Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine Marinkoviću, uvažena ministarko Mihajlović sa saradnicima, drago mi je što vas najčešće viđam u ovom visokom domu, sa ovolikim brojem vaših saradnika. To govori o vašem predanom radu i o radu vašeg ministarstva.

Ja ću nekoliko rečenica da kažem o dva zakona, vrlo kratko, a to je Zakon o železnici kojim postižemo dalje otvaranje i harmonizaciju našeg tržišta sa jedinstvenim evropskim železničkim tržištem, s jedne strane i veću efikasnost i bolju integrisanost s druge strane i ne samo to, već i konkurentnost u odnosu na druge vidove saobraćaja.

Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, stranka bivšeg režima nije vodila računa o „Železnicama Srbije“. Doveli su je do totalne zapuštenosti i do uništenja. Za vreme njihove vlasti u „Železnicama Srbije“ je vladao haos, korupcija i kriminal neviđenih razmera. Oni namerno nisu hteli, ili nisu znali, ili je i jedno i drugo, ići u rekonstrukciju „Železnica Srbije“. To je učinila Vlada Aleksandra Vučića i sadašnja Vlada u kojem ste vi gospođo ministarko Mihajlović ministar.

Umesto rekonstruisanja „Železnica Srbije“, stranka bivšeg režima, kako rekoh, provodila je haos, javašluk, korupciju i kriminal neviđenih razmera. Evo, samo nekoliko od mnogobrojnih primera. Rukovodstvo stranke bivšeg režima „Železnica Srbije“ potrošila je 700.000 eura za gorivo i održavanje 103 automobila samo za godinu dana. Poštovani građani Srbije ovo je iz vaših džepova.

Jedan bivši direktor, bivšeg režima „Železnica Srbije“ potrošio je u restoranu za jednu godinu 10 miliona dinara, troškovi reprezentacije za jednu godinu direktora „Železnica Srbije“ bivšeg režima iznosili su 106 miliona dinara plus 20 miliona u sopstvenim prostorijama i kada dodamo ovih prethodnih 10 miliona, poštovani građani, vidite na šta su otišle vaše pare.

Na sajamske i druge manifestacije za jednu godinu potrošili su 26 miliona dinara. Na poklone, rukovodstvo stranke bivšeg režima „Železnice Srbije“ za jednu godinu potrošili su ni manje ni više, nego 26 miliona dinara. Poštovani građani Srbije verovali ili ne, ali direktor stranke bivšeg režima „Železnice Srbije“ potrošio je za jednu godinu za dnevnice i službena putovanja ni manje, ni više, nego 34 miliona dinara.

U 2012. godini rukovodstvo „Železnica Srbije“ potrošilo je za jednu godinu za dnevnice u zemlji 50 miliona dinara i 94.000 eura za dnevnice u inostranstvu. Predsednik sindikata stranke bivšeg režima „Železnica Srbije“ potrošio je, pored plate, verovali ili ne, za dnevnice 970.000 dinara i 20.000 eura za dnevnice u inostranstvu, za jednu godinu.

(Vjerica Radeta dobacuje sa mesta.)

Molim vas, potpredsedniče umirete ove neartikulisana dobacivanja.

(Vjerica Radeta: Poslovnik.)

Evo, poštovani građani Republike Srbije, nemaju oni šanse da me ometaju, teoretske nemaju šanse.

(Vjerica Radeta: Ali, praktično ide.)

Nek vam to služi na čast, to je stvar vaše civilizacije.

Evo poštovani građani Republike Srbije, zbog ovakvog haosa, zbog ovakvog javašluka, kriminala i pljačke stranke bivšeg režima, nije sprovodila rekonstrukciju preduzeća „Železnica Srbije“. NJima je bilo dobro, punili su svoje džepove iz vaših džepova, poštovani građani, a „Železnice Srbije“ doveli na najniži mogući nivo i haos iz kojeg ćemo izlaziti godinama, ali izaći ćemo.

Modernizovaćemo „Železnice Srbije“, kao što to i čini sadašnje ministarstvo, odnosno Vlada Republike Srbije. Dozvolite da kažem ipak, iako je uvažena ministarka rekla, do 2015. godine, rekonstruisano je 120 km pruge. Ovo je da vidite da Vlada pod rukovodstvom gospodina Aleksandra Vučića, dok je bio predsednik i gospođe ministarke koja sada vodi ovo ministarstvo, da se mnogo učinilo.

Godine 2016. je izgrađeno 122 km pruge, modernizovana je pruga od Resnika do Valjeva 77 km. Samo ruske železnice u protekle četiri godine rekonstruisale su 200 km pruga u Srbiji.

Kada je u pitanju drumski saobraćaj, tu je Vlada Aleksandra Vučića učinila mnogo i ministarstvo gospođe Mihajlović. Samo za tri godine otvoreno je 130 km auto puteva, obnovljeno 480 km državnih puteva, jel tako gospodo iz bivšeg režima i gospodo iz opozicije? Izgrađeno je 360 km lokalnih puteva, jel tako gospodo iz opozicionih klupa? Ustanite pa pobite ovo. Rehabilitovano je i sagrađeno 311 mostova, samo u 2016. godini otvorene su dve deonice od 46 km auto puteva itd. da ne nabrajam dalje. Upravo „Železnice Srbije“ pod vašom vlasti gospodo iz bivšeg režima, bile su devastirane i dovedene do uništenja.

Na kraju, predstavnici stranaka bivšeg režima ovde su dva dana nas zamajavali o tome kako ova Vlada, odnosno i bivša nije učinila ništa na ovom polju. Dozvolite da kažem na kraju, stranka kralja stečaja Saše Radulovića, nikada im nije dosta bilo, stranka Zorana Živkovića, zvanog poljoprivreda u pokušaju, stranka Borisa Tadića, zvanog lipicaner, stranka Boška Obradovića, zvanog lupetiv, stranka Čedomira Jovanovića, zvani kalkulator, stranka Saše Javnkovića, zvanog Sale prangija, stranka, evo sada novoosnovana i gospodina Đilasa, zvanog u narodu Điki mafija, stranka Dragana Šutanovca, zvanog zgrabinovca, stranka Nenada Čanka, zvani gicoje nije ništa učinila u protekle četiri godine, kada su u pitanju stambeni problemi snaga bezbednosti.

Dobro je gospođo ministarko što ovaj zakon ide. On ide u prilog modernizacije Republike Srbije za koju se naša Vlada zalaže i predsednik Republike Srbije i za jedan kraći broj godina, mi ćemo zaista i modernizovati Republiku Srbiju. Podržavamo sve zakone koji su na dnevnom redu. Hvala.

Članovi 103. i 107, poštovani potpredsedniče. Mislim da ste prekršili ovaj Poslovnik, jer ste trebali u prvom redu upozoriti narodnu poslanicu, jer stalno dobacuje. Ona je inače poznata u svojoj poslaničkoj grupi po kletvama koje građani Srbije vrlo dobro znaju i to ju je koštalo procenata. Samo neka nastavi, neće dobiti ni 0,5% na sledećim izborima. Hvala lepo.

Ovo neka ide u njenu osobnu kulturu.

Uvažena predsednice Skupštine, vojne akademce moramo vaspitavati i na delima ratnih vojskovođa, kao što su, pored ostalih, i general Ratko Mladić, koji je rekao, citiram: „Granice se krvlju crtaju i prekrajaju, otadžbina brani svim snagama. Nije mrtav vojnik ako da život za otadžbinu, mrtav je ako izgubi svoje vekovno ognjište“. Završen citat.

U nekim vojnim akademija izučava se kako je general Mladić 1994. godine namagarčio i ponizio pred gomilom svetskih medija omiljenog Klintonovog generala Veslija Klarka, ubedivši ga da zameni vojničke kape, zbog čega su pljuštale ostavke u Vašingtonu. General Mladić je kao niko u istoriji ponizio oficije NATO kada ih je uzeo za taoce i koristi kao živi zid od napada NATO iz vazduha, vezujući ih za bandere u blizini skladišta municije kako bi njih, svoje, bombardovali. Ovo je Mladićevo lukavstvo i ovo se izučava u mnogim vojnim akademijama.

Poštovana predsednice, SNS na čelu sa Aleksandrom Vučićem i Pokret socijalista na čelu sa Aleksandrom Vulinom zalaže se da se ponovo vrati čast, ponos i ugled srpske Vojske iz ponora u koji su bacile dosmanlijske vlasti na čelu sa Tadićem, zvanim lipicaner, koji je 2006. godine rekao, citiram – šta će nam Vojska, i gle čuda, nema nimalo stida. Hvala.

Gospodine potpredsedniče, stranka bivšeg režima nije vodila računa o moralnom vaspitanju naših akademaca. Ona ga je nažalost izbacila iz nastavnog plana i programa naših akademaca.

Hvala vama, gospodine ministre vojni, Vuline i vrhovnom komandantu Aleksandru Vučiću, što ste ovaj nastavni predmet vratili u nastavni plan i program, kako bi srpska vojska ponovo stekla moralne vrednote kojima su se divili mnogi naši prijatelji a Bogami i neprijatelji.

Koliko je srpska vojska posedovala moralnih vrednota u velikom ratu i koliko je doprinela pobedi tog rata, o tome je pored mnogih govorio i ministar inostranih dela SAD 1915. godine, gospodin Robert Lesing, koji je pored ostalog rekao, citiram – kada se bude pisala istorija velikog rata njezin najsvetliji odeljak zvaće se Srbija. Završen citat.

Zato je moralno vaspitanje, a posebno zadaci moralnog vaspitanja, kao što su vaspitanje u duhu srpskog patriotizma i srpskog rodoljublja, kao okosnica tradicije srpske vojske i dalje biti zahvaljujući vojnom obrazovanju izuzetno važna.

Srpska napredna stranka i vrhovni komandant oružanih snaga Aleksandar Vučić i vi, gospodine ministre Vuline, učinićete sve da se vrati čast, ugled i ponos srpske vojske, kako bi ona se modernizovala, jer bez takve modernizacije nema ni modernizacije Srbije za koju se zdušno zalaže predsednik države, Vlada Republike Srbije, najveći broj poslanika u visokom domu i najveći broj građana Republike Srbije. Zato je, gospodo iz bivšeg režima, princip moralnog vaspitanja i delovanja jedan od najvažnijih principa vojnog obrazovanja, zapamtite to. Hvala.

Uvažena predsednice, uloga nastavnika vojnih škola i akademija je presudan faktor uspeha naših pitomaca i akademaca. Nastavnik vojnih škola mora da voli svoj posao, jer ljubav prema svom pozivu osnovni je faktor uspeha naših pitomaca i akademika.

To je najbolje uvideo i najveći švajcarski pedagog i jedan od najvećih svetskih pedagoga Pestaloci, koji je rekao: „Oduševljenje što ću moći da pokrenem svoje ruke dalo mi je toliko snage da se mogu popeti na najviše Alpe, samo da mogu započeti“, misli vaspitavati svoje đake.

Isto tako, to je uvideo i veliki ruski pedagog i jedan od najvećih svetskih pedagoga Belinski, koji je izgarao od ljubavi prema svom zanimanju vaspitača, koji je rekao, citiram: „Da se 10 puta ponovo rodim, 10 puta bih bio ponovo vaspitač, jer nema boljeg ni plemenitijeg poziva nego što je vaspitački“. Jer, pitomci dobro znaju da li vaspitač koji ih vaspitava i obrazuje govori ono što je naučio, da li govori ono što zna, ili govori ono što jeste.

Jedan francuski veliki pedagog levo orijentisan, ovako je rekao, citiram: „Nastavnik ne predaje ono što je naučio. Nastavnik ne predaje ono što zna. Nastavnik predaje ono što jeste“. Završen citat.

Da li možete zamisliti, gospodo narodni poslanici, da je bivši predsednik države Boris Tadić, zvani lipicaner, koji je 2006. godine rekao, citiram: „Šta će nam vojska“, da on može da predaje na Vojnoj akademiji? Ja ne mogu. Gospodo iz bivšeg režima, možete li vi? Hvala.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, poštovani ministre vojni gospodine Vulin, poštovani oficiri i predstavnici bezbednosnih službi, vojno obrazovanje direktno utiče ne samo na modernizaciju Vojske Srbije, nego i na modernizaciju Republike Srbije u celini, za koju se zalaže Vlada Republike Srbije, predsednik države Aleksandar Vučić, većina uvaženih narodnih poslanika u ovom visokom domu Narodne skupštine i najveći broj građana Republike Srbije.

Poštovani ministre sa saradnicima, naše vojno obrazovanje treba da posebno planira moralno vaspitanje, a posebno da istakne njegov glavni zadatak – patriotizam i rodoljublje, koje je jedno od glavnih tradicijskih nasleđa srpske Vojske vekovima.

Stranka bivšeg režima je izbacila iz programa srednjih škola i Vojne akademije moralno vaspitanje pod pritiskom NATO pakta i domaćih NATO prašinara.

Da je Nenad Čanak, u narodu poznat pod nazivom gicoje, imao patriotskog osećanja, ne bi 5.3. gospodnje 2017. godine izjavio, citiram „spreman sam da priznam nezavisnost Kosova i Metohije“.

Ili, da je Čedomir Jovanović, u narodu zvani Čeda kalkulator, imao bar malo patriotskog vaspitanja, ne bi 29.9. gospodnje 2015. godine izjavio „država Kosovo je nepovratan proces koji nastavljaju da ignorišu samo neodgovorni političari“.

Ili, da je propali predsednički NATO kandidat Saša Janković, u narodu poznat pod nazivom Sale prangija, imao bar minimum patriotskog vaspitanja ne bi izjavio „zalažem se za nezavisnost Kosova i stolicu UN“.

Zato je, gospodo oficiri i gospodine ministre, poštovani narodni poslanici i poštovani građani Srbije, i predstavnici BIA, veoma važno moralno vaspitanje kako ne bi više u srpskom narodu se pojavljivale ovakve moralne nakaze ili spodobe i radile na razbijanju naše otadžbine.

Hvala vam, gospodine ministre vojni Vuline i gospodinu bivšem ministru Bratislav Gašiću i vrhovnom komandantu, Aleksandru Vučiću, što vraćate ponos i čast srpskoj Vojsci, koju je imala vekovima. Zato je ovaj amandman veoma važan, koji je bitan u ovom vojnom vaspitanju, jer bez vojnog vaspitanja nema ni Vojske Srbije. Hvala lepo.

Evo, po amandmanu, iako sam mogao drugačije. Ja podržavam ovaj amandman gospodina Rističevića, jer smatram da je vojno obrazovanje jako bitno za sveukupni razvoj našeg ekonomskog, pa ako hoćete i političkog razvitka, jer bez vojnog obrazovanja nema uopšte obrazovanja u celini.

E, sad što je kolega Rističević spomenuo, pa i Josip Broz Tito je ulagao jako mnogo u Vojsku. I za vreme njegovog, naša vojska je bila jedna od najbolje tri vojske u Evropi kako znate.

Na kraju, gospodine potpredsedniče, samo jednu rečenicu na opasku o nazivima. Nisam ja izmislio nazive, gospodine potpredsedniče, nego novinari i narod. Evo samo jednu rečenicu, 31. maja 2006. godine jedan ugledni list - kralj stečaja dolijao, Saša Prangija 21. januara 2011. godine - Saša Prangija dao izjavu o navodnom ubistvu Predraga Gojkovića. Mogao bih mu sada 88 puta za Sašu Prangiju citirati tri ugledna lista, ako hoće, nemam problem, pošto me vrlo dobro znate, sve po datumima, a za kralja stečaja i druge - 16 puta samo za godinu dana.

Nisam ja dao te nazive, oni su u narodu poznati i u štampi i kod urednika glavnih ovih listova i kod gospode novinara. Hvala lepo.

Poštovani potpredsedniče, ne osećam se prozvanim na ovaj amandman, ali dozvolite da ipak nekoliko rečenica kažem.

Prvo, kada je u pitanju vojno obrazovanje, vrlo je interesantno i za gospodina ministra vojnog i za Ministarstvo, pitanje naših pitomaca, odnosno kandidata za vojne pitomce učenika iz bivših jugoslovenskih republika, da se možda posebno povede računa onih koji se sada nalaze u susednim našim državama, kao oni koji su poreklom, a danas se nalaze u Republici Srbiji.

Kada sam se javljao za reč, dvoumio sam se da li ću govoriti kao istoričar ili kao političar. Vidim da je mnogima stalo kao političar, da pokušavaju zloupotrebljavati izbeglice u političke svrhe i to je sramota, jer nas danas gledaju izbegla i raseljena lica.

Kada je u pitanju rat, koji su pokrenuli ovde devedesetih, neću da govorim kao čovek struke, nego upućujem kolege na literaturu i izvore, i rešiće sami bar delimično taj problem.

Kada su u pitanju izbegla i raseljena lica i pitanje amandmana ovog, poštovane dame i gospodo, dozvolite da se zahvalim u uvodnom delu, kada sam uzeo već nekoliko rečenica da kažem, zahvalim srpskom narodu u otadžbini što je pomogao izbeglim Srbima iz Hrvatske i susednih država u momentu kada im je bilo najteže u njihovoj istoriji, i što su delili zadnji, poslednji zalogaj sa izbeglicama. To smo dužni da kažemo danas ovde, da nas čuje matični narod u Republici Srbiji, kao i oni u Crnoj Gori, i u BiH tamo je jedan deo iselio.

Činjenica je da pre dolaska SNS na vlast i Aleksandra Vučića, problem izbeglih i raseljenih nije bio rešavan na adekvatnom nivou, jako minimalno. Nemam vremena, trebala bi jedna čitava sednica da se posveti ovde da kažem šta je učinjeno pre dolaska Aleksandra Vučića na vlast i SNS, i dolaskom za izbegla i raseljena lica u matici, kao i one povratnike u Republici Hrvatskoj, u Republici BiH.

Dozvolite samo da nekoliko rečenica kažem. Od 2012. godine, od dolaska na vlast SNS, da vidimo koliko je bilo povratnika u zavičaj pre, a koliko kasnije. Pitanje rešavanja stambenih problema, ne samo u matici…

Molim gospodu narodne poslanike da imaju obzir prema izbeglim licima, zaista.

(Vjerica Radeta: Toliko, Marko, o tome koliko im je interesantna tema.)

Ako ih zaista ova teme ne interesuje, onda je nismo trebali ni započinjati.

Rešavanje stambenih problema onih naših izbeglih lica koji su se vratili u zavičaj, dakle da vidimo koliko. Devedeset posto je više rešeno od dolaska SNS u matici porekla. Da vidimo koliko stambenih problema je rešeno ovde u matici Srbiji. To isto gospodin ministar vojni verovatno dobro zna, naš Komesarijat za izbeglice koji je rešavao te probleme jako dobro zna.

Pitanje imovine, pitanje radnog staža, pitanje penzija i pitanje stare devizne štednje. Ja ovde javno, otvoreno, gospodo narodni poslanici, gledam vama u lice i građanima Srbije i dobio sam zaduženje da na jednoj sednici to kažem, a evo koristim sad priliku, jer je ovaj amandman, da se zahvalim Vladi Republike Srbije i gospodinu Aleksandru Vučiću koji je nakon 20 godina rešio pitanje stare devizne štednje „Jugobanke“ Split u Hrvatskoj, za građane srpske nacionalnosti, a i one hrvatske i druge koji su izbegli. Kako znate, mi smo doneli taj zakon ako se sećate prošle godine, pa smo ga produžili izmenama sada za novu godinu. Prvi put nakon 20 i nešto godina, ja to javno i otvoreno kažem, zahvaljujem se jer sam dobio zaduženje od štediša iz te banke.

Rešeni su mnogi problemi, nisu svi. Da li je dovoljno? Nije, ali je jako mnogo u odnosu pre 2012. godine, jer ja sam o tome govorio u prvom i drugom mandatu i kritikovao. i sad možda mogu određene primedbe dati, ali sada su nam migranti došli iz drugih zemalja gde smo pokazali pravo lice Srbije i gospodin Vulin kao ministar u to vreme i sada, a mnogi su ovde kritikovali one migrante iz drugih zemalja, nisu se saosećali sa svojim migrantima unutra kada nam je najteže bilo. Srpski narod u otadžbini je pokazao pravo lice za naše izbegle Srbe iz bivših republika.

Poštovane dame i gospodo, ja vas molim, nemojmo se prepucavati preko izbeglih i raseljenih lica. Da li je dobro da udruženja koja vodi gospodin Linta, koja vodi Savo Štrbac i Budimir i još mnogi koji vode, dobro je da potiču svi problemi, da li će oni to moći rešiti? Neće. Ko će to rešiti? Država Srbija i Komesarijat za izbeglice, ali je dobro da potiču svakodnevno i ovde i preko štampe, odnosno sredstava javnog informisanja. Da li su rešeni neki problemi? Jesu mnogi. To mi znamo, imamo podatke praktične. Da li su svi? Nisu. Do 2017. godine i međunarodna zajednica je postavila neki rok da reši neke probleme, pa evo i u 2018. godini se rešavaju. Da nam nije bilo izbeglih i raseljenih iz drugih zemalja, mi bi to rešili do 2017. godine. Ova država bi to rešila.. Zaista, čak i kada dajemo određene političke izjave moramo voditi računa o Srbima u tim bivšim jugoslovenskim republikama i sa određenom dozom poštovanja moramo govoriti prema tim ljudima.

Moram reći da su i zemlje porekla pokazale interes kada su u pitanju stambeni problemi, uzmimo, koji su rešeni, individualnih kuća, ali nisu stanovi. Evo, problem sa Hrvatskom, imamo 35.000 stambenih jedinica i to moramo poticati i ovde i na ulici i u štampi itd.

Dakle, da ne bih dalje uzimao vreme, dobro je da je ovaj problem potakao gospodin Linta i gospodin Delić što je potakao, nije sporno. Dabome, što više – to bolje. Dakle, što više udruženja – to bolje da potiču, a onda će i Vlada Republike Srbije konkretnije rešiti određene probleme. Moram reći da je bivša vlast vrlo loše to radila. Sedeo je ovde jedan poslanik koji je vodio Udrugu za obrtaj, koji je rešio samo svoj problem što je ušao u stan Milice Badže u Obrovcu, pa evo nakon naše kritike dve godine iselio ga, hvala mu, izbeglice iz Obrovca itd.

Dakle, završavam s ovim, hajmo malo napora svi i poštovanja prema tim ljudima, zauzeti se da rešimo te probleme i još pitanje penzija, pitanje radnog staža, ali on nije rešen ni u matici. Evo vam primer lično mene, tri i po godine finansijski nepriznatog u Hrvatskoj, tri i po godine i na Kosovu, pa to je moja država. Finansijski nije priznato jer je bombardovana zgrada u kojoj su se nalazili papiri itd. Ne ide to lako ni brzo, ali ide, gospodo. Ide, pomalo se rešava, veliki deo problema tih izbeglih smo rešili.

Gospodin s desne strane mene…

(Milorad Mirčić: Koji?)

Sad ćete čuti koji. Kad sam predsedniku stranke, bivše moje stranke, a njihove danas, posvetio jednu knjigu, dobio sam otkaz na fakultetu, gospodo, gledam vam u lice. Pojedince sam zvao na telefon, niste se hteli javiti. Niste se hteli javiti. Toliko ćete držati do svakog svog čoveka.

(Milorad Mirčić: Što izmišljaš?)

Sram vas bilo da izmišljam. Sram vas bilo da izmišljam.

(Milorad Mirčić: Izmišljate, lažete.)

Sram vas bilo. Mene narod vrlo dobro zna i radikali me znaju, znaju da u životu slagao nisam.

Dobio sam otkaz, mogli ste zaštititi mene u to vreme. Niste hteli.
(Milorad Mirčić: Lažeš. Kako te nije sramota godina?)
Vi ste jedan običan lažov i hohštapler.

Evo, neću govoriti o moralu. Ja sam svoj moral zaista dokazao tamo gde je trebalo i neću da navodim. Ali, da i sad kaže prethodni govornik da lažem, neka mu to ide na njegov moralni integritet, ličnost i kao čoveka.

Dozvolite da dve rečenice kažem. Kada sam posvetio knjigu jednom čoveku, predsedniku stranke, dobio sam u trećinskom odnosu otkaz na Filozofskom fakultetu u Nišu. Zvao sam tri osobe, neću ovde javno da ih kažem, jer nije to ipak nivo, ali ako treba i reći ću, nisu mi se javile. Jedini čovek koji mi se javio kasnije danas ne sedi ovde među nama je Dragan Todorović. Ovo radi istine i pravde, gledam vam u lice svima. Meni nije žao, tad sam izjavio to veče u Nišu, TV kamere su prenosile, tog radnog mesta, čak ni onog drugog koji sam imao, a išao sam dalje i posvetio knjigu i drugu. Kako sam prolazio, to samo ja znam, gospodine Mirčiću, to samo ja znam.

(Aleksandar Martinović: Bio si svedok odbrane u Hagu.)

Pustimo sad Hag i svedočenje, to je druga stvar. Nije to bitno, istorija će to sve staviti na svoje mesto.

(Aleksandar Martinović: Bitno je. Kako nije bitno?)

Nema potrebe, građani znaju čiji sam svedok bio. Odmah da kažem da sam bio svedok odbrane ne samo Slobodana Miloševića, nego i Vojislava Šešelja u istorijskom delu, gledam vam sad u lice. Branko Nadoveza, istorijski deo, Nikola Žutić i ja smo pisali, pitajte njih dvojicu, i nisam išao dva leta na godišnji odmor zbog toga. Pitajte predsednika stranke je li to dobio tamo. Toliko o istini i poštenju. A vas, gospodo, koji mi sad dobacujete, ne mislim sad na gospodina Mirčića, ću vući za džigericu širom sveta. Toliko o poštenju.

Neću odgovoriti na ovakve uvrede, ali pošto građani Srbije, i građani bivše Jugoslavije znaju, ja ću opet od ja, jer sam napadnut ovde. Neopravdano.

Pa, bar sam ja 1990. godine, i po tome ću ostati poznat, jer istorija ne prašta ni meni, ni vama, ni nikome, u Hrvatskom saboru imao diskusije takve kakve sam imao i ponosan sam s tim. Neću ja ostati po Hagu kao svedok u istoriji, po tome gospodine Mirčić, ako ću ostati zapisan po nečemu, onda po moralu, a onda valjda i po naučnim radovima, osam knjiga i 250 radova koji citiraju naučnici širom sveta. Čojstvo je bitno. Istina je bitna u ovome svemu, a vi u ovom slučaju mnogo ne znate o kojem ja govorim, vidim da niste informisani. Zato nije bitno braniti istinu kada je i ne poznate šta je istina, po svaku cenu bez obzira iz koje stranke, kao i pitanje ratova. Nisam ja kompetentan kao političar, ni vi da dajemo sud, kompetentna je struka i istorija i ona je svoje rekla iz ratova 1990. godine, gospodo. Mi smo, ja sam svoj stav dao juče o tome. Ovde ga izrekao koji je stav i nauke, a ne moj lični, koji je stav istoričara sa zapada i istoka, ali treba gospodo da se radi i dela ono što znamo, da se čita i prati izvori.

Pa, evo pitanje Jasenovca ja idem 21. i gospodin Martinović na međunarodni skup, ne vidim da ih se prijavilo mnogo iz Republike, u zadnja dva bilo nas je po dvojica, a trčite na medije svaki dan govorite, jedan deo govori politički o tome, bolje bi bilo da se nikad ne pokažu medijima nego što ono govore. Istina je sasvim druga, nego što vi mislite. Hvala.

Pa, evo ja ne bih zaista vodio repliku, jer to su lične ocene, ovo što gospodin Mirčić je sada rekao.

Moj odnos, gospodine Mirčiću prema Vojsilavu Šešelju je danas pošteniji nego …