Gospodine predsedavajući, poštovani ministre, predstavnici Ministarstva odbrane, kolege poslanici, pored opštih razloga za angažovanje naših snaga u misiji koju je navela Vlada, učešće Vojske Srbije u Misiji EU za obuku vojnih i bezbednosnih snaga Malija, čiji je mandat ustanovljen na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti UN, imaće poseban značaj i direktan uticaj na povećanje stepena bezbednosti Republike Srbije, ali i regiona.
Takva ocena se može izvesti nakon sagledavanja razloga za uspostavljanje misije i lokalnih, regionalnih i globalnih bezbednosnih rizika i izazova koji su rezultati aktuelne situacije u Maliju, a na osnovu kojih se može utvrditi stepen direktnog ili posrednog ugrožavanja bezbednosti Republike Srbije.
Naime, kolega Milivojević je dao jedan kratak istorijat situacije u Maliju, a mislim da bi trebalo to dopuniti još nekim podacima. Nakon martovskog puča, koji je izvršen u prestonici Malija u Bamaku, pobunjeničke grupe na severu te zemlje Tuaresi, odnosno nacionalni pokret oslobođenja Azavada i pokret Ansar Dine, dogovorile su se krajem maja 2012. godine da se ujedine i proglase novu državu pod nazivom Azavada, na severu Malija, inače na teritoriji većoj dva puta od Francuske. Formirali su prelazni savet tzv. islamske države Azavad, prihvatili islam kao svoju religiju i založili se za nezavisnost Azavada. Vođa pokreta Ansar Dine, Al Gali, uživa podršku globalne islamističke terorističke mreže Al kaide i islamskog Magreba. Šef afričkog ogranka Al Kaide, Abdelmalel Droukolel, pozvao je borce na severu Malija da postepeno uvodi šerijatski zakon, kako bi stvorili islamsku državu.
Francuska je vojnom intervencijom povratila ključne gradove na severu Malija, koje su nekoliko meseci držale pod svojom kontrolom islamističke grupe povezane sa Al Kaidom. Na severu Malija je bilo uspostavljeno snažna baza džihada i međunarodnog terorizma. koji počiva na radikalnoj islamističkoj ideologiji. Sever Malija je snažna baza za delovanje Al Kaide i drugih islamističkih grupa i prenošenja aktivnosti u ostale zemlje Magreba, odnosno severne Afrike, poput Maroka, Alžira, Tunisa i Libije. Magrebski klaster Al Kaidine mreže poslednjih godina je postao najaktivniji, izuzetno radikalan, brutalan i fanatičan deo te globalne terorističke mreže isalafističkog džihada. Upravo su brojne džihadističke i terorističke grupe zasnovane na ideologiji radikalnog islama tokom i nakon ratova na području bivše Jugoslavije, uspostavile svoje ćelije na ovim prostorima, mrežu tzv humanitarnih organizacija, preko kojih šire ideologiju islamskog džihada i regrutuju nove pristalice, kanale za finansiranje ekstremističkog delovanja za ilegalno prebacivanje ekstremista i naoružanja.
Region Balkana je glavni pravac delovanja severno afričkih radikalnih i terorističkih grupa na njihovom putu ka zapadnoj Evropi. Dokumentovane su pozicije, veze, zajedničke ekstremističke i terorističke aktivnosti magrebskog klastera i lokalnih radikalnih grupa na Balkanu, posebno na Kosmetu, u Makedoniji, Federaciji BiH, Raško-Polimskoj oblasti, Bugarskoj. Radikalni islamisti koji deluju na severu Afrike svoje aktivnosti kontinuirano sprovode na delovima naše teritorije, te direktno ugrožavaju bezbednost građana i zemlje. Formiranje islamske države na severu Malija, a pod kontrolom radikalnih islamista i Al Kaide može neposredno da ugrozi bezbednosnu stabilnost Srbije, koja zbog toga ima krajnje opravdan, snažan i dugoročan interes da doprinese uspostavljanju punog teritorijalnog suvereniteta Malija i uništenja islamističke baze na severu te zemlje. Takozvana islamska država Azavad, proglašena na severu Malija, je nesumnjivo snažna baza međunarodnog ekstremizma i terorizma, te kao takva zahteva multilateralni odgovor, kooperativni pristup u neutralisanju te savremene bezbednosne pretnje koja počiva na udruživanju bezbednosnih kapaciteta nacionalnih država, odnosno na multinacionalnim misijama.
Misija Vojske Srbije u Maliju je u potpunosti usklađena sa strategijom nacionalne bezbednosti Republike Srbije koja prepoznaje opasnost od međunarodnog terorizma i multilateralne forume kao najefikasniji odgovor na taj bezbednosni rizik. Citiram iz "Stranke nacionalne bezbednosti" iz 2009. godine. "Terorizam je jedan od najvećih rizika i pretnja za globalnu, regionalnu nacionalnu bezbednost. Savremeni terorizam je globalan po svom obimu, a povezan je sa nasilnim verskim ekstremizmom. U uslovima globalnog terorizma Republika Srbija može biti meta terorističkog delovanja, kako neposredno, tako i korišćenjem njene teritorije za pripremu i izvođenje terorističkih akcija u drugim zemljama." Republika Srbija se zalaže za regionalnu saradnju u oblastima zajedničke obuke angažovanja elemenata sistema bezbednosti u multinacionalnim operacijama, upravljanju krizama, upravljanju granicom.
Upravo u punom skladu sa strategijom, učešće u misije EU u Maliju, dakle multilateralnim formatom, Srbija će višestruko uvećati sopstvene kapacitete za suočavanje sa pretnjom međunarodnog terorizma. Učešćem u obuci vojnih i bezbednosnih snaga Malija mogu da se suprotstave i obračunaju sa pobunjeničkim, islamističkim pokretima i Al Kaidom predstavlja pametnu, isturenu, preventivnu odbranu Srbije od međunarodnog terorizma, radikalnih ideologija, ekstremista i džihadista. Obukom u jačanjem malijskih snaga bezbednosti biće suštinski redukovana mogućnost izvoza radikalne ideologije i terorizma iz te zemlje na sever Afrike i dalje na Balkan i EU.
To znači da će pripadnici naše vojske, koji će učestvovati u misiji u Maliju, posredno učestvovati u zaustavljanju radikalne islamističke pretnje i značajnog povećati bezbednost Srbije isturenom odbranom na afričkom kontinentu. Obukom snaga bezbednosti Malija pripadnici Vojske Srbije koji će otići u misiju moći će da uspostave kvalitetne, dugoročno održive i efikasne veze i saradnju sa vojnim i bezbednosnim snagama Malija, posebno obaveštajnu saradnju u razmeni potrebnih informacija na osnovu kojih će moći da se prati delovanje, kretanje, planovi radikalnih terorističkih grupa na području Malija i u susednim zemaljama. Te informacije su od presudnog značaja za pravovremeno otkrivanje i sprečavanje terorističke zavere i nasilnih akcija, koje bi mogle da pogode našu teritoriju, te za raskidanje veza radikalnih grupa koje deluju na teritoriji Republike Srbije sa džihadistima i teroristima magrebskog klastera Alkaide.
Rečju – od uspeha misije EU u Maliju u značajnoj meri zavisi bezbednost Republike Srbije, te je potpuno opravdano održivo i perspektivno učešće naše vojske u toj misiji i treba ga aktivno podržati. Hvala.

Gospodine predsedniče Vlade, članovi Vlade, gospodine predsedniče Parlamenta, poštovane kolege, Odbor za Kosovo i Metohiju, na sednici održanoj 26. aprila 2013. godine razmotrio je Izveštaj o dosadašnjem procesu političkog i tehničkog dijaloga sa privremenim institucijama samouprava u Prištini, uz posredovanje EU, uključujući i procese implementacije postignutih dogovora koji je podnela Vlada.
Sednici je prisustvovao Dejan Pavićević, direktor Kancelarije za stručne i operativne poslove u pregovaračkom procesu, poverenik Vlade.
S obzirom da su ovde bile insinuacije koje apsolutno ne stoje, nego služe samo za dokazivanje teza koje pojedinjeni poslanici hoće da iznesu i stvaranje nekakvog privida zavere, zataškavanja, hoću da podsetim sledeće - u Izveštaju koji je Vlada poslala, a neki bi poslanici mogli da ga pažljivo pročitaju, piše – za poverenike, Vlada određuje Dejana Pavićevića, direktora Kancelarije za stručne i operativne poslove u pregovaračkom procesu, Aleksandra Vulina, direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju i Marka Đurića, savetnika predsednika Republike. Dakle, to su ljudi, koji su mogli da u ime Vlade da se pojave pred skupštinskim Odborom.
S obzirom da je gospodin Vulin podneo ostavku, a da je iz Vladine kancelarije nismo dobili obaveštenje da je gospodin Pantić ovlašćen zato se nije našao u ovom Izveštaju, zato se našao samo gospodin Dejan Pavićević. Nema nikakve zavere, nema nikakvog zataškavanja.
Na sednici Odbora su izneta različita mišljenja, suprotstavljeni stavovi, veoma suprotstavljeni, a Odbor je odlučio većinom glasova da predloži Narodnoj skupštini da prihvati Izveštaj. Hvala.

Možemo sada da nemuštim jezikom igramo. Objasnio sam – gospodin Krstimir Pantić nije u ovom slučaju bio poverenik Vlade i zato ga nema u izveštaju. Bila je i gospođa Mitrović, samo da vas podsetim, koja takođe radi u Kancelariji za KiM.
Što se tiče diskusija, ako hoćete da u izveštaju parlamentu naznačimo ko je kako diskutovao, kako ste i vi diskutovali recite i u narednom periodu ćemo tako da radimo. Ovo je izveštaj koji samo treba da posluži parlamentu kako je glasao Odbor i ništa više. Nema nikakvog skrivanja. Nema nikakve tajnovitosti. Svi smo čuli i mediji su bili prisutni. Postoji zapisnik i stenografske beleške ko je kako diskutovao, ali ako neko hoće da pravi problem pa on će ga napraviti verovatno zato što je danas sunčan dan, što nema snega. Hvala.

Gospodin Pantić je zamenik direktora Vladine kancelarije i u tom svojstvu je bio prisutan, ali ne kao poverenik Vlade. Ponavljam da zato nije u ovom izveštaju. Kao gostu sam mu dao prvom reč i dozvolio diskusiju. Dakle, u izveštaju je pomenut poverenik Vlade. To nije bio gospodin Krstimir Pantić, ali je došao ispred vladine Kancelarije. Ne vidim šta je tu nejasno.

Uvaženi članovi Vlade, poštovane kolege narodni poslanici, prethodni govornik je u jednom svom delu izlaganja rekao ono čime sam ja hteo da počnem svoje izlaganje, ali ću ipak to na svoj način reći, čisto da pokažemo kako nam je cilj jedan. Možda se razilazimo u načinima i u viđenjima kako da dođemo do tog cilja. Kosovo i Metohija jeste koren svakog Srbina ma gde bio rođen, ma gde živeo. Kosovo i Metohija je naša najjača emocija. Možda zbog toga ima ovoliko žuči i ovoliko strasti u izlaganjima. I treba, ali je pitanje donošenja racionalne političke odluke pitanje koje mora da bude oslobođeno emocija.
Ova vlada je dobila mandat da stvori uslove za održivu budućnost sedam i po miliona građana Republike Srbije, onih koji su izašli na poslednji popis, srpskog naroda koji živi na Kosovu i Metohiji, ali i onih Bošnjaka, Goranaca, Roma, pa i Albanaca koje i dalje tretiramo kao naše državljane u našoj južnoj pokrajini. Briga za budućnost države Srbije podrazumeva odsudnu bitku za sprečavanje konačne secesije Kosova i Metohije. Pri tome je pitanje kako da sprečimo da samoproglašena država završi proces u koji je ušla 2008. godine zvanično? Taj proces može biti završen članstvom u UN.
Da li je to put da odbijemo bilo kakav dijalog sa onima koji efikasno kontrolišu teritoriju naše južne pokrajine? Tu teritoriju ne kontroliše Ruska Federacija, ne kontroliše Srbija. Uticaj i kontrolu nad tom teritorijom imaju oni koji tamo žive, u najvećem broju Albanci i međunarodno prisustvo. Srbija je prisutna na Kosovu u Metohiji onoliko koliko je prisutan njen narod i koliko bude u stanju da opstane i da se razvija. Smatramo da je jedini način razgovor, pregovor, dogovor sa onima od kojih zavisi šta će se dešavati na Kosovu i Metohiji.
Sviđalo se nekima to ili ne, to jesu Albanci, to jeste NATO, odnosno KFOR, to jeste Euleks, odnosno EU. Mi sa njima pokušavamo da postignemo to da bar malo počnu da uvažavaju naše državne i nacionalne interese na Kosovu i Metohiji. Vreme je najbolji sudija da pokaže kakav je ovo sporazum. Ali, ono što je bitno i što je pred nama, a ovo je tek početak normalizacije odnosa između Beograda i Prištine, normalizacije za koju bi Priština želela da bude između dve nezavisne države, normalizacije koja je za nas normalizacija odnosa sa našom južnom pokrajinom, to je da se maksimalno, posebno članovi Vlade i oni koji će učestvovati u implementaciji, odnosno u primeni, posvete poboljšanju naše trenutne pozicije. To je sada prioritetan zadatak. Od ovog definisanog okvira koji je u mnogim aspektima uopšten, imamo mogućnosti, ako budemo dovoljno istrajni, da poboljšamo položaj posebno Srba na severu Kosova.
Gospodine Dačiću, vi ćete verovatno u narednom periodu imati opet izuzetno značajnu ulogu. Moj predlog i sugestija je da budete još uporniji, još tvrđi, još istrajniji u odbrani naše pozicije, da poboljšamo ovaj sporazum koji u mnogim aspektima nije dobar po nas, ali koji u mnogim aspektima stvara mogućnosti da formiramo zajednicu srpskih opština koja bi se institucionalno povezala i koja bi imala kapacitet da se sama, uz podršku Beograda, bori za svoje mesto i za uticaj na procese i na događaje na Kosovu i Metohiji. U narednom periodu treba poboljšati ono što nije dobro u ovom sporazumu i to može preko primene. Mene posebno raduje što su, nakon osme runde, prihvaćene naše sugestije i neki naši predlozi.
Na kraju, srpsko stablo na Kosovu i Metohiji je, poštovani narodni poslanici, kroz istoriju u više navrata bilo srubljeno do korena, pa su iznicale mladice, često uz visoku cenu. Verujem da je početak dogovora sa Prištinom ta mladica koja će uspeti da napravi veliki korak unazad za samoproglašenu državu Kosovo, a bar mali korak u odbrani vitalnih državnih i nacionalnih interesa na Kosovu i Metohiji. Zato ću, bez obzira na neprimerene optužbe onih koje 1999. godine ne videh na Kosovu i Metohiji, tamo gde su se najkrvavije bitke bile. Odbiti priču o tome da smo nekakvi izdajnici ili da smo prodali Kosovo i Metohiju, to što nosimo u srcu se ne prodaje, koleginice draga, i to što smo nosili u srcu 1999. godine, kada su padale bombe, kada su ljudi gubili noge, glave raskomadane i ostalo, kada smo se borili za svoju otadžbinu, ne dozvoljava nam da sada prodamo, a vama najmanje daje moralno pravo da bilo koga žigošete kao izdajnika.
Duboko verujem da u narednom periodu, gospodine Dačiću, ćete imati dovoljno snage, kao Vlada Republike Srbije, uz našu podršku, da u značajnoj meri poboljšate ovaj sporazum u toku implementacije. Hvala vam.

Poštovane dame i gospodo, gospodine predsedniče, izvrtanje činjenica i poluistine mogu da budu prihvatljiv metod političkog delovanja za određene pojedince ili političke strukture. To ne znači da se treba miriti sa takvim načinom delovanja.
Istine radi, treba reći da ja ne da nisam bio na Odobru za Kosovo i Metohiju protiv formiranja Anketnog odbora, nego sam odmah nakon inicijative kolege koji je predložio formiranje odbora, podržao. Jedan član Odbora koji je iz redova SNS iz razloga koji je obrazložio nije bio za formiranje Anketnog odbora.
Ne mogu da razumem kako sam to ćutao i kako ćutim. Bilo je očekivano da onaj kolega član Odbora za Kosovo koji je podneo predlog za formiranje Anketnog odbora, podnese i formalan predlog kao poslanik ili da to uradi grupa poslanika da bismo mogli da krenemo u proceduru formiranja Anketnog odbora kao što to sada radimo. Mogao je i kolega Ostojić da podnese formalan predlog jer je i on glasao za formiranje Anketnog odbora, koliko se sećam, pa je ćutao sve vreme a mogao je da se proslavi na taj način što neće ćutati.
Zato sam posle izvesnog vremena, jer smo većinom glasova izglasali predlog za formiranje Anketnog odbora, odlučio da kao predsednik Odbora podnesem formalan predlog.
Drugo, što se tiče gospodina Vučića koji je spomenut, javnost će veoma dobro proceniti ko je šta radio u odbrani vitalnih državnih interesa na Kosovu i Metohiji. Srpska napredna stranka svim svojim kapacitetima, predvođena predsednikom Vučićem nastoji da zaštiti koliko je moguće u nasleđenoj izuzetno teškoj situaciji, odbrani vitalne državne interese, omogući opstanak srpskom narodu i njegov prosperitet.
U tom smislu mislim da je uloga gospodina Vučića i SNS-a potpuno jasna. Mi ćemo objašnjavati svakako šta radimo i Srbima na severu i Srbima južno od Ibra i svim građanima Srbije, jer radimo zato da bismo uspeli da odbranimo vitalni državni i nacionalni interes. Hvala.

Kolega Ostojiću, istine radi, da, ja sam ponudio da svako ko želi od članova odbora da potpiše ovaj predlog koji sam podneo, međutim, dan kada sam predvao to, nikog nije bilo u Skupštini, nije bila sednica.
Vi govorite da je neko zamutio situaciju. Odbor podnosi inicijative ili predloge, i jedno i drugo. Ima potpuno istu težinu, ali ni jedno ni drugo ne obavezuje predsednika Narodne skupštine da krene u proceduru stvaranja anketnog odbora sve dok se ne podnese formalan predlog od strane poslanika, ne člana ili predsednika odbora ili grupe poslanika.
Da bi se izbeglo dalje zamućivanje situacije, kako kažete, kao predsednik odbora sam prihvatio da u svojstvu poslanika podnesem formalan predlog. Mislim da za to zaslužujem priznanje, a ne kritiku.
Što se tiče stenograma o kome govorite, dobio sam zapisnik od službe odbora koja je napravila grešku, jer je umesto predloga stavila inicijativu i potpisao sam taj zapisnik, ne gledajući stenogram, računajući da je služba ta koja garantuje da je zapisnik veran stenogramu i to smo ispravili. Ne vidim nikakav problem u tome.
Mislim da je procedura oko formiranja anketnog odbora sve do sad išla veoma dobro. Čekao sam, računajući, da vidim da li će neko drugi od članova ili onaj ko je inicirao na odboru, podnet je formalan predlog, da se ne bismo utrkivali, a kada sam video da toga nema, podneo sam predlog. Nisam podlegao pritisku javnosti, nego moram kolegi koji je rekao da sam podlegao pritisku nekih medija oko formiranja anketnog odbora da kažem da sam pod svakodnevnim pritiskom Srba sa Kosova i Metohije, koji me bombarduju materijalima, dokumentacijom, informacijama o navodnom nenamenskom trošenju sredstava.
Uvažavam mišljenje javnosti i mišljenje medija, ali upravo je formiranje anketnog odbora najbolji način da se utvrdi istina i to me je jedino rukovodilo kada sam podneo ovaj formalni predlog. Hvala.

Gospodine predsedniče, poštovane kolege, formiranje anketnog odbora ima jedan jedini cilj, da utvrdi da li je bilo nenamenskog trošenja budžetskih sredstava koja su izdvajana da bi se omogućio opstanak i razvoj srpskom narodu na Kosovu i Metohiji.
Ako budu utvrđene činjenice da je bilo nenamenskog i nezakonitog trošenja, te činjenice će nas dovesti do pojedinaca koji su to radili, da bi se upravo izbegao pokušaj kriminalizacije celokupnog srpskog naroda, posebno onog koji je na severu Kosova branio svoje pravo, da živi u onoj državi u kojoj je rođen, u državi Srbiji.
Srpska napredna stranka je, kao jedan od svojih strateških prioriteta, promovisala i realizuje borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, sa ciljem da izađemo iz okvira najkorumpiranijih država. U okviru toga želimo da utvrdimo kako su trošena sredstva na Kosovo i Metohiju u minulom periodu. Nema skrivenih namera. Nema nečasne pozadine. Nema upiranja prsta u neke pojedince unapred. Samo želimo istinu.
Kao predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju bio sam veoma zadovoljan kada smo ogromnom većinom glasova članova odbora usvojili odluku da se formira anketni odbor, jer smo time pokazali spremnost da zajedno, kao vlast i opozicija, radimo na kontrolisanju trošenja budžetskih sredstava. Apsolutno sam uveren da je anketni odbor izuzetno snažan demokratski mehanizam za utvrđivanje da li je bilo nepravilnosti u trošenju budžetskih sredstava i da anketni odbor može u značajnoj meri da podigne ugled Narodne skupštine Republike Srbije i da odgovori na brojne zahteve, rekao bih čak i određene vapaje Srba na KiM koji svakodnevno traže i od mene, kao predsednika Odbora za KiM, verovatno i od mnogih drugih kolega poslanika, da sprečimo nezakonitosti u trošenju tih sredstava. Niko ovde ne namerava da građanima Srbije ogadi Kosovo i Metohiju time što ćemo utvrditi da li je bilo nenamenskog trošenja budžetskih sredstava. Naprotiv, time ćemo srpečiti da oni koji su, eventualno, nenamenski trošili budžetska sredstva, ogade građanima koji žive u centralnoj Srbiji borbu države Srbije za odbranu teritorijalnog integriteta.
S obzirom da će u anketnom odboru sve poslaničke grupe moći da delegiraju po jednog svog predstavnika, mislim da nema boljeg mehanizma da se pokaže jedinstvo u Narodnoj skupštini i da se zaista utvrde činjenice. Mislim da je anketni odbor mnogo bolji forum i od institucija poput policije, tužilaštva, sudstva, i da smo mi, kao Narodna skupština i poslanici, i te kako dužni da kontrolišemo rad izvršne vlasti, da kontrolišemo način na koji se troše budžetska sredstva, da smo zato izabrani, između ostalog. Da li smo na visini zadatka, mislim da će pokazati ovaj anketni odbor.
Zaista verujem da ćemo sada imati jednu potpuno drugačiju situaciju, da će ovaj anketni odbor pokazati kako zaista treba da radi anketni odbor Narodne skupštine, da će imati potrebnu ozbiljnost, težinu, potrebne rezultate i ja ću, kao predsednik Odbora i kao poslanik koji je dobio jedan broj materijala i dokumenata od građana sa KiM, staviti to na raspolaganje anketnom odboru, sve zarad utvrđivanja istine. Utvrđivanje istine o tome da li je bilo nenamenskog trošenja sredstava koja smo izdvajali iz budžeta na KiM, samo može da doprinese našoj borbi za očuvanje teritorijalnog integriteta.
U tom smislu maksimalno podržavamo, kao SNS i ja kao poslanik koji je podneo formalan predlog, koji je bio nephodan da se uđe u proceduru formiranja anketnog odbora, formiranje ovog odbora i njegov rad. Hvala vam.

Samo da preciziram. Nije podnosilac Predloga za formiranje anketnog odbora, o kome danas razgovaramo, DS, nego narodni poslanik Milovan Drecun, ispred SNS, koja vodi sistemsku i sistematsku borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Član Odbora za Kosovo i Metohiju, koji je iz DS je predložio Odbor većinom glasova, usvojio odluku o formiranju anketnog odbora, ali to nije bilo dovoljno da bi se ušlo u proceduru formiranja anketnog odbora. Zašto vi gospodo iz DS niste iskoristili to što je vaš član predložio na Odboru, formiranje anketnog odbora, da podnesete formiran predlog, ja to ne znam. Podneo sam ga kao narodni poslanik SNS. Hvala.

Kad tumačenje proizilazi iz nepoznavanja Poslovnika o radu Narodne skupštine, onda mora da se reaguje.
Predsednik odbora nema obavezu da podnosi formalan predlog za formiranje anketnog odbora, već to po Poslovniku isključivo može da uradi poslanik ili grupa poslanika. Zato sam u svojstvu poslanika podneo taj predlog.
Drugo, kao predsednik Odbora, bio sam dužan da predsedniku Narodne skupštine pošaljem pismeno obaveštenje da smo izglasali odluku o formiranju anketnog odbora, što je urađeno, ali to nije, ponavljam, dovoljan razlog da se krene u proceduru. Neophodan razlog je ovo što sam uradio, podneo sam formalan predlog. Čekao sam, nije to išlo u jednom danu, nisam ja nešto na prečac podneo predlog. Čekao sam duže od mesec dana da onaj ko je na odboru predložio formiranje anketnog odbora, sam podnese formalan predlog, jer je to neophodno. Mora kao poslanik da se pojavi. Nisam jedan dan čekao.
Kada sam video da je jedno razumno vreme prošlo, onda sam uzeo i podneo zbog toga da ne bi smo doživeli degradaciju odbora i odluke koju smo doneli na odboru. Sada imamo formalan predlog i ne vidim šta je sporno u tome i ne vidim zašto ima razloga za pogrešno tumačenje toga.
Ako hoćete, bilo ko od poslanika, da sebi pripiše zasluge zato što ćemo formirati anketni odbor, nemam ništa protiv toga. Ja sam kao predsednik odbora bio ponosan što smo kao vlast i opozicija uspostavili jedan jedinstven stav da je neophodno formiranje anketnog odbora. Hvala.

Ne govorim ja o zaslugama za formiranje anketnog odbora, ali samo hoću da razjasnim neke stvari koje su ovde iznete a nisu istinite. Tim više što sam doživeo da politički savetnik ambasadora jedne veoma moćne zapadne države postavi mi direktno pitanje – zašto je taj i taj poslanik, da ne govorim o kome se radi, tužio tom ambasadoru predsednika Narodne skupštine i SNS da ne žele da se formira anketni odbor? E, to je laž na koju treba da se reaguje.
Da je neko hteo iskreno da formira anketni odbor, podneo bi formalan predlog, a ne bi išao da tužaka predsednika Narodne skupštine i SNS da mi ne želimo formiranje anketnog odbora, a niko od naših članova nije bio na mestu na kome je mogao da zloupotrebi trošenje državnih para u periodu koji tretira anketni odbor. To su činjenice. Hvala.

Poštovani članovi Vlade, narodni poslanici, 1999. godine, početkom aprila, iznad Mališeva, doživeo sam nešto što moram da vam ispričam. Jedna jedinica naše vojske vraća se iz teških borbi, danima, prljavi, kaljavi, zaustavljaju transportere, iznad su avioni NATO avijacije. Jedan vodnik, ofarban maskirnim bojama, stavlja neku kasetu u kasetofon, čuju se trubači, podiže tri prsta i kaže – sve je ovo za Srbiju.
Upravo tim heroizmom pripadnika naših snaga bezbednosti dobili smo Rezoluciju 1244. Tu borbu sada nastavljamo preko ove rezolucije, ali mirnim političkim sredstvima. KiM je strateško pitanje za sadašnjost i budućnost srpskog naroda i države Srbije. Za njegovo rešavanje neophodna je puna politička posvećenost, zrelost, hrabrost.
Predsednik Republike, sa svojim timom, je ispoljio tu hrabrost, preuzeo inicijativu, postigao jedinstvo sa Vladom Srbije i ponudio nama, narodnim poslanicima, da i mi postignemo kakvo-takvo održivo jedinstvo. Šta smo danas dobili umesto te posvećenosti rešavanju strateškog pitanja?
Mnogo gorkih reči, mnogo žuči. Ko se raduje tim našim podelama? Građani Srbije? Ne. Srpski narod na KiM? Ne. Priština? Da. Vašington, Brisel i oni koji treba da nam konačno otmu Kosmet? Da. Da li je to naša istorijska odgovornost, svih nas? Da li smo pokazali dovoljnu političku zrelost danas, da se i pored razlika ujedinimo oko osnovnog principa, da ćemo braniti državni integritet zajedničke nam otadžbine, jer u toj otadžbini žive naša deca, živeće naši unuci? Ali, u toj otadžbini živi i mala Milica, u Prizrenu. Upravo ta mala Milica koju je ugostio premijer je naš zavet i naša zakletva da moramo i da ne smemo da odustanemo od borbe za teritorijalni integritet Srbije.
Srpski narod koji živi na KiM danas očekuje nadu, očekuje da mu kažemo da srpske institucije neće biti ugašene nakon usvajanja ove rezolucije, očekuje da zna da li ćemo se boriti, ne samo za njegov opstanak, već i za otvaranje perspektive. Da li smo na visini zadatka svi mi? Šta nas čeka u narednom periodu, ako bi se nastavio ovaj trend razvoja oko Kosmeta? Da li ste čuli albanskog premijera Berišu koji nam je javno poručio da 2015. godine sledi ujedinjenje svih albanskih etničkih teritorija? Da li znate šta je to? U normalnim uslovima to bi bilo ravno objavi rata. Njihove tzv. etničke teritorije su i KiM i jug centralne Srbije i raško-polinska oblast i neke nama susedne države. Šta imamo? Marginalizovanu Rezoluciju 1244 preko rekonfiguracije UNMIK, izbačenu Rusiju koja nam pruža podršku iz igre, sklonjene po strani UN, Euleks koji implementira Ahtisarijev plan koji nije prihvaćen u Savetu bezbednosti. Imamo IBM, imamo tablice i imamo pretnju da ćemo 2015. godine imati Kosovo prisajedinjeno Albaniji.
Šta treba da uradimo? Treba da ohrabrimo u svetu one koji ne žele da priznaju secesiju Kosmeta. Treba da nateramo na preispitivanje stavova o priznanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosmeta one zemlje koje su to uradile. Treba da sprečimo da Kosmet postane članica UN. Treba da sprečimo da se stvori velika Albanija. Treba da stvorimo uslove da srpski narod opstane na KiM, da se razvija, da stvorimo uslove da se Srbija ekonomski razvija i da ne zatvorimo vrata na evropskom putu Srbije. Na koji način možemo to da uradimo? Samo tako što ćemo govoriti da sve što se radi je protiv Rezolucije 1244, da je prekršeno međunarodno pravo, tako što ćemo demonstrirati u Beogradu. Naravno da ne možemo, nije dovoljno. Moramo da napravimo iskorak i pravimo ga ovom rezolucijom, ali neki žele ovu rezoluciju da predstave kao izdaju. Izdaju koga i izdaju čega?
Zar ova rezolucija nije najbolji garant da nećemo priznati nikada secesiju Kosmeta i da nudimo, ovog puta mi nudimo rešenje i prebacujemo geopolitičku lopticu u njihovo dvorište. Izvolite, gospodo, odgovorite. Nemojte nas da optužujete da nećemo rešenje.
Da li možemo da se složimo oko pet, šest osnovnih principa? Šta je tu sporno? Da li je moguće da pokušavamo da nađemo nejedinstvo između predsednika i Vlade, kada su oni jednoglasno dogovorili rezoluciju i platformu? Zašto to radimo? Da li je mudra politika da mi naše nejedinstvo tako javno demaskiramo ili bi mnogo mudrije od svih nas bilo da potisnemo u stranu to nejedinstvo, bar danas kada treba da se izjasnimo samo o osnovnim principima?
Očekivao sam, moram da vam kažem, kada je bio Odbor za KiM juče, kada niko od prisutnih članova Odbora koji su se izjašnjavali nije bio protiv da ćemo uspeti mnogo ozbiljnije i mnogo jedinstvenije, uprkos razlikama, da se ponašamo. Ali, te razlike nisam očekivao da će biti u konačnom viđenju rešenja situacije. Konačno rešenje ne može da bude poništavanje naših međunarodno priznatih granica i tu se bar svi slažemo.
Da li smo danas bliže tome ili ne? Vladajuća većina će i bez podrške opozicionih stranaka preuzeti odgovornost na sebe. Usvojićemo rezoluciju i radićemo na njenoj realizaciji. Izuzetno je težak put pred nama, da realizujemo bar deo onoga što piše u Platformi, ali ćemo se boriti i to je naša poruka srpskom narodu, da ćemo se boriti i nećemo odustati od odbrane teritorijalnog integriteta i zbog Milice i zbog mnogih Jovana i Slađana i Miloša i Uroša i da pošaljemo poruku srpskom narodu da ćemo se boriti za one Srbe koji žive severno od Ibra i za one koji žive u Kosovskom Pomoravlju i na Brezovici i u Goraždevcu i u Gračanici i svuda tamo gde su uspeli da opstanu. To je naša poruka, to je naša želja, a ne da izdamo Srbiju i da izdamo srpski narod.
Nama je Srbija svetinja. Srbija nam je otadžbina za koju smo se borili 1999. godine, mnogi od nas, kada je bilo najteže, kad pod bombama nismo izdali, ni SNS ni vladajuća većina neće izdati ni Srbiju ni srpski narod. Hvala vam.

Poštovana predsedavajuća, gospodo ministri, poštovani narodni poslanici, impresionira me neviđena lakoća zaborava koju nam danas kritikujući rebalans budžeta demonstriraju pojedini opozicioni poslanici. Ovo nije ono što smo mi hteli da bude u rebalansu budžeta, već naš iznuđeni odgovor, koji je nastao u suočavanju činjenicama i podacima koje smo dobili u nasleđe od prethodnog režima. Srpska napredna stranka nema vremena da se bavi time ko koliki deo odgovornosti od koalicionih partnera iz bivšeg režima snosi za ovakvo stanje.
Srpska napredna stranka je najjača stranka u državi. Mi smo dobili najveće poverenje građana. Građani od nas očekuju dve ključne stvari – da im stvorimo uslove za bolji život, čemu treba da posluži ovaj rebalans budžeta i da kažemo ko je opljačkao Srbiju. Mi ćemo to uraditi. Rebalans budžeta je nužna reforma javnog sektora u pravcu uravnotežavanja budžetskih prihoda i rashoda, traži da se pođe od zatečenog stanja nasleđenog od prethodne Vlade.
Samo bih ukazao na nekoliko podataka, da vidimo zbog čega je rebalans budžeta, kako je predložen, predložen na ovaj način, da vidimo da nije bilo drugog izlaza, da je to bio jedini način da sprečimo najgore, bankrot države.
Prvo, ogroman porast nezaposlenosti u privrednom sektoru, tako da je nezaposlenost ukupno povećana za 555.000 u privrednom sektoru, a ukupno preko 400.000, a time i baza za formiranje javnih prihoda, odnosno poreza i doprinosa. Nezaposlenih, onih koji se evidentiraju je 833.000. Broj penzionera je porastao za 600.000. Svake godine se broj penzionera poveća za 35.000, a istovremeno se broj zaposlenih smanji za 50 do 70.000. Može li ovakav socijalni sistem da izdrži? Već sada se penzije pokrivaju sa 50% iz drugih budžetskih prihoda. Trenutno imamo 1.700.000 penzionera, čiji broj raste brže od broja zaposlenih. Sada je odnos penzionera i broja zaposlenih skoro 1:1. Dakle, na jednog zaposlenog u privredi, koja se guši u nelikvidnosti i dodatno je ugušena ukupnim i skupim kreditima banaka, prezaduženost visoke poreske obaveze, dolaze dva penzionera, dva izdržavana do 15 godina starosti i jedan nezaposleni.
To je pet izdržavanih na jednog zaposlenog, od kojih 105 hiljada neredovno prima plate, i to je nasleđeno stanje od prethodne vlasti. Stvarna stopa nezaposlenosti nije 24% ili je registrovano 27,5%, već gotovo 30% i najviša je u Evropi. Svakako rezultat vredan hvale, izgleda, za bivši režim.
Socijalnu pomoć prima 834 hiljade ljudi. Preko dva miliona ljudi preživljava ispod 200 evra mesečno. Od ukupnog broja penzionera, preko 990 hiljada prima manje od 22.000 dinara, a preko 227 hiljada prima do 11.450 dinara. Sa prihodom ispod 15.000 živi 571 hiljada građana. Na minimalcu živi 140 hiljada. Bez plate radi oko 105 hiljada formalno zaposlenih.
Socijalna slika društva, koja je stvorena u prethodnih 10 godina i koja je najviše uticala na ovakav ponuđeni rebalans budžeta, zastrašujuća je. Prosečna plata pokriva 38% potrošačke korpe. Odnos penzija prema prosečnoj plati pao je sa 74% u 2001. godini na svega 54% u 2011. godini. Penzije već treću godinu padaju realno između 5% i 8% godišnje. Sada sa moraju usporeno povećavati po 2%, uz inflaciju oko 10%. Samo 19% firmi redovno izmiruje zarade.
Slika je jasnija kada se vidi da u ukupnim primanjima domaćinstava Srbije, na zarade otpada svega 40%, penzije 34,2%, doznake 6%. To je, gospodo, između ostalog, nasleđeno stanje i na tim osnovama je napravljen rebalans ovog budžeta.
Prethodna Vlada je bila gotovo bespomoćna i dozvolila je stihijska i nekontrolisana kretanja, posebno eksploziju javnih rashoda, što sada otkrivamo kao gorku istinu.
Da bi se izfinansirao budžetski deficit, čak i redovni javni rashodi, gotovo nekontrolisano se Vlada zaduživala. Naplativost poreza i doprinosa je pala sa 94% iz perioda pre 2000. godine, na 37 do 43% do sada.
Najveći problem je ipak akumulisanje kamatnih obaveza i teret kamata. Ostaje nam da izabrani model povećanja prethodne strane budžeta u što je moguće manje fiskalno opterećenje privrede i stanovništva, ali veoma selektivno ograničavanje rashoda, da se sada sačuva nužno socijalna funkcija budžeta i njegova kontrolna uloga.
Ovakav rekao bih, sanacioni predlog rebalansa budžeta, treba podržati, ali kao prelazno i sada jedino moguće rešenje i način da se izbegne bankrot države. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, izmene i dopune Zakona o Narodnoj banci Srbije, izbor novog guvernera prati jedna snažna kampanja prilično jakog pritiska na većinu u ovom domu i zastrašivanje građana da, kada se izabere novi guverner, da će posle toga maltene uslediti potop.

Ko u stvari zastrašuje građane i ko vodi ovu kampanju? Upravo oni koji su tako nemilosrdno u minule četiri godine opljačkali državu i građane, razorili nama privredu, uspostavili monopole, oduzeli mnogima od nas i našoj deci pravo na budućnost. Sada bi ti isti da zadrže privilegovane pozicije, da nastave da pljačkaju i zato se tako panično plaše promene guvernera.

Naravno da nema tog čarobnog štapića kojim mogu da ubede građane da u minule četiri godine nisu uspostavili neviđenu političku kontrolu nad svim strukturama društva i države. Ali nam sada govore o navodnom ugrožavanju nezavisnosti NBS. Postavlja se pitanje – da li je postojao bilo koji segment društva i države nad kojim nisu uspostavili punu političko-kumulsko-pljačkašku kontrolu.

Sem toga, u jednom dnevnom listu danas, jedan ambasador jedne moćne zapadne države u autorskom tekstu kaže da – politički pritisak vođen proteklih nedelja na guvernera NBS, kojim se traži njegova ostavka i predloženi amandmani Zakona o NBS kojima se slabi autonomija guvernera, predstavljaju poraz vladavine prava. Po Ustavu Republike Srbije, Narodna skupština je ta koja ima pun legalitet i legitimitet da donosi zakone, da bira i razrešava guvernera Narodne banke Srbije i da nadzire njegov rad. Kako je onda moguće da ono što radi ova Skupština predstavlja poraz vladavine prava. Naprotiv, biće da jačamo vladavinu prava.

Ovakav pritisak, ne samo da je neprihvatljiv i neprimeren, već predstavlja ometanje Narodne skupštine u njenom radu. Što se promena tiče, bivši nedemokratski režim je građane Srbije uveo u siromaštvo, glad, nezaposlenost, očaj i bedu. Smena tog režima na minulim izborima je velika promena i korak napred.

U Srbiji, kad nešto ne valja, svi smatramo da treba menjati. Nije naš cilj da uspostavimo političku kontrolu nad Narodnom bankom Srbije, jer to verovatno bivši režim nije radio. Hajde da poverujemo u tu priču, šarenu lažu. Naš cilj je da promenimo ono što ne valja. Šta je to što nije bilo dobro u radu guvernera i NBS u minulom periodu. Evo samo nekoliko naznaka. Pogrešno je vođena politika visokih i nezdravih monetarnih rezervi, veštački su se naduvavale, čime su postale osnovni kanal za nekontrolisanu emisiju novca. Privreda je okrenuta na zaduživanje u inostranstvu, gde su dugovi prosto eksplodirali, a visokim deviznim obaveznim rezervama veštački naduvavale devizne rezerve. Dugovi su rasli, ali i nelikvidnost preduzeća.

Dosadašnja monetarna politika nije bula u funkciji domaće privrede i razvoja, već ponajpre, reklo bi se, interesa nekih stranih banaka i nekog krupnog kapitala. Bez potrebne podrške Centralne banke privreda nije u stanju da se izvuče iz krize. Centralna banka je izgubila kontrolu nad poslovnim bankama, posebno sa većinskim stranim kapitalom, a takvih je od  ukupno, ako se ne varam, 33 danas 25, sa gotovo 90%  finansijskog potencijala i preko 84%  kreditnog potencijala. Centralna banka gotovo da moli ove banke, koje se, naravno, rukovode isključivo sopstvenim interesom i profitom, a ponajmanje razvojem i likvidnošću srpske privrede, da obaraju kamatne stope,  jer je kamatna marža najviša u Evropi, iznosi  devet do deset procenata.

Privreda u dubokoj krizi i ogromnoj nelikvidnosti potpuno je zavisna od kredita banaka i ne može iz krize sa ogromnim kamatama koje se kreću od 18 – 30%, pa i više. Privreda je u velikim gubicima i bez sopstvenih sredstava i kapitala. Centralna banka ne drži pod kontrolom ni novčane tokove, ni finansijske institucije, a to mora da bi vodila usmerenu i kvalitetnu monetarnu politiku. Ona mora da stavi pod kontrolu sve monetarne i finansijske tokove. To je do sada izostalo.

Poznato je da je blizu 70 hiljada preduzeća nelikvidno, da su desetine hiljada u stečaju ili pred gašenjem, a našu centralnu banku i bivšeg guvernera kao da to ne dotiče. Privreda je krajem 2011. godine koristila oko 400 milijardi kratkoročnih kredita kod banaka, ali je uspela da zadrži svega 89 milijardi. Sve se odlilo u druge sektore, ali kamate privreda mora da plati.

Finansijski sistem se mora iz osnova menjati i prilagoditi realnom sektoru. Preduzeća se masovno zadužuju u inostranstvu, jer im je nedostupan domaći novac i skupi krediti. Tako im je spoljni dug povećan sa 607 miliona iz 2001. godine na preko devet milijardi evra u 2012. godini.

Trebaće veliki napori i znanje da se napravi totalni zaokret od finansijskog sloma i negativnih tokova u privredi u oživljavanje privrede i društveni preporod. Prvi korak u tome je da na pravo mesto stavimo našu centralnu banku, Narodnu banku Srbije. Upravo to sada činimo, gradimo potrebnu finansijsku infrastrukturu za novu razvojnu strategiju i sređivanje javnih finansija i raspodele, uz potpuno drugačiju monetarnu politiku.

Osoba koja treba taj posao da obavi, prvenstveno Jorgovanka Tabaković, kada ona preuzme Narodnu banku Srbije, kada pokaže rezultate koje od nje očekujemo i mi i građani, onda će verujem i oni, koji sada govore da se njenim izborom na mesto guvernera uspostavlja nekakva politička kontrola nad Narodnom bankom Srbije, morati da priznaju da nisu bili u pravu. Ako imaju iole  političkog morala, onda i da se pokaju. Hvala.

Gospodine predsedniče, poštovani narodni poslanici jedno od najčešće postavljenih svakodnevnih pitanja u Srbiji svakako jeste – koliko je danas evro? Evro četiri godine ide iz dana u dan gore, dinar ide dole. Takav trend je uveo ogromnu većinu građana u svakodnevna poskupljenja i pad životnog standarda. Na poslovnom planu stvorena je neodrživa situacija, nemogućnost dugoročnog planiranja i stabilnog poslovnog miljea, što je suprotstavljeno preko potrebnom privrednom razvoju. Svi koji direktno ili posredno utiču na vrednost nacionalne valute snose odgovornost za takvo stanje, za obezvređivanje dinara i pad standarda. Oni nisu dobro radili, nisu ispunili očekivanja građana. Obaveza je nove vlasti da njihove propuste ispravi i spreči nastavljanje grešaka.
Narodna banka Srbije je izuzetno značajan stub ekonomske bezbednosti zemlje i finansijske stabilnosti. Naš cilj je da Narodna banka Srbije maksimalno bude stavljena u funkciju ekonomskog razvoja i finansijske stabilnosti na održiv i perspektivan način, a radi ostvarenja strateškog cilja, boljeg života za građane Srbije i ekonomskog prosperiteta, ali i da sprečimo zloupotrebe Narodne banke Srbije od strane nekih moćnih interesnih grupa i pojedinaca što je bila praksa u prethodnom periodu. Da bi smo realizovali taj cilj neophodne su nam izmene i dopune Zakona o Narodnoj banci Srbiji i određena kadrovska rešenja.
Ne vidim šta je sporno u razlozima za donošenje zakona ako je, između ostalog, tim zakonom predviđeno da se vrše korekcije u cilju povećanja nadzora Narodne skupštine nad Centralnom bankom u skladu sa ustavnim odredbama, da se zatim vrši povećanje odgovornosti organa Narodne banke, delimično ograničenje i preciziranje ovlašćenja guvernera, izvršnog odbora Narodne banke Srbije. Narodna skupština Republike Srbije ima interes da se ovi razlozi za donošenje zakona ispoštuju. Nismo dobili mandat od građana Srbije da nastavimo uništavanje privrede, pljačku državnih para, enormno zaduživanje, drastičan pad kvaliteta života, uništavanje radnih mesta, što nam je u nasleđe ostavio bivši režim, već da napravimo diskontinuitet sa sveopštim propadanjem i stvorimo uslove za porast životnog standarda, a za to nam je neophodna Narodna banka Srbije.
Špekulacije da će novi zakon i promena guvernera ugroziti naše odnose sa MMF i Svetskom bankom, dobijanje datuma za početak pregovora u članstvo EU, gde će nas vratiti u devedesete, gde će dovesti do velikog pada dinara nisu dobronamerne, a ponajmanje konstruktivne. Takvim špekulacijama se zastrašuju građani i ugrožava finansijska stabilnost. Zastrašivanje građana je oproban metod delovanja bivšeg režima. Stalno su nas plašili da će doći potop ako oni ne budu na vlasti. Hajde da onda njih i sadašnjeg guvernera izaberemo doživotno, da nas više ne bi plašili.
Građani su na izborima rekli da nisu zadovoljni i da žele promene. Dali su nam mandat da realizujemo te promene i mi to i radimo. Deo promena je i Zakon o Narodnoj banci Srbije i eventualna promena guvernera. Za promene su nam potrebni novi zakoni ili dopune postojećih, ali i novi ljudi koji će na najkvalitetniji način sprovoditi te zakone. Narodna banka Srbije je od vitalnog značaja za prosperitet zemlje i kvalitet života građana. Zato je neophodno da unapredimo njen rad, povećamo njenu efikasnost i stavimo je u funkciju razvoja. Zato su nam neophodne izmene i dopune Zakona o Narodnoj banci i novo rukovodstvo Narodne banke Srbije.
Na kraju, čuli smo da su građani izabrali na prošlim izborima od dva zla manje zlo. Na sreću nisu izabrali najveće zlo za Srbiju. Hvala.