Da, želim da se izjasni Skupština.

Ponovo imam povredu Poslovnika, ovog puta član 107. Znači, vi grubo vređate sada moje dostojanstvo, kažete kako su vama tobož zabrinuti poslanici većine prilazili zato što rasprava odmiče u smeru u kojem vi to ne želite.

Najpre, zašto ste plandovali toliko vremena, pa niste zakazali sednicu Skupštine po nalogu vaših mentora iz EU, da vam zakon stigne na red. Drugo, vi ne možete, gospodine Milićeviću, ako je Aleksandar Martinović grubim iznošenjem neistine otpočeo seriju replika, da zaključite zasedanje tako i da prekinete, a da onome ko je prozivan na način na koji je to radio Martinović, a to je prof. Šešelj, ne date da završi to i da kaže šta je suština, a to je ono što bi Martinović morao da zna, time ću završiti, da kada već govorimo, sada bih trebala da podsećam čitavu javnost, one koji nisu gledali pre pauze o čemu se radi, o tome na koji način se usvajao taj famozni zakon o proglašenju SSP. Ne glasa se o amandmanima, oni postaju sastavni deo zakona, tako da niko nije mogao, kao što je to Martinović neistinito rekao, da glasa protiv nekog amandmana, jer takvog amandmana u proceduri glasanja među narodnim poslanicima nije ni bilo.

Gospodine Milićeviću, sada reklamiram član 32. Poslovnika. Ja bih imala pravo na repliku, s obzirom na to da se direktno meni na izvestan način sada obraćao malopređašnji govornik Aleksandar Martinović. Ovde je suština, time ću završiti, ne u tome što on želi da predstavi da je tobož Tomislav Nikolić brinuo za sudbinu Kosova i Metohije, pa se upinjao da to ugradi u tekst Sporazuma o SSP. Suština je u tome, što vi znate, gospodine Martinoviću, jer ste tada bili navodno radikal, poštovalac lica i dela Vojislava Šešelja zatočenog u haškom kazamatu, da je on za te svoje mutljavine sa Božidarom Đelićem i Borisom Tadićem dobio ogroman novac, da je novac dobio i od Stanka Subotića, koga ste oslobodili za sva njegova kriminalna dela, od Miškovića i ko zna koga sve još. Vi niste tada, gospodine Martinoviću, učestvovali u podeli tog milionskog kolača. Pa, kad vam se učinilo da vam nedostaje para, onda ste promenili dres i otišli na drugu stranu, jer sada vam odgovaraju te privilegije.

Molim, šta ste rekli? Ne možemo i vi i ja u glas da govorimo. Dakle, čekajte da završim moje obrazlaganje, pa onda vi govorite. Upravo vam to govori član 32, da vi pomažete predsedniku u radu tako što ćete poštovati prava narodnih poslanika. Vi i ja da govorimo u glas, pošto sam takođe u dva mandata bila potpredsednik Skupštine i znam vrlo dobro o čemu pričam i kakva je vaša obaveza, to je prosto nemoguće.

Dužni ste i vi, gospodine Milićeviću, da koristite Poslovnik tako da štitite dostojanstvo Skupštine. Vi niste nikako mogli ovom potrčku Aleksandra Martinovića da date reč da vas podučava šta ćete da radite. On inače pretenduje da Martinovića zameni na toj funkciji.

Čl. 107, 27, 32, kako god hoćete, ima ih puno, ako mi date za svaki po dva minuta.

Dakle, ovde niko ne koristi govornicu i ne zloupotrebljava Poslovnik da bi ispravljao nešto, već da se govori istina i samo istina. Istina je da je Tomislav Nikolić otišao u istoriju, istina je da je on izdao interese za koje se navodno zalagao. Istina je da Vojislav Šešelj uvek govori istinu i samo istinu. Istina je da ste vi na najgrublji način danas završili zasedanje, tako što niste dali da profesor Šešelj završi krug replika koji je otpočeo Aleksandar Martinović.

Koliko je gospođa Radeta u pravu kada je govorila o tome da je bilo neophodno da razmotrite i prihvatite ovaj amandman SRS, zato ću kratko zbog vremena koje nam je ostalo, govori činjenica, verovatno se vi sećate gospodine Marinkoviću i gospodin Milićević, pored vas, da je ova Skupština, pošto vidim da je ovde žamor, kao da je neka žurka u sali za većinu poslanika vladajuće koalicije, 31. decembra usvojila zakon, na predlog ministra Nedimovića, o ruralnom razvoju u poljoprivredi. Onda je nelogično i za predlagača ovog zakona, gospodina Martinovića, da nije želeo, kao i poslanička većina, da prihvati ovaj amandman, a mi smo već doneli poseban zakon za koji vam garantujem da je do sada ostao samo slovo na papiru. U ovoj godini nije bilo nikakvih pomaka što se tiče većih subvencija za ljude u poljoprivredi i, kada govorimo ruralni razvoj, to nije samo vezano za uzgoj stoke, za proizvodnju malina, što je skandal sa ovako niskom otkupnom cenom, već na kompleksno jedno pitanje, a to je da date podsticaj ljudima da ostaju u svojim selima i da u tim zdravim sredinama razvijaju i etno sela, kompletne komplekse i voćnjake i malinjake i sve ono što podrazumeva jedno zaokruženo domaćinstvo koje će moći da živi pošteno od svog rada.

Očigledno vama to nije cilj, čim niste želeli. A znate da ste vi izglasali, možda i ne znate, možda ste zaboravili koje ste zakone izglasali ovde, prošlo je vreme, znate, vi dođete i na zvonce glasate, evo, da vas podsetim, u decembru mesecu, pošto smo celu noć raspravljali o amandmanima na taj zakon, usvojili ste Zakon o ruralnom razvoju i onda je bilo logično da ovo, o čemu je gospođa Radeta pričala i podnela amandman, inkorporišete u ovaj izmenjeni zakon.

Predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, svaka izmena Zakona o ministarstvima, i to ciklično, kako to radi naprednjačka vlast od 2014. godine, pošto je ovo peta izmena zakona, je, zapravo, vid kreiranja politike. Da biste strateški razmišljali o tome kuda država ide, kako treba da se vode resori, normalno je da ćete da zamislite u ministarstvu i u državnoj upravi kako to treba da funkcioniše od jednog do drugog ministarstva.

Ovo je iskorišćena prilika, odnosno gospodin Martinović je želeći da uvede dva nova ministarstva zbog rasporeda budućih koalicionih fotelja, promeni ono što je mislio da nedostaje u već važećem Zakonu o ministarstvima i konkretno se ovaj član, na koji smo mi podneli amandman odnosi na Ministarstvo za rudarstvo i energetiku. Mi smo protiv toga jer smatramo da svako novo davanje ovlašćenja je potpuno bespotrebno i za ovo ministarstvo, i način da se uopšte na bilo koji način gomila državna uprava i da ona bude preglomazna, nije dobro za državu.

Ono što će na žalost biti i u Vladi premijera kojeg ćete da izglasate, u to sam apsolutno sigurna, je ta neusaglašenost rada ministarstva sa stvarnim potrebama građana. U ovom slučaju, ako ste već hteli svi vi iz većinske koalicije da intervenišete baš u ovom članu zakona, kao i u drugima, bolje je bilo da ste se više u okviru ovog ministarstva bavili inspekcijskim nadzorom kada su u pitanju srpski rudnici. Vi vrlo dobro znate da u mnogim rudnicima u Srbiji, a među rudarima ima i pripadnica nežnijeg pola, dakle mnogo žena, koje rade jer ih je muka na to naterala kao rudari, da je veći inspekcijski nadzor, jer oprema sa kojom se radi u pojedinim srpskim rudnicima je, verovali ili ne, iz 1939. godine.

Uopšte ovakav način i na brzinu sklepane izmene zakona ne vode ničemu, već samo govore o tome da ćete neki sledeći put, ali ja verujem da vi to više nećete biti u prilici posle sledećih izbora, da menjate i ovaj zakon i da kažete, pošto je ovo peti put od 2014. godine, nije dobro i onda sada moramo da promenimo još nešto u nekom ministarstvu.

Došli smo do onog ključnog člana. Dakle, SRS je ovim amandmanom htela da vam još jednom stavi do znanja da je apsolutno nepotrebno uvođenje ovog ministarstva za evropske integracije, a ja ću to da obrazložim na još jedan dodatni način.

Naime, poštovane kolege, kroz istoriju srpskog naroda, viševekovnu istoriju, se pokazalo da je bilo različitog pokušaja da se istrgne iz sastava Srbije KiM. Uvek smo tome odolevali, i naš narod je činio sve da se zaštiti kolevka Srpskog naroda.

Međutim, vama bi trebalo da bude jasno, a pre svega vama koji niste bili ni aktivni politički, a vama tek je valjda bilo jasno kao bivšim članovima SRS, kada je formirana međunarodna upravljačka grupa za KiM koju su činile gotovo sve članice EU na čelu sa Amerikom, da će učiniti sve da nam istrgnu iz našeg teritorijalnog integriteta KiM. Onda je usledilo priznavanje od strane svih tih članica, gotovo u jednom danu, ili u nekoliko dana, te lažne šiptarske države, i ne samo to, već učlanjenje Srbije u EU za koje je visoki gost, onaj koga ste i vi pozvali i veliki prijatelj Srpskog naroda, a i vaše stranke smem da kažem, potpredsednika Vlade Ruske Federacije Dmitri Rogozin juče rekao u intervjuu za „Sputnjik“ da apsolutno je nemoguće da očekujete da će Srbija bez pritisaka i bez direktnog uslovljavanja da se odrekne KiM biti primljena u članstvo EU. Još se i uvaženi ruski gost upitao, a i zašto bi išli tamo kada svi iz nje beže.

Naši radnici, naši poljoprivrednici, i te kako imaju štete. I ako ste pokušali neke kolege i koleginice jutros da prikažete građanima Srbije i to stalno radite, jer imate i najviše mogućnosti medijskih prostora, kako je i te kako dobro za našu zemlju. Ima velike štete od momenta kada smo potpisali SSP, jer preko, po osnovu carina pola milijardi evra i više, ne znam koliko je samo za prošlu godinu, to ekonomisti bolje znaju, Srbija izgubila samo po tom osnovu.

Da ne govorimo o tome da i te kako sve te zemlje koje imaju takav neprijateljski stav prema nama kada je u pitanju očuvanje naše teritorije imaju blagonaklon odnos prema Hašimu Tačiju, koji sa druge strane na teritoriji Republike Srbije milijarde evra otima svake godine i na desetine ili stotine hiljada hektara.

Prema tome, gospođo Gojković, dame i gospodo narodni poslanici, budućnost i period koji je pred nama, a u istoriji jednog naroda i 10 i 20 godina to je nešto što veoma brzo prođe i protrči kroz politički angažman mnogih, neki će da opstanu, neki neće na političkoj sceni. Šta će sve da se dešava, videćete da su srpski radikali bili u pravu. Kada dođe taj trenutak o kojem je juče govorio u ovom pomenutom intervjuu gospodin Rogozin.

Gospođo predsedniče, vi ste prekršili član 27. i 107. nakon izlaganja mog kolege narodnog poslanika Miljana Damjanovića.

Naime, vi vrlo dobro znate kao iskusan parlamentarac, od prvog saziva višestranačja ste narodni poslanik bili, da je slobodna interpretacija i izražavanje narodnih poslanika stil ili način obraćanja suvereno izabranog predstavnika naroda javnosti biračkom telu, građanima, kako god.

Nije bilo nikakve potrebe da posle tako odlično koncipiranog, jasno utemeljenog, argumentovanog govora mladog kolege Damjanovića, vi dodatno obrazlažete da on koristi ove ili one reči, naročito zbog toga što je u pitanju jedan obrazovani mladi čovek, koji ima 35 godina, diplomirani ekonomista i master inženjer organizacionih nauka, kandidat za gradonačelnika Beograda ispred SRS. Svako buduće njegovo izlaganje, kao i mojih kolega narodnih poslanika iz poslaničke grupe, shvatite kao način i cilj da svaki, kao što je ovaj zakon koji je predložio Aleksandar Martinović, osporimo veoma jasnim argumentima, utemeljenim i, na kraju krajeva, i u ovom Poslovniku i Ustavu i u važećim zakonima.

Pošto mi vreme ne dozvoljava da se i u tom delu osvrnem na ono što je kolega rekao, a što niste shvatili kao verovatno dobru pouku, ali shvatićete, možda tada bude kasno, govoriću o tome i u nastavku zasedanja, naročito u ponedeljak.

Dakle, zamolila bih vas, zaista, kao neko ko je takođe dugo godina ovde zajedno sa vama u parlamentu, da nema potrebe, pogotovo sa mesta predsedavajućeg, da na bilo koji način objašnjavate i dodatno insistirate na tome da je neko, samo ako vam se kritika ne sviđa, upotrebio ovu ili onu reč.

Gospođo Gojković, niste bili u sali, a da ste bili vi biste sigurno, kao iskusan pravnik i predsednik Skupštine, prekinuli gospodina Martinovića, jer ste sami rekli da se držite istih aršina za sve, ja verujem u to, kada je zloupotrebio svoje pravo kao ovlašćeni predstavnik zakona koji je na dnevnom redu da, kako vi rekoste sada, ode malo šire, ali to je takvo degutantno nastupanje i vređanje, ali toliko i patetično …

Članovi 107. i 27.

To nije bilo. Bilo je 103. Ovo je neposredno učinjena povreda od strane onoga ko vas je zamenjivao u predsedavanju.

Dakle, ova Skupština ne može da se koristi, gospođo Gojković, i predsedavajući mora o tome da vodi računa za vređanje, i to na takav prizeman način koji je zaista …

Gospođo Gojković, povreda Poslovnika se odnosi na to da se predsedavajući nije obazirao na to što se ne govori o tački dnevnog reda, što se govore grube neistine kada je u pitanju tačka o kojoj mi danas razgovaramo, što predsedavajući nije opomenuo onoga ko je to zloupotrebio da u Srbiji ne postoji predsednički sistem vlasti, da ovo nisu SAD, da postoji član 112. Ustava. Taj isti neko koji ništa ne zna je trebao da kaže da li su on ili gospođa Obradović izgovorili ime Ana Brnabić, jer su bili kao predstavnici najveće političke stranke na konsultacijama, a ne da se vrši zamena teza, da se zloupotrebljava ovo dragoceno vreme, da se maltretiraju na izvestan način narodni poslanici zbog neukosti, neznanja i bezobrazluka Aleksandra Martinovića.

Gospođo predsednice, javljam se po članovima 27. i 107. Moja povreda Poslovnika je bila na neposredno učinjenu povredu dok je govorio poslanik Torbica. Trebalo je da reagujete jer u Narodnoj skupštini Republike Srbije nije dozvoljeno komentarisati sudske presude. Naime, on je veoma ružno govorio o jednom od četničkih komandanata Nikoli Kalabiću.

Mislim da je prošlo vreme, a vi vrlo dobro znate, jer iz takvog ste porodičnog miljea i porekla, Krcuna i 1948. godine i komunističkih presuda na brzinu i preko noći jer mi smo ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, za nas koji smo upućeni u to, veoma kompetentno otvarali čitavu istorijsku, da kažem retorički, arhivu o ulozi i herojstvu četničkog pokreta Draže Mihailovića. Zato ste bili dužni da upozorite narodnog poslanika da na takav način ne treba da govori i ne sme da komentariše u Narodnoj skupštini Republike Srbije, jer antifašistička borba i sve ono što su radili četnici Draže Mihailovića i Nikole Kalabića se ne dovodi u pitanje. Prema tome, ako smo čekali pad komunizma da možemo da o tome čitamo literature i da ljudi mogu otvoreno o tome da pišu na osnovu svojih saznanja i ličnih svedočenja, zaista je neprimereno da narodni poslanici tako govore.

Nema puno vremena naša poslanička grupa. Morala sam da se javim zbog izlaganja gospođe ministar.

Dakle, sve i da je to trošak kredita, kao što ste vi rekli, a verovatno jeste, mada mi nemamo sporazum ispred sebe, vi ste na to pristali, da li iz ljubavi prema Angeli Merkel ja to ne znam, ali u pitanju je 470.000 evra. Gospođo ministar, postoje druge nemačke banke koje za troškove obrade kredita uzimaju nula evra, kao što u Srbiji svakoga dana svi vi vidite da postoje reklame na televiziji za građane koji hoće komercijalne ili keš kredite da je nula dinara obrada kredita. Vi ste svojevoljno pristali na ovaj odnos sa tom bankom, prema tome, to je predmet naše kritike jer je veliki novac u pitanju. Zašto niste izabrali neku drugu investicionu banku koja takođe za ove projekte daje ogromna sredstva i po mnogo, što kolega ne zna, ovaj prethodni koji je govorio i drugi u sali, pogodnijim uslovima i gde nema nikakvih skrivenih troškova. Ako je vama, gospodo iz SNS, tek onako tričavih 470.000 evra, za 470.000 evra, ne daj bože da je pomoć kao devojčici iz Kragujevca pre neki dan potrebna, možemo dvoje dece koja su teško bolesna da uputimo na lečenje.