Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka sa saradnicima, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, svakako da ćemo u danu za glasanje kao poslanička grupa Srpske napredne stranke, Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržati sve ono što je danas predloženo i ono što se nalazi pred nama.

Svakako da će ovi zakoni, kao i kadrovska rešenja, doprineti još većem poverenju građana u pravosudne organe, generalno u pravosuđe, ali, ono što je za nas najbitnije, uveren sam da ćemo kroz ovu diskusiju proći kroz sve ono što se tiče običnog građanina, jer ti ljudi za nas glasaju, ti ljudi imaju pravo da nas pitaju sve ono što ih zanima i isto tako da iznesu kritike, kao i pohvale. Nažalost, u poslednje vreme nekako se građani više interesuju za kritike, jer na pohvale je lako navići se, ali kritike su svakako nešto što sve nas ispravlja, gura napred i pomaže nam da uslove građanima učinimo još boljim za život.

Čuli smo od prethodnih kolega narodnih poslanika njihovo mišljenje o predloženim zakonima, ali isto tako smo čuli i šta konkretno misle određenim kadrovskim rešenjima.

Moje izlaganje danas neće biti u skladu sa svim onim što su prethodne kolege narodni poslanici govorili iz prostog razloga što ovde ipak predstavljam određeni broj građana koje je glasao za Srpsku naprednu stranku, ali isto tako predstavljam i građane koji politiku posmatraju malo šire, jednako kao i ove zakone, ali isto tako kao i priliku dok ste vi, poštovana ministarka ovde pred nama, da u diskusiji sa vama dobijemo možda odgovore na neka pitanja koja nismo dobili do sada ili na neke aktivnosti ili na neka dešavanja koja su aktuelna u poslednjem vremenskom periodu.

Ovde smo čuli iz vašeg izlaganja nešto o biografiji gospođe Dolovac. Čuli smo i reference, čuli smo mnogo kvalitetnih podataka, ali, nažalost, u poslednje vreme, proteklih nekoliko godina gospođa Dolovac je izložena jednoj svojevrsnoj kampanji, mučnoj kampanji, koja je izazvana samo time što valjda ta žena ne želi da se bavi politikom, ne želi da učestvuje u dnevno-političkom obračunu jednog dela opozicije sa predstavnicima najčešće Srpske napredne stranke i zato što ne želi da bude marioneta Dragana Đilasa, Vuka Jeremića ili Borisa Tadića.

Ne tako davno, čini mi se prošle godine, desio se nezapamćeni skandal, kada je baš u avgustu mesecu Marinika Tepić gospođu Dolovac bukvalno jurila u njeno privatno vreme. Čini mi se da je bio neki privatni restoran i da je tamo napravila čitavu medijsku akciju, performans, gde je zloupotrebljavala svoju poziciju nekakvog političkog predstavnika i gde je pokušavala ne znam ni ja šta da napravi, sve vreme izazivajući gospođu Dolova, na nekakvu reakciju.

Nažalost, i tada, a evo i danas, nekako je postalo normalno da ljudi koji pošto-poto žele da se vrate na vlast, smeju baš sve to da rade svakome u našoj zemlji. Da li je to gospođa Dolovac, da li je to narodni poslanik, da li je to novinar, da li je to neko bilo ko drugi ko radi posao na način na koji misli da treba da radi ili, jednostavno, ne radi onako kako Dragan Đilas to očekuje, legitimna je meta za njih.

Dodajte na sve ovo činjenicu da je do pre samo nekoliko godina gospođa Dolovac za njih bila izvanredan kadar. U istom ovom plenumu pre nekoliko godina Borko Stefanović je izneo silne pohvale na njen račun, a danas je najoštriji kritičar i onda se tu postavlja pitanje šta je to toliko moglo da se desi, pa da odu u tako ekstremnu mržnju? Pa, desilo se samo to, kao i u mnogobrojnim primerima oko nas, da ljudi, jednostavno, ne žele da podlegnu bilo kakvom uticaju tih prebogatih političara. Dakle, danas svako ko savesno i odgovorno obavlja svoju funkciju, legitimna je meta.

Radi građana Srbije pročitaću samo šta je tada u svom govoru, koji se desio u ovom plenumu, za pomenutu gospođu Dolovac izgovorio Borko Stefanović. „Gospodine ministre, uvažene kolege, gospođa Zagorka Dolovac je sjajan tužilac. Njena biografija je impresivna. Ona je prošla sve instance u okviru tužilačkog posla. Gospođa Dolovac je neko čijem profesionalizmu i znanju zaista nema ko šta da zameri. Ona je žena koja je došla u jednom teškom trenutku na tu odgovornu funkciju, unela neke jako pozitivne stvari, uvela neke principe, pravila, uvela je ocenjivanje, uvela je kriterijume koji do tada, apsolutno nisu postojali“.

Samo par godina kasnije sve ovo što je izrečeno više ne postoji, najgore stvari se o toj gospođi izgovaraju i opet sa jednim jedinim razlogom, a to je što ne želi da bude deo politike bilo kakve, a pogotovo ne da igra onako kako bi to želeo Dragan Đilas.

Tužilaštvo, kao i pravosuđe, sto puta, poštovana ministarka, sa ovog mesta sam poručio, mora biti nezavisno i u interesu građana Srbije. To je nešto što je najbitnije.

Isto tako, ne mogu a da se ne osvrnem na činjenicu da uvek nekako ljudi koji danas predstavljaju SNS ili čine vlast su nekako uvek u podređenom položaju iz prostog razloga što teror jednog dela opozicije ne poznaje granice i da li su to otvorene pretnje, pozivi na linč, najgore nipodaštavanje, vređanje ili pokušavanje ugrožavanja bezbednosti i sigurnosti svakog od nas, nekako uvek ostane bez adekvatnog odgovora pravosuđa.

Nebrojano puta smo ovde pričali koliko puta je do sada bila ugrožena porodica predsednika Aleksandra Vučića na ovaj ili onaj način, da li je to kroz društvene mreže, određene medije pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa ili u raznoraznim nastupima, ali nikada nismo želeli da se isto tako postupa kada je u pitanju neka suprotna strana.

Kad god je neko od njih dobio bilo kakvu pretnju, a to je bilo zaista retko, uvek smo to najstrože osuđivali i pozivali da se počinioci izvedu pravdi.

Ovo govorim iz prostog razloga što u poslednjih sedam dana svedoci smo strahovitog pritiska kojem je izložena i Vlada Srbije, ali i predsednik Aleksandar Vučić. Nebrojeno puta smo bili u prilici da svedočimo da fabrikovanjem nekakvih afera, naravno, lažnih afera, podizanjem tenzija u društvu, taj deo opozicije okupljen oko Dragana Đilasa pravi atmosferu za nešto što će uslediti u narednom periodu.

Podsetiću vas da je prošle godine bila slična atmosfera i u martu i aprilu mesecu, pogotovo u junu, pa da smo u julu mesecu imali proteste ispred ove institucije kada je više od 100 policajaca povređeno, desetine teško, kada ste imali situaciju da je jedan policajac skoro postao invalid jer su mu u istom trenutku polomljene obe noge, kada su gađani kamenicama koje su težile preko pet kilograma. Mi i danas ne znamo da li su i na koje kazne osuđeni počinioci tih dela.

Ako nekoga gađate kamenom koji teži preko pet kilograma, to nije onda samo sprečavanje službenog lica u obavljanju službene dužnosti ili kako se to već definiše, već je to, složićete se, pokušaj ubistva.

Zašto vam sve ovo govorim? Iz prostog razloga što poslednjih dana retorika Dragana Đilasa se pooštrava i sve više liči na retoriku koja je negde bila sličnoj onoj od prošle godine.

Vi danas imate izjave gde on jasno poziva da će, ukoliko mu se ne ispuni nešto iz fontane želja, kako on zamišlja stranački dijalog, ne samo bojkotovati, već i izvesti narod na ulice i da to više neće biti bojkot, već će to biti protesti i da će na tim protestima se izboriti za sve ono što oni žele.

Običnom građaninu se nameće pitanje na koji način? Šta će to oni činiti na ulici kako bi ispunili sve te svoje zahteve?

Ja se sada sa pravom pitam ne iz ugla narodnog poslanika, već nekog ko živi u Beogradu i Srbiji šta ja to mogu da očekujem da će se desiti ukoliko Dragan Đilas ne ispuni sve svoje fantazije i sve ono što je zamislio u svojoj fontani želja.

Da li ćemo opet imati one krvave scenarije kao što smo imali u julu prošle godine i da li već sada možemo kao društvo da odreagujemo na ovakve pretnje i na ovakve najave?

Ono što posebno zabrinjava jeste doza licemerstva koju on u svojim izjavama pokazuje, pa je tako rekao da ni jedan protest opozicije do sada nije bio nasilan. Ja ne znam šta se to onda dešavalo i kako oni posmatraju sve to što se desilo prošle godine?

Ako nećemo na to da se osvrnemo, kako se zove sve ono što su činili tokom nedelja, rušeći tada Trg Republike koji se renovirao i u tuči sa saobraćajnim znacima da li je to nasilje ili je to miran protest?

Ako i to nije nasilje, evo, pitam sada sve ovde ljude prisutne šta je i kako se definiše nasilni upad u RTS, lomljenje vrata, maltretiranje zaposlenih, mlataranje motornom testerom iznad glava ljudi koji samo rade svoj posao? Kako se to zove? Kako se to definiše? Kako se definiše bilo koji protest u kome imate na desetine i stotine povređenih policajaca?

Takođe, ono što zabrinjava jeste da sve ovo dolazi od ljudi koji su skloni nekoj vrsti nasilja, ucena, a isto tako koji su povezani sa ljudima iz kriminogenog okruženja?

Malopre sam pomenuo Mariniku Tepić. Evo, poslednjih dana dobijamo informacije da je izvesni Filipović, fitnes trener iz Pančeva, koji je poslovni i bliski saradnik Marinike Tepić, deceniju, dakle, više od 10 godina, od nje dobijao zadatke. Dakle, porukom da joj obeća da će određenog novinara Miću Milakova, pazite sad, iseliti iz Pančeva. Dakle, ona je njemu tražila da Miću Milakova iseli iz Pančeva. Vama je to poznato. Ovo liči na neku mafijašku retoriku. Ovo možete videti u filmovima ili se pojavljuje negde u nekakvim sudskim postupcima. Ali, to nije kraj. Taj čovek je bio hapšen i zbog sumnje da je dilovao nekakvu drogu, čini mi se da je 1,4 kilograma marihuane bilo u pitanju. Kada joj je preneo da ima saznanja, tj. da mu se čini da će biti uhapšen, ona mu je tada rekla, opet po mafijaškom scenariju – skloni se negde malo dok se sva stvar ne stiša. Dakle, kao da živimo, kao da gledamo Kuma.

Nakon toga, kada se pojavila ova povezanost, izjavila je da ga nikada u životu nije videla i da nije čula za njega. Ovo su vam slike, gde su oni zajedno na tim slikama, i u privatnom druženju i na protestima „Jedan od pet miliona“, iza kojih su se krili tada. Dakle, on joj je sakupljao ljude i dovodio. Ako je to malo, ako kažu slučajno su se našli, mogu se naći u tom društvu, neka nam objasni sliku gde se tada nalazi u jednoj od mnogobrojnih stranaka koje je promenila, to je tada bila Nova stranka, gde zajedno sede i predsedavaju na nekakvom sastanku.

Zašto sve ovo govorim? Zato što je opasna sprega ljudi koji pretenduju na vlast i ljudi koji očigledno imaju nekakvu sumnjivu prošlost ili sadašnjost. I sada se ja pitam kao običan građanin, ukoliko oni izvedu ljude na ulice, organizuju nekakve proteste, nezadovoljni zato što im se ne znam kakva želja nije ispunila, koliko ćemo još ovakvih ljudi imati koji će po nalogu Marinike Tepić, Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, počiniti nekakvo nasilje, napasti neku zgradu institucije ili povrediti još nekog policajca, obračunati se sa nekim od narodnih poslanika ili sa nekim od građana koji samo podržavaju politiku SNS ili se raduju uspehu koji postiže naša zemlja?

Opasno je to što oni rade, jer nas dovode u situaciju da samo li kažete da je Aleksandar Vučić odličan predsednik i da puno toga i da mnogo toga radi dobro za našu zemlju, vi ste legitimna meta. I zato na ovakve pojave u našem društvu moramo da reagujemo pod hitno, da ne bi došli u situaciju da se neke stvari dese, pa da tek onda reagujemo.

Za sam kraj, nažalost, nijedno od novinarskih udruženja nije reagovalo na izjavu Vuka Jeremića, koji je samo jedan od dvojice ili trojice ljudi koji ovih dana pooštrava svoju retoriku do maksimuma. Pričali smo ovde i o revanšizmu, o ne znam ni kakvoj lustraciji, pričali smo o tome kako prete ljudima - i ti ćeš platiti, i tebi ću suditi, ali me zanima sa kog stanovišta taj čovek može da kaže da će srušiti jednu televiziju i da na taj način pošalje poruku ljudima i koji su tamo zaposleni da su oni legitimna meta?

Postavlja se samo pitanje, hipotetički, šta bi se desilo da je neko od narodnih poslanika ili običnih aktivista SNS deset puta manje opasnu stvar izgovorio za bilo koji medij koji je pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa? Da li bi neko tada odreagovao? Ja bih sigurno. I tražio bih, kao što danas tražim, da se taj neko sankcioniše, jer su takve stvari nedopustive u 21. veku. Nedopustivo je da nekom pretite samo zato što se ne slažete sa njim.

Kada smo kod Vuka Jeremića, taj čovek će ostati upamćen, zajedno sa Draganom Đilasom, u istoriji, ne samo po onim štetočinskim stvarima koje su činili dok su bili na vlasti, već i po tome što su u julu mesecu pozivali svoje pristalice da se okupe ispred ovog doma, izazovu nekakav puč, što su pozivali ljude na nekakvo nasilje, ali ostaće upamćeni i po tome što su i ti ljudi koji su pozivali, njih oterali sa tih protesta, pa je tako sada hrabri Vuk Jeremić, koji svoju hrabrost ispoljava najviše na tviteru, dok je bežao niz one stepenice, dobio bezbroj ćuški po glavi, povukao se odatle sa tog skupa i onda i za te ćuške optuživao Dragana Đilasa.

Sada u tom međusobnom prepucavanju za bolju startnu poziciju u delu opozicije, vidite da im je jedina i glavna meta kako i na koji način uniziti, uvrediti i zapretiti svakome ko danas želi da podrži politiku SNS i, pre svega, predsednika Aleksandra Vučića.

Zato vas, poštovana ministarka, molim da svojim autoritetom, ali u granicama svojih ovlašćenja, utičete, pa da i kroz neke naredne zakone zaštitimo, pre svega, građane Srbije, jer znate, grupa političara koji politiku i bavljenje javnim poslom vide kao samo lični interes i borbu za lično bogaćenje, neće ništa sprečiti do zakona da u toj želji se ostvare.

Ako i zakon tu zakaže, plašim se kakve ćemo posledice imati. A očigledno je da oni u svojim namerama niti nameravaju da stanu, a bogami, niti da retoriku ili potencijalna dela ublaže.

Zato vam želim mnogo uspeha. Želim vam da primena ovih zakona samo donese dobro građanima, a svim kadrovskim rešenjima, tako ću ih nazvati jednim imenom, želim da slede zakon, da rade po zakonu i da na taj način čuvaju bezbednost, stabilnost i sigurnost naših građana, naše Srbije. A mi ćemo, uveren sam, kao poslanička grupa SNS, Aleksandar Vučić – Za našu decu, ove predloge podržati i sledeći odgovornu politiku predsednika Aleksandra Vučića nastaviti da činimo sve što je u našoj mogućnosti za bolji život građana naše zemlje, sve naše dece i generacija koje dolaze. Hvala vam. Živela Srbija!

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka sa saradnicom, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, svakako da ovaj set zakona koji se danas nalazi pred nama je pre svega od velike koristi interesa građana naše zemlje i naravno da ćemo u danu za glasanje podržati ove predloge zakona.

Smatram da sve ono što smo bili u prilici da čujemo tokom jučerašnje rasprave, ali isto tako i danas, jasno govori koliko je politika Vlada Srbije opredeljena rešavanju svakog problema sa kojim se naši građani suočavaju, ali isto tako pokazuje da neki problemi koji nisu bili rešavani, nažalost decenijama unazad konačno se sada rešavaju.

Davno smo bili u prilici da čujemo kako se sa rešavanjem jednog problema na listi prioriteta nekih zahteva kod građana pomeraju neki drugi problemi i oni dolaze na prvom mestu.

Danas smo u prilici da vidimo to u praksi činjenicu da danas nemate proteste, nemate demonstracije i nemate nastupe bilo koga, a da je to motivisano time što ljudi danas nemaju posao, nemaju radno mesto ili nemaju adekvatne plate.

Danas ljudi u Srbiji koji predstavljaju bivši režim pokušavaju da pridobiju neke glasove ili izazovu nezadovoljstvo kod građana igrajući na temu ekologije.

To vam je jasan pokazatelj koliko je naša zemlja uspela da napreduje u ekonomskom smislu i koliko se besmisao politike predstavnika bivšeg režima i predstavnika DS, stare DS oličenih u Draganu Đilasu, Vuku Jeremiću, Borisu Tadiću, sada pretvorila u nekakvo pomodarstvo.

Valjda su videli da je tema ekologije nešto što je aktuelno svuda u Evropi, pa i u svetu i sada pokušavaju jeftinim spinovima i najčešće izmišljenim aferama da lažnom brigom za ekologiju pokušaju sebi da prikupe neki glas više ili da na sebe skrenu pažnju iz tog ugla.

Na taj način žele da zamaskiraju sva svoja nedela koja su počinili dok su bili na vlasti, ali isto tako da sa polja ekonomije koje im definitivno ne ide u korist politiku vode na polju za koje misle da je njima dobro i da je na njihovoj strani.

Međutim, kada uzmete u obzir da se na polju ekologije ili zaštite životne sredine do 2014. godine apsolutno ništa nije radilo svakom čoveku u našoj zemlji jasno je i da je to samo jedna pusta demagogija.

Mi smo bili u prilici da u prethodnom periodu prisustvujemo raznoraznim performansima, da gledamo i posmatramo, ali isto tako i da čitamo raznorazne izjave koje se svode na to da bi danas oni uradili sve bolje nego aktuelna vlast i da bukvalno za svaku situaciju ili za svaki problem u našoj zemlji je kriv jedino i isključivo Aleksandar Vučić.

Ta politika i ta demagogija i ta retorika je pročitana od strane građana i ne nailazi na odziv kakav su oni želeli i zato je nervoza u redovima predstavnika jednog dela opozicije sve veća iz dana u dan.

Ispratio sam i ovih dana pisanje u pojedinim medijima pod njihovom direktnom kontrolom, kao i na televizijama, i vidim da je problem i ovaj set zakona koji se danas nalazi pred nama. Najoštriji su kritičari. Vidim iz njihovog ugla tu ništa nije dobro, da ništa ne valja, ali ono što je simptomatično - i danas nismo čuli ni jedan jedini argument zašto to nije dobro ili šta bi oni to bolje uradili danas ili nešto novo u odnosu na period kada su oni bili na vlasti.

Simptomatično je i to što u nedostatku bilo kakvih rezultata ili podrške građana, poslednjih dana se pojavljuje nekakva istraživanja koja po svoj prilici sprovodi Dragan Đilas. Po tim istraživanjima, ako bi izbori bili u nedelju, ispade da bi Dragan Đilas ubedljivo pobedio na tim izborima.

Ono što se postavlja kao pitanje koje građani postavljaju, najrealnije pitanje, jeste ko je ta istraživanja naučio i sprovodio, ali isto tako šta onda to sprečava i njega i Vuka Jeremića i Borisa Tadića da već danas izađu pred svoje glasače i pred građane Srbije, koji će njih podržati kako oni kažu, i svima nama daju reč da će izaći na te izbore?

Dakle, opet se ponavlja situacija gde oni računaju da imaju nekakvu podršku ili šansu, oni će izaći na izbore, a tamo gde misle da će doživeti ubedljivi poraz neće izaći, pa tako dolazite u paradoksalnu situaciju da njima odgovaraju uslovi kada su u pitanju izbori za grad Beograd, ali da neće izaći na izbore koji se tiču parlamenta ili parlamentarnih izbora, koji se takođe očekuju naredne godine.

Zdravom razumu to niko ne može da objasni iz prostog razloga šta se to menja kada je glasanje isto, samo što će građani u Beogradu imati glasački listić više i tu vidite sav besmisao te politike. Međutim, ono što je veći problem jeste činjenica da se svaki ministar u Vladi od 2014. godine suočio sa ogromnim problemima kada je preuzeo to ministarstvo. Ne postoji sfera našeg života koja nije bila upropašćena i devastirana i ne postoji taj segment našeg života koji nije bio u ogromnom problemu. Da ne pričamo o tome da smo na sve strane imali dugove, zaduženja i da smo bili na rubu propasti.

Isto tako se može govoriti i osvrnuti na ministarstvo koje vi, gospođo Vujović, vodite, ali kod vas je problem mnogo veći, jer do 2014. godine, a posebno u poslednjih nekoliko godina, na polju ekologije apsolutno niko ništa nije radio. Sada je glavni zadatak tog dela opozicije da se sve degradira, da sve što vi uradite ili izjavite izvrne ruglu i da se na igranje emocija, osetljivih emocija građana Srbije, pokuša ubrati koji glas više.

U toj borbi neretko Dragan Đilas upotrebljava i neka „oružja“ koja nisu primerena i nisu dobra i ne doprinose društvenom dijalogu niti doprinose njemu lično ili bilo kakvom boljem interesu građana Srbije. Kada govorimo o tome, ja sam često govorio baš iz ovog plenuma o situaciji koja se tiče pretnje i vređanja svakog ko ne misli kao on ili ne radi kako on misli da treba.

Juče smo bili u prilici da vidimo performans izveden ispred suda koji je direktan pritisak na pravosuđe i koji je u direktnoj vezi sa histerijom koja je uhvatila ne samo njega, već i Mariniku Tepić, ali i sve one ljude koji su prvi ešalon i prvi tim ljudi koji je zaposleni u firmi Dragana Đilasa, juriša na svakog ko predstavlja SNS ili odgovornu politiku predsednika Aleksandra Vučića.

Juče smo bili u prilici da čujemo da oni nisu zadovoljni kako radi tužilaštvo, sud, ali isto tako moram da istaknem da sam ja mnogo nezadovoljniji iz prostog razloga što mesecima i godinama unazad, zajedno sa svojim kolegama iz SNS, ukazujem na malverzacije kojima se služio Dragan Đilas i da je uz pomoć tih malverzacija od propalog preduzetnika, perača prozora i čoveka koji je sa ušteđevinom od 74 hiljade evra došao u poziciju da bude jedan od najbogatijih ljudi u ovom delu Evrope koji samo u nekretninama ima preko 20 miliona evra.

Žao mi je što i dalje ne dobijamo konkretne odgovore, ali mi je još žalije što građani Srbije ne dobijaju adekvatne odgovore na to kako i na koji način se Dragan Đilas na njihovu štetu obogatio i kakve će konsekvence snositi.

U prilog tome ja ću samo građanima Srbije predočiti jednu aferu, pošto vidim da se Dragan Đilas oslobodio nekih stega. Valjda je ovaj odmor koji je imao dobro uticao na njega. Pričaju o tome da li je afera Mauricijus, gde je otkriveno da u 17 različitih zemalja na preko 53 računa imaju više od 68 miliona evra, kako se do toga došlo.

Na jednom našem stranačkom štandu, razgovarajući sa građanima, zamolili su me samo da makar jedan deo im otkrijem i iskoristiću ovu priliku vrlo kratko da im objasnim o čemu se radi.

Naime, Dragan Đilas je 6. aprila 2014. godine svoju „Dajrekt mediju“ prodao jednoj ofšor kompaniji pod nazivom CEE, koja je registrovana u Holandiji. Vlasnik te kompanije je izvesni Gergov koji je platio za ovu uslugu 17,7 miliona evra. Ništa čudno ne bi bilo da identičnu cifru taj biznismen nije pozajmio od ljudi koji su bliski Šolaku, istom onom čoveku koga je Dragan Đilas branio i pominjao. Dakle, od dve firme, od firme „Sijera“ i jedne advokatske kancelarije. Od jedne 9,5 miliona, a od te kancelarije 8,2 miliona evra. U ukupnom zbiru, to vam je cifra od 17,7 miliona evra, cifra koju je Dragan Đilas prijavio kada je prodavao svoju „Dajrekt mediju“.

Ono što je vrlo interesantno, u avgustu 2015. godine, Gergov, bez bilo kakve naknade, firmu „Dajrekt medija“ ustupa holandskoj ofšor kompaniji „Askanijus BV“, čiji je krajnji vlasnik Đilas. Šta je ovde interesantno? Ova firma je osnovana 17.3.2015. godine i ona je sto posto ćerka firme „Askanijus ara“, koja je osnovana 16.3.2015. godine. Dakle, u razmaku od samo dva dana osnovane su dve firme, svima je jasno zbog čega i sa kojim ciljem.

Takođe, ove firme su registrovane u Luksemburgu, koji je više puta pominjao ovde i narodni poslanik kolega Rističević. Dakle, sve te firme su u jednoj sprezi. Vidite krug gde Šolak i Đilasa najčešće se odlučuju za taj Luksemburg i onda vam je sve mnogo jasnije.

(Marijan Rističević: I Švajcarska.)

I Švajcarska, naravno.

Ali, šta je posebno interesantno? Nakon svega ovoga pravi se pauza, da ne bi bilo toliko providno, ofšor kompanija „Junajted medija“, iz Luksemburga takođe, Dragana Šolaka 5.6.2018. godine, obratite pažnju, za 52,2 miliona evra kupuje „Askanijus ara“, koja je ujedno i vlasnik ove „Dajrekt medije“. Dakle, sada ovde možete shvatiti ceo krug novca kako ide.

Za sam kraj potvrda ispumpavanja novca i prebacivanje na račune širom Evrope i sveta vam pokazuje poslednji podatak. „Askanijus ara“ je iskazala prihod od 52,2 miliona evra 2018. godine, da bi 2020. godine, samo dve godine kasnije, njihov prihod bio 67 hiljada evra. U završnom računu ostaje samo ova cifra, samo 67 hiljada evra, što znači da su za dve godine uspeli na raznorazne načine i raznorazne račune da ispumpaju 52 miliona evra.

Poštovani građani Srbije, to vam je model, modalitet i sve ono na koji način su oni funkcionisali i odakle se pojavljuju računi i na Mauricijusu i u Švajcarskoj i u Hongkongu.

Vidim da je nervoza dostigla vrhunac iz prostog razloga što različite zemlje iz Evrope se interesuju za ove stvari, što su i oni pokrenuli neke istrage, pa sam isto tako uveren da ćemo u najkraćem mogućem roku videti i rezultate svega onoga što oni istražuju.

Za sam kraj, ja sam pre čini mi se mesec dana sa ovog mesta diskutovao o tome koliko je postalo normalno da predsednik Aleksandar Vučić otvori neku fabriku, neko novo radno mesto i da se pojavi na postavljanju kamena temeljca za neka buduća radna mesta. Danas je bio u Pančevu, kompanija ZF Srbija. Prisustvovao je otvaranju najsavremenijeg inženjerskog centra. Ta firma zapošljava 900 radnika u fabričkom pogonu i 100 stručnjaka u razvojnom inženjerskom centru.

To je još jedna nemačka kompanija koja jasno pokazuje da želi da ulaže u našu zemlju i da ovde vidi sigurnost i da na taj način naša ekonomija dodatno ojača.

Godine 2014. u nemačkim firmama je radilo 17 hiljada ljudi. Danas je ta cifra preko 70 hiljada. I svako ko se malo ozbiljnije bavi politikom ili ekonomijom zna koliko je to ozbiljan pokazatelj, koliko naša zemlja dobro stoji i koliko je uvažavana i poštovana.

Ali, i ovu priliku su pojedini ljudi, pre svega predstavnici medija koji su pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa, pokušali ovo da umanje i jednim pitanjem pokazali svu besmisao i svu nemoć u kojoj se nalazi danas Dragan Đilas i njegova politika.

Naime, tokom jučerašnjeg obilaska istoka naše zemlje, istoka Srbije, predsednik Aleksandar Vučić je u razgovoru sa građanima i funkcionerima iz tog dela naše zemlje shvatio da postoji problem i da naši građani žele da se što pre reši jedan deo puta dužine 50 kilometara, od Donjeg Milanovca do Golupca, iskoristio je mogućnost pa je pozvao telefonom ministra Sinišu Malog ili nekog iz finansija i pitao da li ćemo moći da obezbedimo devet miliona evra da se taj put izgradi? Zamislite, zbog toga je danas izložen napadima i određenih medija i političkih stranaka, predstavnika bivšeg režima, samo zato što je kao predsednik Srbije iskazao želju i volju da se izgradi još 50 km puta koji je od vitalnog značaja za taj deo Srbije.

Kada vidite takve stvari i kada ste svesni da je njima sada najveći problem i to što se Aleksandar Vučić na svakom mestu i u svakom trenutku bori za građane Srbije, onda vidite kolika je nemoć i histerija zavladala u njihovim redovima.

Aleksandar Vučić, za razliku od Dragana Đilasa, Vuka Jeremića i Borisa Tadića, uvek se bori i brine o interesu građana Srbije, svuda i na svakom mestu. I za razliku od njih, ovih devet miliona evra biće uloženo u potrebe i bolji život građana Srbije, a ne u džepove tajkuna i političara koji svoju poziciju vide samo za bogaćenje, lično i najbližih saradnika, kao što je bilo u vreme Dragana Đilasa.

Vama, poštovana ministarka, želim mnogo uspeha i napretka u predstojećem periodu, ali, isto tako, želim da svi zajedno kao Vlada sledite odgovornu politiku predsednika Srbije Aleksandra Vučića i da pred nas kao narodne poslanike iznosite još ovako dobrih i zakona i sporazuma i da svi zajedno kao jedan veliki tim radimo u opštem interesu naših građana i naše zemlje. Hvala vam i živela Srbija.

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici Visokog saveta sudstva, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, ja na samom početku svog izlaganja želim da istaknem da mislim da je šarenolikost izlaganja kolega narodnih poslanika danas bila potpuna.

Mislim da ste bili u prilici da čujete sa kog stanovišta koji poslanik posmatra sve ovo danas o čemu smo diskutovali, ali isto tako, morate da znate i da razumete da svi ovi ljudi danas koji su diskutovali, ali isto tako i oni koji nisu danas stigli da diskutuju, predstavljaju građane i da sve ono što ste danas čuli jesu problemi ili nešto što muči građane, a sa čim smo mi u neposrednom kontaktu.

Verujte da jako često se desi da za neke primere ili neke stvari čujemo u direktnoj komunikaciji sa građanima i da te stvari iznosimo ovde u parlamentu u plenumu, jer mi ipak predstavljamo njih i oni, zahvaljujući njima mi se danas ovde nalazimo.

Pravosuđe i sve ono što ste danas mogli da čujete je jako osetljiva stvar. Ne trebam to posebno vama da naglašavam koji se bavite time, ali mislim da kada govorimo o nekim jako bitnim stvarima, ali i kada se govori o nekim manje bitnim, neophodno je uvek se osvrnuti na nešto što je bilo u prethodnom periodu ili na nešto što je ostavilo dubokog traga, najčešće negativnog.

Danas je neko od kolega narodnih poslanika diskutovao i pomenuo tu reformu pravosuđa koja se ponavlja često u izlaganjima, ali iz mog ugla ne dovoljno. To što je urađeno te 2009. godine, ostaje presedan, ne samo u Evropi, već u celom svetu, u velikoj meri posledice toga se i danas osećaju. Znate, te 2009. godine je blizu 1.000 ljudi izbrisalo gumicom. Dakle, jednim potezom je skoro 1.000 ljudi ostalo na ulici, bez bilo kakvog obrazloženja ili, ako je već i postojalo neko obrazloženje, nije bilo adekvatno.

Ono što je jezivo jeste činjenica da su se ti ljudi, ispravićete me ako grešim, ali mislim da je bio baš 18. decembar, pojavili na posao i shvatili da na tom poslu neće više raditi. Dakle, 16. decembar, mala greška, ali suština je ista. Dakle, samo su došli na posao i shvatili da od danas više ne rade.

Tako nešto je nepojmljivo i mislim da se tako nešto nikada, uveren sam, nikada ranije nije desilo, ali sam još sigurniji da se nikada više nigde neće ni desiti i to što se desilo u našoj zemlji tada, ljudi koji su vodili Srbiju u tom periodu, nevešto su pokušali da odbrane, jer nije bilo zdravog razuma koji je to mogao da prihvati, a i šteta koja je načinjena kasnije, koja se procenjuje do evra izračunata je 44.484.839 evra, dakle, na kontu obeštećenja plate i svega onoga što je moralo da se plati.

Ovakvu štetu su napravili ljudi koji su samo želeli da neko drugi njima podoban dođe na mesto koji će odlučivati ili koje je bitno. Ti isti ljudi danas, koje predstavljaju, pre svega, Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Boris Tadić, su najoštriji kritičari svega što se desi ili izgovori u ovom plenumu.

Predsednik naše poslaničke grupe Aleksandar Martinović u svom izlaganju je najbolje to definisao. Dakle, narodni poslanik ovde bukvalno, kako bi oni to želeli, nema pravo da se izjasni o bilo čemu, pokušavajući to da sakriju pod nekakav obračun sa političkim neistomišljenicima.

Apsolutno se ne radi o tome ni jedne jedine sekunde, niti to ima bilo kakve veze sa tim. Narodni poslanik ima pravo da diskutuje o svemu onome što se tiče građana Srbije, pa isto tako i o pravosuđu.

Ovih dana smo bili u prilici da čujemo kako, eto, sve što se dešava u Narodnoj skupštini nije legitimno, pa će oni to tobože jednog dana kada dođu na vlast, sve ove zakone i odluke da ponište. I to je vrlo zabrinjavajuće, jer shvatate da imate posla sa ljudima koji dok su bili na vlasti su se isto tako ponašali, u prevodu, sve ono što je njima odgovaralo, bilo je u skladu sa zakonom, a sve ono što njima nije odgovaralo, gledali su da pronađu neku rupu u zakonu ili ga izmene tako da njima odgovara.

Ovde su se pominjali konkretni neki primeri. Mene uvek pravosuđe asocira i zabrinjava u tom delu što pravda nije jednaka za sve, a najčešće tu nepravdu osećamo mi koji pripadamo SNS.

Ovde sedi i kolega Rističević, koji je, igrom slučaja danas sam video priveske njegovog automobila, kada je napadnut ispred ovog doma, dakle, od statusa oštećenog i žrtve napravila se atmosfera da je tobože on nekog napao. Deset ljudi je pokušalo da ga linčuje. Iskoristili su snimak koji je izvučen, gde je držao priveske od ključeva, samo ih je držao u ruci, ne bi li od njega napravili napadača, prokomentarisali su da je to nož. I danima se vodila hajka. To je ovaj privezak.

Imate situaciju da neko ko je bio predmet pokušaja linča zbog držanja ključeva postane napadač. Nažalost, on je o tome pričao, ali ne želi naširoko da diskutuje o tome kolega Rističević. Imate priliku i da u tim procesima, ispostavlja se kao da je on nekog napao.

Onda se pitate da li čovek koji podržava politiku predsednika Aleksandra Vučića apsolutno ima neka prava?

Kada govorim o ovome, žao mi je što sam bio u pravu kada sam govorio pre nekog izvesnog perioda da će biti normalno da nasilje i pretnje koje preživljavaju ljudi koji su deo SNS ili samo podržavaju politiku predsednika Aleksandra Vučića biti normalno.

Danas je diskutovalo sigurno preko 30 narodnih poslanika. Niko, ali bukvalno niko od narodnih poslanika se nije setio da je prošle godine na današnji dan ispred Doma Narodne skupštine počeo festival nasilja, dakle, u julu mesecu prošle godine ovde su se dešavali protesti, nasilne nekakve demonstracije određene ekstremne grupe koje je motivisao i predvodio Dragan Đilas, Vuk Jeremić, koji su ovde ispred ovog doma, u pokušaju da ga zapale, povredili više od 100 policajaca, desetina od njih je imalo teške telesne povrede. Danima su pokušavali to da predstave kao nekakve demonstrante koji nemaju više strpljenja, ali ne znam za šta. Jedan policajac je preživeo prelom obe noge. Na njih su bacane kamenice koje su težile i preko pet kilograma. Pokušavali su to da predstave kao remećenje javnog reda i mira. Ako bacite na nekog kamen koji teži više od pet kilograma, zar to nije pokušaj ubistva?

Prošlo je godinu dana. Ne znam da li je ko i kakvu kaznu dobio za to što je radio?

Vidim da danas neki ljudi koji su učestvovali u tim demonstracijama, zamislite to licemerstvo, žale se i kukaju što se protiv njih 30 vode neki procesi. Pa, čekajte, da li stvarno smatrate da je normalno da policajcima lomite noge, razbijate glave, da ih gađate kamenicama, bakljama, flašama i da se sutra pitate zašto neko vodi bilo kakav proces protiv vas?

Interesantno je i da danas se pojavila vest, opet licemerno, u jednom delu medija koji su pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa, koji od čoveka, od dokazanog nasilnika koji je već jednom bio osuđivan na zatvorsku kaznu, doduše, tada za proneveru, a tiče se Bulevara Evropa u Novom Sadu, radi se o Bori Novakoviću, čovek kuka što je, ne znam ni ja šta sad, osuđen ili šta se desilo, za sve krivi Aleksandra Vučića.

Naime, na Tviteru, na svom tviter nalogu on je objavio, prva - Aleksandar Vučić odmazda za odlazak u predsedništvo je stigla, osuđen na šest meseci zatvora, dve godine uslovno zbog sprečavanja služenog lica u vršenju službene radnje, Vučić mora pasti do pobede.

Poštovani građani Srbije, narodni poslanici, ja samo želim da vas podsetim da je pre tri godine u pokušaju da odbrani nekakvu svoju baštu, nekog kafića, jer je tada u opštini Vrbas postojalo rešenje, jer dažbine nisu plaćane 11 meseci, dugovi su dostigli vrednost od 135 hiljada dinara, zakupnina nije plaćena 11 meseci, postojalo je rešenje gde je ta bašta trebalo da se ukloni. Policija koja je asistirala tu je bila izložena napadu koji je trajao više od pola sata. Predvodio ga je čovek koji se predstavljao i bahatio tamo kao funkcioner Narodne stranke, taj isti Bora Novaković i sada, nakon tri godine, kaže stigla je odmazda zato što je upao u predsedništvo Srbije. Da ne postavljamo to pitanje šta bi se desilo u nekoj drugoj zemlji da tako upadnete u predsedništvo.

Ovo nije zabrinjavajuće, ovakve su pretnje od njega očekivane i dešavaju se u nazad već jako dugo. Međutim, ono što mene posebno interesuje i brine, a ovo je i pitanje za sve nas, pa i za vas koji ste u pravosuđu, da li će neko da reaguje i da li će neko uzeti u obzir ovo što je izjavio Vuk Jeremić predsednik te njegove stranke – kukavice hoćete da strpate u zatvor potpredsednika Narodne stranke, može, ali onda ćete morati nas sve zajedno da odvedete, baš me zanima kako ćete to da uradite.

Evo, ja vas pitam sada sve prisutne - šta ovo treba da znači, kako ovo može da se protumači? Kako ova otvorena pretnja može da se protumači i kakva se poruka šalje ljudima koji sude sudijama tužiocima? Dakle, da li sada Vuku Jeremiću, Draganu Đilasu, bilo kome od te ekipe koja predstavlja bivši režim DS, koji danas pretenduje da se vrati na vlast, iko sme više da ukaže da greše ili u još goroj situaciji da li se ovim šalje poruka da ćete, ukoliko nekog od njih osudite zato što je prekršio zakon, odmah dobiti nekakav revanšizam, lustraciju ili ćete biti proganjani?

Mesecima i godinama unazad slušamo kako tobože Aleksandar Vučić, narodni poslanici, ministri, bilo koji predstavnik SNS vrši pritisak na sudije, pravosuđe ili kako god. Ja vas samo pitam - šta bi se desilo da je bilo koji funkcioner SNS fizički napao policajce u vršenju službene dužnosti? Krivični zakonik, mislim, 323. Šta bi se desilo da je to neko uradio od funkcionera SNS? Ne mora čak ni da bude funkcioner, aktivista, a da ne govorimo o tome da je predsednik naše stranke ili bilo koji član visoki, istaknuti funkcioner, član predsedništva izjavio i pretio sudijama ili onim koji tu kaznu trebaju da sprovedu.

Ja vam na ovo ukazujem iz prostog razloga što predugo se stvara atmosfera da možete da učinite šta god želite samo ako ste protiv SNS i predsednika Aleksandra Vučića i da za to nećete snositi posledice i možete da pretite, možete da napadate, možete da nazivate najgorim imenima, možete da ugrozite i život na taj način, ali ispada da je to legitimno samo zato što ste protiv Aleksandra Vučića. Ja mislim da to nije dobro i svakako, sa time završavam, ne tražim da se prema suprotnoj strani ili političkim neistomišljenicima postupa isto tako, već da zakon bude jednak za sve i da zakon važi jednako za sve i da se prema zakonu jednako postupa prema svima, ali samo iz ovih primera ste mogli da vidite koliko najčešće ljudi koji predstavljaju SNS su oštećena strana i za nas nekako uvek nema pravde.

Nemojte da smatrate ovo da bilo ko kuka ili se žali. Ne, neće to nas ni destabilizovati niti ubiti naš moral da se borimo još jače i još bolje za našu Srbiju. Samo vam sugerišem, ali pre svega građanima Srbije, da vide u suštini i praksi kako zapravo stvari stoje i za sam kraj jedino što imam da poručim jeste da sam uveren da će sudije nastaviti da čuvaju našu zemlju, da čuvaju zakon i da ga sprovode, ali isto tako ih molim da nikada ne podlegnu bilo kakvom pritisku koji vrši i Đilas i Jeremić i Tadić i svi oni ljudi koji opet žele da se dočepaju vlasti zarad ličnog interesa, jer takvih pritisaka će bitu u narednom periodu još više. Samo ih molim da uvek postupaju po zakonu, po pravdi, jer mi rezervnu otadžbinu nemamo, Srbija je nama jedina kuća, jedini dom i zato svi zajedno moramo da radimo na očuvanju istih. Hvala vam i živela Srbija!

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici Ministarstva, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici.

Ako uzmemo u obzir da je poslanička grupa SNS „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ potrošila sve svoje vreme koje je imala na raspolaganju za ovu raspravu, jasno pokazuje kolika je zainteresovanost narodnih poslanika za ovu diskusiju i za ove teme, za sporazume koji se nalaze pred nama, ali isto tako pokazuje i koliko smo spremni da svaki sporazum, svaki zakon ili sve ono ostalo što se nađe pred narodnim poslanicima dobro pripremimo, dobro sagledamo iz svakog ugla i da ovde u plenumu, baš tu gde je i mesto, o svemu tome diskutujemo.

Mislim da nakon ove celodnevne rasprave i ako uzmemo u obzir da je sada već 18.00 časova, a to je negde više od sedam sati rasprave, polemike, malo toga je ostalo da se kaže, da se doda.

Za razliku od mojih kolega, prethodnih govornika narodnih poslanika, želim da se osvrnem malo drugačije na ove sporazume i sve ono o čemu smo danas diskutovali. Želim da ukažem građanima Srbije, pre svega, na stvari koje suštinski oslikavaju i prikazuju koliko danas Srbija bolje izgleda i koliko se život u Srbiji u poslednjih nekoliko godina promenio na bolje.

Danas smo bili u prilici da čujemo šta ćemo sve dobiti ovim sporazumima i koliko je to bitno za građane Srbije, ali nekako nam olako prolaze stvari ispod radara, ako tako možemo da definišemo. Najmanje smo danas govorili o jednoj činjenici, a to je, nekoliko je poslanika o tome pričalo, da je juče predsednik Aleksandar Vučić položio kamen temeljac za još jednu fabriku. Kada smo pre nekoliko nedelja govorili o tome da je postala svakodnevica da se otvaraju fabrike u našoj zemlji, evo, ovo je najbolji primer da gotovo neprimetno takve stvari prolaze i da nove strane direktne investicije se podrazumevaju. Skoro da nemate nedelju u našoj zemlji, a da se nešto tako ne dogodi ili da nemate mesec da prođe, a da se makar dve fabrike, nove fabrike i nova radna mesta u našoj zemlji ne otvore.

Što se tiče ove investicije, važno je napomenuti da smo toliko napredovali da danas u Srbiji se otvaraju ili se postavljaju kamen temeljci za fabrike koje se bave i proizvodnjom avio-motora ili fabrike gde će se ti avio-motori popravljati, ali isto tako moramo istaći činjenicu da strane investicije koje dolaze danas u našu zemlju su svakodnevica.

Ako uzmete u obzir da Nemačka važi za jednu od zemalja koja najtemeljnije priprema svaku svoju investiciju, na ponos nam je da danas više od 70.000 ljudi radi u različitim kompanijama koje dolaze iz te zemlje. Ova investicija je vredna više od 100 miliona evra, u prvoj fazi zapošljavaće oko 500 ljudi, dok je ukupno procena da će u toj fabrici raditi između 1.800 i 2.000 ljudi.

Kada govorimo o ovim investicijama, usko su vezane za sve ono što se danas nalazi, a tiče se sporazuma koji su pred nama, iz prostog razloga što sporazumi o kojima smo danas diskutovali tiču se infrastrukture. Ne možete imati strane investicije, ne možete očekivati da se otvaraju nove fabrike i nova radna mesta ako nemate adekvatnu infrastrukturu i ako niste dovoljno izgradili svaki deo svoje zemlje.

Ovde smo slušali mnogo primera, u zavisnosti iz kog dela naše zemlje dolaze kolege narodni poslanici, pričali su koliko im ta infrastruktura znači. Gledali su to iz svog ugla, ali ja želim da gledam iz ugla običnog građanina koji ovaj prenos posmatra ili sve ono o čemu smo danas pričali sluša, ne možda najbolje upućen u sve ono što ta infrastruktura donosi. Plastično govoreći, ceo ovaj paket koji je u vrednosti izuzetnoj od preko 700 miliona obima, jasno mi samo pokazuje jednu stvar, da obećanje „Srbija 20-25“ koje je dao predsednik Aleksandar Vučić, kao i mnoga prethodna obećanja koja je ispunio jasno daju poverenje građanima da ćemo u narednom periodu sve što smo zacrtali i postavili pred sebe kao nekakav cilj i ispuniti. Znate, ako i gradite nove puteve, da li se tiče lokalnih ili nekih regionalnih, da li ulažete u železničku infrastrukturu, praveći nove mreže železnica ili investirate u obnovu starih, na taj način podižete ne samo kvalitet života građana, već postajete privlačnije mesto za direktne strane investicije.

Ako govorimo o investicijama u puteve, u auto-puteve, pa i u ovaj Moravski koridor koji se danas nalazi pred nama, imate jasnu sliku da sve ono što je pričao predsednik Aleksandar Vučić nije samo slovo na papiru, već je ovo dokaz da radimo na putu i da radimo u cilju ostvarenja svakog datog obećanja koje za krajnji cilj ima bolji život građana cele Srbije. Ako uzmete u obzir da se danas razvija jednako svaki deo naše zemlje, onda konačno dolazimo do onoga što su mnogi građani u našoj zemlji čekali decenijama, a to je jednaki razvoj Srbije, svakog mesta i svakog dela naše zemlje.

Čuli smo to ovde i koliko će to danas značiti prevedeno u novac, ali svakako ono što je za mene najbitnije jeste koliko će to značiti građanima konkretno u njihovom mestu. Ovde danas pričamo i mislim da je ministar Mali, poštovani ministar, govorio o tome, Moravski koridor će biti jedan od najmodernijih auto-puteva i deonica u našoj zemlji. Pričamo o optičkim kablovima, pričamo o tome da ćemo imati priliku da imamo bežični internet na tom delu auto-puta. Sada se samo osvrnite nekoliko godina unazad, kada nam je u pojedinim mestima, pa čak i u gradu Beogradu, asfalt bio luksuz, kada su pojedini delovi i Beograda, ali u mnogo većem obimu Srbije bili osuđeni na zemljane puteve, gde je asfalt bio misaona imenica, sada samo pogledajte koliko naša zemlja napreduje i ovo vam je najbolji dokaz tome.

Kao što smo i navodili tokom nekih prethodnih sednica, da se naša zemlja razvija u svakom smeru i svakom pogledu, ovo je najbolji dokaz koliko naša zemlja, pre svega Vlada Srbije, sledeći odgovornu politiku predsednika Aleksandra Vučića, vodi računa o svakom dinaru i koliko se taj svaki dinar koji se uštedi ili stvori, zaradi, napravi, investira baš tamo gde nam je to najneophodnije.

Ja ću ostaviti mom kolegi Tomiću vreme, koji je posle mene, da i on diskutuje, ali ja za sam kraj želim da se osvrnem na još jednu činjenicu.

Sinoćna diskusija i govor, intervjuu predsednika Aleksandra Vučića, je nešto što smo svi dugo čekali i nešto na šta smo svi ponosni. Ne moramo da budemo deo SNS, dovoljno je da živimo u našoj zemlji. Jer, sinoćni govor i sinoćni podaci koje je izneo predsednik Aleksandar Vučić, dokazuju da je Srbija nakon mnogo godina, da ne kažem i decenija, propadanja, konačno na pravom putu i da konačno od naše zemlje pravimo baš onakvo mesto za život koje smo dugo želeli i dugo sanjali.

Stoga, uveren sam da će pred nas kao narodne poslanike doći još mnogo kvalitetnih i sporazuma i zakona, jer je u opštem interesu da svi zajedno kao jedan tim, i mi kao parlament i vi kao predstavnici Vlade, da sledimo politiku predsednika Aleksandra Vučića i od naše zemlje činimo ono mesto koje želimo oduvek za našu decu i generacije koje dolaze. Hvala vam i živela Srbija.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, na samom početku želim da istaknem da ćemo mi podržati ovaj zakon i sve predložene i usvojene amandmane, ali, isto tako, istakao bih da smo i prošle nedelje, tokom rasprave istakli koliko je ovaj zakon i dobar i kvalitet, ali pre svega bitan za generacije koje dolaze i za one generacije koje će u narednom periodu voditi našu zemlju ili nastaviti sebe da školuju i unapređuju u nekom drugom smeru, kako bi svi zajedno bili ponosni na rezultate koje oni ostvaruju.

Svakako smatram da i ovaj zakon jasno pokazuje kakav je stav Vlade Republike Srbije i kako se on bazira na pružanju bolje mogućnosti za školovanje, svakog našeg stanovnika i koliko ovakvi zakoni uopšte doprinose boljem i kvalitetnijem obrazovanju i koliko doprinose tome da svaki đak danas u našoj zemlji želi i vidi perspektivu i zna da može da dobije ovde kvalitetno obrazovanje i da isto tako nakon završenog školovanja, ovde može ostati i ostvariti se poslovno i stvarati porodicu.

Na žalost, takva situacija nije bila u periodu do 2012, 2013. godine kada ni srednjoškolci, a pogotovo ni studenti nisu videli bolje sutra u našoj zemlji i kada su svi gledali kako na što lakši mogući način, da se školuju negde u svetu, i po pravilu da tamo ostanu.

Poslednji podaci koje dobijam, u proteklih nekoliko meseci, da ne kažem i godinu dana, jasno pokazuju da imamo i veliki priliv visoko obrazovanih ljudi naših ljudi, koji su se školovali negde u Evropi ili širom sveta, a zatim se vratili, jer konačno vide da Srbija danas izgleda mnogo bolje i da Srbija pruža mnogo veće mogućnosti nego što je to bilo u periodu do 2012, 2013. godine.

Složićete se svi da je to pre svega rezultat odgovorne politike koju sprovodi predsednik Aleksandar Vučić, a i odgovorne politike Vlade Srbije koja u kontinuitetu radi na poboljšanju uslova života od 2013. godine.

Kada govorimo o ovome, podaci koji sve ovo podržavaju i bliže oslikavaju, jeste i činjenica da je nezaposlenost u Srbiji do pre nekih sedam ili osam godina, bila čak na rekordnom nivou od 24%, dok je danas ona ispod 7%. Kada govorimo i o ovome, ja ne mogu da se ne osvrnem na ljude koji su danas najstroži kritičari, naravno bez argumenata ovog zakona kao i mnogi drugih zakona, ali bili su u prilici da nešto urade za našu zemlju i da bilo šta od onoga što danas propagiraju, ispune kao obećanje koje su davali u predizbornim kampanjama, ali na žalost, naravno ništa od toga nisu učinili.

Ovde su kolege narodni poslanici govorili o Draganu Đilasu, Vuku Jeremiću i ostalim ljudima predstavnicima režima DS koji su vodili našu zemlju deceniju celu, ali ja ne želim na taj način da se osvrćem na njihove neuspehe. Želim konkretnim primerom da pokažem kolika je razlika u onome što se danas dešava u odnosu na taj period kada su oni bili na vlasti.

Svedoci smo da danas Dragan Đilas je najoštriji kritičar svega što se dešava u našoj zemlji, a tiče se donošenja ili zakona ili nekakvih odluka koje su u interesu građana Srbije.

Kada ga podsetite da je on bio u prilici da nešto uradi za našu zemlju, najčešće dobije odgovor da jeste bio visoki funkcioner DS, ali da se on bavio lokalnom politikom ili da je on bio na čelu grada Beograda i da nije mnogo toga mogao da učini. Nažalost, kao i mnoge stvari koje on izgovara, i to je jedna krupna neistina, a na primeru ću vam sada pokazati o čemu se zapravo radi.

Naime, o nezaposlenosti smo govorili, ali želim da istaknem da je 2014. godine u Beogradu, prema nekakvim podacima koje je on tada iznosio, bilo 108.000 nezaposlenih, dok je danas ta cifra negde oko 60.000, ali ne želim ni o tome da diskutujem, već samo želim građanima i Beograda i Srbije da istaknem podatak da je broj… Pričamo o broju nezaposlenih, ali želim da govorim o broju zaposlenih, gde možete jasno videti koliko je novih radnih mesta otvoreno u Beogradu. Koliko je danas bolja situacija govori vam činjenica da je 2014. godine bilo 559.000. Dakle, ovo su podaci koje je Dragan Đilas iznosio, dok je danas ta cifra i taj brojka negde oko 738.000, što vam je razlika od 179.000.

Dakle, imate egzaktan broj i egzaktne podatke koliko je novih ljudi zaposlenih u Beogradu i to vam jasno oslikava politiku kakva je danas politika grada Beograda, ali pre svega Vlade Srbije i kakva je bila u periodu kada je Dragan Đilas mogao nešto da uradi, pa da zaposli i mlade ljude i one ljude kojima danas takav površno i olako nudi nekakvu bolju perspektivu.

Što se tiče samog obrazovanja i mladih ljudi, poštovani ministre, vi ste juče bili u „Sava centru“ kada je predstavljen od strane grada jedan projekat koji svakako smatram jednim od egzaktnih pokazatelja koliko se danas otišlo napred u obrazovanju mladih ljudi. Na to ću doći nešto kasnije, ali želim da se građanima Srbije obratim sa jednom porukom.

Naime, ovde sam upoznao dosta ljudi koji dolaze iz gradova širom Srbije. Najčešće njihovo osvrtanje je bilo – eto, vi u Beogradu nemate takve probleme kakve mi imamo ili smo imali nekada ranije u našim gradovima. Kada im kažem jedan podatak, oni ostanu fascinirani i nekako im je teško da poveruju.

Vi ste ministar prosvete i sigurno znate da, nažalost, jedna gradska opština, a nije jedina, u gradu Beogradu je do prošle godine imala osnovnu školu koja je koristila poljski WC. Radi se o osnovnoj školi u Leštanima, opština Grocka.

Dakle, u gradu Beogradu smo, nažalost, imali školu gde se koristio poljski WC, a ta osnovna škola je bila jedna najobičnija baraka.

Punih 10 godina su bili na vlasti i pokušavali na bilo koji način da sebe predstave kao velike vizionare, ljude koji Beogradu žele dobro i Srbiji, a nisu bili u stanju da naprave makar normalne toalete u 21. veku.

Ovo vam govorim kao činjenicu, jer nije to bila jedina škola koju smo zatekli u uništenom ili razorenom stanju. Da vam ne govorim da su mnoge od tih škola bile i ostale u istom onom obliku kakve su bile kada su napravljene. Dakle, nisu bili sposobni da zakucaju jedan jedni ekser. Table ili golove u školskim dvorištima, na sportskim terenima nisu menjali pa gotovo nikada i to je najveći poraz nas kao društva, jer smo imali vlast kojoj je bilo teško da uradi bilo šta za one najmlađe, za one koji su najbitniji nama, onima koji će naslediti sve nas.

Žalosno je što su jednog mog kolegu narodnog poslanika Luku Kebaru danima napadali i satanizovali samo zato što je rekao istinu - nažalost, do 2012. ili 2013. godine negde je pojam bio da deca u osnovnoj školi koriste normalan toalet i evo vam primer iz Beograda, a da ne govorim o tome sa kakvim su se problemima susretale moje kolege iz SNS u nekim drugim opštinama ili u drugim gradovima.

Kada govorim o ovome, želim i da istaknem jednu jako bitnu stvar. Krajnje licemerno u poslednje vreme Dragan Đilas igra na neku empatiju i igra na emocije građana, pa se tako najčešće pominju i deca – kako će, kada on dođe na vlast, za decu sve biti besplatno, deliće ne znam ni ja šta besplatno, biće besplatne i škole i vrtići i udžbenici i obroci, ali uvek se nameće to jedno prosto pitanje – zašto nešto od toga nije uradio kad je bio na vlasti eto baš u Beogradu? Da ne širimo priču dalje, jer uvek on tu loptu sa tog terena Srbije prebacuje na teren grada Beograda, jer govori da nije bio u prilici, nije bio u mogućnosti.

Da biste znali kako je vodio Beograd i iskoristio ukazano poverenje, reći ću vam samo podatak da je 2013. godine obuhvaćeno vrtićima, dakle za naše najmlađe sugrađane, svega 45.000 dece je bilo u vrtićima. Danas je ta brojka oko 77.000. Lista čekanja, ono što najviše pogađa roditelje, je bila čak 17.000 dece. Na listi čekanja je bilo 17.000 dece. Danas je ta lista negde ispod 1.000 dece.

Ono što želim da ohrabrim sve građane i u Beogradu, ali i u Srbiji jeste da imamo strategiju kojom želimo da se ukinu te liste čekanja izgradnjom novih vrtića. Najbolji primer za to vam je grad Beograd gde se trenutno grade ili završavaju čak osam vrtića. Do kraja ove godine je planirano da se raspišu tender i nabavka za još sedam i da u narednim mesecima uđemo u proceduru za još ukupno 10 apsolutno novih vrtića. To je čak 25 vrtića u periodu od možda dve ili tri godine što nikada nije bio slučaj u mom gradu. Izgradnjom ovih vrtića biće apsolutno ukinute sve liste čekanja.

Kada vam ovo govorim, govorim vam samo da biste znali kakva je intencija ljudi koji danas vode i Beograd i Srbiju i koliko se ljudi koji su danas na odgovornim funkcijama trude da, sledeći odgovornu politiku predsednika Srbije Aleksandra Vučića, učine svaki segment života našim građanima još lakšim, još lepšim i još boljim.

Da se nije samo ovako neodgovorno vodilo računa o našim najmlađima, pokazuje i činjenica da je u periodu dok je Dragan Đilas bio gradonačelnik, 15.000 porodica jer su im duplo naplaćivani vrtići i na ime te odštete Grad Beograd danas isplaćuje te dugove i do sada smo isplatili čak 30 miliona evra odštete porodicama, jer je bez bilo kakvog osnova, protivzakonito su im duplo naplaćivani vrtići.

Čisto da biste znali, da bih vam to pretvorio u neku jasniju sliku, 30 miliona evra vam je skoro negde oko 15 novih vrtića. Faktički, što bi jedan čovek meni na ulici rekao – zašto smo morali da bacimo 15 vrtića? Jer je Dragan Đilas bio neodgovoran.

Sa ovim ću završiti, a malopre sam pomenuo, poštovani ministre Ružiću, kao što sam i rekao, vi ste juče bili u Sava Centru, gde je predstavljen taj projekat gde je kupljeno 67.000 tablet računara, koji će pomoći našim osnovcima u školovanju. Dakle, svaki taj tablet računar će imati posebnu karticu za internet, nevezano od toga da li roditelji i da li u stanu gde žive imaju taj internet. Takođe će biti kupljeni elektronski udžbenici. Na sve to, predviđena je i kupovina blizu 7.000 laptop računara za učitelje i nastavnike, kako bi svi mogli lakše da uče, da se obrazuju, ali i da prate ono što je moderno svuda u svetu.

Imamo tu čast i priliku da se ponosimo. Mnoge zemlje na zapadu nemaju ovakav program. Ovo je samo pokazatelj koliko smo u poslednjih nekoliko godina napredovali kao društvo, kao zemlja, da od situacije da renoviramo škole u kojima nam deca koriste poljske toalete, danas prelazimo na taj nivo da naša deca koriste tablet računare u svom obrazovanju. To je jasan pokazatelj koliko želimo i koliko brzo svoje želje i obećanja sprovodimo u delo.

Za sam kraj, poštovani ministre, ja vam želim, kao i celoj Vladi, da pred nas kao narodne poslanike iznesete i predložite još ovako dobrih zakona, koji su u opštem interesu svih naših građana, jer jedino kao veliki tim i svi zajedno, sledeći tu politiku Vlade i sledeći politiku predsednika Aleksandra Vučića možemo da napravimo od Srbije baš onakvo mesto kakvo želimo za sve nas i za sve generacije koje dolaze.

Hvala vam. Živela Srbija!

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnikom, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, mislim da je i suvišno možda ponavljati koliko je ovaj zakon dobar i koliko donosi benefita pre svega ljudima koji se ceo život bave poljoprivredom.

Mislim da sve ono što ste vi u svom uvodnom izlaganju rekli je dovoljan razlog zašto mi kao narodni poslanici ćemo se opredeliti da glasamo za i podržimo ovaj zakon.

Takođe, mislim da su moje kolege narodni poslanici bili poprilično jasni, decidirani i da su se dovoljno dobro osvrnuli na sve što se tiče ovog zakona i mislim da je jasno koliki je benefit uopšte celog ovog zakona.

Ono što je za mene interesantno, poštovani ministre, jeste činjenica da ovim zakonom samo dokazujete koliko je poljoprivreda sada stavljena na pijedestal i koliko je Vladi Srbije danas bitno kako se poljoprivreda razvija, koliko su sigurni u taj posao ljudi koji se poljoprivredom bave i fascinantan je podatak, makar za mene bio, kako sam ušao na vaš sajt i Upravu za agrarna plaćanja, gde sam video da imate skoro 40 nekakvih različitih podsticaja, subvencija u poljoprivredi.

Mislim da taj podatak niko još ovde nije izneo i smatram da na tome vi kao ministarstvo morate da insistirate što više. Mislim da je dobro da ove podsticaje za mlade poljoprivrednike promovišete možda na društvenim mrežama, jer mladi su negde tu i najviše zastupljeni, ali negde najveći problem kod naših ljudi i kod naših građana jeste ta nedovoljna informisanost oko svega onoga što Ministarstvo za poljoprivredu nudi.

Znam da, koliko god vi imate posla, uvek se bavite onim na terenu, ali samo najblaža sugestija, u razgovoru sa ljudima koji se bave poljoprivredom vidim da nisu možda dovoljno upućeni šta to ministarstvo sve ima da im ponudi. Pa, eto, jedna mala sugestija, ako moglo možda uz neki račun, neki propratni flajer ili ne znam kako već, jer to je nešto što će doći do svakog korisnika kome bi to možda bilo potrebno. Svakako verujem da bi građani to više onda i koristili.

Svakako, sama činjenica da imamo preko 40 ili blizu 40 različitih podsticaja i subvencija jasno govori koliko je vaša intencija da se poljoprivreda razvija. Ne želim da govorim o tome ja, već mislim da su najbolje o tome govorili građani na prijemima koje ste vi organizovali. Isto tako, ne mogu da se ne osvrnem na to da kada smo zajedno posećivali Ripanj i podavalski deo Voždovca bili smo u prilici zajedno da vidimo koliko korisnih stvari građani vide od toga i koliko su imali tada dobrih ideja i predloga koje ste vi kasnije implementirali.

Nažalost, poštovani gospodine Nedimoviću, ni vi, kao ni vaše kolege iz Vlade, niste pošteđeni ovih dana i ovih nedelja nekakvih neosnovanih napada. Mislim da se sve to sliva u jedan levak koji je samo protok svega onoga što Dragan Đilas i jedan deo opozicije radi u ovom periodu, bez nekakve želje da na bilo kakav argumentovan način diskutuje ili da iznese bilo kakvu sugestiju, ideju ili kritiku, pa da bilo koji zakon učini još boljim i u još većem interesu građana Srbije.

Ovih dana posebno aktuelne primedbe su bile na PKB i ono sve što se dešava oko PKB. Koliko sam ispratio prethodne kolege govornike, retko ko se na to detaljno osvrnuo, a kao neko ko dolazi iz Beograda i ko je rođen u ovom gradu znam koliko je PKB bitan i za Beograd, ali i za Srbiju. Isto tako, znam i koliko su ljudi koji su direktno odlučivali u gradu Beogradu upropastili to preduzeće i do čega su ga doveli.

Zamenom teza i pokušavanjem da se građanima Srbije baci prašina u oči kako ne bi videli da Dragan Đilas je svaku svoju poziciju koristio samo da od sebe napravi milionera, ovih dana su plasirali brojne laži, neistine koje se tiču PKB i ja više ne znam na koju bih se pre osvrnuo i kako bih odgovorio, jer zaista to što su oni u stanju da izgovore jako je teško demantovati na bilo koji način.

Međutim, zbog građana Srbije, ja sam dužan da iznesem neke podatke vrlo interesantne, za koje sam uveren i da moje kolege narodni poslanici ne znaju, a tiče se PKB. Molim vas da se ne šokirate i da svoje zaprepašćenje onim što ćete čuti sada makar malo ublažite, jer kada sam prvi put iznosio ove podatke na sednici Skupštine grada Beograda niko nije mogao da poveruje u to, ali na kraju se ispostavilo vrlo brzo da je to tačno.

Naime, sve što se dešava oko PKB-a u tom periodu od 2010, 2011, 2012. godine bila je organizovanja kampanja Dragana Đilasa da se to preduzeće uništi, ne bi li se on zajedno sa svojim pojedinim partnerima čuvene kompanije „Delta“ dokopao tog preduzeća. Kada se to pojavilo u javnosti, Dragan Đilas je pokušao to da demantuje. Međutim, ne dugo nakon toga direktor do tada „Delta agrara“, čini mi se da se tako zove ta firma, čudnim transferom prelazi na mesto direktora PKB-a. Dakle, Dragan Đilas ga direktno postavlja i taj čovek nastavlja da obavlja funkciju direktora PKB-a.

Prema revizorima, prema izveštaju revizora, dugovi PKB-a 2012. godine su iznosili 2,4 milijarde dinara. Revizor je tu reviziju učinio i završio u aprilu mesecu 2012. godine, da bi dug tog preduzeća PKB-a u septembru 2013. godine, godinu i nešto dana kasnije, iznosio čak 9,9 milijardi dinara. Vidi se iz ovog priloženog koliko je to uspešan menadžment bio, iako su u tom periodu pokušavali svi u Beogradu, pa i u Srbiji da ubede da to što rade sa PKB-om je u najboljem interesu i da će tako izvući PKB iz nekakvih problema.

Ono što je posebno interesantno jeste činjenica da znate da iako je ceo proces u PKB-u, čak i postavljanje rukovodstva, pratio Dragan Đilas, PKB pune dve godine jedan jedini dinar nije platio na osnovu računa za vodu, struju, gas. Dakle, pune dve godine ništa nisu plaćali.

Paralelno sa tim, kako je sistematski sve rađeno i kako je bilo neophodno izvući što više novca što preko kredita, zajmova i ostalih malverzacija, dolazimo do prvog apsurda koji jasno pokazuje šta je cilj bio. Naime, PKB je posedovao do tada 24 objekta potpuno prazna, dakle, nisu bili popunjeni nikakvim kapacitetima, nije bilo stoke u njima, ali tadašnje rukovodstvo donosi čudnu odluku da se pravi nova farma. Dakle, imate 24 potpuno prazna objekta, ali tadašnje rukovodstvo donosi odluku da se pravi nova.

Kada su im stručnjaci objasnili da nema apsolutno nikakve potreba, da je to samo već dodatni trošak na već prezaduženo preduzeće, Dragan Đilas i taj menadžment koji je on organizovao apsolutno nisu hteli to da poslušaju, već su izašli sa nekom procenom troškova. Pazite sada, nova farma je planirana da košta oko tri i po miliona evra. Na kraju, kada je završena i ta farma koštala je čak sedam miliona evra. Dakle, nešto što vam je apsolutno nepotrebno u tom trenutku vi ste duplo platili, procenili ste tri i po miliona, a onda ste platili sedam miliona.

Ono što posebno baca još jednu svetlost na sve afere koje prate Dragana Đilasa jeste i činjenica da su tu farmu pravili bez i jednog jedinog papira. Dakle, bez bilo kakve dozvole je ta farma napravljena. Imate paradoks da vam gradonačelnik, prvi čovek u gradu Beogradu na ovaj način podstiče divlju gradnju.

Ono što je dalje pravilo probleme jeste da sve što su radili na toj farmi je bilo loše urađeno, od kanalizacije, dotoka vode, bilo čega. Postojala je mogućnost ogromne ekološke katastrofe. Kako se dalje ušlo u taj problem i srljalo nije postojalo više rešenje da se nešto sa tim drugo uradi, već su oni priznali – jeste, u redu, sada ćemo da vidimo kako ćemo ovo da dopunimo, nemamo sa čime, ali moraćemo tu neku stoku sada da ubacimo, pa ćemo one boksove za mužu krava da organizujemo, to ćemo da napravimo, pa ćemo nekako tako da se opravdamo.

Tada im stručnjaci govore da bokseve koje su napravili nisu napravili u skladu sa potrebama, nisu bili iskorišćeni na pravi mogući način. Zašto? Jer krave nisu mogle da uđu u te bokseve i rogovi su im pravili problem. Dakle, molim vas, obratite pažnju sada na ovo. Dakle, zbog rogova krave nisu mogle da uđu u te bokseve. Kada su shvatili da je problem, šta će sada da rade i sa kravama i imaju neiskorišćene te bokseve, oni dođu na brilijantnu ideju, ironičan sam, naravno, hajde da im isečemo rogove. Onda su kravama sekli rogove ne bi li opravdali tu investiciju i na silu ih nekako ugurali u te bokseve.

E, to vam je, poštovani građani Srbije, slika i prilika brige za poljoprivredu u periodu dok su na vlasti bili Dragan Đilas i cela ta klika režima DS.

Međutim, da svemu ovome nije kraj i da vidite koliko oni daleko idu u svojoj bahatosti, pomenuo sam vam koliki su dugovi bili, pomenuo sam i šta su radili i gde su proneverili pare, na koji način su pokušavali sebe da operu, a toliko daleko da idu i da kravama seku rogove, ali i to im nije bilo dovoljno. Sada je neophodno bilo da se taj menadžment od pet ljudi koje je direktno Dragan Đilas postavio nagradi za sve ono što su radili u PKB-u. Dragan Đilas odlukom iz 2013. godine sekretaru Sekretarijata za poljoprivredu nalaže da se menadžmentu PKB-a isplati 660 hiljada evra na ime bonusa i odličnog poslovanja. Zašto? Zato što je tadašnje rukovodstvo PKB-a prikazalo, napravilo lažni izveštaj, završni račun gde su kredite, pozajmice prikazali kao prihod, a otpise dugova države za sve što su dugovali opet stavili sa strane i prikazali da je to kao nekakva dobit. Na konto toga Dragan Đilas donosi odluku da pet menadžera, direktora, čega li god već, podele između sebe 660 hiljada evra na ime bonusa.

Poštovani građani Srbije i poštovane koleginice narodni poslanici i kolege narodni poslanici, to vam je politika Dragana Đilasa i ljudi koji su tada vodili grad Beograd, ali u tom periodu na izmaku i Republiku Srbiju.

Poštovani ministre Nedimoviću, ja sam uveren da i vaš saradnik sve ovo već zna, da znate i za još neke mnogo gore primere, ali ja, kao neko ko se već bavi lokalnom problematikom u Beogradu skoro 12 godina, želeo sam da sa građanima Srbije podelim i ove podatke i vidim da su i moje kolege narodni poslanici šokirani onim što su čuli.

Sve ovo vam govorim danas jer vidite i sami da je nervoza u redovima i Dragana Đilasa, ali i Vuka Jeremića dostigla neki novi nivo. Onaj performans Vuka Jeremića, kada je došao sa svoja tri saborca, pokušavajući da isprovocira Aleksandra Vučića, nisu ništa više nego jedan jeftini politički performans, gde su oni nekako na ekstreman način pokušali da od sebe naprave žrtve, a onda i da budu malo hrabri. Nije njih Aleksandar Vučić pozvao da se biju, već je pozvao da na svoja leđa primi teret linčovanja, jer kao što sami znate, i vas, ali i sve nas ovde koji sedimo, pa i one ljude koji glasaju za nas Vuk Jeremić čeka sa nekakvim surovim revanšizmom, sa nekakvom surovom lustracijom, koja neće prestavljati ništa više od toga da mi, hipotetički, kada oni dođu na vlast, nećemo smeti ni da izađemo na ulicu.

Ovo sve dolazi u periodu kada Dragan Đilas ne može da opravda kako je to od propalog preduzetnika, perača prozora i prodavaca žvaka, sa 74 hiljade evra došao do bogatstva od preko 20 miliona evra samo u nekretninama ili da objasni kako je to moguće da u 17 različitih zemalja, na čak 53 računa ima više od 68 miliona evra ušteđevine.

Ja sam uveren da će mnogi profesori pokušavati da objasne tu metodologiju kako se to dolazi do te cifre, ali da niko to neće uspeti da objasni jer se kosi sa zdravim razumom. Isto tako sam uveren da ćete i vi, ministre Nedimoviću, kao i cela Vlada, sledeći odgovornu politiku predsednika Aleksandra Vučića i SNS, pred nas kao narodne poslanike izneti i predložiti još mnogo ovako kvalitetnih i dobrih zakona koji su u opštem interesu građana Srbije i da ćemo svi zajedno na taj način od naše Srbije stvarati i činiti još lepše i bolje mesto za život svih ljudi, sve naše dece i svih onih generacija koje dolaze. Hvala vam i živela Srbija.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, mislim da uz izlaganje prethodnih kolega narodnih poslanika mislim da je sve rečeno, ali o amandmanu i o onome što je pomenuo predsednik naše odborničke grupe, Aleksandar Martinović ćemo govoriti u danu kada se bude diskutovalo o amandmanima, ali sveukupno mislim da su ovi predlozi zakona jako dobri i da se odnose na opštu korist pre svega generacija koja dolaze i koje će nastaviti da razvijaju našu zemlju, da je vode i da nastave tamo gde su neke generacije pre njih stale, a to je da od naše Srbije konačno naprave onakvo mesto kakvo svi želimo za život svih nas i naše dece.

Mislim da prethodna izlaganja su obuhvatila sve što se tiče samih zakona, posebno ako uzmemo u obzir da ukupno diskutujemo negde i više od sedam sati čini mi se, skoro osmi sat je sada. Složićete se sa mnom svi prisutni u sali da mislim da ne postoji stavka ovog zakona ili nešto šire slike koja danas nije obuhvaćena i nije pomenuta.

Ono što ja želim da istaknem jeste i činjenica da suštinski ovi zakoni pokazuju da je politika Vlade Republike Srbije sledi politiku predsednika Aleksandra Vučića i same SNS, a to je briga o mladima. Juče smo tokom istorijskog obraćanja predsednika Aleksandra Vučića u plenumu mogli da čujemo koliko je pored svih ekonomskih aspekta i pored rasta naše ekonomije očigledno odlične slike našeg finansijskog stanja mnogo bitnije to kome ostavljamo našu zemlju i šta to ostavljamo za generacije koje dolaze. Da li ćemo imati kome i šta da ostavimo, a tiče se rađanja dece i naše slike koja se tiče podsticaja za mlade bračne parove i za one sredine gde je nažalost ta situacija katastrofalna.

Imali smo u prethodnom periodu prilike da čujemo Srbija gubi u proseku jedan grad na godišnjem nivou i svakako da sve ovo što postižemo nam ništa neće vredeti ukoliko ne budemo imali kome da ostavimo svetliju budućnost.

Mislim da najbolju sliku prikazuje koliko je naša zemlja danas drastično različita u odnosu na onaj period 2012. godine i 2013. godine, činjenica da se veliki broj mladih visoko obrazovanih ljudi vraća u našu zemlju i da konačno vide perspektivu i vide budućnost u našoj zemlji, kao što je to neko od prethodnih kolega, govornika, narodnih poslanika rekao, nigde nije lepše nego u svojoj zemlji. Mislim da to jasno pokazuje koliko se slika naše zemlje promenila ne samo u svetu, već koliko je percepcija ljudi koji su iz naše zemlje otišli do 2012/2013. godine ili 2014. godine sada drugačija, jer konačno vide budućnost i žele da se ostvare u Srbiji, ali isto tako da i ono što su naučili negde u Evropi ili svetu primene u našoj zemlji.

U prilog tome govori i podatak da smo mi najbrže rastuća ekonomija u Evropi i dodatnu hrabrost mladim ljudima uliva i to, što je danas prosečna plata mnogo veća u odnosu na period od 2012. godine, ali isto tako uliva i hrabrost, i to što sve što obeća SNS, pre svega predsednik Aleksandar Vučić, se ispuni, pa tako i plan Srbija 2020-2025 kojim je predviđeno da, penzija bude iznad 440 evra, dok će prosečna plata biti i preko 900 evra, dodatni je motiv da mladi ljudi ovde ostanu, nastave svoje školovanje i da porodicu stvaraju baš u Srbiji i nebitno je da li je to Niš, Novi Sad, Kragujevac, Beograd. Bitno je da se u našoj zemlji ostane i da nastavimo svi zajedno da našu zemlju razvijamo.

U prilog ovome i govore podaci da je nezaposlenost, ako uzmemo u obzir parametre koje uzimaju ljudi koji danas najoštrije kritikuju, ne samo ovaj zakon već i kompletnu politiku Vlade Srbije, jesu ljudi koji su bili u prilici da vode ne samo Srbiju kao Srbiju, već direktno pod svojom kontrolom imaju grad Beograd.

Da, i tu mislim na Dragana Đilasa koji je ovih dana najoštriji u tim kritikama i nekako volim da se uporede rezultati baš tom gde je on imao najveću odgovornost.

Često čujemo da on nešto nije mogao da promeni u Demokratskoj stranici ili na nivou Republike Srbije, iako je tada bio sve i svja u Demokratskoj stranci, ali evo, uzećemo samo primere kako je on tamo gde je mogao da vrši uticaj poslovao i radio.

Dakle, u Demokratskoj stranci dok je bio na njenom čelu, bio je i gradonačelnik, samo ću izneti i taj podatak, nezaposlenost je tada bila iznad 20% dok je danas nezaposlenost u gradu Beogradu ispod 7%.

Ako uzmete taj podatak u obzir najbolje vidite i oslikavate činjenicu koliko je njemu tada bilo stalo do zaposlenosti ili do investiranja u mlade ljude i generalno da mladi ljudi nađu perspektivu u našem gradi i u Srbiji.

Iako mogu o ovome da diskutujem jako mnogo, i mislim da je ostalo malo vremena za našu poslaničku grupu, pa ću tako skratiti izlaganje ne bih li ostavio vremena i kolegama posle mene da diskutuju, ako je uopšte vremena ostalo, ja samo želim građanima Srbije da skrenem pažnju na jednu krucijalnu stvar, ovde je to pomenuto, ali mislim da nije dovoljno naglašeno.

Poštovani ministre, verujem da ćete se složiti a to je činjenica da ne postoji skoro nijedna osnovna škola da u njoj nešto nije urađeno i izmenjeno, i da nije renovirana makar u jednom delu, ali do 2012. i 2013. godine, imali smo situacije gde su osnovne škole imale oblik i bile u onom izdanju kakve su bile kada su napravljene, da nisu bili u stanju jedan jedini ekser da zakucaju ili da promene tablu, u dvorištu, na sportskom terenu.

Takva slika je danas promenjena i sama činjenica da danas pričamo o dodatnim ulaganjima u obrazovanje i da se bavimo ovakvim temama jasno pokazuju koliko smo sve te probleme prevazišli i koliko je naša zemlja uspela da se razvije i tom smislu koje je najbitnije za generacije koje dolaze, a to je obrazovanje.

Ja se nadam da će Vlada Srbije nastaviti da sledi politiku predsednika Aleksandra Vučića, i da će nastaviti da zakone koje predlaže, donosi u skladu sa opštim interesom građana Srbije i da ćemo u duhu sa tim, a u duhu boljeg života, svih građana Srbije, nastaviti da dodatno razvijamo našu zemlju.

Sa željom da se pred nama nađe još dobrih zakona, ministre, želim vam da sledite politiku Vlade Srbije, predsednika Aleksandra Vučića i da svi zajedno od naše Srbije stvaramo još lepše i još bolje mesto za život.

Hvala i živela Srbija.

Poštovana predsedavajuća, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici.

Nema sumnje da ćemo u danu za glasanje podržati sve ono što se danas nalazi pred nama i sve ono o čemu smo pričali i diskutovali tokom današnjeg dana. Mislim da su kolege narodni poslanici koji su diskutovali pre mene istakli koliko je sve ovo važno i pre svega bitno za naše najstarije sugrađane.

Složiću se, ali moraću isto tako još jednom da napomenem da nije bilo penzionera i ljudi koji danas primaju penziju, ne bi bilo ni naše zemlje, jer su ti ljudi koji su našu zemlju stvarali, koji su sve ovo što danas mi koristimo stekli i smatram sve ono što mi možemo danas da uradimo za njih nije dovoljno da im se odužimo i zahvalimo za sve ono što su ostavili za nas, ali isto tako i za generacije koje će doći posle nas.

Kada pričamo o penzijama i o bilo kakvim olakšicama za naše penzionere moramo da to govorimo sa nekog realnog aspekta i da to postavljamo iz ugla realnih finansija, jer sve što se dešavalo do 2012. godine kada je našu državu predvodila DS niti je bilo realno, niti je imalo veze sa bilo čim realnim i ostvarivim.

Kada to govorim moram da se osvrnem i na činjenicu što je bio jedinstveni primer u svetu katastrofalne politike, da smo plate i penzije isplaćivali iz kredita. Dakle, kada god nisu znali odakle da namaknu pare, koje su prethodno pokrali i strpali u svoje džepove, oni su krenuli drugim putem i dohvatili se prvog kredita koji im je pao pod ruku. Nebitne su bile kamatne stope, nebitno je gde se to uzima, na koji način, na koji način će se vraćati, nije bitno ni odakle taj kredit dolazi na kraju. Bitno je smo da se kredi uzme, pa ćemo u nekom narednom periodu videti kako taj kredit da vratimo ili da isplatimo.

Da je sve tako govori i činjenica da smo bili na ivici bankrota te 2012. godine i kada je došlo do promene vlasti SNS je imala najteži mogući zadatak, a to je ne samo da sprečimo brod koji tone, ako tako posmatramo Srbiju u tom trenutku, već da nađemo način kako iz realnih sredstava da isplaćujemo i plate i penzije. Te 2014. godine predsednik Srbije, danas Aleksandar Vučić, preduzeo je korak za koji su mnogi smatrali da će mu biti možda i poslednji u političkoj karijeri.

Te bolne reforme koje smo preduzeli te godine doveli su nas u ovu situaciju danas koju imamo, a to je da smo najbrže rastuća ekonomija u Evropi. To smo sve uspeli pre svega zahvaljujući penzionerima, koji su izneli najteži deo tih reformi na svojim leđima. Ne možemo dovoljno puta da im se zahvalimo za sve ono što su u tom trenutku učinili za nas.

Penzije kao penzije najbolje se oslikavaju u tome što imate podatke iz 2012. godine, imate podatke iz 2020. ili 2021. godine. Nema potrebe da bilo ko pokušava da se sa tim podacima igra, kada najbolje penzioneri naši najstariji sugrađani znaju koliko su penziju imali te 2012. godine, a kolika je penzija danas. Radi poređenja tada je prosečna penzija bila oko 20.000 dinara, dok je danas iznad 30.000 dinara, sa tendencijom rasta.

Ono što je jako bitno napomenuti i opet podvući jeste da se danas penzije isplaćuju iz realnih sredstava i da niko danas u Srbiji od naših dragih penzionera ne mora da brine da li će država imati odakle da im isplati penziju koju je pošteno zaradio.

Kada govorimo o tom delu, ne možemo a da se ne osvrnemo na činjenicu da danas i Vlada Srbije, ali pre svega sledeći odgovornu politiku predsednika Aleksandra Vučića u ovim teškim vremenima korona krize iznalazi rešenja, ali pre svega i novčana sredstva kako da se najstarijim sugrađanima dodatno ekonomski pomogne. Imali smo prošle godine jednu vrstu isplate, ove godine će ta pomoć ići u visini do čak 110 evra. Baš pre nekoliko sati je ministar finansija, gospodin Siniša Mali objavio vest da je danas na račune oko milion penzionera leglo 3.000 dinara koje im pripada zbog vakcinacije.

Kada govorimo o svim ovim podacima, uvek je jako bitno istaći da ništa od ovoga danas ne bi bilo moguće da se budžet, finansije, ali i sama država vodi na domaćinski način i da je za to jedino i isključivo zaslužna SNS, na čelu sa predsednikom Srbije, gospodinom Aleksandrom Vučićem.

Možemo danas da pričamo o tome gde ćemo utrošiti koji milion evra više, možemo da diskutujemo o tome da li je nešto potrebnije više ili manje, ali niko više u Srbiji ne dovodi u pitanje da li će se nešto uraditi, da li će se neko obećanje ispuniti, a iznad svega toga, da li za to postoji novac i obezbeđena sredstava. Da, postoje i za nove puteve, i za nove mostove, i za nove domove zdravlja, bolnice, kliničke centre, ali i za pomoć onima kojima je ta pomoć najpotrebnija.

U planu koji je najavljivan već neko vreme unazad, kažu ljudi da je vrlo ambiciozan. Pitaju se da li je moguć i da li je ostvariv, a već u proteklih nekoliko meseci smo videli da plan Srbije koji je predstavio predsednik Aleksandar Vučić „Srbija 2025“ se ostvaruje. Ulaganje u infrastrukturu, u naše najmlađe, u budućnost jasno se vidi na svakom koraku, pa isto tako se vidi i u zakonima koje ova Skupština i svi dobro znaju da ono što obeća SNS i Aleksandar Vučić se ispuni.

U skladu sa tim, želim da kažem da naši penzioneri mogu biti spokojni i da budu uvereni da će obećanje da do 2025. godine penzija biti iznad 440 evra, dok će plata biti iznad 900 evra. Svakako to obećanje će biti ispunjeno i otvaranje najnovijih fabrika i najbrži rast ekonomije u Evropi jasno pokazuje da za to postoje realni osnovi.

Što se tiče drugih faktora koji utiču na rast naše ekonomije, samim tim i na penzije i na to odakle se one isplaćuju, jeste nezaposlenost, odnosno zapošljavanje novih ljudi, ljudi koji su bili bez posla ili generalno gledajući, na otvaranje novih radnih mesta. Na prošloj sednici sam diskutovao i pričao o tome, neću se ponavljati, kako je sasvim normalno da se u Srbiji otvaraju fabrike. Tako za neke televizije i medije pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa to nije vest, već je vest nešto što oni žele da predstave i da iskreiraju, ne bi nekako pokušali da bave senku i ljagu na to koliko je ova vlast sposobnija od njih i koliko za razliku od njih ova vlast otvara nova radna mesta, a ne kao oni da zatvaramo fabrike i ostavljamo na ulici i bez dinara na stotine hiljade ljudi.

Najbolje se taj pokazatelj oslikava u statistici koja jasno pokazuje da je u periodu vlasti DS, Dragana Đilasa, Borisa Tadića, Vuka Jeremića nezaposlenost bila iznad 24%, dok je danas ona negde oko 7% i ako uzmete u obzir ovo o čemu su pričale moje kolege narodni poslanici pre mene, fabrike koje se najavljuju, investitori koji sa ponosom najavljuju dolazak investicija u Srbiju, jasno je da će se ovaj nivo nezaposlenosti samo smanjivati.

Međutim, ljudi koji su danas najglasniji kritičari, a opet i ljudi koji iznose najveći broj laži, su upravo oni ljudi koji su našu zemlju upropastili i unazadili, koji su je bacili na kolena u svakom pogledu i smislu, ali pre svega i iznad svega finansijski, ljudi koji su nas doveli na rub siromaštva. I da, naravno, to su ljudi koji predstavljaju bivše režim Demokratske stranke.

Kada govorim o njima, naravno da tu pre svega mislim na Dragana Đilasa, koji je period svoje vlasti iskoristio da postane najbogatiji čovek u ovom delu Evrope, koji sada poput nekakvog raspomamljenog pit bula grize, kidiše na svakog ko ukaže na njegove marifetluke i na to da nije normalno da za samo 10 godina vlasti od propalog preduzetnika, perača prozora, prodavca žvaka, dođete u poziciju da od 74 hiljade evra dođete do samo 20 i nešto miliona evra i to u nekretninama. Kada smo pričali o tome, nevešto je pokušao da izbegne odgovore.

Međutim, kada je istraživačko novinarstvo pokazalo da samo u 17 različitih zemalja, od Mauricijusa, Švajcarske, Hong Konga, ima više od 53 računa na kojima se nalazi 68 miliona evra, ti napadi njegovi su postali još gori, ali nikako da dobijemo objašnjenje ili makar pokušaj objašnjenja zašto, kako, ali pre svega i odakle taj novac na tim njegovim računima?

U tim njegovim napadima obično najviše strada porodica predsednika Aleksandra Vučića, od Danila, Vukana, Milice, preko roditelja, ali bogami ovih dana najviše udara trpi ponovo brat Aleksandra Vučića Andrej Vučić, kome je jedina krivica što je brat Aleksandra Vučića i to što voli SNS. Dakle, eto, sada su mu zamerili što kao član glavnog odbora, kao i mnogo ljudi, voli svoju stranku i želi da ta stranka postigne što bolji rezultat. Sada je problem što je bio negde na nekakvim izborima i slikao se sa aktivistima, i to ne nametljivo, čak u trećem redu. I to vam je pokušaj da se baci senka na izborni rezultat koji je, slobodno mogu reći, istorijski, gde su ponovo predstavnici bivšeg režima sakriveni iza ne znam kakvog udruženja građana doživeli debakl.

Kako vladaju dvostruki aršini, pogotovo u medijima koji su pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa, najbolje se oslikava i u tome što je za njih vest ono o čemu je moj kolega Zoran Tomić govorio, a tiče se jednog tvita koji, nažalost, sem kolege Tomića i mene danas niko ovde nije spomenuo, ali verujem da mnogi to možda nisu ni ispratili.

Vuk Jeremić, čovek koji se busa da je veliki demokrata, koji je u poslednje vreme, slobodno mogu reći tako, izgubio kompas, koji svakome preti, poziva na nekakav strašni sud, revanšizam, nekakvu katastrofalnu lustraciju, danas je otišao korak dalje i otvoreno pretio novinarima. Suštinski je ovo pretnja novinarima, ali se odnosi na svakog ko podržava SNS ili odgovornu politiku Vlade Srbije, koja samo prati put koji je trasirao predsednik Aleksandar Vučić: "Lažovčine koje će biti predmet brutalnog revanšizma, na čelu sa svojim urednicima, cvileće da su morali da lažu da bi obezbedili egzistenciju. To neće biti zadovoljavajuća odbrana". Na sve ovo jedan od tviteraša ga je upitao - kako on to misli da sprovede, na koji način, a on mu je na to odgovorio - tako što će svi odgovarati kao organizovana kriminalna grupa.

Dakle, svako od nas ko ukazuje na kriminal koji se dešavao u vreme Demokratske stranke, biće predmet nekakve njegove strahovite lustracije i brutalnog revanšizma. Sada su policajci, tužilaštvo, svi ljudi koji su učestvovali u istrazi i sprovođenju hapšenja ovih ljudi koji su ponovo u Resavici videli samo nekakav ćup zlata, da bi građani Srbije znali o čemu se radi, uhapšen je saradnik Vuka Jeremića i čovek koji ga je finansirao, očigledno ga je to strašno zabolelo jer od kad ga Patrik Ho ne finansira, kada je završio u zatvoru, sužava mu se krug finansijera, pa ga je mnogo zabolelo to što mu je ovaj finansijer uhapšen, nastavio je sa svojom retorikom i tako na katastrofalan i brutalni revanšizam prozvao svakog od nas.

Ovo nema veze sa nama. Mi smo na tako nešto i navikli. Ali me zanima samo da li će neka udruženja koja su do sada reagovala ekspresno, uputiti bilo kakav dopis, saopštenje, izaći sa zahtevom pred tužilaštvo da se njihovim kolegama, novinarima, ne preti? Jer, urednike, složićete se sa mnom, imaju televizije i štampani mediji. Na koga se ovo odnosi? I da li će konačno neko stati na put tom bahatom i propalom političaru koji nekakvom oštrom retorikom, ko li ga je tako posavetovao ili je on to sam smislio, sedeći i dumajući kako nekako da se dočepa cenzusa, posavetovao da svakog i na svaki mogući način najoštrije izvređa i najbrutalnije preti?

Ja odgovor na ovo pitanje nemam, ali bih voleo da ga dobijem od nadležnih institucija. Jer, koliko sam ja upućen, svako ko uputi bilo kakvu pretnju morao bi da odgovara zbog te pretnje. Ja ne želim da se bilo ko ovde odvaja, već želim da se zakon jednako primenjuje na svakog. To što je Vuk Jeremić prebogat i što misli da je ne znam kakav faktor u našoj zemlji danas, apsolutno ga ne štiti od zakona. Nadam se da će nadležne institucije odreagovati, pa da će njima objasniti kakav je to brutalni revanšizam i ko će to, kako i zbog čega da cvili?

Poštovani građani Srbije, svakako je vama jasno da ovakvi ljudi više ne zaslužuju nikada da budu na čelu ne mesne zajednice već kućnog saveta i da se oni više nikada ni za šta ne pitaju, jer kada su se pitali, samo su našoj zemlji načinili zlo i samo su načinili štetu, kako Vuk Jeremić, tako Dragan Đilas, tako Boris Tadić.

Poštovana ministarka, vama želim puno uspeha i još mnogo ovako dobrih zakona koji će unaprediti život svih građana Srbije, bez obzira koliko godina imali i bez obzira gde živeli. Hvala vam i živela Srbija!

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici institucija, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, na samom početku svog izlaganja hteo bih svojim sugrađanima, a i svima onima kojima je Beograd u srcu da čestitam slavu Spasovdan i nadam se da ćemo svi zajedno naš Beograd, kao i našu Srbiju iz dana u dan voleti i raditi za njih sve više.

Poštovani predstavnici institucija, na samom početku želim da vam se zahvalim što ste na početku današnjeg dana, to je bilo pre pet, šest sati, temeljno, detaljno obrazložili ove izveštaje, što ste što plastičnije i što lakše objasnili sve ono što se u njima nalazi. Mislim da je diskusija koju su poslanici danas vodili bila široka. Morate da shvatite da smo mi ovde predstavnici građana i da ono što mi danas govorimo jeste ono što građane najviše zanima i ono o čemu oni danas najviše žele da mi diskutujemo.

Danas je veliki praznik, Spasovdan, posebno naglašavam zbog slave grada Beograda, ali znate, u nekom prethodnom periodu, čak i ovaj praznik, čak i Spasovdan, je zloupotrebljavan i iskorišćavan od strane ljudi koji su taj dan proslavljali na mestu gradonačelnika ili gradskog funkcionera.

Znam da će vama neverovatno zvučati, ali javne nabavke su čak i tada bile zloupotrebljavane. Da biste sproveli koktel, posluženje, ručak ili večeru kojih je u periodu do 2012. ili 2013. godine bilo bezbroj, neophodna je bila nekakva javna nabavka. Međutim, oni su i tu videli priliku da zarade, da se, narodski rečeno, opet citiram termine građana koji su nam o ovome pričali, ugrade, pa čak i na današnji dan.

Žalosno je što, ako uzmete i taj primer u obzir, vidite da nije postojala situacija, dešavanje ili bilo kakva mogućnost gde je novac u pitanju da oni tu priliku nisu iskoristili.

Neverovatno je da na današnji dan ja pričam o tome i vidim da ste svi šokirani pomalo, ali da, uzimali su procente čak i onda kada su nabavljali slavski kolač, žito, posluženje ili su uzimali procenat i novac po koje kakvim restoranima gde su kasnije organizovali proslavu. Znam da ste šokirani, kao i građani Srbije, ali dobro je da o tome pričamo i danas kako nam se nikada takve stvari više u budućnosti ne bi ponovile, kako ljudi koji su to činili ne bi više bili u prilici ne da vode mesnu zajednicu nego da budu na čelu kućnog saveta bilo gde u Srbiji.

Kada ovo govorim sve ne mogu a da ne unesem neku emociju, jer ja pripadam onim generacijama čiji su roditelji ostajali bez posla i na ulici u katastrofalnim privatizacijama, gde se na bratsko-burazerskim i ortačkim odnosima, kako građani kažu, dodeljivala fabrika ili firma za po jedan evro, a ljudi koji su u tome učestvovali danas predstavljaju sebe kao nekakvu alternativu i bolju budućnost, ne samo za Beograd, već i za Srbiju.

Žalosno je što većina od njih nije odgovarala pred zakonom iz prostog razloga, a o tome su govorile kolege poslanici pre mene, zato što su sudije, tužioce i sve one koji su mogli da odlučuju o njihovoj sudbini birali na stranačkim skupovima, stranačkim kongresima, pa ste tako imali situaciju da pored odluke opštine ko će biti sudija, ko će biti tužilac, pored pečata tog grada ili te opštine sa desne strane, sa leve strane vam je stajao pečat opštinskog odbora DS, pa tako je određivano da li će sudija biti po tome - jeste da je bio u JUL-u, jeste da voli da krade, ali mu je žena u DS, pa ga možemo držati pod kontrolom. Opet u tom drugom mestu sudija je izabran samo zato što je član DS, malo voli da popije, ali to može da se reši. To su vam bila obrazloženja sa opštinskih odbora širom Srbije i kako su birane i sudije i tužioci. To vam je odgovor, poštovani građani, zašto ljudi koji su oštetili budžet i Beograda i Srbije nisu do sada snosili bilo kakve posledice ili konsekvence.

Uveren sam da će zakoni koje danas Skupština donosi, posebno Zakon o poreklu imovine, definisati te neke stvari, pa će konačno ljudi koji su došli goli i bosi u iscepanim farmerkama, a danas imaju milione evra na računima širom sveta morati da objasne kako su došli do tolikog bogatstva. Kako je na primer taj najgori gradonačelnik u istoriji od 74.000 evra ženine kuće i polovnog automobila „Sab“ došao do bogatstva samo u nekretninama preko 20 miliona evra, a ispostaviće se od pre nekoliko meseci, dobijamo i te podatke, da na više od 53 računa širom 17 zemalja od Mauricijusa, Hong Konga, Švajcarske ima čak 68 miliona evra? To su pitanja na koje odgovore traže naši građani i odgovori koji zahtevaju naši građani.

Da ovo sve da ne govorim u prazno i koliko se iz vaših izveštaja može činiti jeste da naša zemlja i ide u dobrom smeru i oko toga se možemo složiti, bilo koji aspekat da posmatramo.

Da nije moj kolega Milimir malopre pomenuo, ceo dan smo proveli u diskusiji, a mislim da sem kolega iz Jagodine niko nije pomenuo da je danas otvorena još jedna fabrika. To je postalo toliko normalno da se mi danas više ni ne osvrćemo na to. Možda je samo i kolega Marinković, čini mi se, ali eto ceo dan, šest sati diskusije, skoro sedmi sat sada, samo tri poslanika su se osvrnula na tako jako bitnu stvar.

To vam pokazuje da je danas u Srbiji postalo normalno da se otvaraju fabrike i nova radna mesta, što je za nas kao predstavnike SNS izuzetan ponos, jer kada sledimo odgovornu politiku predsednika Aleksandra Vučića znamo da radimo ispravnu stvar za svakog čoveka u našoj zemlji, gde god on da živi.

Međutim, ono što je postalo pravilo kao nekakva mantra – šta god da se dobro desi u našoj zemlji obavezno zaposleni u firmi Dragana Đilasa to iskoriste ne bi li nekako bacili senku na taj događaj. Obavezno se pravi nekakva lažna afera, pokušava da se nešto izmisli ne bi li se nekako bacila ljaga i bacilo u senku to što je danas Srbija dobila još jednu novu fabriku. Nemačka fabrika „Fišer“ bavi se proizvodnjom delova, dodatne opreme za automobile visoke klase. To nije vest na Đilasovim medijima, u medijima koji su pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa. Vest je to što je osoba koja, ja više ne znam ni koji termin da upotrebim, opisujući sve laži koje ona iznosi iz dana u dan, a radi se naravno, već svi znate, o Mariniki Tepić, današnje otvaranje fabrike u Jagodini iskoristila da baci ljagu i na predsednika Aleksandra Vučića i na tu fabriku. Smetalo im je naime to što je Aleksandar Vučić otišao u Jagodinu i sa predsednikom grada Jagodine otvorio tu fabriku i doveli su u situaciju da cela ta fabrika nije bitna, već je bitno da Marinika Tepić u svom jednom performansu kaže da je pojavljivanje, pazite sada, zamislite sada ovu rečenicu, predsednika Aleksandra Vučića pritisak na tužilaštvo u procesu protiv Dragana Markovića Palme.

Dakle, osoba koja je do sada uhvaćena desetinu puta u kojekakvim lažima pravi novu laž i optužuje predsednika države što otvara nemačku fabriku. Ljudi moji, da li ima kraja tom ludilu? Da sve ono nije slučajno govori i scenario koji je usledio na toj konferenciji gde je opet novinar medija pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa upitao Aleksandra Vučića – da li on to vrši pritisak?

Poštovani građani Srbije, ovo govorim da biste znali o čemu se radi i koliko je bolesna mržnja svih ljudi koji danas predstavljaju jedan deo opozicije i žele da se vrate na vlast. Nikakav pritisak, nikakva dodatna tenzija ili bilo šta drugo, kao što ste mogli i da čujete, ali to neće da prenesete, predsednik Aleksandar Vučić je rekao – ako je Marković nešto kriv neka odgovora. Zašto to niste preneli u svojim medijima? Zašto niste preneli tu rečenicu? I tu rečenicu je pa i sam Marković i u ovom plenumu u više navrata rekao, ali zašto pokušavate na taj način da bacite ljagu na jednu jako bitnu stvar kao što je otvaranje nove fabrike?

Moram da se složim sa mojom koleginicom Nevenom Đurić koja je danas dala jedno izvanredno saopštenje. Koleginice Đurić, slažem se sa vama. Pored ovoga njima smeta to što svaka nova fabrika, svaka nova investicija, svaki novi kilometar puta jasno pokazuju koliko je SNS i Vlada Srbije na čelu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem sposobnija, vrednija, poštenija od njih i koliko možete da uradite samo za svoju zemlju ako se istinski borite za bolje sutra svih građana.

Smetaju njima i nove fabrike pa zato ovakvim lažima pokušavaju sve da bace u senku. Kako bilo ko može da poveruje ženi koja je svojim lažima nanela i međunarodnu štetu, kaljajući nam ugled pred Ruskom Federacijom pa je zbog njenih nekakvih montiranih snimaka moralo da reaguje čak i Ministarstvo spoljnih poslova Rusije i da demantuje to što je ona pričala? Kako da verujete osobi kojoj se od farmi kokošaka u Moroviću pričinjavaju nekakve plantaže droge, pa kada se to demantuje ne dobijete nijedno – izvini? Na kraju krajeva, kako da verujte osobi koja je zarad malo vlasti, političkih poena spremna da potpiše u ovom parlamentu deklaraciju o tome da je u Srebrenici počinjen genocid?

Takvi ljudi danas, poštovani građani Srbije, žele po svaku cenu bez podrške građana da dođu na vlast, ali sam uveren da će kao i mnogo puta do sada najbolji odgovor svima njima biti izbor jer će se građani tu opredeliti da li ćemo nastaviti da idemo u ovom smeru još lepšeg i još boljeg mesta za život građana Srbije ili ćemo se vratiti u sumorno i propalo vreme do 2012. godine.

Ali, da ne ostane sve poštovani predstavnici institucija samo na ovoj temi u javnim nabavkama su ovde mnogo govorili, ali ja želim samo da vam ukažem na neke stvari kako su se one odvijale u prethodnom periodu i kako su se to egzaktno kršili propisi i zakoni, kao se to na jedan najdrskiji način funkcija zloupotrebljavala. Ne želim sada ovde da pričam o mnogobrojnim aferama koje postoje, ja ću se držati samo dve.

Svima poznata ulica Bulevar kralja Aleksandra za rekonstrukciju tog bulevara vežu se mnogobrojne afere i dalje traje neki sudski proces, ali ono što je jako bitno tu naglasiti vama će sve biti jasno.

Prilikom te javne nabavke, znate sami kako to ide, stizale su mnogobrojne ponude i kompanija „Svitelski i Pol“ je dala ponudu od 1,1 milijarde dinara. Tada im je rečeno da je to najbolja ponuda i da će oni dobiti taj posao.

Međutim, što bi rekao profesor Atlagić gle čuda, posao dobija „Balkan gradnja“ čija je ponuda iznosila 1,7 milijardi dinara. Nikome nije bilo jasno na koji način se došlo do ove procedure, šta se tu desilo, kako je došlo do toga, ama baš nikome nije bilo jasno. Koliko je ovde bilo propusta. Prvi parametar vam je i to što vam je DRI izvela zaključak da je došlo do mnogobrojnih zloupotreba i grešaka prilikom ove javne nabavke, iz 2011. godine.

Ono što posebno baca sumnju jeste i činjenica da su ostale firme koje su učestvovale u ovoj javnoj nabavci obaveštene 31. decembra 2009. godine o tome ko je dobio tu javnu nabavku, a da je ugovor sa ovom „Balkan gradnjom“ popisan 10 dana ranije. Dakle, nije dovoljno što je paradoks što im je obaveštenje poslati 31. decembra. Znate i sami da je to poslednji dan u godini neke firme ne rade, vlada praznično raspoloženje i to su im poslali kasno 31. decembra, pred sam kraj radnog vremena. Već i to što su zaključenu celu priču imali 10 dana radnije.

Da ne pričamo o tome da građevinski dnevnik i knjiga inspekcije nije vođena kako treba. Ni jedna strana nije bila overena pečatom. Na sve to nisu unete ni vrste materijala koje su pristizale, ali nije ni to čak problem, ne postoji ime firme koje je taj materijal dostavila ili napravila. Ako ovo nije egzaktno kršenje i javnih nabavki, ali i zakona, ja ne znam šta je.

Drugi primer, koji je ovde spominjao gospodin Rističević, a ostale moje kolege, tiče se mosta na Adi. Ne želim više da pričam o njemu, mislim da svi dobro znaju o čemu se tu radi, ali ću ja amo izdvojiti dva primera.

Most na Adi, čuli ste koliko je puta preplaćen, koliko je sve to koštalo, nekako ljudima zbog silne te afere prolaze kroz noge još neke bitne informacije, a to je činjenica, pazite sad, za konsultantske usluge firmi „Si komršls“ uplaćeno osam miliona evra. E, sad vi kažete, pa dobro onda su možda imali neke velike koristi i oni, ali i grad Beograd od toga možda su pomogli svojim nekim konsultantskim uslugama, možda su nekako doprineli. Ne, nisu nikako znate zašto? Zato što je ova firma registrovan za prodaju brodova i rezervnih delova za brodove, pa šta su oni nama pomogli, gradu Beogradu, jesmo kupili nekakav brod? Jel smo bilo šta drugo uradili? Osam miliona evra je građane Beograda i građane Srbije koštalo ovo. Znate i sami, svima vam je jasno da je to samo bila maska kako bi se ispumpalo osam miliona evra koji su kasnije podeljeni međusobno. Ako i ovo nije dovoljno, za sam kraj ove afere, šokiraću vas informaciju, da bi na silu otvorio most na Adi, sećate se svi toga, u Novu godinu, dodatno je plaćeno mimo bilo kakvog tendera i javne nabavke, na silu da se zatvore radovi, samo da prođe saobraćaj, još devet miliona evra.

Nažalost, niko za ovo nije odgovarao. E to je ono što boli građane i Beograda i Srbije. Naveo sam vam samo tri egzaktna primera gde ste mogli da vidite kako se i na koji način kršio zakon.

Za sam kraj, ali ne najmanje bitno. Kada već pričamo o DRI, kada pričamo o proneverama javne nabavke, ljudi koji žive u Beogradu, a verujem i oni koji ne žive, znaju za opštinu Stari Grad. To je centar grada, mesto gde se i mi jednim delom danas nalazimo. Na čelu te opštine se nalazio Marko Bastać, prijatelj lični, kum, pobratim, ne znam više ni šta, Dragana Đilasa. I nije problem to što za građane Starog Grada nije učinio ništa, tako on kaže. Nije problem, nije mogao.

Mogao je zato što je imao sredstava, ali je on ta sredstva iskoristio, pazite sada, da svaki peti dinar građane opštine Starog Grada ispumpa i upumpa na račune jedne firme koja se zove „Respekt legal“, koja se bavi marketingškim uslugama. Sada kada vam ovo pričam, možda vam to negde i nije jasno, ali radi građana Srbije želim da vam objasnim.

Imate svedočenje čoveka koji je dobio status uzbunjivača koji jasno kaže da je njegova firma „Respekt legal“ potpisala ugovor sa opštinom Stari Grad u visini od 86 miliona dinara. Period je 2018. i 2019. godina. U obavezi je bio da zaposli 60 ljudi koje mu oni daju. Dakle, ta firma zaposli 60 ljudi, on je dobio spisak. Od tih 60 ljudi, 23 sa tog spiska su bili odbornici i raznorazni funkcioneri opštine Stari Grad. Ovi preostali su bili ljudi koji su se tukli sa saobraćajnim znacima na Trgu Republike, koji su rušili onu ogradu, koji su napadali radnike koji su radili na tom uređenju trga i to su bili ljudi koje direktno građani Starog Grada na taj način plaćaju, da bi oni bili huligani, rušili i ružili svoj grad.

Ako i ovo nije dovoljno, tokom 2020. godine, dok su se svi borili protiv korone, svaka opština je imala kol centre, svaki dinar se odvajao za sredstva za dezinfekciju, svaka opština je gledala da pomogne svojim građanima što više može, u opštini Stari Grad, zamislite sada, 18 miliona dinara je potrošeno za nabavku računara i dodatne opreme. U sred korona krize. Dok su ljudi poslednji dinar potrošili da svojim sugrađanima pomognu, oni su 18 miliona potrošili na kompjutere i dodatnu opremu. Zašto? Zato što je tu bilo najlakše ispumpati novac. I to su i učinili.

Koliko su bili bahati u svemu tome, samo ću vam naglasiti da opština Stari Grad ima zaposlenih 75 ljudi u svojoj upravi. Za njihove potrebe kancelarijskog materijala potrošili su sedam miliona dinara. Sedam miliona dinara za 75 zaposlenih, na kancelarijski materijal. Svako od vas zna šta je nabavka kancelarijskog materijala, pa mi vi recite kakva je to nabavka i šta ste morali da nabavljate za tolike pare.

Vidim i po vama da u sve ove stvari ćete teško poverovati i slažem se sa vama, ali poštovani predstavnici ovih institucija, ovo vam sve pričam kao što je i moj kolega rekao, da biste znali na koji način je nekada sve što se u ovom gradu radilo ispod žita popularno rečeno, sve za lični interes, za lične potrebe i za to da se postane što bogatiji.

Ja sam uveren da u narednom periodu će ovi vaši izveštaji biti pre svega u interesu građana Srbije, kao što su i do sada bili i da ćemo svi zajedno u tom smeru i nastaviti da radimo, jer opet na samom kraju, mi ovde predstavljamo građane koji su za nas glasali i koji su nama ukazali poverenje, a mi kao odgovorni ljudi koji pratimo i sledimo politiku predsednika Aleksandra Vučića uvek ćemo se boriti za bolje sutra sve naše dece i generacija koje dolaze. Hvala i živela Srbija.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Poštovani predstavnici Ministarstva, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, ja ću se, poštovani predsedavajući, potruditi da budem u okviru tih 10 minuta, jer smatram da nakon više od 30 kolega narodnih poslanika, koji su diskutovali o ovako značajnim temama, nije ostalo još mnogo toga novog da se kaže ili nešto što do sada već nije rečeno.

Mislim da su ovi zakoni koji se danas nalaze pred nama od suštinskog značaja za bolji život građana Srbije i to iz različitih delova i mislim da izlaganje kolege Mladena Boškovića najbolje oslikava koliko te stvari suštinski znače za taj kraj i za ljude koji u tom kraju žive.

Međutim, interesantno je da svakog dana ili tokom svakog zasedanja kada se donose ovako neke bitne odluke za život građana Srbije pojavi se grupica ljudi koja u tome vidi nešto loše, iako suštinski ništa loše se danas ne dešava, ni o čemu lošem ne diskutujemo, postoji jedna određena grupica ljudi koja pokušava da prikupi jeftine političke poene, degradirajući sve ono o čemu se ovde danas govori.

Ja znam da pojedine ljude koji danas predstavljaju jedan deo opozicije mnogo boli i suštinski boli uspeh Srbije koji se postiže iz dana u dan i znam da ih obuzima velika mržnja kada o ovakvim zakonima ili bilo kakvim projektima iznova pokazujemo koliko Srbija danas napreduje, ali ne možete da se ne zapitate da li je moguće da u toj svojoj bolesnoj želji da se dočepate vlasti ponovo i da se vratite na vlast, toliko mrzite svoju zemlju, pa i sve ono što je suštinski dobro želite da izvrgnete ruglu.

Jako je teško danas shvatiti šta u ovim zakonima i predlozima ovih zakona nije dobro. Žalosno je i to što ljudi koji su period svoje vlasti iskoristili samo da se obogate i da od sebe naprave najbogatije ljude u ovom delu Evrope, danas pridikuju i kritikuju sve ovo što danas govorimo i uopšte taj ceo proces gasifikacije pokušavaju nekako da svedu na neku beznačajnu meru.

Ja bih samo želeo da svi ti ljudi koji danas kritikuju i upućuju nekakve besmislene optužbe prošetaju Srbijom, da upute i sebe i svoje ljude u probleme sa kojima se suočavaju građani širom Srbije, pa da u direktnom razgovoru sa građanima se suoče sa realnim mišljenjem i sa svim onim što građane je mučilo u periodu dok su oni bili na vlasti, pa da eto tako na prostim primerima vidimo ko je to bio uspešniji, ko je to uradio više za građane naše zemlje.

Uveren sam, kao što i građani to na izborima potvrđuju, da je vlast predvođena Srpskom naprednom strankom, a pre svega predsednikom Aleksandrom Vučićem nebrojeno puta više uradila nego Demokratska stranka i svi njeni sateliti u periodu dok su bili na vlasti, ali ne mogu današnje svoje izlaganje da završim, a da ne pričam o terorizmu o kome su prethodni govornici mnogo toga rekli.

Pojam terorizma svakako je posebno bolna tema u našoj zemlji, jer, kao što ste imali prilike da čujete u proteklih nekoliko sati, taj terorizam nam se obio o glavu na mnogim mestima gde živi naš narod. Međutim, nešto što je najsvežije i nešto što je najbolnije jeste terorizam koji se dešavao u našoj južnoj Pokrajini, na Kosovu i Metohiji.

Nažalost, mnoge žrtve, a nećemo pogrešiti ako kažemo da za sve srpske žrtve koje su stradale na prostoru Kosova i Metohije ne postoji pravda i da ljudi koji su ih zverski mučili i ubijali nisu dobili kaznu koja je zaslužena.

Na veliku žalost ljudi koji se danas busaju u gradu predstavljaju sebe kao velike patriote, te teroriste i, kada su bili uhapšeni, pustili su ih na slobodu, a danas su im puna usta i Kosova i Metohije i patriotizma i tzv. nekakve borbe za Kosovo i Metohiju, a kada su bili u prilici da delima nešto učine nigde ih nije bilo i kada su nam paljene i crkve i manastiri, kada je vršen pogrom, njih nigde nije bilo. Jedino što je iza njih ostalo u tom periodu jesu nekakva bedna saopštenja na brzinu napisana, eto, tek toliko da ostane nekakav trag da su rekli nešto u tom periodu.

Međutim, odgovorna politika koju vodi Vlada Republike Srbije danas uliva puno poverenje građanima naše zemlje, jer kao što možete videti oprema se i naša vojska i naša policija, ali isto tako i odličan posao obavljaju i naše bezbednosne službe, pa tako građani Srbije danas manje brinu da li će se desiti neko zlo poput tog terorizma od koga ni jedna zemlja na ovom svetu nije u potpunosti zaštićena.

Međutim, onaj terorizam o kome se ne govori toliko ili se ne govori u onom meri u kojoj smatram da bi moralo da se govori jeste terorizam unutar naše zemlje koju sprovode politički neistomišljenici. Kada govorim o tome, mislim da je i kolega Bakarec pričao odlično o tome, jeste terorizam koji smo imali na ulicama Beograda u proteklih godinu dana.

Ja dozvoljavam svakome da pogreši u nekoj definiciji, niko nije bezgrešan i svako može da se ispravi, ali bih voleo da mene neko ispravi i da mi kaže - da li je terorizam kada imate opkoljavanje predsedništva, gde je faktički na taj način, to se u nekim drugim zemljama tumači kao kidnapovanje predsednika, i da li je terorizam kada policajci koji pokušavaju da održe red i mir, stoje u kordonu, a tadašnji poslanik Boško Obradović komanduje čoveku u kamionu – šta čekah, hajde da gazimo ovo?

Dakle, da li je terorizam kada pozivate da se kaminom zgaze policajci koji samo rade svoj posao? Složićete se svi da jeste. Da li je terorizam i to kada se ovaj dom Narodne skupštine, zgrada u kojoj se svi mi danas nalazimo, u bahatim demonstracijama, ničim izazvanim ili motivisani jednim delom opozicije, pre svega Draganom Đilasom, Vukom Jeremićem, Borisom Tadićem, koji su jul mesec, dakle, evo sada će skoro godinu dana, iskoristili za jedan svojevrstan festival nasilja ispred doma Narodne skupštine? Da li je terorizam kada bacite kamenicu koja teži više od šest kilograma na policajca koji samo čuva ovo zdanje u kome se svi danas nalazimo? Da li je terorizam kada na taj način povredite više od 100 policajaca, preko 30 teško ozledite i da li je terorizam to kada jednom policajcu polomite obe noge? Šta ćemo raditi sa ovim pojavama terorizma u našoj zemlji?

Ja sam za to da se stvari nazivaju pravim imenom, ali ovo ne govorim sve samo zbog toga što se nešto desilo u prošlosti. Ja ovo govorim i kao opomenu zbog nečeg što nas može očekivati u budućnosti.

Pričalo se ovde i o međustranačkom dijalogu i kako on protiče sa predstavnicima stranaka koje ne žele prisustvo stranaca, kako taj dijalog protiče sa onim strankama koje insistiraju na prisustvu stranaca, ali šta ćemo sa tim najavama Dragana Đilasa koji otvoreno na svojim medijima zastupa teoriju da, ukoliko se ne ispune nekakvi njihovi uslovi, oni nasilje neće moći da kontrolišu i da će se to nasilje izliti na ulice Beograda i Srbije?

Evo, sad je jun mesec, stranački dijalog nije još ni pri kraju, ima još mnogo koraka da se u tom dijalogu odigra, ali evo ja postavljam sada pitanje - da li ćemo svi mi biti taoci bolesne želje i ambicije Dragana Đilasa da se vrati na vlast, pa će tako nekom ucenom, ako mu se ne ispuni ne znam šta, kao da je dijalog ili kao da je vlast ili kao da su ljudi koji se danas nalaze na čelu Srbije fontana želja, pa on tako ubaci evro, a ispuni mu se želja, šta ćemo raditi ako on ponovo izazove nasilje na ulicama Beograda i Srbije? Da li ćemo konačno tada pričati o terorizmu ili će opet on pokušati da nam svima zamaže oči kao nekakvi nezadovoljni ljudi, mladi ljudi ili nekakvi mirni protesti koji su se eto tako pretvorili u nemire?

Ovo sve govorim na vreme, jer pojam terorizma je zaista širok i ne bih želeo da nam se neke ružne stvari i ružni scenariji iz prošlosti dese, a da za to budemo nepripremljeni.

I sa ovim završavam. Ovakve stvari, kao i ovakve pretnje potezi su očajnika da pokušaju nekako da zamaskiraju svoje pronevere novca i da situaciju koja je izašla u javnost, a tiče se 68 miliona evra raspoređenih na 53 računa u različitih 17 zemalja koje ima Dragan Đilas, pokušavaju ovakvim pretnjama da skrenu pažnju sa tih tema i da suštinski govore građanima Srbije kako su i na koji način, a pre svega zašto poziciju vlasti iskoristili da od sebe načine najbogatije ljude u ovom delu Evrope.

Uveren sam da će u Narodnoj skupštini Srbije biti još mnogo dobrih zakona koji će prevashodno biti u interesu građana Srbije, jer je to odgovorna politika SNS, koju svi mi danas zastupamo, jer je to odgovorna politika predsednika Aleksandra Vučića koju svi sledimo. Hvala vam i živela Srbija.

Hvala, predsedavajuća.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, podrazumeva se da ćemo danas podržati i ove predložene amandmane, kao i sam zakon.

Poštovani ministre, drago mi je što ste prepoznali kolika je korist i ovih amandmana i što su ovi amandmani prihvaćeni, ali uveren sam i da ste i prošli put kada ste prisustvovali sednici parlamenta, bili u prilici da vidite koliko su poslanici zainteresovani za sve ono što radi vaše Ministarstvo i sve ono što se tiče bezbednosti naših građana.

Na samom početku, ja moram da se osvrnem na projekat, ako ćemo ga tako nazvati, a tiče se pozornika u zajednici ili policajca u zajednici. Mislim da građani moraju još bliže da shvate o čemu se radi i da im to što bliže objasnimo, jer neke generacije starije od mene, naravno, su imale takvu priliku u svom odrastanju i imali su prilike da se osećaju bezbednije na taj način, tako što ste u svom kraju imali policajca kog ste znali po imenu i prezimenu, koji je znao vas, koji je bio u mogućnosti da prepozna ko je nov u kraju ili ko je neko ko se tu pojavljuje sa nekim drugim razlogom.

Činjenica da ćemo do kraja godine, ispravite me ako grešim, imati 400 takvih pozornika raspoređenih samo pokazuje koliko je država spremna da ulaže i da vodi računa o bezbednosti naših građana, ali isto tako, koliko smo spremni da sačuvamo bezbednost od onog najnižeg nivoa, pa do ovog najvećeg, ako ćemo to posmatrati kao obračun sa kriminalnim klanovima u našoj zemlji.

Taj pozornik će imati zadatak da u tom reonu provede ceo svoj radni vek i bukvalno će znati, ako ne po imenu i prezimenu, onda po liku će znati svakog čoveka koji se nalazi u tom naselju. To je jako bitno iz prostog razloga što i onima koji požele da se bave kriminalom će biti otežan posao, jer će u samom startu biti prepoznati upravo od tog pozornika.

Druga stvar koja je tu mnogo bitnija, mislim da je neko od prethodnih kolega poslanika to govorio, jeste bezbednost naše dece. Deca iz tog kraja će uvek imati kome da se obrate ukoliko naiđu na bilo kakav problem. To uliva dodatnu sigurnost i dodatan mir ne samo roditeljima, već i toj deci koja u tom naselju žive.

Ovo je nešto što je jako dobro i uveren sam da ćemo rezultate primenjivanja ovog principa rada videti jako brzo, jer svako ko bude pomislio da se bavi kriminalom, moraće da zna da tu u tom kraju ili blizu te škole, blizu tog naselja postoji neki čovek kome je posao da vodi računa o zakonu i o bezbednosti ljudi koji tu žive.

Kada već pričamo o sigurnosti, životu, ali i bezbednosti građana ne samo Beograda, već i Srbije, nakon mojih kolega narodnih poslanika koji su u prethodnom periodu diskutovali, ja želim, poštovani ministre, da se osvrnem na nešto što je nekako ispod radara prošlo, a desilo se i dešava se i ovih dana, a to je činjenica da po starom dobrom pravilu koje primenjuje jedan deo opozicije, a predvodi ih Dragan Đilas, svaku priliku kada se desi neki incident u našem gradu, napravi se emisija u kojoj određeni gosti tu emisiju koriste kako bi u spregu ili povezanost doveli predsednika Aleksandra Vučića i njegovu porodicu.

O čemu se radi? Ovde smo pominjali šta se dešavalo nakon proslave titule navijača Crvene Zvezde, šta se dešavalo u Beton hali. Na samom početku, želim vama da čestitam i svim pripadnicima MUP što su munjevito odreagovali. Pratio sam te vesti. Imao sam prijatelje, koji su se, igrom slučaja, našli u jednom od tih restorana. Neverovatna je brzina reagovanja bila policije i kojom su se brzinom stvorili tu, odreagovali, pohapsili te vinovnike. I čini mi se da je preko 130 ljudi uhapšeno. Ono što zabrinjava jeste činjenica da je čak 17 lica bilo maloletno. To je nešto na čemu mi moramo kao društvo da radimo.

Ali, raduje me ono o čemu ste vi pričali, ministre, a to je da nije poenta samo ovo razrešiti, već da vidimo i ko su nalogodavci i šta se krije iza toga. Kako je ta najava to veče došla od vas, tako su već sutradan, čini mi se, na televizijama pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa pravljene emisije u kojima su pojedini gosti izjavljivali stvari koje teško normalnom čoveku mogu i da padnu na pamet.

Naime, novinar koji se proslavio, čije ime ne želim uopšte ni da pominjem, ne želim da mu dajem na težini, ali taj novinar se proslavio, znate svi o kome se radi, izjavom kako nas sve treba strpati u nekakve logore, kako nas treba zatvarati, kako nam treba određivati bandere na kojima ćemo biti vešani kada oni dođu na vlast, svoje gostovanje je iskoristio i izjavio sledeće – ovo nije bila proslava fudbalskog kluba Crvena Zvezda i njenih navijača, već je ovo bila proslava Aleksandra Vučića vlasnika fudbalskog kluba Crvena Zvezda i vlasnika cele Crvene Zvezde.

U prvom momentu, kada čujete taj deo možete, to shvatiti i ovako i onako, kao neku ostrašćenost, šta god, ne možete imati previše razumevanja. Ali, ono što je zabrinjavajuće jeste šta je nakon toga izjavio, to je da on kao takav, kao organizator snosi odgovornost za incidente koji su se dogodili. Sad vidite koliki je to paradoks i ja kada sam sa ovog mesta pričao da će okriviti Aleksandra Vučića i kada pada kiša i kada sija sunce upravo se to dešava.

Međutim, ako pogledate malo dublje u sve ovo o čemu su oni pričali, šta se provlači već po njihovim medijima prethodnih dana, vidite da je ovo samo nastavak one bolesne konstrukcije kriminalizacije i satanizacije porodice predsednika Aleksandra Vučića. Zašto ovo kažem?

Nakon toga, ako se ta proslava desila za vikend, čini mi su subota ili nedelja, hajde da ne licitiramo sa danima, u utorak se već pojavila informacija da je napad na određene lokale bio obračun sa ostacima klana Veljka Belivuka. Dakle, već u drugom stepenu ovakvim izjavama da je to organizovao Aleksandar Vučić, opet uplićete njegovu porodicu i njegovu decu.

Podsetiću vas su samo pre dve nedelje ti isti mediji, što do sada nije zabeleženo, preneli Instagram objavu ili Fejsbuk objavu jedne navijačke grupacije gde su direktno targetirali Danila Vučića. Kada sve ove stvari uvežete i kada zatvorite krug vidite da tendencija medija, koji su pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa, jeste da u svakoj prilici, na svaki mogući način satanizuju porodicu predsednika Aleksandra Vučića, kojima je trenutno prva meta Danilo Vučić, a do skoro je bio brat Andrej Vučić. Kada se istinom razbiju sve te laži, oni samo izmišljaju nekakve nove afere, ne bi li pokušali na taj način da umanje sve one rezultate i uspehe koje postiže i Vlada Srbije i predsednik Aleksandar Vučić.

Ja sam vas poštovani ministre nekoliko puta pitao u vezi bezbednosti predsednika Aleksandra Vučića i drago mi je što o tome ste ekspresno uvek odgovarali. Želim na ovo posebno da skrenem pažnju javnosti Srbije, jer je ovo već sad tendencija da se bilo kakav navijački obračun ili huliganski, šta god da se dešava mimo stadiona, pa oni to podvedu pod huliganski obračun, uveže i poveže sa porodicom ili sa predsednikom Aleksandrom Vučićem.

Nemojte da vas podsećam, to ste vi lepo napomenuli, neko od kolega poslanika, da kada je počelo da se ispunjava dato obećanje predsednika Aleksandra Vučića da će se država obračunati sa mafijom i kriminalom da su oni sve to što se dešavalo, kada smo krenuli u taj obračun protiv mafije, oni podveli – jaoj, eto, nekome smetaju navijači. Ispostavilo se da oni nemaju veze sa navijačima, već da je to jedna od najokrutnijih, ne najokrutnijih, definitivno najokrutnija kriminalna grupa u Evropi koja nije prezala ni od čega. Kada se ispostavi da je onaj snajper, o kome smo svi ovde mnogo pre toga govorili, uperen u predsednika Aleksandra Vučića, pojavi se u nekom od njihovih štekova ili bunkera, kako ih nazivaju, oni i to pokušavaju da podvedu pod nekakvu šalu ili da to sve relativizuju.

Samo želim da javnost bude upoznata sa svim ovim i da građani Srbije dobro razumeju sve ono što ljudi, koji su ovu zemlju opljačkali, upropastili, unazadili čine i nameravaju da čine u narednom periodu, ne bi li za sebe prikupili neki jeftini politički poen ili pokušali da destabilizuju Aleksandra Vučića napadima na njegovu porodicu.

Poštovani ministre, sa time ću završiti, rekli ste kako se oseća policajac kada pročita u medijima pojedinim da je sve to šala, komika, da to nije ništa ozbiljno ili kako god. Oni to žele da podvedu. Budite uvereni da ćete u nama, kao narodnim poslanicima, i u ogromnoj većini građana Srbije imati podršku za sve ono što radite, jer radite u opštem interesu svih građana Srbije, jer čuvate bezbednost svih nas.

Ne znam da li ste bili u prilici da ispratite danas medije i nešto što se pojavilo, a to je skandalozni snimak koji je izašao pre nekoliko sati i zato vas posebno molim da budete istrajni u ovoj borbi. Na tim društvenim mrežama, zanima me da li će to danas preneti ove Đilasove televizije, isplivao je snimak gde opet neka stranica Partizanovih navijača pušta pesmu i pevaju svi zajedno – nije Velja otišao daleko, kad se vrati nastradaće neko.

Ovo je, poštovani ministre, ozbiljna pretnja svima i vama i policajcima koji učestvuju u ovoj istrazi, svima koji učestvuju u borbi protiv kriminala i očuvanja bezbednosti svih građana. Zato, kao narodni poslanik, pre svega, kao građanin ove zemlje, želim da istrajete u ovoj borbi i da se borite do kraja, jer mi drugu zemlju nemamo i ne nameravamo da se zbog obračuna nekakvih klanova iz nje selimo kao što to priželjkuje Dragan Đilas. On u svojoj borbi da zataška odakle mu 68 miliona evra u više od 17 zemalja, na preko 53 računa, bavi se i takvom demagogijom, ali vi, sledeći politiku predsednika Aleksandra Vučića, istrajte u ovoj borbi, jer od Srbije ništa preče nema, kao ni od budućnosti naše dece i generacija koje dolaze. Hvala i živela Srbija.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, nakon više od 30 kolega narodnih poslanika koji su diskutovali o ovoj temi, malo šta je ostalo reći o predloženom zakonu o poslovnoj tajni i mislim da i sve diskusije koje su danas mogle da se čuju iz plenuma jasno su pokazale koliko je ovaj zakon bitan.

Međutim, pokazale su i nešto drugo što svako ko je mogao da prati ovaj prenos jasno ukazuje koliko je taj termin i uopšte ta poslovna tajan u nekom prethodnom periodu bio zloupotrebljavan, iskorišćavan i zašto se ljudi sa pravom zabrinu kada čuju da se neko krije iza te izjave - ne mogu da kažem, to je poslovna tajna.

Ono što je dobro jeste činjenica da ćemo ovim zaštiti intelektualnu svojinu određenih ljudi, firmi i preduzeća i što se radi na tom planu. Mislim da je to više puta istaknuto.

Međutim, svako ko je danas diskutovao, pažljivo sam slušao, gotovo svaku diskusiju, naveo je makar po jedan primer kada je to zloupotrebljeno ili kada se iza toga sakrio sa željom da na taj način profitira ili prikrije nešto svoje što je činio.

Uzimajući u obzir da je mnogo kolega pre mene diskutovalo, nekako kada ste pri kraju liste govornika, tako vam se i menjaju teme o kojima želite da pričate. Ali, svakako mislim da sve ono što smo čuli ovde danas jasno pokazuje da koliko god pričamo o tome da je neka tema zloupotrebljena, da je došlo do nekakve malverzacije, opet nam pokazuje koliko smo u prethodnom periodu takvih primera imali, da uvek ostaje još nešto da se kaže, neka dodatna informacija, da se nešto dodatno pojasni.

Ono što je jako bitno za građane koji gledaju ovaj prenos, koji iz svog ugla posmatraju zakone koje mi donosimo jeste i činjenica da poslovna tajna kao poslovna tajna služi za benefit i korist tog preduzeća ili pojedinca, da se zaštiti njegov interes, ali, nažalost do 2012. ili 2013. godine, to je služilo samo da se prikrije i sakrije nekakav manifetluk finansijska malverzacija, ili da se prikrije nekakvo nelegalno poslovanje.

Mislim da je kolega Rističević prvi načeo tu temu oko zloupotreba bivšeg gradonačelnika, Dragana Đilasa u Beogradu i on je samo naveo sve ono što se dešavalo u periodu dok je predstavnik jednog dela opozicije bio u prilici da vedri, oblači i ponaša se kao šerif u našem glavnom gradu.

Dok je on zajedno sa svojim satrapama iz Demokratske stranke, ne samo Beograd, već Srbiju uništavao, on je Beograd posmatrao kao svoje lično privatno preduzeće, ali ne kao ono njegovo privatno preduzeće koje je obogatio i čiji je finansije uvećao za više od 619 miliona evra, već kao preduzeće iz koga treba ispumpati novac i upumpati ga na one privatne račune.

Da ne bude sad ovo neka prazna priča ili nešto što mi govorimo samo zato što mrzimo Dragana Đilasa, ja samo želim sa građanima Srbije da podelim nešto što će za njih biti vrlo jasno i činjenicama i dokazima uverljivo.

Pričanje o poslovnoj tajni sa tim primerom sam se prvi put susreo još 2011. godine, kao odbornik u Skupštini grada kada smo bili u situaciji da bilo koje pitanje postavimo koje se nama učinilo sumnjivim ili ako prenesemo bilo kakvu kritiku građana Beograda, uvek su se nadležne institucije u to vreme, predstavnici Demokratske stranke krili iza toga kako ne mogu baš da nam odgovore, jer je to poslovna tajna.

Sada želim samo sa građanima Srbije da prođem kroz tri egzaktna primera gde se to kršilo.

Takođe, ovde je više kolega pomenulo primere da li od Bulevara kralja Aleksandra ili podzemnih kontejnera, pa i tih nezakonito više puta, tj. duplo puta, pa negde u nekim situacijama duplo više primera egzaktnog kršenja zakona.

O čemu se radi? Prema nekakvim odlukama koje je Dragan Đilas doneo sam po svom nahođenju, a prema svedočenju ostalih njegovih saradnika koji su ukazivali da to nije dobro i da nije u skladu sa zakonom, Dragan Đilas je 15.000 porodica oštetio tako što im je duplo naplaćivao vrtiće.

Koliko god se on puta obratio javnosti, navodeći da je to laž, da to nije istina, Prvi osnovni sud je jasno pokazao da je to istina i najbolji dokaz za to su vam presude koje dolaze na naplatu iz godine u godinu i do sada je grad Beograd isplatio 3.6 milijardi dinara oštećenim porodicama.

To vam samo pokazuje da smo zarad bahatosti jednog čoveka koji na taj način, nismo i dalje sigurni šta je želeo da postigne, sem da uveća svoj nekakav konto, oštetio je grad Beograd, tj. građane Beograda za preko 30 miliona evra, što vam je negde oko 15 vrtića, u zavisnosti koje su kvadrature.

Ovo ne pričam ja kao Aleksandar Mirković, niti o ovome priča neko kao poslanik Srpske napredne stranke, ovome je jasnu presudu dao sud. Možete pitati te porodice da li im grad isplaćuje to. Još nismo završili sa isplatama. Do kraja godine ćemo morati još novca da izdvojimo kako bi isplatili sve ono što je iza sebe ostavio Dragan Đilas.

Kada smo tada postavljali pitanje zašto je to urađeno, nismo dobili odgovor, ali u nemuštim odgovorima se često provlačilo da je to ipak do nadležnih službi i da ta dokumenta nisu javna. Čitajte – poslovna tajna.

Ako ovaj primer nije dovoljan preći ćemo na sledeći.

Čuvena afera Bulevar kralja Aleksandra, svako ko živi u Beogradu ili dolazi u Beograd zbog posla ili turistički mora makar jednom da prođe kroz taj Bulevar.

To je projekat kojim se Dragan Đilas i danas hvali, iako pokušava na svaki način da nipodaštava situaciju da će se u našoj zemlji do kraja ove godine graditi čak osam autoputeva. On kaže da je ta rekonstrukcija Bulevara kralja Aleksandra uspešnija od svega onoga što mi danas radimo.

Rekonstrukcija kao rekonstrukcija bilo čega, apsolutno je poželjna u našoj zemlji i dobro je da se to radi, međutim šta je problem? Problem je kada imate ljude koji u svakoj rekonstrukciji ili svakom renoviranju ili izgradnji bilo kakvog novog projekta, kao što je bilo u njihovom slučaju i u njihovo vreme, u vreme režima Demokratske stranke, to vidite kao izvor ekstra prihoda za sebe i vaše saborce.

Čudna situacija se desila kada je raspisan tender dve firme. Dakle, „Svitelski“ i „Pol“ su dali svoju ponudu i rekli, plastično rečeno, da mogu to rekonstrukciju da izvrše za 1,1 milijardu dinara.

Očekivali su ljudi da će dobiti posao, jer je njihova ponuda bila najpovoljnija. Ispunjavali su sve uslove, kako je tada rečeno. Međutim, dolazi do vele obrta i taj posao dobija „Balkan gradnja“, čija je ponuda iznosila 1,7 milijardi dinara. Dakle, više od 600 miliona dinara je njihova ponuda bila veća.

Niko nije mogao da poveruje da će komisija i da će nabavka tako proći da posao ipak dobije ova skuplja ponuda, odnosno „Balkan gradnja“. Svima je bilo jasno da se radi o tendenciji i da se radi o nekakvoj nameštaljci, ali onome kome do tog trenutka nije bilo jasno sve je postalo jasno kada, zamislite sada šta se desilo, obaveštenje o tome ko je dobio posao, ko je dobio tu javnu nabavku, ovim firmama je poslato 31. decembra 2009. godine.

Pomislili bi ljudi, eto, tendencija je zato što je 31. decembar poslednji dan u godini, veće praznično raspoloženje, neko ne radi taj dan ili neko radi skraćeno, ali obično je opuštenija atmosfera, pa zašto se baš čekao taj dan? Međutim, nije ni tu kraj paradoksa. Ugovor sa „Balkan gradnjom“, dakle firmom koja je ponudila najveću moguću cenu, potpisan je osam dana ranije. Dakle, 23. decembra je sa njima potpisan ugovor, sve je završeno bilo, a obaveštenje je poslato tek osam dana kasnije.

Kada smo postavljali pitanje zašto je to tako urađeno i da li je ovde došlo do zloupotreba, odgovor je bio – to je poslovna tajna.

Kada vidite kako se ova terminologija zloupotrebljavala u tom periodu, sa pravom se građani danas pitaju šta ovaj zakon donosi, a šta prikriva?

Kada pomislite da je to možda jedan u nizu primera, a, evo, već smo naveli dva, na tome se ne zaustavlja sve i ne zaustavlja se vladavina Dragana Đilasa samo na tome što je oštetio 15 hiljada porodica zbog vrtića, ne zasniva se samo na tome što je pribavio ekstra dobit sebi i svojim saradnicima u aferi Bulevar Kralja Aleksandra, već imate i primer čuvenih podzemnih kontejnera.

Podzemni kontejneri u gradu Beogradu koštali su građane Beograda više od šest miliona evra. Dakle, 1.800 podzemnih kontejnera koštali su šest miliona evra. Ekonomska isplativost nikako ne postoji, ali ono što je posebno sumnjivo i o čemu smo više puta govorili, a krili su se iza poslovne tajne jeste činjenica da je sam projekat, sama isporuka, sama izgradnja i ugradnja tih podzemnih kontejnera prošla bez odluke Upravnog odbora „Gradske čistoće“, koja je bila zadužena za ovaj projekat.

Dakle, ceo posao je završen, a da upravni odbor nije dao saglasnost, niti su doneli bilo kakvu odluku. Da ne govorimo o tome da nikakav definitivni projekat nije urađen iz prostog razloga što su planirali da te podzemne kontejnere urade samo u centru grada Beograda, ali kako im je to bilo malo novca, onda su proširili nabavku, pa su tako podzemni kontejneri završavali i u prigradskim naseljima, gde apsolutno nisu ispunili svoju svrhu.

Kada smo postavili pitanje i na ovu temu, odgovor je bio - to je poslovna tajna i onda vidite koliko puta su građani bili uskraćeni za nekakav odgovor od suštinskog značaja za njihove finansije, za njihov život samo zato što je to Dragan Đilas video kao priliku da sakrije i zamaskira sve svoje finansijske manifetluke.

Za sam kraj nešto što je ostalo najupečatljivije svima nama, nešto o čemu smo mi govorili mnogo pre nego što su te informacije dospele u javnost - činjenica da je Dragan Đilas svoju poziciju direktora nekakve kancelarije, funkcionera kod Borisa Tadića, pa onda samim tim i funkciju gradonačelnika Beograda iskoristio da državne resurse upumpa u svoje privatno preduzeće.

Dakle, zamislite situaciju, on je tada bio gradonačelnik Beograda, a njegova firma je direktno poslovala ne samo sa Radio-televizojom Srbije, već i sa Studiom B, koji je gradska televizija i reklamni prostor je naplaćivao na obe te televizije iako je bio državni funkcioner. Kada smo konačno postavili pitanje i na tu temu, tražili odgovor, pretpostavljate, i tada sa njegove strane je sve to podvedeno kao na nekakva poslovna tajna.

Ja samo želim da još jednom skrenem pažnju javnosti na činjenicu da sve ovo o čemu mi danas govorimo i ovi konkretni primeri koje sam ja danas izneo su omogućili Draganu Đilasu da postane jedan od najbogatijih ljudi u ovom delu u Evrope i omogućili su mu da od Mauricijusa do Hong Konga preko Švajcarske ima više od 68 miliona evra, 17 različitih zemalja preko 53 računa. Omogućili su mu i to da danas ima svoje i štampane medije, da ima svoje televizije preko kojih targetira i satanizuje i Aleksandra Vučića i njegovu porodicu, pa u toj prljavoj kampanji najčešće se na udaru u poslednje vreme nalazi i njegov sin Danilo Vučić.

Sa ovog mesta želim da im poručim još jednu stvar. Koliko god se trudili na taj način da naprave situaciju u kojoj će Aleksandar Vučić usporiti ili pokleknuti pred njima i pred njihovim lažima, u tome neće uspeti. Porodica je svetinja, a mi ćemo kao odgovorni ljudi, uveren sam, u ovoj Skupštini donositi zakone koji su, pre svega, od opšteg interesa za građane Srbije.

Poštovana ministarka, pošto ste vi danas ovde pred nama, vama želim mnogo uspeha i želim da kao neko ko predstavlja našu Vladu, zajedno sa premijerkom, sledite put koji trasira predsednik Aleksandar Vučić i da svi zajedno nastavimo da od Srbije stvaramo još lepše i još bolje mesto za život za svu našu decu i generacije koje dolaze.

Hvala vam i živela Srbija!

Hvala, poštovana predsedavajuća.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, mislim da u ovom sazivu smo doneli mnogo dobrih i odluka i zakona i da je svaka rasprava i polemika bila konstruktivna, ali moje lično mišljenje negde je da današnja sednica i zakoni koji se danas nalaze pred nama najbolje oslikavaju odgovornu politiku SNS i predsednika Aleksandra Vučića, jer ovoliko kvalitetnih, konstruktivnih i bitnih zakona u jednom danu koliko ćemo razmatrati danas zaista mislim da dugo nismo bili u prilici da imamo.

Svaki od ovih zakona iziskuje posebno obraćanje i posebno vreme, ali kako je veliki broj kolega poslanika prijavljen, ja ću se potruditi da skratim i osvrnuću se najviše na nešto što mene lično zanima i nešto u čemu učestvujem nekoliko godina unazad. Naravno, radi se o Predlogu zakona o metrou i gradskoj železnici, iz prostog razloga što i moja funkcija kao šefa odborničke grupe u Skupštini grada Beograda me je negde uputila na to da poslednjih godina pratim sve što se dešava, a tiče se metroa.

Nažalost, i ja kao i mnoge moje kolege, kao i vi danas, predmet ste podsmeha onog dela ljudi koji su ne samo Beograd, već i celu Srbiju upropastili i unazadili u svakom pogledu i smislu. Ja se jako dobro sećam i 2008. i 2009. godine, kada nam je tadašnji gradonačelnik obećavao da će se sa izgradnjom metroa početi sledeće godine, pa je te naredne godine obećavao da će se desiti za godinu dana. Na kraju, ništa od toga se nije desilo i sve se svelo na nekakva isprazna obećanja, a kao i mnogo puta pre toga tema beogradskog metroa je bila samo sitno politikanstvo, tema sa kojom se koketiralo i pokušavalo da se na neki jeftin način prigrabi bilo koji još jeftiniji politički poen.

Koliko je to nerazumevanje ljudi bilo za probleme građana Beograda oslikava se i u tome što, evo, danas čuli smo od prethodnih kolega govornika da će jedna linija metroa biti dugačka 21 kilometar, druga 19, ali ljudi koji poznaju prilike u gradu Beogradu mogu vam potvrditi da mi u vreme vlasti DS i Dragana Đilasa nismo imali ovoliko kilometara asfaltiranih ulica, a sada pričamo samo o izgradnji metroa.

Kada govorimo o metrou, ne možemo a da se ne osvrnemo na to da se on u našoj zemlji pominjao još od 1950-ih godina i da mnoge vlasti u prethodnom periodu ili nisu imale snage, volje ili nisu imale možda ni sredstava ili umeća da se upuste u ovako ozbiljan projekat. Ali složićete se svi sa mnom da tek dolaskom SNS na vlast stekli su se uslovi da se, i pored drugih projekata o kojima smo ovde pričali danas, desi nešto što svakako Beograd zaslužuje odavno, a to je da, poput mnogih drugih metropola, ima metro.

Metro nije sad samo pitanje toga da li ćemo na taj način olakšati građanima funkcionisanje, da li će se oni lakše kretati u gradu, da li će brže dolaziti od tačke A do tačke B. Metro će podići i standard života u našem gradu i biti potvrda samo još jedne odgovorne politike SNS. Ali iznad svega toga, na šta sam ukazivao i tokom prethodnih izlaganja po različitim temama i različitim pitanjima, to će biti još jedan dokaz da ono što predsednik Aleksandar Vučić obeća, kaže, da to i ispuni.

Znate, te 2018. godine u kampanji za grad Beograd, za Skupštinu grada Beograda, nije prošao dan a da se neko od predstavnika bivšeg režima nije izrugivao na taj račun i pokušao na taj način da sakrije sebe i svoj neuspeh i svoju nesposobnost i činjenicu da dok su vodili grad 12 godina ama baš ništa dobro nisu uradili za njega. Ono što su uradili, što im se ne može osporiti jeste taj most, na njemu su debelo zaradili. Nebrojeno afera tu ima, od toga kako su za konsultantske usluge uplaćivali 2,5 miliona ili tri miliona evra firmi koja se bavi jedino i isključivo prodajom brodova i rezervnih delova za brodove. Pa šta su oni savetovali bilo koga ovde ili koji je to brod kupio grad Beograd? Ali, da ne ulazimo u tu krajnost.

Poštovani ministre, mislim da ste svesni koliku odgovornost i koliku čast imate trenutno što ste i predlagač i što ćete se vi nalaziti u delu te radne grupe u jednom projektu koji definitivno označava novu stranicu života naše zemlje.

Slažem se sa kolegama koji nisu iz Beograda, koji pričaju da je to za njih jako dobra vest i da i njih raduje, jer suštinski neće samo ovim Beograd napredovati, već će napredovati cela Srbija. Mislim, da svako ko se nalazi u ovoj sali danas, posebno moje poštovane kolege narodni poslanici, moraju biti srećni i ponosni na činjenicu da će danas diskutovati o ovome, a u danu za glasanje pružiti podršku ovim zakonima, posebno ovom zakonu. Iz prostog razloga kada se završi taj metro, koji će ostati stotinama godina posle nas i bićemo u prilici da kažemo da smo imali tu čast, privilegiju, da ovom zakonu diskutujemo i da glasamo za njega. Hteli ili ne, bilo ko to da prihvati danas u našoj zemlji, ovaj zakon je samo prvi u nizu koraka ispisivanja nove stranice istorije naše zemlje. Veliku privilegiju i čast imamo što danas ovde sedimo i što danas o ovome diskutujemo.

Posebna je čast i privilegija za nas koji pripadamo poslaničkoj grupi SNS Aleksandar Vučić – Za našu decu, jer je to bilo naše obećanje, jer smo sa tim obećanjem izašli pred građane i rekli, da mi to možemo i da mi ćemo to i sprovesti u delo. Vidim da je nekima sada problem, kažu – pa to je tek 2028. prva linija. Sada je problem, nije problem to što se čekalo 50, 60, 70 godina, što nije tad mogla da se završi, sada je problem još pet godina.

Iz svog ličnog ugla i svoje neke percepcije, mogu da kažem da nije bitno, neka bude i za 10 ili 15 kako god, ali Beograd mora da dobije metro, jer ga zaslužuje, i zato ne mogu da shvatim da je ljudima preče da se u političkoj borbi obračunavaju o lažima, neistinama, izmišljotinama, da se svete Aleksandru Vučiću za sve rezultate i sve što postižemo danas kao zemlja, na taj način što će mu targetirati sina, kao nekakvog kriminalca i crtati mu metu.

Ne mogu da prihvatim to da je Draganu Đilasu dozvoljeno sve, ama baš sve, u kampanji kako li bi na neki način pokušao da baci u senku, pa i ovaj zakon o metrou, pa i to što ćemo do kraja godine početi sa izgradnjom metroa. Neverovatno i da pokušava na svakakav način da se obračuna sa svima nama koji samo postavljamo pitanje. Zar je baš toliko morao da košta taj most? Da li je neki dinar ili evro od cene tog mosta završio na nekih od 53 računa u različitih 17 zemalja, 68 miliona evra koliko se ispostavilo da Dragan Đilas ima po belom svetu?

Zašto smo mi kao građani Beograda i svi mi koji sedimo u ovoj sali kao građani Srbije bili kažnjeni, jer je on svoju poziciju gradonačelnika, direktora, nekakve kancelarije ili bilo kakvog drugog funkcionera DS koristio samo jedino i lično za sopstveno bogaćenje i uskog kruga ljudi koji su ga okruživali.

Ponosan sam i sa time ću završiti, ponosan sam što sam deo tima ljudi koji svakodnevno se bori da od naše Srbije čini još lepše i još bolje mesto za život. Kada sam govorio i u Skupštini grada, prvi put kada smo diskutovali o pripremnim dokumentima i svemu što se tiče metroa, iskazao sam da imamo privilegiju što možemo danas o tome da pričamo, ali isto tako na ovom višem nivou posebno ću biti srećan i zadovoljan što ćemo u danu za glasanje i ovaj zakon, kao i sve ostale usvojiti.

Vama poštovani ministre samo radi javnosti i radi ostalih spekulacija koje se pojavljuju poslednjih dana. Samo bi vam postavio dva kratka pitanja čisto da biste i vi mogli da kažete građanima ono što njih najviše zanima.

Prvo pitanje jeste – kada ćemo videti prve, i ako ja to znam, kada ćemo videti prve radove na izgradnji metroa? Iz prostog razloga što su građani željni da vide i taj projekat i to ispunjeno obećanje.

Drugo pitanje je u vezi sa izgradnjom stanova za pripadnike bezbednosti. Nažalost jedan deo opozicije, nesposoban u nedostatku svog programa, plana ili bilo kakve ideje, napada nas kako nisu to izgrađeni do sada nigde nikakvi stanovi, kako ne znaju gde su i u kojim gradovima. Pa, eto, poštovani ministre da ne bude da ja kao poslanik SNS pričam o tome, zamoliću vas da kažete to i da nam kažete u kom periodu očekujete da nastavimo sa ovim projektima i sa ovako dobrim zakonima?

Na samom kraju, i vama i vašim saradnicima, kao i celoj Vladi želim mnogo uspeha i želim da nastavite ovim putem kojim ste krenuli, koji je trasirao predsednik Aleksandar Vučić, jer mi drugu zemlju nemamo do ove naše Srbije i zato zajedno od nje moramo da činimo još lepše i još bolje mesto za život, za svu našu decu, za generacije koje dolaze. Hvala vam i živela Srbija.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka sa saradnikom, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici.

Mislim da je isuvišno napomenuti da ćemo mi kao poslanička grupa SNS Aleksandar Vučić – za našu decu, podržati sve ove predloge i naravno da ćemo glasati za sve ove zakone koji se nalaze danas pred nama. Mislim da mnogo više od toga građanima znači činjenica i da na ovaj način pokazujemo koliko je naša Vlada odgovorna i koliko odgovorno pristupamo svakoj situaciji i svakom problemu i koliko mislimo na svaki segment života naših građana.

Žao mi je i što predlozi ovih zakona, kao i ovi sporazumi i ova tesna saradnja između Srbije, Argentine, Belorusije i Komonvelta Dominike sa druge strane su i danas predmet podsmeha ljudi koji su našu zemlju upropastili.

Na žalost i ovo danas što se nalazi na dnevnom redu i o čemu diskutujemo, za predstavnike bivšeg režima je propratni papir koji je dovoljan podsmeha i gde oni suštinski ne vide nikakvu korist i benefit za našu zemlju. Neverovatno je kada to čujete od ljudi koji su vodili našu zemlju. Dakle, za njih je u periodu od su bili na vlasti bespredmetno ili nedovoljno ozbiljno to da zemlje sarađuje prilikom izručenja počinioca krivičnih dela. Prosto je neverovatno da ljudi koji su vodili zemlju imaju takav stav danas.

Mogu da razumem da su njima neke države, manje ili više drage i mogu da razumem da imaju pravo na lični stav kada je to u pitanju, ali kada govorimo o ovako ozbiljnim stvarima, kada je neophodno da se kriminalci ili počinioci raznih krivičnih dela izruče jednoj ili drugoj zemlji, zaista ne mogu da se otmem utisku da je u najmanju ruku neodgovorno takvo ponašanje.

Mislim da i to govori mnogo u prilog tome kako su oni videli našu zemlju u periodu do 2013. ili 2014. godine i kako danas Vlada prateći odgovornu politiku predsednika Aleksandra Vučića postupa u pogledu svakog građanina naše zemlje i u pogledu svakog segmenta života u našoj zemlji.

Što se tiče samih sporazuma složiću se i sa prethodnim govornicima, posebno sa gospodinom Zukorlićem koji je istakao da ovi sporazumi samo pokazuju koliko je otvorenost naše zemlje za saradnju sa svim zemljama jaka i koliko smo uspešni na tom planu. Zaista, mislim da to i ovi sporazumi samo pokazuju.

Razlika između današnjeg poimanja spoljne politike koju imamo u proteklom periodu zaključno sa današnjim danom, pokazuje jasnu činjenicu da nije bitna veličina zemlje sa kojom potpisujem nekakav sporazum ili to koliko oni stanovnika imaju, već je bitno da Srbija u svakoj od tih zemalja želi da pronađe partnera za opšti interes i opšte dobro građana kako naše, tako i te neke druge zemlje.

Iako je Komonvelt Dominike mala zemlja u Karipskom moru, iako mnogi ljudi za nju nisu čuli. Ona je hrabro istupila i 2018. godine povukla priznanje tzv. države Kosovo. Samo ta činjenica dovoljno pokazuje koliko je naša diplomatija tada pokazala snagu i zainteresovanost da se jedno od najvećih i gorućim pitanja u našoj zemlji rešava temeljno, studiozno i da ne postoji zemlja sa kojom neće Srbija razgovarati kako bi se ta nepravda ispravila, a zove se priznanje tzv. države Kosovo.

Vidim da je i ta zemlja i tada kao i danas predmet podsmeha pojedinih neodgovornih ljudi koji ne razumeju i ne shvataju da podsmevanjem ne uzdižu sebe, niti ponižavaju te kojima se podsmevaju, već baš suprotno. Najbolje govore sami o sebi i najbolje oslikavaju svoju bahatost i aroganciju. Pa tako za predstavnike režima, bivšeg režima DS sada okupljenog oko Dragana Đilasa, to su tamo neke nebitne zemlje.

Čisto da bi građani znali oblast o kojoj danas govorimo jeste saradnja u oblasti poljoprivrede. I da, možda možemo mi njima više da pomognemo, nego oni nama u ovom trenutku, ali nikada ne znate kada će i njihova podrška biti potrebna nama.

Svakako, njihova zemlja se u prvom trenutku bavila kao i većina zemalja u tom delu sveta, bavila uzgojem banana, ali znate, možemo iz njihovog primera dobro naučiti nešto.

Kada smo videli da ne zarađuju toliko, ili da ne zarađuju kao što su sarađivali, zbog uticaja vremena i vremenskih uslova, njihova Vlada je brzo donela odluku, pa su se preorjentisali na druge proizvode, na proizvodnju drugog egzotičnog voća. Iz tog primera možete videti kako zemlja koja vodi računa o sebi i svom stanovništvu, brzo promatra i donosi odluke, koje su na korist građana, a na žalost, da su se vodili nekim primerima, iz prošlosti te države, Dragan Đilas, Boris Tadić i Vuk Jeremić, su mogli da shvate, da kada već vuku u sunovrat našu zemlju, svojim delovanjem i postupanjem, morali su nešto drugo da promene. Ako ništa drugo, shvatili su da su nesposobni , pa su morali isto tako i da podnesu ostavke, ali na žalost to nisu učinili. I naravno, da ćemo mi ovaj sporazum podržati, i naravno da smo ponosni na svaki međunarodni sporazum koji naša zemlja potpiše, jer je on odlika i pokazatelj i naše snage i volje i naše sposobnosti, da se razvijamo u svakom pogledu i smislu.

Što se tiče sporazuma koji su, gospođo ministarka, vezani direktno za vaš sektor i tiče se sporazuma sa Belorusijom i Argentinom, niko ovde od kolega nije pomenuo jednu poražavajuću činjenicu, a to je da smo mi od 1928. godine, potpisali prvi bilateralni Sporazum sa Argentinom. I do 1987. godine, ti sporazumi su se nizali i bilo je raznoraznih sporazuma i zakona o nekakvim saradnjama.

Radilo se na zbližavanju tada dve zemlje Jugoslavije i Argentine, ali je zanimljiva činjenica da od 1987. godine do 2014. godine, nijedan jedini sporazum nije potpisan. Nijedan jedini sporazum nije potpisan sa zemljom sa kojom smo imali toliko bliskih odnosa kroz istoriju.

To vam pokazuje koliko su ljudi koji su u tom periodu, a koji su vodili našu zemlju bili neodgovorni. Dakle, o istorijskom značaju te zemlje, o uticaju u tom delu sveta, pa i generalno u svetu, mislim da je suvišno govoriti.

Ali, opet je neverovatno i vratiću se na onaj deo početka, pa zar neko nije mogao od 2000. godine pa do 2014. godine, da pokrene jedan vid ovakvog sporazuma, pa makar se zainteresuje za to? Svi znamo da je Latinska Amerika sedište i središte, izvor narko trafikinga na svetu. Da li je moguće da mi koji smo u ovom delu Evrope, geografski, takav nam je položaj, čvorište i gde se stalno dešavaju nekakvi sukobi oko narko tržišta, ne samo u Srbiji, već i u BiH, severnoj Makedoniji, Albaniji, da li je moguće da nikome nije palo na pamet da se raspita i da zatraži nekakav vid saradnje?

To vam opet pokazuje koliko je njima tada bilo bitno, jedino, da se bave svojim ličnim interesima i interesima svojih stranačkih saboraca. Ne znam zašto se ljudi u našoj zemlji nisu pozabavili time, ljudi koji su vodili zemlju?

Kako vam nije čudno da kada god se desi neka velika međunarodna zaplena droge na brodovima ili kada se ti brodovi iskrcaju u Španiju, uvek imate u tim timovima iz Latinske Amerike ljude sa ovog prostora, i nameće se pitanje da li to nekom nije bilo u interesu da se naša zemlja bavi time ili su ipak imali preča posla?

Šta god da je odgovor na to pitanje svakako nije dobro, jer se novac od svega toga, pa i sama ta droga prelivala na našu zemlju. Nešto je ovde ostajalo, nešto je završavalo u zemljama zapadne Evrope.

Ovaj Sporazum i sve ovo o čemu danas diskutujemo samo pokazuje koliko je naša zemlja spremna da nastavi sa obračunom protiv opasnog protivnika kakav je organizovani kriminal.

poštovana ministarka, pre nekoliko meseci, pa i pre nove godine, ovde smo pričali o ugrožavanju bezbednosti predsednika Aleksandra Vučića i njegove porodice, sećate se i sami da smo govorili o tome da mnogi tu temu žele da izvrgnu ruglu, podsmehu, da je revitalizuju. Imali ste mnogo i emisija posvećenih tome, pa im je bilo smešno i to što je Čaba Der i Mađarskoj priznao da je od dve organizacije dobio ponudu da ubije predsednika Aleksandra Vučića, da bismo pre nekoliko meseci prilikom razbijanja ovog najopasnijeg klana, nakon Zemunskog klana, klana Belivuk došli do saznanja da je postojala i snajperska puška. Sa njom je vežbano pucanje, da su postojali razni poligoni, pa smo došli do toga da sve ono o čemu smo mi pričali mesecima unazad sada ipak ima realnog osnova.

Niko se nije za to izvinio građanima niti rekao - pa da, mi smo pogrešili. Ne, nego se sa tom kampanjom da se to predstavi kao nekakav navijački obračun nastavlja i danas.

I sa ovog mesta i gde god budemo imali priliku uvek ćemo podsećati, pre svega nadležne institucije koliko je bezbednost građana na prvom mestu i da je to prioritet svih državnih institucija, bezbednost i zdravlje građana.

Zato mi je neverovatno da danas kada mi diskutujemo o ovim sporazumima o izručenju između Argentine i Srbije i Srbije i Belorusije, i to se vidi kao nekakav poligon za ne znam ni ja kakvo sitno politikanstvo.

Argentina je i u periodu nakon 2014. godine, pokazala spremnost za saradnju sa našom zemljom. Da podsetim građane Srbije i sve nas ovde, 2015. godine oni su glasali protiv ulaska tzv. Kosova tj. protiv prijema Kosova u UNESKO.

Ne znam odakle pravo predstavnicima jednog dela opozicije predvođenih Draganom Đilasom da zbijaju šale na njihov račun, kako tada tako i danas, jer to samo pokazuje njihovu neodgovornost i neozbiljnost.

Juče smo i pričali o temi koja je za sve nas jako osetljiva, a tiče se Jasenovca i genocida koji je izvršen u tom logoru i nad srpskim stanovništvom. Žao mi je što Dragan Đilas danas pokušava da sve nas koji smo podržali odluku da se u gradu Beogradu jedna ulica promeni svoj naziv, dobije naziv o Blagoju Jovoviću.

Za njega smo mi svi predstavljeni kao nekakvi ludaci i monstrumi. Za one koji ne znaju, a mislim da je takvih i u ovoj sali i u našoj zemlji, Blagoje Jovović je 1957. godine baš u Argentini u predgrađu Buenos Ajresa pucao na Antu Pavelića koji je, eto do te 1957. godine bezbedno i mirno živeo u Buenos Ajresu i u Argentini, u istog onog Antu Pavelića koji je želeo da Srbi nestanu.

Vidite, i ovo o čemu ja danas govorim samo vam pokazuje koliko zarad jeftinih političkih poena ili tapšanja po ramenu ljudi koji pre svega ne žele dobro našoj zemlji, Dragan Đilas je spreman nisko da ide.

Ponosan sam što sam imao priliku da kao predsednik odborničke grupe u Skupštini grada tu odluku podržim i da zajedno sa svojim kolegama odbornicima glasam za tu odluku.

Isto tako, danas kao narodni poslanik moram da priznam da sam jako ponosan što se Srbija danas više ne stidi svojih žrtava, što tek nakon dolaska Srpske napredne stranke i na inicijativu predsednika Aleksandra Vučića se stvari nazivaju pravim imenom.

Ponosan sam na to što danas uzdignute glave možemo svakog da pogledam u oči, ali i da pričamo o onome kroz šta je naš narod prolazio generacijama unazad i decenijama unazad. Kada kažem generacijama unazad, svako u ovoj sali ima nekog ko je prošao kroz neki vid borbe ili vid stradanja.

Poštovana ministarka, kako bih ostavio vreme sebi za sam kraj ovog zasedanja, ja sam sa ovog mesta vama postavljao pitanje u više navrata u vezi pretnji koje dobijaju, ne samo visoki funkcioneri Srpske napredne stranke, ako se to tako može nazvati, već i narodni poslanici ili obični aktivisti koji su napadani na štandovima prilikom deljenja propagandnog materijala.

Ja se slažem sa vama da je uvek za to nekad i neophodna prijava kako bi nadležne institucije mogle da reaguju, ali samo ću vas podsetiti da je pre nekoliko godina na protestu koji je organizovao Dragan Đilas na Terazijama su predstavljena vešala, dakle drvena vešala, sa sve omčom koja je bila spremna za nekog od nas, verovatno. Tada smo upozoravali da oni sa tom svojom retorikom niti su završili, niti će prestati.

Ovo vam sve govorim iz prostog razloga što je sinoć u jednoj emisiji na RTS-u koja je bila više nego u mirnom tonu, gde su se razmenjivali argumenti, sučeljavali argumenti, potpredsednik skupštine, član predsedništva gospodin Vladimir Orlić, samo zbog snage argumenata koji je iznosio od juče je predmet linča, pa je tako u toku emisije dobio i poruku u kojoj se jasno preti - „Ti si među najvećim džukelama ovog života. Konju jedan. Nisi svestan, ako dođe do lustracije da ćeš biti obešen, primitivcu!“

Ovo je retorika ljudi koji danas žele da se vrate na vlast i ovo je retorika i način obraćanja prema svakome ko podržava politiku Srpske napredne stranke, ali pre svega, predsednika Aleksandra Vučića.

Dakle, sada je dovoljno da odete u emisiju da predstavljate program rezultate, ili se zalažete za jednu ideju da vam neko uputi pretnju direktno i kaže vam da ćete biti obešeni.

Poštovana ministarka, ja sam uveren da će nadležne institucije umeti da sačuvaju bezbednost svih građana Srbije, bez obzira da li podržavaju ovu ili onu političku opciju, kako god da se izjašnjavaju, ali ono što se danas iz jednog dela opozicije predstavlja građanima i što promovišu kao svoju jedinu ideju, svakako je zabrinjavajuće.

Znam da je očaj Dragana Đilasa dostigao vrhunac i da mu je jako teško da opravda odakle mu 68 miliona evra u 17 različitih zemalja na 53 računa, ali ovakvim pretnjama nikog od neće ni zastrašiti, ni zaustaviti da pričamo o onome šta je on činio dok je bio na vlasti, kao i o tome kakvi su to rezultati koje danas postiže i naša Vlada i ova Skupština, ali pre svega, kakve rezultate postižemo sledeći politiku Aleksandra Vučića.

Želim vam još uspešnih ovakvih zakona, a sve sa interesom da od naše zemlje učinimo još lepše i bolje mesto za život, za generacije koje dolaze.

Hvala vam i živela Srbija.

Hvala predsedavajući, poštovana ministar-ka, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici.

Jako kratko. Samo želim pre svega vama ministarka da se obratim i da vam se zahvalim što ste u istom momentu odreagovali na ono što sam ja izneo, a tiče se pretnje koje su upućene gospodinu Vladimiru Orliću. Isto tako poštovana ministarka želim da vam skrenem pažnju na još jednu stvar.

Dakle, dok smo mi danas ovde radili, diskutovali o ovim predlozima zakona i dok smo pričali, a složićete se sa mnom u ovih više od pet sati diskusije, temeljno o svakom ovom predlogu posebno, danas su aktivisti SNS na opštini Rakovica dok su delili propagandni materijal fizički napadnuti, gađani su kamenicama. Ovo je još jedan pokazatelj da retorika koju zastupa deo opozicije, a predvođen, pre svega Draganom Đilasom proizvodi ovakvo stanje u društvu i od bilo koga ko je deo SNS podržava SNS ili glasa za nas ili se možda samo raduje uspehu koji postiže naša zemlja, Vlada Srbije, pre svega sleći politiku predsednica Aleksandra Vučića je izgleda legitimna meta.

Ja ne znam dokle će se ovakve stvari dešavati u našem društvu, ali sam uveren da dokle god nasiljem, pozivom na mržnju, neistinama, golim lažima Dragan Đilas bude pokušavao da zataška afere u kojima se nalazi, da prikrije svoje bogatstvo, da ćemo mi ovakve primere imati i u buduće.

Podsetiću vas da su u julu mesecu pokušali da zapale ovaj dom, da je povređene na stotine policajaca, podsetiću vas i na ona vešala koja su nosili na Terazijama. Evo ta vešala smo danas, pročitao sam poruku i hvala vam još jednom što ste na to odreagovali, ali kada sada napadate i aktiviste koji samo žele sa svojim sugrađanima da popričaju, čuju kakvi su to predlozi, sugestije, pa i one kritike, kada dođete u situaciju da su ti mladi ljudi postali meta, onda smo svi svesni da opasnost u kojoj se nalazimo samo zato što ne mislimo kao Dragan Đilas ili se ne slažemo sa njegovom politikom je ogromno.

Sa tim završavam. Naravno da ćemo u danu za glasanje podržati sve ove predloge zakona. Kao što su i moje kolege rekle tokom izlaganja sve ovo što smo danas čuli i sve ono za šta ćemo glasati u danu za glasanje jeste opšti interes građana Srbije, ali pre svega bezbednosti i sigurnosti naše zemlje. Hvala vam i živela Srbija.