Kratko ću, jer nemamo puno vremena. Samo ću vam postaviti pitanje, pošto je gospodin Aleksić podneo amandman kojim sredstva koja ste predvideli za obnavljanje ambasade Srbije u Vašingtonu preusmerava u ono što je našoj državi potrebnije. Da li ste ikada gospođo Dragutinović, a to su pre svega trebali da urade vaši prethodnici, kao Vlada Republike Srbije, postavili američkoj administraciji pitanje – kada će da plate ratnu odštetu našoj državi, posle sedamdesetosmodnevnom zlikovačkog bombardovanja od strane NATO pakta? Pa procena je da nam duguju nekoliko stotina miliona dolara, a najstrašnije od svega je što mi ljudske živote ne možemo da vratimo.

Sa druge strane, građani Srbije moraju da znaju da je ogroman novac iz budžeta potrošen 12. oktobra, kada je supruga onoga ko je naredio bombardovanje, Hilari Klinton, došla u Beograd zbog toga što je nebo iznad Srbije i nad Beogradom bilo prekriveno MIG-ovima i uz najveći stepen obezbeđenja od strane policije.

Prema tome, građani to nikada neće da zaborave, a sa druge strane, Amerika nikada nije ni imala dobre namere prema našoj zemlji i prema našem narodu. Zbog toga smatramo da je bilo neophodno da se ovaj novac upotrebi u ono što je goruće pitanje danas u zemlji, a ne verujem da ćete vi ikada do dolaska nas, srpskih patriota, na vlast bilo kome da postavite više pitanje vezana za bombardovanje.

Hvala vam, gospođo predsednice. Gospođo ministar, ovo je skandalozno zaista, da mi moramo i u 2011. godini iz džepova siromašnih građana Srbije da izdvajamo po ovoj poziciji specijalizovanih usluga i ugovora novac za prevođenje i harmonizaciju sa zakonima EU.

Srpska radikalna stranka je izričito protiv ulaska u EU i mi verujemo da će u 2011. godini taj procenat građana Srbije koji slede takav naš stav biti veći. Moram da vas podsetim da najnovije istraživanje iz oktobra meseca pokazuje da je sa 70%, sa koliko ste se hvalili u kampanji 2008. godine, ta podrška je sada 44% od ispitanih. Ta iluzija o tome da nas tamo čeka bolji život jednostavno više ne može da prođe kroz normalnog čoveka, koji je sve siromašniji, bez posla i koji zna da su nam države članice EU otele teritoriju, odnosno da nam otimaju Kosovo i Metohiju i da se na tome neće zaustaviti.

Imam jedno konkretno pitanje i time ću završiti, za vas. Da li vam je poznato koliko do sada košta opremanje tzv. Srpske kuće u Briselu, koja je tik u sklopu naše ambasade, s obzirom na to da mi raspolažemo nekim informacijama da je celokupno opremanje Srpske kuće bilo sa nameštenim tenderom ili tenderom po pozivu za osobu koja je bliska Božidaru Đeliću, potpredsedniku Vlade za evropske integracije?

Radi se o opremanju u smislu nameštaja i svega onoga što je potrebno za jedno takvo zdanje, a inače mi verujemo da Srbija nikada neće ni ući u EU, što se nas tiče i našeg predsednika, koji je danas najveći antiglobalista i pobornik takve politike protiv NATO i EU. Onda je besmisleno da više pljačkate građane Srbije na ovakav način, a pogotovo za tu tzv. Srpsku kuću u Briselu. Hvala.

Gospođo Đukić Dejanović, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, naizgled jedna odluka kao pro forma da se razrešava, odnosno da prestaje funkcija jednom od članova Nacionalnog prosvetnog saveta, ali ja sada kada budem govorila, gospodine ministre, o dotičnom gospodinu Slobodanu Pavloviću, čija odluka je sada na dnevnom redu, zbog toga što je Odbor ustanovio, na osnovu zakonskih odredbi, da je on u sukobu interesa i da ne može da bude član Nacionalnog prosvetnog saveta, moraću da napravim jedan uvod i da iznesem podatke o kojima javnost gotovo ništa ne zna i onda ćete videti, gospodine ministre, da i u prosveti, baš kao i u svim strukturama našeg društva, postoje segmenti korupcije i onoga što se zove nečasno postupanje.
Naravno, zbog toga postoji i prosvetna inspekcija i nadležni organi koji to rade. Na kraju, nedavno je i u visokoškolskoj ustanovi u kojoj je zaposlen i profesor Goran Mihajlović, poslanik SRS, bilo reči, odnosno pokrenuta je jedna slična inicijativa od strane studenata.
Da bi vam, uvažene kolege narodni poslanici, predstavila o kakvom se čoveku radi i kakva je to bruka za profesiju koju zastupa gospodin ministar i kojom se mnogi od vas bave, da li su u osnovnim, srednjim školama, u visokoškolskim ustanovama, reći ću vam da bi sve bilo gurnuto pod tepih da nije bilo jednog hrabrog mladića koji je, sada već davne 2007. godine, kao učenik Pravno-birotehničke škole u Beogradu, razotkrio, odnosno pokrenuo aferu vezanu za gospodina Slobodana Pavlovića, kome prestaje sada funkcija.
Naravno, Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji je stupio na snagu 11. septembra 2009. godine, propisano je u članu 13. da Nacionalni prosvetni savet ima 43 člana, ranije je bilo 42. Narodna skupština, čuli ste od kolege Savića, o tome je govorio i gospodin ministar, bira te ljude na predlog ovlašćenih predlagača na vreme od šest godina.
Osim toga što je ustanovljeno, kolega Savić je u ime SRS imao primedbu na teritorijalnu zastupljenost, zakon je jasno predvideo da ti predlagači koji daju članove Nacionalnog prosvetnog saveta su Državni univerzitet u Novom Pazaru, Sociološko društvo Srbije, visokoškolske ustanove strukovnih studija za obrazovanje vaspitača, koje daju svaki po jednog člana u Savetu i, između ostalih, gospodine ministre, iz Zajednice srednjih stručnih škola sada imaju pravo na dva člana, umesto četiri, na koliko su imali po onom starom zakonu.
Ovaj gospodin Slobodan Pavlović je na mesto člana tog novoustanovljenog, 23. maja 2005. godine, Nacionalnog prosvetnog saveta, izabran kao predstavnik Zajednice stručnih škola, je li tako, Srbije.
Zašto, dame i gospodo, njemu sada ovom odlukom prestaje mandat? Zato što je on u sukobu interesa, jer je u međuvremenu on prestao da radi u Pravno-birotehničkoj školi, gde je bio direktor, u Beogradu, i otišao je za redaktora, odnosno za jednog od urednika u Zavodu za udžbenike, kod direktora našeg već odavno bivšeg kolege Miroljuba Albijanića.
Da se vratim na ovog hrabrog učenika 2007. godine, Ivana Ninića, koji je kasnije, zbog činjenice da se i opredelio da se, kao čovek koji je napunio 18 godina, učlani u SRS zato što se izričito bori protiv svakog vida kriminala i korupcije, pa je sada i na čelu Antikorupcijskog tima SRS, u međuvremenu objavio knjigu, gospodine ministre, koju sam jednom prilikom poklonila Božidaru Đeliću, potpredsedniku Vlade, "Revizija demokratije", argumentovano, dokumentovano, sve zloupotrebe, sve mahinacije od dolaska DOS na vlast, od 2000. godine do momenta dok je objavio knjigu, a on je o Slobodanu Pavloviću govorio i pisao kada ni vi niste znali ko je taj čovek i kada niko nije ni sanjao, dame i gospodo, da će on jednog dana i njegovo ime da se spominje na sednici Narodne skupštine i uopšte da će o njemu da se raspravlja.
Ivan Ninić je 2007. godine, kao učenik Pravno-birotehničke škole, prijavio Ministarstvu prosvete i budžetskoj inspekciji da osnovano sumnja da je direktor njegove škole Slobodan Pavlović, o kome mi danas ovde govorimo, zloupotrebio položaj direktora i da je u kasi škole manjak od 7,5 miliona dinara, gospodine ministre. Da ne bi sve to ostalo tako, taj hrabri mladi čovek Ivan Ninić se obratio nadležnim državnim organima i oni su došli da vide o čemu se radi. On je u isto vreme želeo da to argumentuje i, naravno, znate kako je to u školi kada direktori vrše pritisak i na učenike i na đake, možda je imao podršku svojih kolega, svojih drugova i drugarica, možda nije, ali on je hteo hrabro da ide do kraja u svemu tome.
Posle toga nadležni organi, dakle, opštinsko javno tužilaštvo je pokrenulo postupak i sudija za prekršaje, pošto je budžetska inspekcija utvrdila da je mladi gospodin Ivan Ninić, tada učenik Pravno-birotehničke škole, u pravu, kaznila je sa 300.000 dinara školu, a Pavlovića sa 50.000 dinara.
Po krivičnim prijavama gospodina Ivana Ninića, prvi opštinski javni tužilac otvorio je postupak protiv Pavlovića, trenutno je u toku veštačenje i sve ovo je moralo da bude kasnije poznato Miloljubu Albijaniću, koji je iz poslaničkih klupa brzo pohitao za boljim položajem, verovatno, i boljom platom, šta će on u poslaničkim klupama, to je njemu verovatno dosadno, nema šta radi, a bio je jedno vreme i potpredsednik Skupštine, da ide za direktora Zavoda za izdavanje udžbenika.
Znate, kada je došao na tu odgovornu funkciju, naš bivši kolega Miloljub Albijanić je morao da zna koga prima u ustanovu i ko je taj i sa kakvom reputacijom. On je to morao da zna, što kaže gospodin Krasić, zato ga je i primio, ali da je to bio neki normalan tok morao je da zna. Ako nije znao ko je Slobodan Pavlović kada ga je postavljao na mesto urednika, odnosno urednika redakcije u Zavodu za izdavanje udžbenika, to je sve mogao da sazna od mladog gospodina Ivana Ninića. On mu je napisao pismo i rekao mu je: "Gospodine Albijaniću, ja sam kao učenik Pravno-birotehničke škole reagovao, pozvao budžetsku inspekciju, direktor je proneverio sedam i po miliona dinara, budžetska inspekcija je to ustanovila, sudija za prekršaje ga je kaznio…"
Znate šta je njemu, gospodine ministre, odgovorio Albijanić? U pismo je rekao: ''Pa da, takav čovek i sa takvim referencama je potreban ovoj ustanovi'', citiram doslovce. Znači, Albijaniću je u Zavodu za udžbenike potreban čovek koji vrši proneveru, jer nije Slobodan Pavlović, mi ga zato razrešavamo sada, logično je, on više nije predstavnik onoga što je bio u Nacionalnom savetu, iz zajednice stručnih škola. On nije otišao sa mesta direktora u avgustu mesecu 2009. godine zato što je on to hteo, nego pod pritiskom, jer je tužilaštvo počelo da radi svoj posao.
Dakle, sada je u toku veštačenje i dalje se nastavlja to i videćemo kakav će biti epilog, ako sudije budu radile po tim materijalnim dokazima, ali ga je vrlo širokogrudo i bez konkursa, gospodine ministre, Albijanić primio ovamo.
O čemu mi onda pričamo? Znate, sutra će da ispliva neka druga afera. Promeniće se sastav ovog nacionalnog saveta, doći će neki drugi. Zar je trebalo da ovakvi ljudi sede tamo?
Molim vas, ako je on, Ivan Ninić, zbog toga što je otkrio aferu, koji je kasnije počeo da piše za naš stranački liste "Velika Srbija", kada se učlanio u SRS, mnogi nisu hteli da ga čuju, ali je došao u stranku koja se jedina istinski bori protiv svakog vida kriminala i korupcije.
Napisao je još pre tri godine članak pod naslovom, to je bilo u našem časopisu "Velika Srbija", "Lik i delo Srećka Šojića". Ne ovog Šojića Laneta Gutovića u Pavićevoj seriji, da ne pomislite, ne ni kasnije ovog Šojića Tomislava Nikolića, koji je ukrao mandate i pare u SRS, pa on dobio nadimak da je Srećko Šojić, nego o Šojiću ovom, a vidite koliko Šojića ima u Srbiji, kako je to vešto Pavić prikazao u svojoj seriji, o Šojiću Slobodanu Pavloviću, koji je sa funkcije i sa mesta direktora Pravno-birotehničke škole počinio osnovano krivično delo.
Nećemo da prejudiciramo, ni gospodin Ivan Ninić, kao podnosilac krivične prijave, odluku, odnosno presudu nadležnog organa, odnosno suda, ali molim vas, ako je sudija za prekršaje i budžetska inspekcija to ustanovila.
Šta ja sad ovde imam ispred sebe? Imam imovinsku kartu Agencije za borbu protiv korupcije Slobodana Pavlovića. Gospodo, mi danas, 24. decembra 2010. godine, ovog čoveka odlukom treba da razrešimo, odnosno u danu za glasanje, znači sledeće nedelje 29, sa mesta člana Nacionalnog prosvetnog saveta, a on to nije mogao da bude od 2009. godine, kada je podneo ostavku. Odbor nije bio u situaciji da radi, jer predlog nije stigao, sve to sporo ide, gospođo Đukić Dejanović, vi to vrlo dobro znate, kao i da razni opstruišu rad Narodne skupštine.
Sad pošto se desilo da je tek danas ovde ova odluka, šta ćemo sa ovim novcem koji Pavlović prima, kao član Nacionalnog prosvetnog saveta, a da on više nije imao, jer je utvrđeno da je on u sukobu interesa, prava da tamo bude? Koliki je taj iznos? On je prijavio 41.255 dinara. Plata kod Albijanića mu je bila u trenutku kada je to prijavio, kada je primljen bez konkursa, 90.940 dinara. Sada za godinu i više dana, da li će Pavlović da vrati ovaj novac, gospodine ministre?
Kolika je plata jednog prosvetnog radnika? Ljudi grcaju. Kod mene u Kragujevcu, u Šumadiji, mi moramo sada, to je danas na sednici Skupštine grada Kragujevca, između ostalog, tema dnevnog reda, da pravimo drugačiju mrežu osnovnih škola.
Zna to gospođa Đukić Dejanović, jer nam umiru šumadijska sela. Odumiru, nema dece. U selu Božurnja kod Topole je ugašena škola koja je proslavila sto godina, jer nema jednog jedinog đaka. Da ne govorim o odeljenjima po drugim selima i u mestima, odakle su poreklom iz Račanskog čuvenog Voždovog kraja i moji preci. Nema, jednostavno mora da se prekomponuje, pa đaci iz jedne idu u drugu.
Čovek koji je bio u Nacionalnom prosvetnom savetu, koji je trebalo time da se bavi, zloupotrebio je položaj. Šta je još radio? U kafani, odnosno u restoranu ''Madera'' je troškario sve ove pare, računi su bili od 50 do 70 hiljada. Nije džabe, opet kažem da se izvinjavam gospodinu Paviću, da ne misli ništa ovaj doajen srpskog glumišta da govorim o njemu, zato je gospodin Ninić napisao "Lik i delo Srećka Šojića". Znate šta je navodio u tim računima koje je Pavlović plaćao u Maderi, od 50 do 70 hiljada dinara? Između ostalog fakturisan je i bakšiš. To i Šojić radi u seriji, i u "Tesnoj koži" i kasnije u "Beloj lađi".
Molim vas, dokle je otišla Srbija i kakva je naša stvarnost? Šta mi sada da radimo, gospodine Obradoviću? Ko će? Ovo ne može nadležni organ da radi, pred kojim je postupak pokrenuo gospodin Ivan Ninić. On će da ustanovi ili neće da ustanovi, ali kažem u toku je veštačenje. Kakva zakonska sankcija sledi?
Za ovo nema nikakve zakonske sankcije. On otišao kod Albijanića, dobio mesto bez konkursa, primio je, izračunajte i sami, to je prijavljeno u imovinskoj karti. Da reaguje Agencija za borbu protiv korupcije, ne može. Je li tako? A koji je to nadležni organ? Da li je to sada inspekcija koju će da mu naloži Ministarstvo prosvete, gospodine Obradoviću, jer on je nezakonito primao novac od avgusta 2009. godine?
Dakle, ovo je jedan veliki skandal. Završavam, da ne mislite da sam pristrasna, jer je u pitanju član SRS, ali taj mladi čovek je na čelu našeg antikorupcijskog tima i mnogo je stvari pokrenuo i njegovim tragom idu, na kraju krajeva, u mnogim slučajevima, i gospođa Barać i mnogi drugi koji pišu, da li je "Pištaljka" ili nešto drugo.
Molim vas, povedite računa o ovome i sada ovaj slučaj mora da se reši. Njemu će da prestane funkcija, ali šta ćemo sa iznosom i šta ćemo sa činjenicom ko će to da razotkrije što je on tamo primljen i radi taj posao u Zavodu za izdavanje udžbenika bez konkursa?
U svakom slučaju, na kraju želim da pozovem sve hrabre ljude, sve učenike, sve studente, bilo je takvih slučajeva i na Visokoj mašinskoj školi u Trsteniku, gde predaje gospodin Mihajlović, i vi ste upoznati sa tim, pa na kraju krajeva i u drugim gradovima u Srbiji, da se odvaže da slede put ovakvog jednog mladog čoveka, koji je onda bio srednjoškolac, gospodina Ivana Ninića, a sada je student Pravnog fakulteta, koji je odgovorno i odlučno krenuo i ustao protiv kriminala i korupcije u školi u kojoj je bio samo običan đak.

Predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, nastavljamo temu. Ovde imamo slučaj 2. člana Nacionalnog prosvetnog saveta. U pitanju je gospođa Jadranka Dimov, kojoj prestaje funkcija zbog toga što je Nacionalna služba za zapošljavanje još 18. maja ove godine obavestila skupštinski Odbor za prosvetu da su se stekli uslovi da gospođa Dimov ide u penziju, a onda kasnije 5. juna ove godine Odbor je obavešten da je stigao predlog iz Nacionalne službe za zapošljavanje da se na njeno mesto predlažu Vesna Čekić i Vesna Fabijan.
Kao što vidite, mi sada možemo da raspravljamo zbog one spore procedure o kojoj sam vam govorila i zastoj je očigledno nečija namera da opstruiše rad najvišeg zakonodavnog tela, da se poigrava sa Skupštinom kako god hoće. Mi ne možemo na ovoj sednici, do kraja ove godine, da na upražnjeno mesto gospođe Jadranke Dimov izaberemo jednog od dva predložena kandidata, već će samo Skupština da se izjašnjava o ovome.
Moramo da objasnimo i građanima Srbije, a pre svega zaposlenima u prosveti, da smo mi, srpski radikali, u martu mesecu 2009. godine, kada se raspravljalo o Nacionalnom prosvetnom savetu, govorili zaista o svim aspektima problema u osnovnom i srednjem obrazovanju, takođe i o predškolskom.
Međutim, kasnije je tek došao Zakon o predškolskom obrazovanju, koji smo mi ustanovili na radnoj grupi kojoj vi predsedavate, u kojoj smo i mi, kao potpredsednici Skupštine. Šta je problem?
Problem je u tome što ono što smo utvrdili tada, pokazalo se, prošlo je samo godinu i po dana, kao tačno. Mi smo tada rekli, svi naši poslanici koji su učestvovali u raspravi tog marta 2009. godine, da je zamisao Nacionalnog prosvetnog saveta zaista velika odgovornost te institucije, možemo tako da je nazovemo, na papiru.
Ali, šta se dešava u stvarnosti­? Nacionalna strategija obrazovanja, čuli ste i od gospodina ministra Žarka Obradovića, treba da bude završena do kraja mandata ove vlade, ali je pitanje, još 15 meseci. Vi vrlo dobro znate, baš kao i uvažene kolege i gospođa Čomić i gospodin Novaković, pošto smo u ovoj radnoj grupi za prava dece, pre tri nedelje, razgovarali i o mogućnostima da se u obrazovni sistem uvede zdravstveno vaspitanje, kao program za naše osnovce, i sve je veći broj roditelja u Srbiji koji kroz razne forume, kroz razni vid organizovanja traže da se ubuduće obrazovanje dece u Srbiji uvede i predmet patriotizam, jer, znate, najlepši je osećaj kada ste patriota i kada volite svoju zemlju i kada se zalažete za to da poštujete i da drugi poštuju vaše nacionalno biće.
Razumem te roditelje, i sa mnogima od njih sam razgovarala u gradu u kojem živim, pa su dolazili ovde, pa se organizuju kroz razne forume na nekim društvenim mrežama i otvaraju sajtove, jer kako ćemo mi da vaspitavamo buduće generacije, ako ne učimo tu decu da vole svoju Srbiju, da se bore za nju i da se bore za slobodu svoje otadžbine?
Neće valjda, što kaže malopre gospodin Krasić, jedna administracija iz Brisela, iz države koja nema svoju vladu, nama da govori šta ćemo da radimo. Preteča našeg visokoškolskog obrazovanja kragujevačkih liceja, odakle smo i vi i ja, iz našeg grada je dostigla takve razmere i dala takve vrsne naučnike i kadrove, kasnije kroz obrazovanje univerziteta širom Srbije i nekadašnje one SFRJ, da mi danas zaista možemo da budemo ponosni na taj period.
Dokle smo danas došli? Dakle, Nacionalni prosvetni savet. I da je gospođa Dimov mogla još da radi i da su joj godine dozvolile, ne bi mogla da se pohvali, verujem, iako i ovim putem, mi zaista nju ne poznajemo i ništa lično ne govorimo, za razliku malopre od ovog Slobodana Pavlovića, koji je počinio ove malverzacije i zloupotrebe, i za koga vam još nisam rekla, gospođo Đukić Dejanović, da ne samo da je godinu i po dana nezakonito, do stupanja na snagu ove odluke o prestanku njegove funkcije za člana Nacionalnog prosvetnog saveta, tamo primao ovih preko 40.000 dinara, nego kada je primljen, kada je Albijanić njega doveo u Zavod za izdavanje udžbenika, bez konkursa, i zaposlio ga uz platu od preko 90.000, znate li šta je Vlada Srbije uradila u martu mesecu ove godine?
Konstatovano je da je on u sukobu interesa, jer ne može da bude i član Nacionalnog prosvetnog saveta, biran iz Zajednica stručnih škola, jer je tamo podneo ostavku zbog ovih malverzacija koje je razotkrio kroz 13 krivičnih prijava gospodin Ivan Ninić, ali Vlada Srbije sve to prenebregava i u martu mesecu ove godine Slobodana Pavlovića imenuje za člana upravnog odbora Zavoda za izdavanje udžbenika iz reda zaposlenih.
Recite mi, gospođo Đukić Dejanović, da li je to normalno? Znate li kako ste vi postupili u situaciji kada su vam se obratili iz ove agencije za borbu protiv korupcije, iako, zaista to mogu odgovorno da kažem, svoju struku i državničku funkciju koju imate nikada niste dovodili niti spajali na bilo koji način? Je l' tako? Vi ste se časno obratili i rekli da je to problem onog momenta kada su vam se obratili. Je l' bilo tako? To što su neki vaši iz vladajuće koalicije, oponenti koji vas ne vole i koji vide možda neku opasnost u vama, pokušali da zloupotrebe kroz razne natpise u medijima i kroz njihove izjave itd. Mi nismo reagovali, jer ste vi postupili onako kako zakon nalaže i kako vaš moral i vaša čast nalažu.
Vidite šta radi ovaj Pavlović. Mi uopšte i ne znamo, iako se gospodin Ivan Ilić obratio Albijaniću, kolika je njegova naknada kao člana upravnog odbora javnog preduzeća koje je pod patronatom Vlade, koji je biran iz reda zaposlenih.
Nije takve malverzacije niti bilo šta slično prljavo u svojoj karijera imala gospođa Dimov, ali se postavilo pitanje u javnosti, među prosvetnim radnicima, gospođo Đukić Dejanović, među građanima Srbije i pre svega roditeljima – šta to radi Nacionalni prosvetni savet, a da zadire u određene odredbe Ustava Republike Srbije?
Govoriću sada o konkretnoj stvari. Činjenica je da se u septembru mesecu pojavio udžbenik za osmi razred osnovne škole gde se pominje termin srpskohrvatski jezik. Autor udžbenika, gospođa Duška Klikovac je pokušala kasnije, javnom polemikom sa prof. dr Milošem Kovačevićem i docentom dr Mihajlom Šćepanovićem, da opravda takav svoj stav.
Međutim, vi znate, sa bratstvom i jedinstvom, sa brozomanijom, sa nesrećom jugoslovenstva, koja je dovela dotle da mi sada imamo okupiranu i zapadnu Republiku Srpsku Krajinu i da nam je otet ogroman procenat teritorije Republike Srpske, koja je ugrožena, iako je na snazi Dejtonski sporazum, mi danas doživljavamo u Srbiji, naši roditelji i naša deca, da se u udžbeniku za osmi razred pojavljuje termin srpskohrvatski jezik. Molim vas, to sve pred očima i članovima Nacionalnog prosvetnog saveta.
Zamislite sada, gospođo Đukić Dejanović, pošto je gospođi Dimov sada zbog penzionisanja istekao mandat, ulazimo u onaj vakum period, da ga tako nazovemo, u maju mesecu sledeće, 2011. godine, kada polovina članova koji su izabrani 2005. godine moraju, zbog toga što im ističe mandat, da budu razrešeni, druga polovina će, do ovog broja 43, biti izabrana, oni će da rade u Nacionalnom prosvetnom savetu do 2015. godine i kakav će tu sada haos da nastane i kako će oni da se dogovore i da predlažu i da usaglase nacionalnu strategiju obrazovanja u Srbiji kada su se ovakve stvari dešavale?
Ne samo da je gospođa Duška Klikovac, koja je verovatno imala problem sa tim što je ona iz opšte jugoslovenske književnosti crpila znanje sa osnovnih studija, pa svako ko se bavi sociolingvistikom zna da je pitanje jezika izričito lingvističko pitanje, ona je pokušala taj svoj stav, da uvodi termin srpskohrvatski jezik, da pravda tim podatkom da je to političko pitanje.
Prema tome, mi sada dolazimo u situaciju da Ustavni sud Republike Srbije mora svakako da reaguje u ovom slučaju i meni je žao što tu nije gospodin ministar, da vidimo kako će to da se razreši. Apsolutno je jasno da Nacionalni prosvetni savet nema nikakve osnove, niti ikakav mehanizam, niti može da bude iznad Ustava Srbije koji jasno kaže da je za Srbe, i čitavog veka je tako, u upotrebi i da Srbi govore srpskim jezikom. Na kraju, to je potvrdio još i Vuk Karadžić.

Gospodine Novakoviću, zaista moram da izrazim protest zato što gospodin ministar nije ovde, jer upravo sam njemu htela da se obratim i da ga podsetim na vreme kada je donet prvi Zakon o platama državnih službenika i nameštenika.
Naime, i vi se dobro sećate te noćne sednice Narodne skupštine Republike Srbije i radi podsećanja, moram da kažem da je tada napravljen jedan presedan koji je uveden u odnosu izvršne prema zakonodavnoj vlasti i vi ste tada, iako ste bili deo koalicije, protestovali kao stranka.
Jer je prvi put u Skupštinu došao da upravo taj zakon, sa ovim novim kategorijama nameštenika, obrazlaže gospodin Balinovac, koji je bio sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo i mi smo morali nekoliko dana pre toga da promenimo Poslovnik i da damo njemu mogućnost da on dođe sa ovakvim zakonom.
Gospodin Milan Marković, koji je danas ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, tada je bio opozicija gospodinu Balinovcu i tadašnjoj koaliciji. Ta sednica je trajala do pola pet ujutru i baš kao i poslanici SRS, i poslanici DS koje vidim sada veoma zamišljene, ne znam da li reaguju na ove naše opravdane argumente, su podneli mnogobrojne amandmane.
Šta se promenilo od tog vremena do danas? Vidite, za te četiri godine položaj državnih službenika i nameštenika je postao sve gori i gori. Gospodin Marković je iz opozicije otišao u vlast još 2007. godine, a onda je zaboravio na ta obećanja koja je u toj noći davao kao opozicioni poslanik i njegova DS državnim službenicima i nameštenicima za koje je te noći gospodin Balinovac, pošto je to uvedeno kao nova kategorija, rekao – Narodna skupština RS bez njih i može.
Naravno da ne možemo, i to vi dobro znate, kao jedan od potpredsednika Narodne skupštine, baš kao i ja, pošto koristite usluge nameštenika, ako tako mogu da kažem, a to su vozači koji su vozači Uprave Vlade RS, koji imaju platu sa preko 30 godina radnog staža ili ove kolege koje idu sada u penziju sa napunjenih 40 godina staža, sa platom od nepunih 20 hiljada dinara. Znači, oni stavljaju svoju glavu u torbu, nas voze u situacijama kada nam to generalni sekretar na osnovu zahteva odbori, a ti ljudi imaju platu od 20 hiljada dinara.
Ovaj amandman nije prihvaćen. Kao što reče koleginica Radeta, zaista imam utisak da ministar uopšte nije ni gledao ove amandmane. On nije to čitao. Jer, da je pročitao, a to je jednim delom govorila i koleginica Radović i koleginica Vojić Marković, onda bismo stvarno mogli da imamo definisano u ovom članu zakona, osnovnom članu 27. i da kažemo – državni službenici i nameštenici imaju radno vreme i prekovremeni rad. Kada je taj prekovremeni rad, mi to ne znamo, to je za njih lutrija, svakoga dana kad krenu na posao oni mogu da pretpostavljaju da li će da bude ili neće da bude prekovremenog rada, a takvih dana u godini može da bude 90 dana.
Gospođa Pop Lazić je išla na celishodnije, svrsishodnije i humanije rešenje i lepo je amandmanom u ime SRS predložila da to bude maksimum 60 dana i to onda kada potrebe posla to zahtevaju. Molim vas, da li je normalno da ljudi koji nemaju plaćeni prekovremeni rad, a to su državni službenici, nameštenici, pored pomenutih vozača, to su i ove devojke stenografi, koje rade svoj posao, to su i konobari i kuvari, i oni koji misle i razmišljaju o tome da li se nekom poslaniku u 12 sati noću kada se radi prekovremeno jede vruća pita ili će da mu spremi omlet, jer tog dana sve što je spremljeno u kuhinji je posluženo za ručak i za večeru?
Gde je tu humanost? Gde je tu odnos prema ljudima koji služe za to da se održi rad ove institucije i da oni rade normalno? Gde je tu pravičnost i zašto sistemski nije ovaj problem rešen? Najpre, kada je došlo do toga da se kategorija nameštenika uvede.
Trebalo je da imate u vidu to da svi službenici i nameštenici koji rade, ako su potrebni za jednu državnu instituciju, evo samo da govorimo najbolje poznajemo prilike u Narodnoj skupštini Republike Srbije, moraju da imaju svoju sigurnost.
Ako se od njih traži, gospodine Novakoviću, sada je tu ušao i generalni sekretar, da oni rade 90 dana u godini prekovremeno, a ne zna se kada, zašto onda oni rade kad su već toliko potrebni, a jesu, jer im se stalno produžava taj rad, kao što su to naše saradnice u poslaničkoj grupi. Zašto oni nemaju stalni radni odnos?
Zašto su oni pod ugovorom na šest meseci, pa tako godinama? Moram da obavestim javnost, mislim i ranije smo govorili o tome da mi kao politička stranka koja je osvojila najveći broj mandata kao opoziciona stranka i ukrali ste nam 22 mandata, to stalno moramo da govorimo, mi nemamo u poslaničkoj grupi naše saradnike koji su zaposleni, a da imaju stalni radni odnos.
Imamo gospođu koja je ranije bila zamenik sekretara Skupštine, koja je raspoređena našoj poslaničkoj grupi i koja je u stalnom radnom odnosu, koja je savetnik, jer je diplomirani pravnik. Naše ostale koleginice saradnice i gospodin koji radi u kvoti onoga što je gospodin Ličina, kvota potpredsednika Narodne skupštine Republike Srbije, rade ljudi šest plus šest meseci. Oni su obespravljeni.
Kada imaju tako male i bedne plate, ovde je minimalna 16.000, ne znam da li neko može da se pohvali da ima veću od 20.000, recimo, zavisi koliko ima godina staža. Zbog toga što nemaju ni rešen status, em su obespravljeni po zakonu i po ovim članovima, ne mogu da koriste sva druga prava kao što mogu neke njihove druge kolege.
Morate da pođete od toga da su im plate jadne i bedne, da su prezaduženi i da moraju da uđu u neki proces kod neke banke, jer vidite dokle ste doveli građane Srbije vašom ekonomskom politikom. Zbog nemanja mogućnosti da ljudi prežive i da uzmu neki kredi. Ko će to njima da odobri kad oni rade na određeno vreme, na šest meseci.
Koleginica Radeta je pomenula pravično rešenje koje je važilo dok vi niste uveli ovaj zakon i dok nisu na drugi način limitirane lokalne samouprave, a da je naša stranka preuzela vlast u opštini Zemun 1996. godine, mi smo uveli takve platne razrede u rasponu 1:3, pa je recimo u to vreme portir, kurir, službenik u SO Zemun imao platu kao sada recimo da bi imao oko 30 i 30 i više hiljada dinara, a maksimalna predsednik opštine, sekretar itd.
Evo podseća me koleginica, to je bio naš predsednik prof. dr Vojislav Šešelj nije primao platu, a svi ostali sa najvišom funkcijom su mogli da imaju samo tri puta više. Zar nije bilo racionalnije i svrsishodnije rešenje da se tako uredi u državi da se zna kolika je plata od jednog do gornje granice platnog razreda onog i funkcionera i službenika i da se napravi ono što bi bilo najpravičnije.
Prema tome, gospodine Novaković, vama dalje to da pričam, mogu da mislim da ćete vi u nekom delu i da se složite, iako ne smete to u mikrofon da kažete.
Gospodin sekretar ima neko svoje mišljenje ili već neki plan kako će da napravi sistematizaciu. Vodite računa o tome da ćemo mi do kraja da protestujemo kada su u pitanju svi ovi ljudi koji ovde danonoćno rade, a govorim isključivo o Skupštini, jer ovde provodim već 15 godina kao narodni poslanik, jer su obespravljeni i ovim zakonom, a pogotovo ovim članom oni će biti još u težoj poziciji tokom cele godine. Hvala.

Gospodine ministre, gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, nastaviću da govorim o ovom jednom ugovoru, zapravo Zakonu o potvrđivanju Ugovora koji je potpisala gospođa Malović u ime Republike Srbije sa ministrom Hrvatske, tako možemo da nazovemo tu tvorevinu, nekada bivšu Republiku koja je okupirala Republiku Srpsku Krajinu.
Sada u 15.00 časova u naselju Busi u opštini Zemun počinje obeležavanje, od strane Vlade Republike Srpske Krajine i Krajišnika koji su prognani sa svojih vekovnih ognjišta, dvadesetogodišnjice stvaranja SAO Krajine.
Moram da vas podsetim, gospođo Čomić, i vas, gospodine ministre, da je Republika Srpska Krajina, najzapadnija okupirana srpska zemlja, imala posle toga izbore na kojima je izabrala svog legitimnog predsednika, svoju Vladu i svoj parlament. Predsednik Vlade Republike Srpske Krajine u izgnanstvu, jeste naš kolega srpski radikal, gospodin Milorad Buha, narodni poslanik SRS.
Evo kakva je to slučajnost i kakva ironija za srpski narod koji je propatio i koji je morao pod drugim genocidom, u 20. veku, koji je počinila ustaška hrvatska vlast, da ode sa svojih vekovnih ognjišta, da mi baš danas kada oni obeležavaju 20 godina, kada su morali zbog činjenice da su Hrvati, izbacivanjem Srba iz Ustava izopštili srpski narod kao narod koji je vekovima egzistirao tamo...
Da ironija bude još veća, na ovom spisku, videćete, gospodine Bradiću, pošto su vas na brzinu uhvatili da dođete, jer pre ovog ugovora potvrđivanje Evropske konvencije o nezastarevanju krivičnih dela protiv čovečnosti i ratnih zločina, mi smo ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije imali predlog da Narodna skupština Republike Srbije, umesto one sramne Rezolucije o Srebrenici, donese rezoluciju kojom će da osudi ustašku hrvatsku vlast, koja je počinila zločin nad Srbima, Romima i Jevrejima 1941. godine. Odbijena je od strane većine ovde. Kako se to uklapa u ovu konvenciju o nezastarevanju ratnih zločina koju ćete da donesete?
Ko će onda da osudi te zlikovce koji su pobili toliku srpsku nejač i izvršili agresiju nad srpskom teritorijom, proterali i satrli Srbe iz mesta gde je bilo 99% srpskog stanovništva?
Ono na šta će Krajišnici danas morati da podsete okupljene na skupu u Busijama, jesu izveštaji međunarodnih organizacija, nekada generalnog sekretara UN Butrosa Galija, koji je, kada je doneta prva Rezolucija o priznavanju Republike Srpske Krajine, kao legitimne tvorevine Srba na tom prostoru, na zapadnoj liniji Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica, s tim što su Srpske Moravice srpsko mesto čak i iza te linije, podneo tada izveštaj, 15. maja 1993. godine, i referisao o etničkom čišćenju i pljačkanju srpske imovine.
Rekao je da je hrvatska vlast prognala u Jugoslaviju, Republiku Srpsku Krajinu, do tada, pazite, 251.000 Srba iz Hrvatske. Šta se onda desilo 4. avgusta u ustaškim akcijama "Bljesak" i "Oluja", to vam je poznato, da je još pola miliona naših sunarodnika moralo da ode sa svojih ognjišta.
U ovom sporazumu koji je potpisan postoji, navodno, a to je samo privid, razlog da je to zbog borbe Srbije i ove druge strane iz tzv. Hrvatske, u borbi protiv organizovanog kriminala.
Ako pitate srpske radikale, mi smo prvi za to da se svako ko učestvuje u bilo kakvom vidu kriminala procesuira pred domaćim sudovima i da epilog ima, ali onaj stvarni, ne kao što je jedan predstavnik, koji je sada unapređen, gde je sudska instanca rekla da je dobila presudu koju treba da saopšti, a upravo je ta grupa i taj period u Srbiji posle tzv. demokratskih promena postao rasadnik kriminala i u Beogradu, i u Podgorici i u Zagrebu.
Ko je upozoravao na taj aspekt? Profesor dr Vojislav Šešelj. Napisao je knjigu. Pre neki dan sam, i žao mi je što nemam ovde primerak za vas, tu knjigu poklonila gospođi Diani Dragutinović, "Stanko Subotić – Cane Žabac, kralj duvanske mafije". Ko su ta lica koja je nabrajao u dokumentima, prenoseći pisanja zagrebačkog "Nacionala", prof. dr Vojislav Šešelj?
Upravo ta lica zbog kojih se navodno potpisuje ovaj ugovor između dve države. Ta lica su okoreli kriminalci, ali su oni poslužili. Jedan od njih, koji je pobegao i koji se skrivao sedam godina u Zagrebu, a onda, pošto je pucao na ovog drugog, svog kompanjona iz kriminalne grupe, Sretka Kalinića, Miloš Simović je pobegao u Srbiju i predao se, ako tako može da se kaže, ovdašnjim vlastima, uključio se preko Aleksandra Vučića i njegovih advokata, taj Miloš Simović, u kampanju, najgoru moguću, najbestijalniju, protiv našeg predsednika, koji je osam godina u haškoj tamnici i protiv njegove supruge i čitave porodice, u junu ove godine. To nije ni malo slučajno, znate.
Da se krene sa takvom hajkom i kampanjom na čoveka, da je on imao veze sa bilo kime iz Zemunskog klana, u trenutku kada se on bori za nastavak svog procesa, a već je do nogu potukao Haški tribunal, a da se mediji uključe u takvu hajku i harangu, a onda da, navodno, taj koji je ugrožen, a to je ovaj otpadnik iz SRS Tomislav Nikolić, koga tajkuni plaćaju, a samim tim i organizovani kriminal.
Vidite kako je sve to povezano, gospodine Bradiću, kaže da je njemu ugrožen život i traži policijsko obezbeđenje. Sve je to trajalo četiri meseca, a onda se oglasio zamenik specijalnog tužioca, doduše, tek 9. novembra ove godine, i rekao: "U vezi sa pisanjem medija o planiranju ubistva predsednika SNS Tomislava Nikolića, obaveštavam vas sledeće: Vojislav Šešelj nema svojstvo okrivljenog u vezi sa napred navedenim, pa, saglasno tome, ne postoji ni osnovana sumnja u tom pravcu." To je potpisao zamenik tužioca za organizovani kriminal Jovica Jovanović.
Dame i gospodo, gospodine ministre, opet ponavljam, već smo o tome govorili, mi imamo saznanja da je Aleksandar Vučić preko advokata Simovića, kriminalca koji je pobegao i koji se skrivao u Zagrebu i koga je štitila hrvatska vlast sedam godina zbog toga što im je trebao za njihove prljave poslove, ne mislite valjda da je odjednom otkriveno da on ima lažni identitet, a posle toga je uhvaćen tako i Sretko Kalinić, koji je posle potpisivanja ovog sporazuma izručen, naime, oni su se, preko ovih koje ste vi napravili ovde u parlamentu, krađom mandata SRS, ustremili na čoveka kome su ruke vezane i koji se bori pred međunarodnom javnošću protiv tog kvazi suda.
Prema tome, gospodine Bradiću, ovo što će danas da govore naši Krajišnici, naši napaćeni ljudi koji su izgubili svoje najmilije, a ilustrovaću vam kakav će to biti reciprocitet, samo kroz jedan primer, to što će oni da govore je samo, nažalost, tužna slika ove vlasti koja je ponizila Srbiju i srpski narod, klanjajući se i Hrvatima i muslimanima, a ne tražeći, s druge strane, da se oni osude. Počinili su najgore moguće kršenje Konvencije o zabrani zločina protiv čovečnosti, da se oni osude zbog tih zlodela.
Reći ću vam kroz ovaj primer kako to izgleda, a zamislite, sada je zaprećena kazna od jedne godine. Posle će i gospodin Marić da nastavi eksplicitnije o tome da govori. U odsustvu, grupa Srba je dobila 36 godina što su navodno tukli, u Medačkom džepu, nekog policajca 1991. godine. U Medačkom džepu je 99 Srba 1991. godine nestalo, pobijeno, to su uradili ustaški zločinci i oni su za sve to dobili ukupnu kaznu od sedam godina zatvora.
Znači, jedan Hrvat vredi kao sto Srba. Pogledajte vi gde je onda tu pravda, kako se sprovodi ovaj sramni ugovor koji je potpisala gospođa Malović u ime Republike Srbije.

Gospođo Čomić, prekršili ste, tokom predsedavanja, član 96. stav 7. Poslovnika Narodne skupštine. U članu 96. niste mogli gospodinu Milivojeviću da date reč, jer on nije bio na prijavi za diskusiju i ne nalazi se na listi prijavljenih govornika, što vi i ja znamo, kao i zamenik sekretara. Tako da je on naknadno uskočio, trebalo je da nekim kvaziargumentima koji ne služe ničemu, nego su obične političke floskule DS, pobije izuzetnu argumentaciju srpskih radikala, koji su, iako su imali smetnje tokom izlaganja, rekli sve ono što je trebalo javnost da čuje.
S druge strane, član 107. ste povredili jer je povređeno dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije. Niste reagovali u trenutku kada je rečeno da mi nismo imali sluha za opšte jedinstvo koje nam je potrebno ovih dana, a u kontekstu izveštaja koji je pred Savet Evrope podneo izvestilac Dik Marti o trgovini organima naših Srba, jer je tada rečeno da mi ne branimo i ne pozdravljamo napore srpskih parlamentaraca u tome.
Gospođo Čomić, vi vrlo dobro znate da sam jedna od tih parlamentaraca iz naše delegacije koja broji 14 članova i trebalo je da reagujete. Vi vrlo dobro znate da smo, baš kao i moje sve druge uvažene kolege iz poslaničke grupe SRS, ali ne omalovažavam ni učešće drugih predstavnika na čelu sa šefom delegacije, dali nemerljiv doprinos u svemu ovome što je sada došlo kroz epilog ovoga o čemu je izvestio gospodin Marti, o čemu ćemo imati prilike da se izjašnjavamo u Savetu Evrope, 24. januara sledeće godine.
Prema tome, ne samo radi korektnosti, kada govorite o tome da treba da štitimo državu Srbiju, nego i zbog činjenice da je mnogo veći doprinos, ako hoćete, i mene lično, i mojih kolega iz SRS, da ovo dođe na dnevni red, nego kolega čijoj poslaničkoj grupi pripada Srđan Milivojević.

Gospođo Čomić, kao što vidite, i ovoga puta, što je naše poslaničko pravo, jedino SRS govori o ovoj tački dnevnog reda. Mi to činimo iz principijelnih razloga i da bismo objasnili javnosti i građanima Srbije koji prate ovaj direktan prenos.
Radi se o tome da je kolega, sada već bivši, Slobodan Maraš, koji je podneo ostavku na mesto poslanika u poslaničkoj grupi, sa liste sa koje je izabran Čedomir Jovanović - LDP.
Liberalno demokratska partija je, u skladu sa Poslovnikom, preko svog ovlašćenog predstavnika gospodina Nenada Milića, koji je ovlašćen po ovoj tački dnevnog reda, a iz te stranke, podnela zahtev da se promeni gospodin Maraš i da se tri mesta u tri odbora, a to su Odbor za industriju, Odbor za poljoprivredu i Odbor za finansije, popune imenom novog našeg kolege gospodina Bojana Đurića, koji je zamenio gospodina Maraša.
To je normalna parlamentarna praksa i mi možemo to da podržimo u svakom trenutku, kao što smo to činili svih ovih godina, dvadeset godina unazad.
Međutim, zašto smo se kolega Marković i ja prijavili za diskusiju po ovoj tački dnevnog reda? Zbog činjenice da to što može LDP i što je učinila u ovom trenutku, jeste u jednom delu onemogućeno SRS…
(Predsedavajuća: Molim vas o temi dnevnog reda. Tema dnevnog reda je predlog LDP i neće biti dozvoljeno ništa sem striktnog poštovanja odredbi Poslovnika, koje podrazumevaju da govorite o temi dnevnog reda, a to je – koji poslanik napušta, odnosno razrešava se članstvo u kom odboru, a koji stupa. To je tema dnevnog reda.)
Dobro, nastaviću da govorim, ali verujem da neću morati kasnije da reagujem u slučaju da tražim da me Skupština i poslanici zaštite, ako se krši moje demokratsko pravo, zato što se striktno držim teme dnevnog reda i vi imate odluku kao ja ispred sebe.
Ova tri odbora u kojima će kolega Đurić biti novi poslanik i učestvovati u radu, jesu tri parlamentarna tela koja su formirana pre više godina. Želim ovom prilikom da kažem da je Narodna skupština Republike Srbije, pošto smo na kraju 2010. godine i možemo da podvučemo crtu, jer sledeće, a verujem i one tamo nedelje pred kraj, nećemo imati prilike da govorimo o tome, kroz rad narodnih poslanika, učesnika iz svih političkih stranaka, a ono što javnost nije mogla da vidi, jer mi nemamo direktni prenos, imamo nekada samo izvode, ili šture izveštaje sa sednica radnih tela, odnosno odbora, dakle, svi poslanici su iz svih parlamentarnih stranka u skladu sa svojim političkim programima i sa statusom, da li su na vlasti ili u opoziciji, dali svoj doprinos i radili u ovim odborima.
Ova dva odbora u kojima će gospodin Đurić biti novi kandidat, a verujem da će u danu za glasanje dobiti podršku, jer je legitiman predlog njegove poslaničke grupe, mogu da kažem da su odlično radili svoj posao i da ne zanemarim rad drugih odbora.
Ali, Odbor za industriju i Odbor za finansije, a dozvolićete mi, biću malo i subjektivna, jer su na čelu tih odbora poslanici SRS, u skladu je sa Poslovnikom tretirao pitanja koja se tiču rada tih odbora, ne samo to, nego podnosio pred nadležne državne organe mnogobrojne inicijative.
Verujem da će u budućem radu i kolega Đurić imati takvu priliku, kao član LDP, to da čini, jer i u Odboru za industriju i u Odboru za finansije predsednici odbora, koji su članovi SRS, ne samo da ne ometaju poslanike da to čine, a što neki drugi nažalost rade protivno Poslovniku i Zakonu o Skupštini, a na kraju i Ustavu Republike Srbije, već podstiču takve inicijative koje su dobre, ali sa kojima je, nažalost, javnost veoma malo upoznata.
Vi znate, gospođo Čomić, i vi, i ja i svi članovi predsedništva, odnosno potpredsednici, uz to što nismo članovi svih odbora, vi ste u nekoliko, kao i ja, dobijamo pozive za učešće u radu svih odbora, kad nam to vreme omogući.
Veoma često idem na sednice, a naročito Odbora za industriju, zbog činjenice da je Odbor za industriju pored zakonskih akata, koja su nam dolazila od strane Vlade Republike Srbije u ovim teškim vremenima i u vremenu privredne recesije i propadanja, ali zaista u pravom smislu reči, a pre svega našeg metalskog kompleksa, ta pitanja tretirao na sistematski način.
Svi poslanici su, mada to mnogi neće da priznaju, podržavaju Vladu u ovakvim plenarnim debatama, na tim sednicama imali sluha i za sindikate i za ljude koji su nam dolazili iz tih preduzeća, kao što je preduzeće "Metal sistem" iz Kragujevca, nekad "Filip Kljajić", koji je pre nekoliko dana prekinuo štrajk, zbog činjenice da se desila zloupotreba u privatizaciji. Odbor za finansije je…

Samo želim da kažem kakvu će priliku imati gospodin Đurić da koristi u..

Vidite, nažalost, gospođo Čomić, iako ovde postoji mogućnost i prostor da se govori o tome, trebalo bi da vi najviše imate sluha za to, jer ste potpredsednik, iz DS, a vrlo dobro znate, i sami ste meta pojedinih ..

Tema dnevnog reda su svakako parlamentrani odbori koji nemaju priliku da se promovišu, ako tamo mogu da kažem, putem medija i onog što je dostupno javnosti. Ako vi ne želite da mi o tome govorimo danas i o mogućnostima koje će imati kolega Đurić..

Samo postavljam to kao hipotezu..

Gospođo Čomić, s obzirom da ste vi danas izvršili povredu Poslovnika, koju ste malo pre ustanovili, ne želim to da radim. Bilo bi ružno da u jednom danu dva potpredsednika Skupštine krše Poslovnik. Tako da ..

Jeste, ali kažem vam da se ne bi ponovo to danas desilo..

Dobro, evo završiću time, pošto mi imamo za ovu, kako ste pročitali malopre u sinopsisu, mogućnost da govorimo 69 minuta, meni nije bila namera, želim da vam kažem da je principijelni stav SRS da se ovaj predlog, koji je došao iz LDP, svakako podrži, kao i svake druge stranke. Za razliku od onih koji su nama otimali mandate, a ukradena su nam 22 mandata ovde. Mi želimo da ..