Uvaženi potpredsedniče Tvrdišiću, uvažena potpredsednice Jevđić, poštovani ministre Mali, gospodin Stošić se pre mene osvrnuo na sve zakonske predloge koji su danas tačke dnevnog reda, a ja bih se posebno osvrnuo na Zakon o fiskalizaciji.

Sve privredne subjekte koji obavljaju promet robe i usluga na malo, počev od Nove godine, a najkasnije za šest meseci, očekuje prelazak evidentiranja prometa robe i usluga na malo sa fiskalnih kasa na elektronski fiskalni uređaj. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o fiskalizaciji donosi dve na oko usputne, ali veoma bitne novine u procesu fiskalizacije.

Prvo, ovim izmenama i dopunama zakona se privrednim subjektima omogućava prelazni period od 1. novembra 2021. do 30. aprila 2022. godine, da usklade svoje poslovanje sa donetim Zakonom o fiskalizaciji. Drugo, definiše se obaveza da dobavljač softverskog ili hardverskog rešenja potrebnog za rad elektronskog fiskalnog uređaja može biti samo rezidentno pravno lice, odnosno preduzetnik iz Srbije kome je dodeljen PIB u skladu sa popisima kojima se uređuje poreski postupak i poreska administracija.

Sve poreske obveznike, tj. pravna lica koja obavljaju promet na malo očekuje proces prilagođavanja prelaska sa evidentiranja prometa robe na malo sa fiskalnih kasa na sistem fiskalizacije putem elektronskog fiskalnog uređaja, čime će se postići bolja kontrola obavljenog prometa i sa strane privrednih subjekata i sa strane poreskih organa.

Poslanika grupa PUPS „Tri P“ smatra dobrom odlukom da je produžen rok za prelazak na primenu Zakona o fiskalizaciji, s obzirom da je to nov način evidentiranja prometa robe na malo i da je privrednim subjektima sa više poslovnih prostorija ostavljena mogućnost da fazno prelaze na potpunu primenu ovog zakona.

Predloženim zakonskim rešenjem omogućava se unapređenje uslova za implementaciju novih tehničkih rešenja za evidentiranje prometa na malo preko elektronskog fiskalnog uređaja. Takođe, stvaraju se uslovi da obveznici fiskalizacije na najefikasniji, a za sebe i najjeftiniji način pređu sa modela evidentiranja prometa preko fiskalne kase na model nove fiskalizacije evidentiranja prometa preko elektronskog fiskalnog uređaja. Važno je da sve ove novine neće stvoriti dodatne troškove građanima i privredi, a naročito ne malim i srednjim preduzećima.

Ohrabrujuća je i činjenica da su poreski i drugi organi izvršne vlasti pravilno predložili da samo rezidentni pravni subjekti Srbije mogu da budu dobavljači elektronskih fiskalnih uređaja, čime će se obezbediti adekvatan proces kontrole i od strane poreskih organa i sa strane domaćih privrednih subjekata koji će biti kupci i korisnici tih softverskih i hardverskih rešenja.

Ovo će omogućiti bezbedniji proces praćenja i evidentiranja prometa robe na malo, s obzirom da će i privredni subjekti u procesu fiskalizacije koristiti svoj elektronski sertifikat kojim se dokazuje da je upravo taj privredni subjekat obavio proces fiskalizacije.

Ovde je posebno značajan član 6. koji kaže da je obveznik fiskalizacije dužan da u realnom vremenu, dakle, u trenutku prometa na malo, uključujući i primljeni avans za budući promet na malo, izda fiskalni račun korišćenjem elektronskog fiskalnog uređaja.

Naravno, podržavamo i kaznene odredbe u ovom zakonu. Novčane kazne su dovoljno visoke da će sigurno imati i preventivni i odvraćajući efekat za sve one koji požele da eventualno utaje porez, odnosno zaobiđu svoje obaveze u procesu fiskalizacije.

U danu za glasanje Poslanička grupa PUPS „Tri P“ podržaće ovaj zakonski predlog i ostala zakonska rešenja. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se potpredsednice Kovač.

Uvaženi narodni poslanici, u ponedeljak se, kako je predsednik Republike Aleksandar Vučić rekao, dogodio šesti po redu upad prištinskih policijskih snaga i specijalaca ROSU, sve uz korišćenje oklopnih transportera i dugih cevi na sever KiM, a da tzv. međunarodna zajednica, odnosno snage NATO u okviru KFOR-a ništu nisu preduzeli da to spreče.

Podsećam vas da su sa stanovišta ustavno-pravnog poretka Republike Srbije, ali i iz ugla međunarodnog prava, prištinske sile represije nelegitimne i nelegalne. One su za Srbiju i OUN prosto paravojne i parapolicijske snage.

Zašto mi iz poslaničke grupe PUPS "Tri P" to tvrdimo? U preambuli Rezolucije 1244 iz 1999. godine, koju je usvojio Savet bezbednosti UN, piše da "Savet bezbednosti ponovo potvrđuje privrženost svih država članica suverenitetu i teritorijalnom integritetu Savezne Republike Jugoslavije i drugih država regiona i ponovo potvrđuje apel iz prethodnih rezolucija za široku autonomiju i suštinsku samoupravu za Kosovo". Dakle, Savet bezbednosti UN ne poznaje i ne prepoznaje nikakvu državu Kosovo.

Takođe, u istoj preambuli Saveta bezbednosti traži od tadašnje SRJ da započne i okonča povlačenje u fazama sa Kosova, na način koji se može verifikovati, svih vojnih, policijskih i paravojnih snaga u skladu sa hitnim rasporedom, sa čim će biti sinhronizovano raspoređivanje međunarodnog bezbedonosnog prisustva na Kosovu, što je SRJ, odnosno Srbija kao država koja je nasledila njen međunarodno-pravni kontinuitet i ispunila.

U sledećoj stavci preambule Savet bezbednosti dalje potvrđuje da će posle povlačenja dogovorenom broju jugoslovenskog i srpskog vojnog i policijskog osoblja biti dozvoljen povratak na Kosovo radi obavljanja dužnosti u skladu sa Aneksom 2. Međutim, Savet bezbednosti predlaže i sledeće: "demilitarizaciju oslobodilačke vojske Kosova i drugih naoružanih grupa kosovskih Albanaca", što ne samo da nije ispunjeno, nego je NATO kao dominantni deo KFOR-a, protivno Rezoluciji 1244, čak i direktno potpomogao formiranje posebne albanske vojske na KiM.

Sada da se vratimo na ključni Aneks 2 ove Rezolucije. Savet bezbednosti u tački 5. nalaže uspostavljanje privremene administracije za Kosovo kao dela međunarodnog civilnog prisustva pod kojim će narod Kosova moći da uživa suštinsku autonomiju u okviru SRJ. Dakle, ni o kakvoj novoj nezavisnoj državi ovde nema ni slova.

Onda sledi tačka 6) Aneksa 2 iz koje se, pogotovo ovih dana, logično nameće moje poslaničko pitanje. Naime, Savet bezbednosti naročito naglašava da će nakon povlačenja dogovorenom broju jugoslovenskog i srpskog osoblja biti dozvoljeno da se vrati na Kosovo i obavlja sledeće funkcije: vezu sa međunarodnom civilnom misijom i međunarodnim bezbedonosnim prisustvom, obeležavanje i čišćenje minskih polja, održavanje prisustva na mestima srpske kulturne baštine, održavanje prisustva na glavnim pograničnim i graničnim prelazima. Ovo poslednje je ključni dokaz da je Srbija sa stanovišta međunarodnog prava država od Horgoša do Dragaša, a ne kao što pokušavaju da nas ubede oni koji su izvršili agresiju na Srbiju 1999. godine, da je Srbija samo do Merdara, Brnjaka i Jarinja.

Dakle, moje pitanje za Vladu Republike Srbije, Ministarstvo odbrane, Ministarstvo pravde, Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo spoljnih poslova glasi - kada će Srbija, shodno tački 6) Aneksa 2 Rezolucije 1244, zahtevati od Saveta bezbednosti UN da odobri povratak do hiljadu uniformisanih lica Republike Srbije na teritoriju KiM, kako je to predviđeno ovom Rezolucijom? Zahvaljujem predsedavajuća.

Zahvaljujem.

Nastavljamo načelni pretres o 3. tački dnevnog reda – Predlogu zakona o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa Svetog manastira Hilandar.

Nastavljamo sa listom govornika. Sledeći na listi je narodni poslanik Lav-Grigorije Pajkić.

Izvolite.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Samiru Tandiru.

Sledeći na listi, uvaženi narodni poslanik Veroljub Arsić.

Zahvaljujem, uvaženi poslaniče Arsiću.
Sledeća na listi je uvažena narodna poslanica Jasmina Karanac. Izvolite.

Zahvaljujem se uvaženoj narodnoj poslanici.
Sledeći na listi je narodni poslanik Vojislav Vujić ispred poslaničkog kluba JS. Izvolite.

Potpredsedniče Zukorliću, zahvaljujem.

Uvažena potpredsednice Gojković, uvaženi ministre Popoviću, moram pre svega da kažem da smo danas samo saslušali ovlašćene predstavnike i koleginicu Snežanu Paunović, i kolegu Starčevića, i uvažene kolege iz SDS, ova priča bi danas bila dovoljna.

Mislim da danas i ministri koji su sa nama ovde predstavljaju prave ljude, kako to kaže kolega Starčević, koji štite ovaj identitetski deo priče. Tu mislim posebno i na ministra Popovića, ali i na uvaženu potpredsednicu Vlade Maju Gojković, za koju možemo da kažemo da je bila dobar predsednik Narodne skupštine. Tada nisam bio narodni poslanik, a mogu da sudim da je sada izvanredan ministar kulture.

Ono što je danas na dnevnom redu jeste upravo naš Hilandar, iako je deo srpske duše i izvorište naše duhovnosti i kulture, Hilandar nikada osim za carstva cara Dušana nije bio i formalni deo naše otadžbinske crkve, ali svi svetogorski manastiri, pa i naš Hilandar imaju status koji je ravan položaju lokalne samouprave, oni su pravna lica javnog prava Grčke, a sa stanovišta međunarodnih konvencija o svetskoj kulturnoj baštini pripadaju korpusu kulturnog nasleđa Grčke, koja je pred Uneskom odgovorna za očuvanje Svete Gore i svetske baštine.

Nijedan Grk danas neće osporiti da je Hilandar srpska svetinja i da baštini srpsku tradiciju, ali će i kazati da je Hilandar kao duhovna ustanova, pre svega svetogorski manastir i da pripada pod omofor carigradskog patrijarha.

Inače, svi svetogorski manastiri, pa i naš Hilandar samostalni su u unutrašnjoj upravi, pa tako monasi sami biraju igumana.

Bez obzira na svoj poseban status, Hilandar ima najtešnje veze sa srpskom crkvom i čini važan deo duhovnog, ali i istorijskog i kulturnog identiteta našeg naroda i ta veza je dvosmerna.

Patrijarh srpski uživa visoki autoritet među hilandarskim monasima, a ispred srpske crkve upravo je on zadužen za održavanje duhovne veze sa srpskom svetogorskom svetinjom.

Neko će možda pitati zašto se za manastir Hilandar i njegovu obnovu zaštitu donosi poseban zakon, ali mi u poslaničkoj grupi PUPS – „Tri P“ smatramo da je to strateška i mudra odluka Vlade, jer će se na taj način u njegovu obnovu, zaštitu i očuvanje manastirskih svetinja uvesti sigurnost, barem za određen iznos budžetskih sredstava, koji uzgred budi rečeno, ni do sada nije bio mali.

Ovaj zakon je svojevrsni ovovremeni tekstualni pirg, iliti kula Svetog Save, koja je bila glavni odbrambeni objekat na istočnim odbrambenim zidinama Hilandara.

Prva četiri sprata ovog pirga su podignuta u vreme Svetog Save, dok su sledeća tri dograđena u doba Svetog kralja Milutina. Kao što su nekada često i sami monasi sa ove stražare branili manastir od turskih zavojevača, tako će u buduće ovaj zakon koji usvajamo, davati sigurnost i zaštitu našoj svetogorskoj svetinji.

Manastir Hilandar je svih prethodnih godina i bez posebnog zakona zbog svog značaj za srpski narod i državu, dobijao značajnu pomoć iz budžeta Republike Srbije, a naročito za obnovu manastirskog konaka i ostalih objekta nakon strašnog požara u noći između 3. i 4. marta 2004. godine.

Da podsetimo, manastir Hilandar su na ruševinama starijeg manastira iz 1198. godine, podigli veliki župan Stefan Nemanja i njegov najmlađi sin Rastko, isti oni potonji, prepodobni Simeon Mirotočivi, i Sveti Sava, koji su stvorili samostalnu srednjevekovnu državu i izborili autokefalnost Srpske pravoslavne crkve.

U dugoj istoriji Srbije njegovi monasi su igrali značajnu ulogu, jer su bliske veze manastira Hilandar sa matičnom zemljom ostale trajne. Manastir Hilandar koji od svog osnivanja neprekidno postoji kao samoupravna monaška ustanova i ima neprocenjivu vrednost za srpsko istorijsko nasleđe i predstavlja jedinstveni centar srpske duhovnosti, kulture, obrazovanja i tradicije.

U Hilandaru je očuvana najbogatija kolekcija originalnih starih rukopisa, ikona, fresaka tako da on u današnje vreme predstavlja najznačajniju riznicu srpske srednjovekovne kulture. Manastir Hilandar se od 1988. godine, zajedno sa ostalih 19 svetogorskih manastira i celokupnom baštinom Svete Gore Atonske nalazi na UNESKO listi svetske baštine.

Cilj ovog zakona jeste da se obezbedi kontinuirana i na zakonu zasnovana podrška i pomoć Republike Srbije u očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa manastira Hilandara i u tom okviru pomoć obnovi i rekonstrukciji o očuvanju manastira Hilandar u stalnu, izvesnu i sigurnu finansijsku podršku budžetskih sredstava Republike Srbije.

Odmah po izbijanju požara Vlada Republike Srbije u budžetu za 2004. godinu predvidela je 75.000.000 dinara za obnovu. Taj iznos se iz godine u godinu uvećavao tako da je za potrebe obnove i zaštite manastira Hilandar Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu opredeljen iznos od 360.000.000 dinara.

Inače, za potrebe obnove i zaštite manastira Hilandara u budžetu Republike Srbije samo na razdelu Ministarstva kulture za ovu godinu u okviru projektnih aktivnosti obezbeđen je iznos od 80.000.000.

Koliko je država odlučna u nameri da se institucionalno stara o očuvanju Hilandara govori činjenica da Vlada obrazuje Komisiju za manastir Hilandar, kao i posebno radno telo Vlade.

Takođe, ovim zakonom se obezbeđuje da naziv, ime i lik kulturnog i istorijskog nasleđa i dobra u sastavu manastira Hilandara u komercijalne svrhe na teritoriji Republike Srbije može koristiti samo manastir Hilandar, odnosno zadužbina Svetog manastira Hilandara u Srbiji, a druga lica isključivo po odobrenju manastira Hilandara.

Ovaj zakon predviđa da se osim iz budžeta države Srbije sredstva za realizaciju projekata za očuvanje kulturnog, istorijskog nasleđa manastira Hilandar mogu obezbediti i u budžetu AP i jedinicama lokalne samouprave.

Moramo ovde da se pohvalimo, primera radi opština Čajetina u kojoj PUPS čini deo vlasti već duže vreme pruža podršku obnovi Hilandara, ali i organizuje druge brojne aktivnosti i saradnji sa bratstvom manastira. Nedavno je rukovodstvo Čajetine sa igumanom manastira Hilandar dogovorilo izgradnju obrazovno-naučnog centra Hilandara na Zlatiboru sa ciljem organizovanja naučno-obrazovnih kampova koji bi potom prerastao u obrazovnu ustanovu u okviru sistema srednjoškolskog obrazovanja Republike Srbije. Za ovaj centar koji će imati i objekat za obrazovanje sa internatom za smeštaj učenika i terenima za sport i rekreaciju već je opredelila parcelu od oko 70 hektara.

Ovo je sigurno način da mladi zdravije žive, vrate se tradicionalnim vrednostima, boravku u prirodi, a internatski sistem organizacije boravka učenika omogući će toj deci da se i brže osamostale.

Koja promena se zapravo predlaže na planu nastavljanja podrške i pomoći naše države Hilandaru? Ovaj zakon daje potpuni pravni osnov Republici Srbiji za pružanje podrške i pomoći očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa manastira Hilandara, da obezbedi institucionalne osnove za detaljno uređenje i očuvanje kulturnog i istorijskog nasleđa manastira Hilandar.

Donošenje zakona je zaista bilo neophodno i jedino moguće rešenje za sveobuhvatno regulisanje, obezbeđivanje institucionalne osnove za detaljno uređenje i očuvanja kulturnog i istorijskog nasleđa manastira Hilandar.

Ono što je veoma važno u izradi nacrta ovog zakona bila je uključena i nedobitna fondacija koja deluje u Srbiji, zadužbina Svetog manastira Hilandara čiji je osnivač manastir Hilandar sa ciljem da u javnom interesu pomogne i podstakne očuvanje i predstavljanje celokupnog nasleđa manastira Hilandara, kao i njegov razvoj, negovanje, veze sa otadžbinom i savremeni doprinos srpskoj kulturi.

Hilandar je četvrti po redu u hijerarhiji manastira Svete gore i jedan od najznačajnijih duhovnih i kulturnih središta srpskog naroda. U dugoj istoriji Srbije njegovi monasi su igrali značajnu ulogu, jer su bliske veze njihovog manastira sa matičnom zemljom ostale trajne.

Veliki je deo hilandaraca bio u razvoju srpske književnosti, umetnosti i kulture, a najsposobniji među njima dolazili su i da zauzmu vodeće položaje u Srpskoj pravoslavnoj crkvi u zemlji.

Sveta carska srpska lavra Hilandar je i danas, kada broji manastirsko bratstvo od 50 monaha, važno mesto srpskog i hrišćanskog hodočašća i predstavlja najbogatiju riznicu i arhiv srednjovekovnog nasleđa srpskog naroda.

Zašto na kraju ili je trebalo da to uradim na početku, ne istaći još nešto? Ovaj zakon koji ćemo, očekujem, jednoglasno usvojiti, rezultat je prošlogodišnje posete predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića, koji je monaškom bratstvu Hilandara obećao svu pomoć i podršku Srbije. Ovim je predsednik Republike, Aleksandar Vučić održao svoju reč, a mi narodni poslanici ćemo usvajanjem zakona ispuniti svoj dug prema našim precima koji su srpsku Svetu lavru na Atosu sa pirga Svetog Save branili i svojim telima kada to drugačije nije moglo.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani i uvaženi predstavnici Vlade, u danu za glasanje poslanička grupa PUPS – „Tri P“ podržaće ovaj predlog.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem na izlaganju.
Sledeći na listi je predstavnik poslaničkog kluba Jedinstvena Srbija, uvaženi narodni poslanik Nenad Filipović.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi narodni poslaniče.
Sledeća na listi je uvažena narodna poslanica Jelena Mihailović iz poslaničkog kluba SPS. Izvolite.

Zahvaljujem.
Sledeća na listi je uvažena narodna poslanica Snežana Petrović.

Zahvaljujem.

Sledeća na listi poslanika je uvažena narodna poslanica Dunja Simonović Bratić.

Izvolite.

Zahvaljujem.
Sledeći na listi je uvaženi narodni poslanik Vladimir Đukanović.

Zahvaljujem uvaženom narodnom poslaniku na izlaganju.
Sada jedno obaveštenje.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese zakone iz dnevnog reda ove sednice.
Sada određujem pauzu u trajanju od sat i deset minuta.
Nastavljamo sa radom u 15.00 časova. Zahvaljujem.
(Posle pauze)

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Dačiću.

Uvaženi potpredsednici, na sednici Narodne skupštine Republike Srbije, 29. jula postavio sam pitanje Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvu privrede i Ministarstvu finansija, a to je, na koji način će država podstaći pokretanje socijalnih preduzeća i zapošljavanje najugroženije kategorije stanovništva i kada možemo da očekujemo usvajanje zakona o socijalnom preduzetništvu?

Drago mi je što je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kako stoji u njegovom odgovoru prepoznalo značaj i ulogu socijalnog preduzetništva i što je shodno tome formiralo Radnu grupu za izradu nacrta jednog ovakvog zakona.

Međutim, drugi deo ovog odgovora je u kondicionalu, jer Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanje kaže - da očekuje, ali ne i da će se to zaista obistiniti, utvrđivanje Predloga ovog zakona na Vladi u četvrtom kvartalu 2021. godine.

Ova tema je toliko urgentna da zaista nema vremena da čeka, tim pre što posle Nove godine ulazimo u izbornu kampanju, a potom će Vlada biti u tehničkom mandatu, zatim nakon izbora sledi formiranje novih institucija, zakonodavne i izvršne vlasti i to može da se otegne duboko u drugu polovinu sledeće godine.

Kao što znate, PUPS, poštovane kolege već punu deceniju insistira na donošenju jednog takvog zakona koji će pomoći da ugrožene i najranjivije kategorije stanovništva brže i jednostavnije dobiju posao, kako bi se trajno rešilo pitanje njihove egzistencije. O kolikom broju ljudi se radi najbolje ilustruju podaci samo za grad Beograd u kome živi sto hiljada osoba sa invaliditetom, a u celoj Srbiji živi recimo 150 hiljada Roma kod kojih je visoka stopa nezaposlenosti i pripadaju najugroženijoj etničkoj zajednici među našim građanima.

Zato još jednom podsećam da u ovu kategoriju teže zapošljivih lica na koja bi se odnosio ovaj zakon spadaju svi oni građani kojima je potrebna naša pomoć i podrška za samostalan i produktivan život radi savladavanje socijalnih, materijalnih i životnih teškoća, a koja su radno sposobna. To su, dugoročno nezaposlena lica starija od 50 godina, pripadnici etničkih zajednica kod kojih je utvrđena stopa nezaposlenosti na teritoriji jedinice lokalne samouprave više u odnosu na prosečnu stopu nezaposlenosti u Republici Srbiji, osobe sa invaliditetom, interno raseljena izbegla lica, samohrani roditelji ili supružnici iz porodice u kojoj su oba supružnika nezaposlena, povratnici po Sporazumu o readmisiji, lica koja su bila na izdržavanju zatvorske kazne, žrtve trgovine ljudima, zlostavljana, zanemarivanja, nasilje ili eksploatacije, lica koja se suočavaju sa egzistencijalnim teškoćama zbog zavisnosti od alkohola, droga i drugih opojnih sredstava i druga teže zapošljiva lica u skladu sa propisima o zapošljavanju, odnosno drugi korisnici u skladu sa propisima iz oblasti socijalne zaštite.

Socijalno preduzetništvo kao deo socijalne ekonomije to je upravo onaj vid preduzetništva u kome se socijalni problemi rešavaju upotrebom preduzetničkih principa. Zato je stav poslaničke grupe PUPS 3P da vreme neumitno curi. Zbog toga najdobronamernije izražavajući spremnost da se i mi iz PUPS-a najdirektnije uključimo u rad na ovom zakonu. Upućujem dopunsko pitanje Ministarstvu za rad, zapošljavanje i boračka i socijalna pitanja.

Ono glasi – da li sada dva meseca posle mog pitanja može preciznije da se odgovori kada će biti zakona, nacrta na dnevnom redu Vlade Republike Srbije, pošto četvrti kvartal koji je najavljen kao termin počinje već za deset dana? Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvažena potpredsednice Jevđić.

Pre svega bih rekao i zahvalio se kolegi Starčeviću, ovo što je on upravo pričao u vezi samog Kodeksa ponašanja poslanika smo spremni odmah da potpišemo, tako da u tome se potpuno slažemo.

Ono čega bih se ja dotakao jesu upravo izmena i dopuna Zakona o sprečavanju korupcije. Kao što i znate, korupcija na latinskom „corruptio“ označava podmitljivost, potkupljivost, pokvarenost, pa se zato u filozofskim i teološkim raspravama korupcija shvata i kao duhovna ili moralna nečistoća ili odstupanje od ideala. Naravno, korupcija nije rođena u vreme ove vlasti. Korupcija je decenijama, a verovatno i duže od kako je moderne države Srbije, jedna od najopasnijih rak rana našeg društva.

Platon, Aristotel, Monteskje su korupciju razumevali kao kvarenje vlasti, vladanje koje nije u opštem interesu, odnosno interesu političke zajednice, tj. države.

Makijaveli i Ruso su smatrali da je korupcija moralno kvarenje ljudi, odnosno poništavanje društvenih vrednosti i vrlina od građana. Korupcija je prema definiciji Svetske banke zloupotreba javnih ovlašćenja za privatnu korist. U nju se ubraja podmićivanje, pronevera, pranje para, kao i poklanjanje radi dobijanja određene usluge ili protivusluge, kao i pružanje usluga ili ustupaka, a na osnovu veza i poznanstava.

Naš zakon korupciju definiše kao odnos koji nastaje korišćenjem službenog ili društvenog položaja ili uticaja radi sticanja nedozvoljene koristi za sebe ili drugoga.

Zato za nas iz PUPS-a korupcija nije pitanje prepuštanja tužno i neumitno sudbini, već pitanje odluke, pitanje pre svega političke volje i odluke hoćemo li ili nećemo da se sistemski svom snagom uhvatimo u koštac sa korupcijom.

Zbog toga posebno podržavamo činjenicu da je po osnovu člana Zakona 101. javnom funkcioneru koji suprotno zakonskim odredbama ne prijavi Agenciji imovinu i prihode ili daje lažne podatke o imovini i prihodima u nameri da prikrije podatke zaprećena i zatvorska kazna u trajanju od šest meseci do pet godina.

Naravno, podržavamo i intenciju ovog zakona da poveća novčane kazne za prekršaj javnih funkcionera, odnosno krivično delo neprijavljivanja imovine ili prihoda ili davanje lažnih podataka o prihodima i imovini.

Čak smatramo da bi se ovaj deo novčanih sankcija, koji se odnosi na funkcionere kao fizička lica, mogao i pooštriti, jer je, nažalost, praksa da tamo gde se kažnjava neko pravno lice zbog prekršaja konkretno funkcionera, kaznu ne plati taj funkcioner, nego u njegovo ime pravno lice iz budžeta, koji pune svi građani Republike Srbije.

Isti stav imamo i kada je reč o prekršajima javnih funkcionera, a tretira ih član 103. ovog zakona, kao što su neodazivanje na poziv Agencije, neobaveštavanje Agencije o sumnji i postojanju sukoba interesa, vrši drugu javnu funkciju suprotno članu 56. ovog zakona i tome slično.

Dakle, PUPS kao stranka koja posebno brine o ranjivim, najosetljivijim kategorijama našeg stanovništva, pogotovo najsiromašnijima, i zalaže se za apsolutnu ravopravnost svih građana, posebno pozdravlja zakonsku odredbu koja će u buduće sprečiti neke javne funkcionere da i nakon odlaska sa funkcije koriste za svoju ličnu materijalnu dobit činjenicu da su obnašali javnu funkciju, jer novi zakoni je u tom smislu je izričit: „Lice kome je prestala javna funkcija dve godine po prestanku javne funkcije ne može bez saglasnosti Agencije da zasnuje radni odnos, odnosno poslovnu saradnju sa pravnim licem, preduzetnikom ili međunarodnom organizacijom koji imaju poslovni odnos sa organom javne vlasti u kojem je javni funkcioner vršio javnu funkciju“.

Dobro je što se o zabrani iz stava 1. ovog člana zakona izuzimaju jedino javni funkcioneri izabrani neposredno od strane građana.

Razlozi za ove izmene i dopune zakona su formalne, ali i životne prirode.

Važeći Zakon o sprečavanju korupcije donet je u maju 2019. godine, a razlozi za njegove izmene i dopune koje se predlažu sadržani su u preporuci iz Izveštaja usklađenosti Republike Srbije u Četvrtom krugu evaluacije grupe država za borbu protiv korupcije Saveta Evrope GREKO, čiji je Srbija član.

Takođe, naša Agencija za sprečavanje korupcije ukazala je na neophodnost preciziranja određenih odredbi zakona u cilju njegove bolje i pravilnije primene.

U tom smislu, pozitivna novina je i uvođenje definicije nedozvoljenog uticaja na javnog funkcionera u Agenciji za sprečavanje korupcije, pri čemu se pod nedozvoljenim uticajem podrazumeva svaki uticaj kojim se utiče na zakonito i pravilno postupanje javnog funkcionera Agencije u vršenju javne funkcije.

Važno je da ovaj Zakon omogućava Agenciji za sprečavanje korupcije da javnom funkcioneru može da izrekne i meru opomene ili meru javnog objavljivanja preporuke za razrešenje sa javne funkcije.

Takođe, bitno je da će Agencija za sprečavanje korupcije, osim Registra javnih funkcionera i Registra imovine javnih funkcionera, posebno voditi i evidenciju pravnih lica u kojima javni funkcioner ili član porodice ima udeo ili akcije više od 20%, posebno onih i takvih firmi koje učestvuju u postupcima javnih nabavki, privatizacije ili drugom postupku, a čiji ishod zaključivanja ugovora sa organom javne vlasti, korisnikom budžeta ili drugim pravnim licem sa više od 20% državnog kapitala.

Sve u svemu, rešenje za pošast korupcije postoji. Korupcija nije elementarna nepogoda koja je zadesila Srbiju, već sistemski problem koji se rešava upravo popravkom zakona, ali i sudskim procesuiranjem i osuđivanjem svih koji su uhvaćeni u korupciji.

Nacionalnu strategiju i plan borbe protiv korupcije već imamo. Sada nam je cilj da pokrenemo efikasnu i proaktivnu borbu protiv korupcije.

Takođe, i srž pregovaračkog Poglavlja 23. u pregovorima sa EU bila je borba protiv korupcije. Dakle, ovo je pitanje političke volje, odnosno naše odluke da krenemo u tu borbu.

Ovaj zakon, koji je danas pred nama, dokaz je da među nama postoji konsenzus da to i uradimo. Kada izmene i dopune ovog zakona stupe na snagu na potezu će biti najpre nezavisne institucije i kontrolna tela, a potom tužilaštva i sudovi.

Povoljnu političku klimu smo, usvajanjem ovog akta mi iz najvišeg predstavničkog doma, zakonodavnog tela ove zemlje, obezbedili.

Građani će takođe, u to ne sumnjam, aklamativno podržati tužioce i sudije ako oni pokažu volju i spremnost da primene ovaj zakon, a u tom slučaju, kada shvate da je definitivno prošlo vreme, da im se, čak iako se bave korupcijom, ništa loše neće desiti, ponestaće motivacije i želje da se i dalje suprotstavljaju ovom zakonu svi oni koji su do sada bili upleteni u koruptivno delovanje.

Uvažena potpredsednice Jevđić, uvažena potpredsednice Kovač, uvažene kolege narodni poslanici, za kraj želim da istaknem da će poslanička grupa PUPS – „Tri P“ podržati ovaj predlog zakona.

Zahvaljujem.