Nema veze, gospodine Mihailoviću...

Gospodine Mihailoviću, sada bi trebalo vas da pitam: čiji ste vi ovlašćeni predstavnik, jer verovatno ne predstavljate nikoga što se tiče vaše stranke, ali vidite da sam fina i kulturna osoba, pa neću to da vam kažem. Vi se zamislite nad činjenicom koju stranku vi predstavljate.
Predstavljam SRS, ali nisam se javila kao ovlašćeni predlagač, nego, ako mi dozvolite, da repliciram kolegi koji se javio, Vojkanu. Dakle, Vojkan, član stranke koja zapravo ne postoji, novorođenče u DSS-u, zato ne mogu odmah da se setim vašeg prezimena. Gospodine Tomiću, što se vas tiče i što se tiče onoga što je program SRS, nemojte vi za to da brinete. Vi ste čovek koji voli da bude informisan, a uglavnom za vreme skupštinskog zasedanja pročitate svu dnevnu i nedeljnu štampu. Ako otvorite bilo koju od tih novina, a veoma ste revnosni u čitanju štampe svakog dana, to vam je posao u toj vašoj grupi, možete da vidite da rejting SRS-a iz dana u dan sve više i više raste. Preko 40% građana Srbije, sada kada nismo krenuli u obaranje vaše vlade, a oborićemo je sigurno, spremno je da ukaže poverenje SRS-u.
Što se vas tiče i onoga što je vaš program i vaša stranka, neka vam to kažu kolege koje su vas velikodušno prihvatile, nemojte vi da brinete. Najbolje bi bilo da brinete o mestu iz koga ste došli, o vašem rodnom gradu, u koji inače ne idete i odakle ste kandidovani na izbornu listu nepostojeće stranke, a kasnije našli uhlebljenje samo da biste ostali poslanik.
O tome kakav je program srpskih radikala za poljoprivrednike najbolje govore reakcije na sve ono što smo uradili u toku prošle nedelje – ukazujući argumentovano, kao što smo to i od jutros činili, odnosno već od popodneva kako vaš kvorum stoji – šta je program SRS-a. Ne samo to, nisam govorila samo o ministru poljoprivrede, nego i o ministru finansija.
Mislim da je za normalnog i pametnog čoveka dovoljan govor od dva i nešto sata, a koji vam je održao gospodin Vučić, da znate u kakvom ste društvu i kakvu vladu podržavate.

Gospodine Mihailoviću, kao što me vi sada vidite, tako me je i on video na tri metra od govornice i ne pričinjavam se vama, pa ni njemu. Dakle, rekao je opet koleginica, prethodni govornik, odnosno zamerio je da, navodno, nisam govorila o članu zakona i o zakonu o semenu, već sam govorila samo u negativnom kontekstu o DSS, čiji je sada član Vojkan Tomić.
Gospodine Tomiću, kritikujući Ministarstvo poljoprivrede, Ministarstvo zdravstva i Koštunicu, koji ih je sve okupio, jer je on premijer, rekla sam samo ono što ste vi i par vaših stranačkih kolega govorili pre nego što ste došli u novo jato, u DSS, onda dok ste bili kod Vuksanovića u stranci, i ne mogu da zamislim kako ste za tri ili četiri meseca tako drastično promenili stav i mišljenje i sada osporavate meni ono što je apsolutna istina.
Ono što ste vi govorili, i da je ta vlada takva, da je Koštunica takav, da su ti ljudi koji su u ministarstvima, pre svega iz grupacije G-17, ne nesposobni, nego počinili mnoga dela protiv naroda i zakona, samo sam iznela apsolutno istinu koja je vas zabolela u jednom trenutku. Zašto ste se onda vi našli prozvanim, zašto nije izašao neko silniji iz DSS? Niste valjda vi i dalje na probnom radu, sa novom članskom kartom, da morate da dokazujete lojalnost. Ne morate, jer ono što sam rekla apsolutno je tačno i pokazaće se da je tačno.

Dame i gospodo narodni poslanici, potrebno je da prihvatite ovaj amandman koji je u ime poslaničke grupe SRS  podneo gospodin Milorad Krstin, zbog toga što je on na mnogo bolji način nego što je to predlagač – Ministarstvo, na čijem čelu je ministar koja ne poštuje Narodnu skupštinu i narodne poslanike, što smo videli iz njenog malopređašnjeg izlaganja – regulisao u Predlogu zakona.
Proizvodnja, promet i zaštita semena u našoj zemlji je svakako oblast koja treba da se reguliše i o tome smo dosta govorili u načelnoj diskusiji.
Imajte obzira prema ovom amandmanu, jer će on, u svakom slučaju, da zaštiti domaće proizvođače i da uvede mnogo veću kontrolu.
Ne znam kome da se obraćam kada poslanici skupštinske većine ne da nisu zainteresovani, nego uopšte ne prate ovu raspravu.
Da bih vas razbudila i trgla, reći ću gospodi iz Ministarstva – a ni vas gospođa ministar ne poštuje jer vas je ostavila ovde iako zna da nemate mogućnost da izlazite i da dajete kontraargumente – da se danas, zbog svega ovoga što se dešava u Srbiji i zbog načina na koji se ministar ophodi prema narodnim predstavnicima (a svi smo mi ovde da štitimo i poljoprivrednike, i penzionere, i studente, i radnike i nezaposlene), oseća postiđenim svaki čestiti seljak u Srbiji.
Neverovatno je da bilo ko danas, da zna da je ovakva žena ministar poljoprivrede, može da prihvati bilo koji zakonski predlog, pa i da je najbolje sačinjen.
A nije, i to se vidi iz amandmana gospodina Krstina, i zbog činjenice da je gospođa ministar umešana u najveće malverzacije u ovoj zemlji.
Vi ćutite, vi to posmatrate i nemate nikakve kontraargumente.
Zašto ona nije ostala, odgovor je veoma jednostavan.
Ono što ćemo mi reći o njoj i o njenim mahinacijama još dok je bila direktor Saveznog zavoda za zaštitu bilja, kao ekspert G17, koristićemo do kraja ove diskusije.
Možda ubedimo i vas. koji ste stožer ovakve koalicije, a koji ćutite i ne smete da pisnete na sve ovo što vam poručuju vaši koalicioni partneri iz G17, da je bruka i sramota da je ovakva žena ministar za poljoprivredu.
Gospodine, vi koji kažete da smete da pisnete, vi ste ih upozorili da ne koriste skupštinsku govornicu za samoreklamiranje, a naročito za nešto što nije istina i što zna svaki pošteni građanin ove zemlje i svaki srpski seljak.
Nemojte mene da ubeđujete da je danas jedno od najvećih zala to što predstavlja politika te grupacije i gospođa koja je ministar iz te grupacije, ubedite sami sebe i svog premijera.
Tada ćete mi dati znak da ste spremni da se otarasite nečega što personifikuje pljačku, krađu, otimačinu i obmanu poštenih ljudi, dok za to vreme vi koristite, svi koji ste lepo uhlebljeni u ovoj skupštini i u drugim mestima, mogućnost da veoma lagodno i ugodno živite.
A za to vreme je ovakva žena na mestu ministra poljoprivrede, dok srpski seljak strada sve više i više.
Ne da nemamo perspektivu, nego nam sistematski ubija i ono za šta su se ljudi školovali i što žele da zaštite ovakvim predlogom zakona; i onim što ona radi sa, u najmanju ruku, sumnjivim preduzećima i organizacijama, sa kojima je do sada veoma uspešno poslovala na svoju korist i korist organizacije kojoj pripada.

Na izlaganje gospodina Rafailovića, koji nije gospodin Škorić, nego je gospodin Rafailović, a javio se kao da je gospodin Škorić! Škorića još uvek nemamo u Narodnoj skupštini, možda bude u nekom sledećem sazivu. Ja njemu repliciram, zato što ste vi, gospodine potpredsedniče, ne slušajući uopšte ono što je govorio, kao ekspert za poljoprivredu, za šumarstvo i za ovaj zakon o kome danas govorimo, gospodin Vitomir Plužarević, srpski radikal, sasvim van Poslovnika dali repliku gospodinu Rafailoviću. Gospodine Rafailoviću, možete da idete na mesto, jer nije po Poslovniku ni da stojite tu tako bez veze, a niste Škorić.
Kad ste mi već rekli da vam odgovorim, reći ću vam da stvarno ne znam čije vi stavove ovde zastupate. Kažete da ste poljoprivrednik i govorite o poljoprivredi, ali jednom iz Batićeve perspektive, a sada iz perspektive ove poslaničke grupe u kojoj ste. Ako već hoćete da replicirate bilo kom srspkom radikalu, ne nama koji se ne bavimo poljoprivredom, ali imamo rođake ili vodimo poreklo sa sela, ili ekspertu kao što je gospodin Plužarević, govorite jezikom činjenica.
Nemojte da izvrćete teze i nemojte da zloupotrebljavate govornicu, samo zato što vi smatrate da je ovaj zakon pogodan da se vi kao veliki poljoprivrednik, zamislite, Rafailović, pojavite! Neka vas stavi na listu vaša poslanička grupa, pa koristite svoje izlaganje u načelu, kao što ću ja po amandmanima, a neću u načelu da obrazlažem i da kažem da ovaj zakon nije dobar.
To ide na dušu potpredsedniku, koji vam je sasvim van poslovnika dao mogućnost da izađete i da pokušate da osporite nešto što se osporiti ne može, jer sve što je rekao gospodin Vitomir Plužarević, od prvog do poslednjeg slova je tačno. Iza toga stoji cela SRS, a verujte mi i ogroman broj poljoprivrednika u našoj zemlji.

 Gospodine  Mihailoviću, vi mene nemate šta da molite, ako je vaš problem kako da podelite ovih 3%, jer su promili u pitanju, vi vodite računa o tome, a meni dozvolite da repliciram po Poslovniku, jer se gospodin Rafailović pozvao na član 100, iako ništa nije bilo uvredljivo. Direktno mi se obratio i imam pravo da mu repliciram i da mu kažem.
Apsolutno su isti svi srpski radikali u svim srpskim zemljama. I ovi koji žive u Srbiji, i ovi koji žive u Crnoj Gori, u Republici Srpskoj, i oni koji su nažalost morali da dođu iz okupirane Republike Srpske Krajine. Svi su moralni, časni, pošteni, iskreni rodoljubi, patriote, vredni ljudi, marljivi, ali razlika između srpskih radikala i vas, ali ne vas kao Rafailovića samo, već celokupne garniture kojoj pripadate, a misli se na celokupnu vlast danas u Srbiji, ogromna je, a što ćete videti već na sledećim izborima.
Razlika između vas, kao jednog od poljoprivrednika, i ostalih u zemlji ili u vašem okruženju je takođe velika, ali vi to prepustite za sud vašim komšijama, odnosno ljudima tamo gde se birate da odluče i da procene na sledećim izborima, a verujte mi da će procena biti takva, ne zbog vas kao vas, nego zbog društva u kome se nalazite, i da nećete više moći da govorite sa ove govornice.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 28. Poslovnika i zloupotrebu u vođenju sednice od strane gospodina Mihailovića, iako smo ga i koleginica Radeta i ja upozorile da to ne radi.
Naime, gospodine Mihailoviću, vi treba da se starate o primeni Poslovnika, što vam govori alineja 3. člana 28. To nikako ne radite, iz prostog razloga jer vi ne pratite ni tok sednice ni šta ko kome govori. Verovatno zbog toga što smatrate da je vaša obaveza da još po jednom poslaniku iz vladajuće strukture date reč da bi izneo kontraargumente na račun srpskih radikala.
Niste imali osnova da date reč ni gospodinu Vlaoviću, koji je koristio svoje vreme za načelnu raspravu, a ceo problem je nastao zbog toga što je gospodin Nikolić iz DSS vreme za načelnu raspravu posvetio, ali sasvim pogrešno, SRS. I onda je on otišao toliko daleko da nas ubedi da je Vojislav Koštunica jedan od braće Šumaher. Da li je Ralf ili Mihael, to stvarno ne znam, ali ako je on rekao da je Koštunica sa upravljačem i menjačem sposoban da vozi formulu i da u to veruju građani Srbije, to Koštunica u najboljim snovima ne bi mogao da poveruje da je on sposoban za tako nešto.
Ako već govorite o tome da srpski radikali ne prate šta se događa u oblasti poljoprivrede, ja ću vam reći kako stoje stvari u opštinama i gradovima u Srbiji. Dakle, zbog bankarske politike koju vodi Mlađan Dinkić, zbog činjenice da su nepovoljni još uvek poljoprivredni krediti i tamo gde oni imaju nisku kamatnu stopu na godišnjem nivou, ova vlada nije sposobna da obezbedi plasman tih proizvoda, jer u ukupnoj strukturi izvoza, koji je katastrofalan, a o tome vam govori podatak da je spoljnotrgovinski deficit sada već sedam ili osam milijardi evra, poljoprivreda veoma malo učestvuje, ali ne sa prerađenim, nego sa sirovinama ili poluprerađenim proizvodima.
Onda se vraćamo na ono šta će SRS da radi – da stvori mogućnost da se ti proizvodi prerađuju, a ne da Slovenci kažu da je njihov nacionalni brend "ajvar", kada mi znamo da je to "srpsko nacionalno jelo". Dešava se da vi, dame i gospodo, u skupštinskom restoranu danas ručate i koristite salatu koja je iz uvoza i koja dolazi iz zemalja koje su bile sposobnije da daju mogućnost i kredite svojim poljoprivrednicima ili povrtarima (kako već hoćete) da to proizvedu na vreme, a ne da koristite mogućnost da optužujete SRS i da se skrivate iza sopstvene odgovornosti.
Pogledajte samo kakav je agrarni budžet i koliko učestvuje poljoprivreda u budžetu za 2005. godinu i sve će vam biti jasno. Pogledajte kakvi su agrarni budžeti i koliko ste izdvojili za poljoprivredu u gradovima i opštinama u kojima ste na vlasti, i nemojte onda nekim praznim pričama, frazama i napadima na SRS koja će, to je sasvim sigurno, uskoro da preuzme vlast u Srbiji, da se skrivate iza onoga što vi niste spremni i niste sposobni da uradite.
(Predsedavajući: Prekoračili ste vreme.)
Krenite od sela do sela, od Vojvodine do juga Srbije, da pitate seljake, poljoprivredne proizvođače, kako žive i reći će vam da je sve gore i gore. I oni koji imaju mogućnost da ostvare neku proizvodnju, nemaju gde to da plasiraju, nema plasmana, jer država nije sposobna to da obezbedi i onda nam ministar finansija poručuje da je bolje da se tržište snabdeva robom iz uvoza jer je jeftinija ovde...
(Predsedavajući: Molim vas, minut ste prekoračili vreme.)
Znate šta, gospodine Mihailoviću, možda jesam prekoračila vreme, ali za razliku od onih kojima ste vi van Poslovnika davali reč, govorim nešto pametno i vezano je za poljoprivredu. Kada već govorimo o poljoprivredi, završavam sa samo delom programa, a to je potpuno restrukturiranje i stvaranje mogućnosti da se neke druge sada zapostavljene privredne grane razvijaju, o tome će, naravno, biti mnogo više reči kada ministar bude iz redova SRS, a poljoprivrednici će za to morati samo par meseci još da sačekaju. Zahvaljujem vam se.

Dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što je gospodin ministar imao neke obaveze i napustio sednicu, jer sam želela na početku svog izlaganja nešto da konstatujem u njegovom prisustvu što je izneo.
On je svedok u poslednjim danima jedne činjenice koja je nažalost bolna za građane, ali poražavajuća za ovakvu skupštinsku većinu. Naime, sada se vidi da su srpski radikali bili u pravu kada su tvrdili pre nekoliko godina, ispostavilo se da je to mnogo zla nanelo građanima Srbije i produbilo kriminal, da je sasvim bilo svejedno da li su Čedomir Jovanović ili Ljubiša Buha Čume potpredsednici Vlade.
Taj organizovani kriminal, povezan sa vrhom državne vlasti, prelivao se od kriminalaca do Republičke vlade i do svih struktura povezanih sa najodgovornijim funkcionerima u našoj zemlji. I na sve to je reagovao ko – Srpska radikalna stranka, njen predsednik, zamenik predsednika, poslanici ovde u Skupštini, svuda i na svakom mestu govoreći građanima Srbije da su, pored bede i nemaštine, i veoma teške ekonomske situacije, koja je urušena dodatno i vašom vladavinom, a naročito prethodne DOS-ovske garniture, najveći problem organizovani kriminal i korupcija.
Ako krenete od grada do grada po Srbiji i pitate građane šta je ono što najviše zameraju aktuelnim vlastodršcima i onim prethodnim, reći će vam, a i neka organizacija se bavila jednom studijom proteklih dana i meseci, u 78% odgovor - organizovani kriminal i korupcija.
Od najnižeg nivoa, od jedinica lokalne samouprave, neki su postali pravi maheri kroz uzimanje provizije od pet, deset, 20 i 30%, preko organizovanog kriminala i ljudi koji su ogrezli u kriminal najgore vrste, povezani sa najvišim nosiocima tužilačkih, odnosno pravosudnih funkcija.
Primera je mnogo u Srbiji, ali ću vam navesti samo neke. Pre svega zbog toga što je gospodin Krasić bio u pravu kada je rekao da ne postoji politička volja da se suzbije organizovani kriminal. Ne samo da ne postoji volja, nego je očigledna nesposobnost.
Ko su ključni ljudi u suzbijanju organizovanog kriminala u jednoj vladi? Ministar pravde, upravo gospodin Stojković, koji nam je predložio izmene ovog zakona kroz dva člana, i ministar policije. Onda se građani s pravom pitaju dokle ide njihova bezbednost, da li je svaki građanin Srbije bezbedan, da li sme da pusti svoje dete da ide normalno u školu. Ispostavilo se da ne, jer i na osnovu poslednjih nemilih događaja na beogradskim ulicama vidi se da nema ozbiljnog pristupa tom problemu kada je u pitanju maloletnička delinkvencija.
Znači, nije urađena ozbiljna analitička predstava o tome šta se to dešava. Da li su to učestala dešavanja? Da li su to počiniocima, među mlađim maloletnicima, prva krivična dela? Da li su učestala? Da li ih regrutuju određeni kriminalni klanovi i kada će država da se obračuna sa organizovanim kriminalom? Odgovor na to pitanje je kod svih anketiranih gotovo u procenat identičan.
Oni koji kažu da je najveći problem organizovani kriminal i korupcija, kažu vam da će se obračunati država onda kada srpski radikali budu na vlasti. S obzirom da će to biti po građane Srbije veliko olakšanje, i sreća za njihovu bezbednost i budućnost srpske dece, za nekoliko meseci, budite sigurni da mi nećemo da čekamo i da nećemo imati vremena ni dana, ni sata da čekamo da se obračunamo sa onima koji su počinioci najvećih krivičnih dela.
Što se tiče konkretnih slučajeva, znate da su građani Srbije 19. septembra prošle godine u mnogim opštinama i u gradovima u Srbiji, poučeni onim što smo im poručili u predizbornoj kampanji, a odlučni da ćemo da se obračunamo sa kriminalcima od lokalnog preko pokrajinskog do republičkog nivoa, izabrali srpske radikale za predsednike opština i gradova.
Danas ću vam, dame i gospodo poslanici, govoriti o slučaju Novog Sada i gradonačelnika Novog Sada, gospođe Maje Gojković, potpredsednika Centralne otadžbinske uprave Srpske radikalne stranke. Ovih dana se na gradonačelnika Novog Sada, gospođu Maju Gojković, vodi neviđena medijska hajka i haranga, na nju i članove njene porodice, njenu majku, njenog brata. Na nju naročito kroz medije koji nisu naklonjeni Srpskoj radikalnoj stranci, ni onome što ona radi.
Ona je, kao izabrani gradonačelnik Novog Sada, drugog po veličini grada u Srbiji, zagazila u osinje gnezdo i krenula da se obračunava sa organizovanim kriminalom, izašla na medije, a to je učinio i gospodin Nikolić u duelu, gde je potpuno i do nogu potukao separatistu Nenada Čanka na državnoj televiziji, rekavši da je jedan od vodećih kriminalaca u Novom Sadu, odnosno u AP Vojvodina, izvesni Đerđ Ozer, tužilaštvu i te kako poznati lik, zbog toga što je počinio, i osnovano se sumnja, a naročito to tvrdi odgovorno gospođa Gojković, mnoga krivična dela.
Sasvim je jasno da je gospodin svoju funkciju u mandatu koristio da se obogati, zajedno sa svojom separatističkom klikom, da je kroz renoviranje osnovnih i srednjih škola fakture za renoviranje tih škola prikazivao tri, pa čak i do pet puta više, znači, fiktivno.
Drugi po redu u tom lancu organizovanog kriminala, koga je javno prozvala gospođa Gojković, danas je ministar za obrazovanje u Pokrajinskoj vladi - Zoltan Bunjik, koji je, takođe, poznat tužilaštvu u Novom Sadu, organima policije takođe, a naročito poznat zbog činjenice da je, povezan sa Ozerom i Branislavom Pomoriškim, počinio mnoga krivična dela i zloupotrebe pri vršenju svoje funkcije.
On je sada, dame i gospodo, u neoslobođenoj Skupštini AP, a verujem da ćemo svešću i savešću, pre svega, određene gospode odavde uskoro osloboditi i Pokrajinsku skupštinu, na čelu jednog od vodećih resora – obrazovanja.
Zašto je ovo sada problem, ne samo problem za medije da o tome pišu i da se određeni mediji tome podsmevaju na jedan neukusan i neozbiljan način, zbog činjenice da svih ovih dana, a to se intenzifikuje u proteklih nekoliko dana, stižu pretnje, i to pretnje fizičkom likvidacijom, pretnje ubistvom gospođi Maji Gojković, gradonačelniku Novog Sada. Zašto je to problem? To je problem zbog toga što tužilaštvo ne reaguje na sve ove očigledne zloupotrebe i na materijalne dokaze koje je dobila. A sa druge strane, postoji opšte odobravanje građana Novog Sada za sve ono što gospođa Gojković i vladajuća garnitura u Novom Sadu radi. Policija, uzgred budi rečeno, ne radi svoj posao, već je prepustila samoj Maji Gojković da vodi istragu o tome ko joj preti i šalje takve anonimne poruke, pretnje ubistvom njoj i članovima njene porodice, a naročito poslednjih dana.
Što je najžalosnije, istraga se i ne vodi i ne dolazi se do onih koji prete, a vi veoma dobro znate da je, ako postoji volje i ako neko želi da zaštiti nosioce javnih funkcija, to moguće učiniti. Ali, nema političke volje. Onda se dolazi do samog vrha i do činjenice da u svom šeretskom maniru Branislav Pomoriški daje izjave, i emituju te izjave svi elektronski i štampani mediji, da je u pitanju obična manipulacija i marketing gradonačelnika Novog Sada.
Sada vas pitam, dame i gospodo narodni poslanici, kako biste vi reagovali, a naročito vi koji imate opravdanja i koji ste u vlasti, u koaliciji sa ovim prozvanim ličnostima, poznatim pravosuđu, odnosno tužilaštvu i policiji, da se to vama desi i da takve pretnje stižu u vaše poštansko sanduče ili na kućnu adresu vaše majke ili vašeg brata.
Moram da vas podsetim, dame i gospodo poslanici, da nije bilo volje, a na to je takođe trebalo da nam odgovori ministar Stojković, da se mnogi krupni problemi organizovanog kriminala reše, odnosno da bilo ko o njima javno progovori, a da to nisu srpski radikali.
Pre više od šest meseci gospodin Tomislav Nikolić je podneo krivičnu prijavu protiv Vuka Hamovića i Vojina Lazarevića, bliskih prijatelja – inače, ova dvojica su kumovi sadašnjeg ministra finansija Mlađana Dinkića – zbog toga što su opljačkali građane Srbije.
A to je učinio na osnovu nepobitnih činjenica i materijala do kojih je došao Anketni odbor, ustanovljen u ovoj skupštini, da ustanovi sve zloupotrebe koje su ti kriminalci počinili i sa koliko stotina miliona evra opljačkali građane Srbije.
Onda, da se vratimo još dve godine unazad. Vi sada posmatrate da je specijalni tužilac Specijalnog suda Jovan Prijić, a moram da vas podsetim da je on bio zamenik Republičkog javnog tužioca kada je SRS njemu lično predala materijal o čuvenoj aferi "Mercedes-benc", u koju su umešani pripadnici bivše DOS-ovske garniture, pa i bivši šef kabineta bivšeg premijera, a onda zamenik ministra unutrašnjih poslova, i tako redom, do mnogih drugih pojedinaca. Vi o tome ćutite ili tome ne smete da se suprotstavite.
Onda, na kraju ovog današnjeg izlaganja, uz još jednu napomenu da razmislite o svemu ovome, a naročito o slučaju gospođe Maje Gojković, kakva vam je savest i šta vi uopšte razmišljate kada vam se spomene reč organizovani kriminal. To pitam vas koji danas vršite vlast. Da li vi imate smelosti i hrabrosti i da li kod vas postoji politička volja? Nema je.
Nemate ni smelosti ni hrabrosti da kriminalcima u lice kažete da su kriminalci, da otpočnete sa procesima koje morate da vodite. Bojite ih se, vi samo znate zbog čega, a mi ćemo ustanoviti to do najsitnijih detalja.
Zato je najpotrebnije da građani imaju priliku da vas, tako nepodobne i nesposobne da se obračunate sa kriminalcima, najgorim mogućim kriminalcima u ovoj zemlji, smene. Što će vam se i desiti na sledećim izborima, a vi ćete onda možda da razmišljate - trebali smo, mogli smo ovo, nije bilo spremnosti, nije nam neko dao, neko nam je zapretio prstom.
Radikalima, a pre svega Tomislavu Nikoliću i svima onima koji će biti spremni da od prvog dana iza rešetaka, na dugogodišnje robije, uz asistenciju svih onih koji moraju da rade taj posao, stave kriminalce, neće niko moći da preti i neće nas niko ucenjivati, zbog toga što je osnovni motiv našeg bavljenja politikom da kriminalci budu tamo gde im je mesto, a da pošteni svet u ovoj zemlji može da živi od svog rada.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo poslanici, razumem da su kolege iz poslaničke grupe G17 u defanzivi već nekoliko dana, jer oni nemaju nijedan valjani argument na naše tvrdnje koje smo iznosili svih ovih dana - da je ministar finansija Mlađan Dinkić, a kada već govorimo o ovom zakonu o suzbijanju organizovanog kriminala, jedan od ljudi koji je predvodnik organizovanog kriminala u našoj zemlji, jer je upravo on u izuzetno prijateljskim odnosima i vezama...
(Predsednik: Gospođice Jovanović, upozoravam vas da treba da navedete član.)
Kažem vam da je kolega iz vaše poslaničke grupe, a vi ste član G17 organizacije, govorio ...
(Predsednik: Član Poslovnika?)
Član 100. Poslovnika... u negativnom kontekstu o poslaničkoj grupi SRS, o jednom opštinskom odboru. Ako neko želi da bilo kada u budućnosti, a pretpostavljam i kolega koji je malopre govorio, razmišlja o tome, ali to će njemu biti misaona imenica, da izlazi za govornicu u nekom budućem sazivu, onda to neće moći kao pripadnik organizacije G17. Turistički verovatno, preko razglednice verovatno, preko direktnih skupštinskih prenosa verovatno.
Što se tiče odbora SRS, ne samo da nemamo te pokrete koje je on naveo, o čemu će govoriti i gospodin Stefan Zankov, potpredsednik Skupštine i predsednik našeg Okružnog odbora, već kroz delovanje SRS sasvim je jasno da poljoprivrednici, kao i oni u gradu, tako i oni koje je Dinkić ostavio bez posla, i ova i prethodna vlada, veruju najviše, i taj procenat je preko 40 samo SRS-u.

Gospodine predsedavajući, ako u toku mog govora, kao što se desilo za vreme govora gospodina Krasića, budem čula da neko od verovatno pripitih poslanika iz većine u ovoj skupštini zvižduće na bilo koji način, lično ću da priđem i da mu iščupam bar jedno uvo.
Što se tiče ovog zakona i svega onoga o čemu je danas u višečasovnoj diskusiji govorio gospodin Aleksandar Vučić, moram da vas podsetim, dame i gospodo poslanici, a vi ste svi svedoci toga, pre svega, gospoda iz DSS, koji danas na sve moguće načine trpe, u političkom smislu, u finansijskom i svakom drugom, šamaranje od strane Mlađana Dinkića, koji je ministar finansija, da su i oni tada želeli javnosti, kao nekakvu odstupnicu za opoziciono delovanje, da pokažu da se i te kako solidarišu sa hiljadama onih iz četiri srpske banke koje je jednog dana Mlađan Dinkić odlučio da zatvori.
Danas se ovde ne postavlja pitanje za članove grupacije G17 plus, čiji je Dinkić "ekspert" i ministar - zašto ga oni brane, zašto se trude da opravdaju svaki njegov postupak, nego za samog premijera Vojislava Koštunicu, koga smo mi sa ove govornice upozoravali na dan izbora Mlađana Dinkića za ministra finansija, da to ne čini.
Bilo bi za građane Srbije prihvatljivo da kažu - evo, Skupština je donela jedan od sto pedeset i ne znam koliko zakona u novom sazivu, a da ovaj zakon omogućava da se tih nekoliko hiljada ljudi iz banaka, koje je Dinkić otpustio, vrati na posao.
Mi danas imamo sasvim obrnutu situaciju. Imamo situaciju da im se više ne zna broj, ni u Kragujevcu, u kome je 40.000 ljudi nezaposleno, ne zna se koliko je stranih banaka koje, navodno, posluju kao domaće, a lihvarskim kamatama svu štednju koju kupe od građana i kroz naročito potrošačke kredite, na koje su građani prinuđeni da idu zbog nemaštine i bede, kroz ogromne kamate koje se uzimaju od strane građana Srbije, poslovanjem tih banaka, vrši nova pljačka ionako potpuno ispražnjenih džepova građana Srbije.
O čemu mi onda ovde pričamo? Koja je to velikodušnost sada ministra finansija i države Srbije, pa će da izvrši otpis dugova te četiri banke koje je trebalo da uđu ne u stečaj, nego u proces sanacije, u njihovo ozdravljenje, da mogu da rade i plasiraju u domaću privredu, koja danas uopšte ne funkcioniše. Nasuprot tome, vi govorite o studiji izvodljivosti i o procesu stabilizacije i pridruživanja Evropskoj uniji.
Moram da vas podsetim, naročito vas, dame i gospodo, iz ove potpuno destruktivne većine danas u Skupštini Srbije, da se u tom izveštaju Evropske komisije, do čijeg mišljenja vam je i te kako stalo, spominje i slučaj četiri srpske banke, i nešto što oni nikako neće da vam dozvole i neće da vas prime, iako se trudio gospodin Albijanić da nam predstavi kako je Evropa ispred, pa samo što nije oberučke prihvatila da i on kao takav primerak i svi ostali odu tamo.
Neće da vas prime, jer oni strogo sankcionišu nešto u čemu je Mlađan Dinkić ekspert, a to je pranje novca, pranje novca preko Kipra, pranje novca preko banaka koje lično kontroliše Mlađan Dinkić, sa svojom kumovsko-mafijaškom bratijom, pranje novca građana Srbije i pljačka koju on sada radi preko banaka, stranih banaka koje kontroliše u našoj zemlji. Bilo bi dobro da nam bilo ko od vas kaže i nekome od građana Srbije objasni kako je moguće da sa ove skupštinske govornice u lice lažete ljude kada im govorite da su te banke velikodušne, da daju odlične i povoljne kredite, kada znate da to nije tačno, kada znate da se na taj način dodatno ljudi pljačkaju i kada znate i svesni ste toga da branite čoveka koji danas predstavlja najveće zlo. On kontroliše ne samo novčane tokove, nego sve vas, disciplinuje vas načinom na kojim vam se obraća, i preko svojih obraćanja na konferenciji za novinare u Vladi Srbije, preko svojih medijskih nastupa. Onda nam se podmeće neka priča i bajni ekspertski potezi i G17 i Mlađana Dinkića, koji će državu da izvuku iz krize. Pre svega bih želela uz odbranu ovog amandmana i brisanje člana 1, koji je podneo u ime poslaničke grupe gospodin Zoran Krasić, da poručim vama, gospodo, koji ste iz stranke aktuelnog premijera Vojislava Koštunice, da se prizovete, ako je to još uvek moguće, pameti i da se potrudite da se, ukoliko je moguće što pre, ako želite dobro ovoj državi i ovom narodu, otarasite nekoga kao što je grupacija G17, a pare svega Mlađan Dinkić.
Jer, verujem da i mnogo ljudi koji sede u poslaničkoj grupi G17 plus ne opravdavaju ovakve poteze ogoljenog kriminala i čoveka koji danas na najperfidniji način personifikuje kriminal u ovoj zemlji, a to je, nažalost, ministar finansija u Srbiji Mlađan Dinkić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, neprihvatljivo je što predstavnika Vlade, a naročito ministra, nema ovde, jer rasprava u pojedinostima o predlogu zakona o privatizaciji bi, kroz dodatnu argumentaciju poslanika Srpske radikalne stranke, trebalo da utiče na to da se ovaj zakon poboljša i da bude u funkciji, pre svega, zaposlenih u Srbiji i onih čija preduzeća tek treba da uđu u proces privatizacije.

Moj amandman se odnosi na veliko ovlašćenje koje je još u Zakonu o stečajnom postupku dato Agenciji za privatizaciju, a sada se potvrđuje ovim zakonom kroz činjenicu da se daje mogućnost da Agencija imenuje i obavlja poslove stečajnog upravnika. Postavlja se pitanje odakle Agenciji licenca za obavljanje poslova stečajnog upravnika i kako zaposleni u onim preduzećima kod kojih se pokrene stečajni postupak mogu da veruju Agenciji koja je u više navrata, kroz nekoliko stotina slučajeva u kojima nije postupila i reagovala kako treba, pokazala da nema nikakav kredibilitet i da ljudi, a pre svega direktor Agencije, nisu za tako nešto sposobni i očigledno da nisu imali dobru nameru da pomognu zaposlenima u Srbiji.

Mnogo je preduzeća u kojima je pokrenut stečaj i to su danas krupni problemi za sve veće i manje gradove u Srbiji. Izneću vam samo slučaj Fabrike mesne industrije "Crvena zvezda" - Kragujevac, nekada najpoznatije i veoma profitabilne mesne industrije, koja je imala veliki izvoz u zemlje na zapadu i širom sveta izvozila svoje proizvode, a danas fabrike u koju je pre dve i po godine uveden stečaj, u kojoj radnici sada preko nadležnog trgovinskog suda pokušavaju da zaštite svoja prava.

Mnogo je pitanja vezanih za stečaj u ovom preduzeću i s obzirom da su me radnici, sada potpuno obespravljeni, zamolili da iznesem neke od nepravilnosti kada je stečaj uveden, budite ljubazni i saslušajte bar deo onoga što su oni tražili da čuju i poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Troškove stečajnog postupka za mesnu industriju "Crvena zvezda" - Kragujevac predujmio je dužnik "Zvezde", "Sport" d.d, tada po savetu lokalnih dosovskih vlasti, kako je sam vlasnik naveo, a ne predlagač ZOP, filijala Kragujevac, što je van Zakona o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji, koji je tada bio na snazi, i van sudske prakse. To je zaista nezabeleženo u dosadašnjoj praksi, ali je, nažalost, istinito. Odluka o stečaju nije doneta u Trgovinskom sudu Kragujevac, kao stvarno i mesno nadležnom, već zamislite, na sednici Socijalno-ekonomskog saveta grada Kragujevca, čak i to postoji. I, zakupac MAP internacional koristio je robnu marku "Zvezde" u proizvodnji i pakovanju svojih proizvoda, iako to ugovorom nije bilo predviđeno.

Međutim, ove obespravljene radnike, koji su kod nadležnog trgovinskog suda zatražili svoja prava, naročito je intrigirala činjenica da ni veterinarska, ni inspekcija rada nisu ništa preduzele, iako im je ta činjenica bila dobro poznata, jer su obišli pogone "Zvezde", ali 26.2.2003. godine u njima nisu zatekle nikoga, dok je 26.3.2003. godine inspekcija rada zatekla, navodno, četiri administrativna radnika bez ugovora. U isto vreme, stečajni upravnik navodi da je tekla proizvodnja paštete pod robnom markom "Zvezde", bez ikakvog nadzora koji je za tako nešto potreban. U toku postupka stečaja je trajao postupak po žalbi pred Višim trgovinskim sudom u Beogradu.

Takođe, njima nije poznato i tražili su u dopisu, koji su uputili i gospodinu ministru i gospođi Zori, objašnjenje kako je moguće da se firma "Zvezda-mesopromet" pojavljuje kao ponudilac sadržane sirovine MAP-a internacional, "Juhor-eksport" a.d. Jagodina. Isti je sirovinu odbio zbog neispravnosti, a radi se o oko 27 tona sirovine. Čija je to sirovina, "Crvene zvezde" ili firme "Zvezda-mesopromet", kada je jasno da je MAP-a internacional zakupila kapacitete "Crvene zvezde"? Kome je ta roba prodata, kada je uništeno samo 9.300 kilograma sirovine?

Mnogo je još pitanja, između ostalih i to šta je sa manjkom, koji je utvrđen prilikom imenovanja stečajnog upravnika u ovom preduzeću, od 814.063 dinara osnovnih sredstava.

Evo, završavam. Radnici kojima su ta sredstva poverena na čuvanje i raspolaganje ili stečajni upravnik moraju da dobiju saznanje o tome. Kako je moguće da neko na takav način barata i operiše, prilikom uvođenja stečajnog postupka, osnovnim sredstvima? Kada je na ovakav način urađen stečaj u nekada najpoznatijoj mesnoj industriji u našoj zemlji, u "Crvenoj zvezdi" iz Kragujevca, možemo samo da zamislimo na koji način će, ako ne prihvatite ovaj amandman koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS, kriminal, u pravom smislu reči, da cveta i da vlada, dok radnici...

.... nedužni, bez hleba, bez mogućnosti da izdržavaju sebe i svoju decu, stradaju pod ovom i ovakvom vlašću koja nastavlja, nažalost, kontinuitet ove prethodne.

Dame i gospodo narodni poslanici, problem sa deviznim ulozima naših građana u Srbiji je nastao onog trenutka kada je, slučajno prezimenjak gospodina Markovića, po zlu čuven tzv. reformista Ante Marković pokupio sve srpske devize i odneo ih kod svoje bratije u Hrvatsku i Sloveniju, a kakav je on reformista bio i kakva je pustoš ostala posle toga u srpskim bankama i u našoj privredi, svedoci smo i dan-danas.
Ali, ovaj amandman koji je podneo dr Paja Momčilov je zapravo suštinski stav Srpske radikalne stranke od uvođenja višestranačja i od našeg prvog predloga projekta privatizacije u zemlji, znači od onog trenutka kada smo imali i taj Markovićev zakon o privatizaciji, koji je posle zaustavljen uz podršku DS-a, pa se dugo godina ništa nije dešavalo.
Od tog trenutka se zalažemo za to da država može da izvrši tzv. prebijanje dugova po osnovu stare devizne štednje davanjem mogućnosti onima koji su imali (a znate, ne možemo da licitiramo do kog iznosa, ima ljudi sa ogromnim novčanim ulozima) devize u srpskim bankama.
Danas imamo potpuno opustošeno bankarstvo. O tome ćemo da govorimo po sledećoj tački dnevnog reda, ali interesantno je, gospodine ministre, da vi ne pokazujete nimalo dobre volje da se izvučete iz tog ozloglašenog plana.
Jer, znate, ako su banke uništene, iako ćemo mi Dinkiću mnogo toga kasnije da kažemo, kada ta tačka dođe na dnevni red, ako su građani svedoci toga da je on izumeo Nacionalnu štedionicu i da se stara devizna štednja isplaćuje samo i isključivo preko Nacionalne štedionice, zašto ih dodatno kažnjavate i ne dajete im mogućnost da iskoriste ono što su nekada teškom mukom sticali, izdvajali i stavljali na račune banaka, koje su uništene od Markovićevog vremena pa nadalje.
Znate, lako je Bogoljubu Kariću.
Čovek je, osim toga što se obogatio na narodnoj muci – a pravo da vam kažem nešto sa njim i sa druge strane nije u redu, jer kad je on mogao preksinoć da izjavi na jednoj od televizija sa nacionalnom frekvencijom "sve sam lepši i lepši, sve sam mlađi i mlađi, i to što ne znam sve padeže nije nikakav problem", znate, onda nešto nije u redu sa njim, a drugi ljudi iz te struke bi morali njim da se pozabave, stručni za tu oblast, psihologiju i psihu čoveka uopšte – besan od para, od uživanja u svemu tome što je stekao od zajma za preporod Srbije, od otimanja na sve načine.
Ali, kada znate da jedan takav Bogoljub Karić, koji ne samo da nije lepši i lepši, mlađi i mlađi, nego se zaista sa njim u najmanju ruku nešto čudno dešava, osim toga što je jedan od vodećih pljačkaša naroda i države, zašto onda kažnjavate ljude koji imaju nameru, i posle toga što su prevareni, da se interesuju za neko od preduzeća, a bili su nekada u posedu stare devizne štednje.
Kao što vam je gospodin Krasić lepo rekao o tome - bolja je njihova cena na tržištu, na berzi, nemojte vi da brinete o tome. O tome treba da brine Ministarstvo finansija. Očigledno je da vi ne želite da se zamerate sa kolegama koji vode druge resore, jer svako od vas u Koštuničinoj Vladi gleda svoj atar; ova stranka dobila ovaj resor, ova onaj, vi gledate to što je vaše, ostavio vam u nasleđe Maršićanin, odnosno DSS, i samo u okviru toga posmatrate sva buduća privredna dešavanja.
To svakako nije dobro. To samo pokazuje da vi ne samo da ne želite jedni druge da kritikujete, već ne znate šta jedan radi, a šta radi drugi i kako uopšte dalje treba, a bilo bi bolje i privrednim subjektima i onima koji žele da se udome da nađu nekoga da po normalnoj, tržišnoj ceni kupi njihovu fabriku, da pronađu rešenja za svoje muke.

Dame i gospodo poslanici, gospodine ministre, ovo vam je prilika da se predomislite i da u ime predlagača - Vlade Republike Srbije prihvatite ovaj amandman koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS.
Možda će to da bude dovoljan dokaz da vi navodno imate nameru da sprečite zloupotrebe, naročito kod tenderske privatizacije i privatizacije uopšte. Ovako, ako ostane ovaj zamišljeni član 2, odnosno on se odnosi na član 67. postojećeg zakona, vi stvarate mogućnosti, u obrazloženju koje ste mi dali za neprihvatanje amandmana, za očigledne zloupotrebe. Vi kažete u zadnjoj rečenici obrazloženja za neprihvatanje amandmana: "Potrebno je ostaviti što veći broj mogućih oblika prodaje, pa će nadležni organi u svakom konkretnom slučaju uvek moći da odaberu odgovarajući".
Evo na šta se to odnosi. To se odnosi na akcije, o čemu je govorila koleginica Radeta, koje su prenete Akcijskom fondu, u skladu sa zakonom; akcije čiji je zakoniti imalac Republički fond za PIO zaposlenih, u pitanju je veliki kapital i veliki ulog; akcije čiji je zakoniti imalac Republički fond za razvoj; akcije čiji je zakoniti imalac Republika Srbija, po osnovu konverzije potraživanja u kapital, i naravno, "Vlada Republike Srbije", kaže se u zadnjem stavu člana 52, "bliže propisuje postupak i način prodaje hartija od vrednosti iz stava 1. ovog člana".
Takvo mišljenje ste preneli i kroz obrazloženje da se ne prihvati ovaj amandman.
Moram da vas podsetim i zarad javnosti da kažem koja su to dva prva stava člana 67, za koja vi kažete da se ne odnose na prethodno navedene fondove, odnosno imaoce, prilikom kupovine i prodaje. Član 67. stav 1. kaže: "Lice koje namerava da kupi akcije sa pravom glasa određenog akcionarskog društva po osnovu kojih bi steklo najmanje 25% akcija s pravom glasa tog društva, dužno je da postupi u skladu sa ovim zakonom. Lice iz stava 1. ovog člana koje kupi akcije po osnovu kojih bi se steklo najmanje 25% akcija s pravom glasa društva iz tog stava, a ne postupi u skladu sa odredbama ovog zakona o ponudi za preuzimanja akcija – ne može ostvarivati pravo glasa po osnovu tako stečenih akcija". Vi kažete da se na ove navedene imaoce akcija to ne odnosi, odnosno brišete 1. i 2. stav postojećeg člana 67.
Mi smo vas upozoravali i u toku načelne rasprave, jer mislimo da to nije dobro rešenje, da treba da ostavite ovako kao što sada stoji, jer ćete time sprečiti mogućnost zloupotreba. Znate, široko tumačenje kako će koja prodaja da se vrši zaista je za nas neprihvatljivo. Koji je to organ koji će to da određuje, naročito kada se ima u vidu, vi to vrlo dobro znate, kada su u pitanju tenderske privatizacije i dogovori, jer su krupni ulozi u pitanju, oko dvojice ili trojice takmaca: koji je taj koji će da ide do kraja, koji odustaje, za koje milionske iznose u evrima ili u dolarima odustaje od daljeg nadmetanja?
Dosadašnje iskustvo, a naročito uz činjenicu da su ovde u pitanju i Fond za PIO i Fond za razvoj Republike Srbije, daju nam otvorenu mogućnost da sumnjamo da će ovde biti sve čisto. Ne da će biti čisto, nego sa ovakvim aždajama koje sede u Vladi Republike Srbije, a koji su ogoljeni kriminalci, to se neće desiti, jer njihov kumovsko-mafijaški lobi je spreman da za takve uloge, a u pitanju je posed od 25% kapitala, znači, četvrtine, uradi sve.
Oni su u stanju i da ljudima prete i da se na najgore moguće načine obračunavaju da bi došli u posed takve količine akcija tako vrednog kapitala. Zato nije dobro da brisanjem ova dva obavezujuća stava iz člana 67. dajete mogućnost da se tako slobodno tumači na koji način će da se vrši kupovina i prodaja, odnosno da to određuje neki nadležni organ. Kažite nam koji nadležni organ.
Ako za vas Komisija za hartije od vrednosti sada, u ovakvoj vladi koja ne uživa nikakvu podršku, ne znači ništa, za nas srpske radikale će i te kako ona da znači kao potpuno nezavisna institucija, koja treba da radi u skladu sa zakonom, bez ikakvih pritisaka, bez ikakvih ucena i pretnji, čak i fizičkom likvidacijom ljudi.
Prema tome, prihvatite ovaj amandman SRS. Svejedno, ako vi to ne uradite, mi ćemo morati na ovakav način i sve predložene amandmane iz ovog seta zakona da promenimo odmah pošto preuzmemo vlast u zemlji, a to je kroz nekoliko meseci, jer ovo je očigledan dokaz da se dalje sprema pljačka građana Srbije i svega onoga u šta su oni celog svog životnog i radnog veka ulagali.