depopulacione politike, a ujedno vas pozivam, kao što je i gospođa predsedavajuća rekla, da preko inspektora kontrolišemo da li će se ovaj, i ne samo ovaj nego i svaki drugi zakon, sprovoditi u delo. U to ime, zahvaljujem vam se.

Poštovani gospodine predsedniče, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, normalno da ćemo podržati ovaj set zakona, posebno ove zakone o oduzimanju imovine proisteklih iz krivičnih dela i organizovanog kriminala i korupcije. Zašto? Upravo zato što je organizovani kriminal i korupcija razorno tkivo srpske države i nacije. Nema ekonomskog napretka naših građana bez slamanja ovog najvećeg zla našeg društva. Zato je, dame i gospodo, borba protiv kriminala i korupcije u prvom redu patriotski čin ravan odbrani otadžbine.

Naravno da ću reči nekoliko reči o ovom zakonu, tzv. "Marijinom zakonu", o kojima su mnogi prethodni poslanici rekli. Koliko su maloletna lica ugrožena od seksualnog iskorištavanja i zlostavljanja u čitavoj Evropi, pokazuje i podatak da je Savet Evrope 2010. godine usvojio Konvenciju o zaštiti dece od seksualnog iskorištavanja i zlostavljanja, a 2011. godine je lansirao kampanju "Jedan od pet", koja govori na slikovit način o razmerama ovih teških krivičnih dela usmerenih prema našoj deci. Naravno da je Narodna skupština Republike Srbije, prethodni saziv, ovu konvenciju ratifikovala još 2010. godine, ali nisu standardi koji su sadržani u toj konvenciji pretočeni u zakonska rešenja i dobru praksu stručnog rada.

Istini za volju, dugo se najavljivao zakon koji bi, na neki način, uveo neku vrstu registra počinilaca tih teških krivičnih dela, seksualnog nasilja učinjenog prema maloletnim licima. Zato je hvale vredan posao gospodina ministra pravde, gospodina Selakovića, što nam je uputio jedan takav predlog zakona, zajedno sa Vladom, da ga sveobuhvatno raspravimo ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije i usvojimo vrlo brzo, kako bi ga primenjivali u praksi i pridoneli smanjenju broja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaprepašćujuća je činjenica, odnosno saznanje da je broj krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima svakoga dana sve više u porastu. Međutim, ovih dana smo čuli podatak, preko sredstava javnog informisanja, a i ovde juče u Narodnoj skupštini, od nekih narodnih poslanika, da je broj žrtava počinitelja ovih teških krivičnih dela izuzetno velik - jedan prema tri, tj. da je svako treće dete bilo žrtva seksualnog iskorišćavanja i zlostavljanja.

Dame i gospodo, lično mislim da takvi podaci nisu verodostojni, jer su oni u nedavnoj prošlosti, a i danas se koriste, bili u preuveličavanju tih podataka, sa ciljem satanizacije srpskog naroda od nekih nevladinih organizacija. Zato se zalažem da se izvrši jedno takvo istraživanje od strane naših državnih fakulteta i Ministarstva prosvete. Ako se pokaže da su ti podaci istiniti, onda bi Vlada Republike Srbije trebalo hitno doneti program mera, radi prevencije i suzbijanja ovog za državu i narod opasnog zla.

Najznačajniju ulogu u tom poslu trebalo bi da odigra Ministarstvo prosvete Republike Srbije, koje bi trebalo napraviti akcioni plan rada koje bi obuhvatio sve faktore koji pridonose realizaciji sadržaja iz domena vaspitanja mladih generacija u duhu humanih odnosa među polovima, kako bi se smanjio broj eventualnih počinilaca ovih teških krivičnih dela, kako mi ne bi raspravljali o njihovim posledicama, već otklanjali uzroke.

Zato se u ovom predlogu zakona, koji nam je dostavljen, propisuju dodatne mere koje će se sprovoditi prema osobama osuđenim za krivična dela protiv polne slobode učinjenih prema maloletnim licima nakon izdržane kazne zatvora, a i ustanovile posebne mere, posebne kaznene evidencije za ova osuđena lica.

Dame i gospodo narodni poslanici, da se ne bi ponavljali, neću nabrajati sve mere koje ovaj predlog zakona nama preporučuje i građanima Srbije, ali dozvolite da sada citiram Zaštitnika građana, gospodina Sašu Jankovića, a to je da je Zaštitnik građana još 2011. godine podneo bivšem Ministarstvu pravde inicijativu za izmenu Krivičnog zakonika koji bi sadržao i nekoliko predloga koji se odnose na zaštitu deteta žrtve seksualnog nasilja, a koji su saglasni predlozima sadržanim u Konvenciji Saveta Evrope.

Tadašnje bivše ministarstvo nije uopšte odgovorilo Zaštitniku građana, na njegovu inicijativu, i to stoji u Izveštaju Zaštitnika građana. Uporni i vrli Zaštitnik građana, gospodin Saša Janković, ponovo je 2012. godine podneo novu inicijativu, novom Ministarstvu pravde, na čelu sa gospodinom Selakovićem. Novi ministar pravde, kako se kaže u izveštaju Zaštitnika građana, gospodin Selaković je odgovorio, kao odgovoran čovek, na ovu inicijativu Zaštitnika građana, sa obećanjem da će prvom prilikom izmene Krivičnog zakonika biti uzeti u obzir i predlozi Zaštitnika građana, što je učinjeno i evo danas činimo ovom izmenom zakona.

Na kraju, poštovani narodni poslanici, ono što je bitno a o čemu nismo govorili dva dana ovde, to je da je naša zemlja, kao demokratski uređena, mora imati jake institucije sistema. Zato preko tih institucija sistema treba preduzeti sve mere koje će osigurati takvu društvenu atmosferu da će ona direktno uticati na smanjenje broja počinilaca krivičnih dela i svesti ih na najmanju moguću meru, odnosno da do tih krivičnih dele neće doći.

Kako se ta društvena atmosfera postiže? Normalno da se postiže vaspitanjem, koje smo u zadnjih 15 godina, izvinite, ali proterali iz škola, obdaništa, porodice, sportskih organizacija, društvenih organizacija, političkih stranaka, državne uprave – jednom rečju, iz društva. Zato su odgovorne sve bivše vlade i ministarstva prosvete. Moram da kažem da ovo Ministarstvo prosvete, čak u Zakonu o vaspitanju i obrazovanju, nije stavilo da stoji reč vaspitanje, već samo obrazovanje.

Na kraju, gospodo narodni poslanici, pozivam vas da svi glasamo za ove zakone i da se izdignemo iznad stranačkih interesa. Na taj način ćemo bar malo pridoneti da iskorenimo ova velika zla koja su zadesila našu državu. Hvala lepo.