Uvaženi, veliki greh prema gradu Novom Pazaru načinjen je 2011. godine, kada je onaj čuveni ministar, svi ga se dobro sećaju u Srbiji, Mlađan Dinkić, po samo njemu znanim kriterijumima odredio da grad Novi Pazar ima nenamenski transfer budžeta ubedljivo najmanji u ovoj državi. Nažalost, to se nastavilo do današnjeg dana.

Istini za volju, od kako smo mi sa SNS na vlasti imaju u Ministarstvu posebnog sluha za ovu nelogičnost, za ovu nepravdu i često se iz budžetskih rezervi određena sredstva prebacuju gradu Novom Pazaru, ali to nije dovoljno i to nije ono što bi zadovoljavalo jednake kriterijume za sve gradove.

Reći ću vam da grad Novi Pazar ima ukupno godišnji transfer od oko 559 miliona dinara, a grad Kraljevo sa istim brojem stanovnika i iste treće kategorije razvijenosti ima 200 miliona veći transfer. Gospodo, 200 miliona je ogroman novac.

Dalje, grad Sombor 85.000 stanovnika pripada razvijenim opštinama, drugi stepen. Ima približno isti transfer kao grad Novi Pazar. Evo, da ne kažete, spominjem i opštinu Tutin, koja ima 36.000 stanovnika i spada u grupu nerazvijenih područja i ima 467 miliona dinara.

Znači, u odnosu na broj stanovnika, Novi Pazar ima najmanji transfer nenamenskog budžeta iz Republike Srbije. Tome treba pridodati i činjenicu da smo na zadnjem popisu iz 2011. godine, obzirom da je jedna neodgovorna stranka vodila bojkot popisa, što je nečuveno i necivilizacijski, imamo nerealan i umanjen broj stanovnika. Kažem, 100.410 stanovnika, a po podacima iz PU Novi Pazar, imamo prijavljenih preko 127.000 stanovnika. Zato bih pozvao, obzirom da Ministar finansija nije tu, ali vi ste glava ove kuće i vi koordinišete radom i učestvujete u budžetiranju, da jednim pravim rešenjem dođemo do pravih kriterijuma i Novom Pazaru zaista odredimo nenamenski transfer novca koliko zaslužuju svi građani Novog Pazara, i Srbi i Bošnjaci

Mi u Novom Pazaru imamo škole u kojima se ide u tri smene u školu ili vrtiće u koje se ide u dve smene. Znači, preko je potrebno.

Novi Pazar je grad koji ima konstantan porast stanovnika, najveći natalitet itd.

Gospodo, u ovoj državi moramo svi biti jednaki i po davanjima državi i obavezama prema državi, ali i prema dotacijama koje država daje nama.

Stoga, znam da delite ovaj stav i vi, premijerko, pozivam vas da ovu nepravdu sanirate.

Uvažene moje kolege, čovek treba da bude mnogo dobre sreće da u Novom Pazaru šetajući naiđe na saobraćajca ili policajca. Mislim na policajca pozornika. To nije posledica njihovog nerada, oni ljudi izginuše od posla, već je markantan dokaz nedostatka policajaca u gradu Novom Pazaru. To vam kažem ja, koji je iz Novog Pazara. Pošto se ovde često priča o Novom Pazaru, i uglavnom pričaju oni koji nemaju veze sa Novim Pazarom.

Još da vam kažem nešto, uvaženi ministre Vuline, prema kriterijumima, koje ima ova država i koje je usvojila ova država, na hiljadu stanovnika neophodno je da postoje tri policajca. Prema toj brojci, u Novom Pazaru fali od 70 do 90 policajaca.

Ako grad Novi Pazar, eto, rekosmo ima 130 hiljada stanovnika, raste grad, povećava se broj, grad je sa najvećim natalitetom, potom ima oko sedam hiljada studenata, potom leti ima oko 20 do 30 hiljada naših dijasporaca, pa vidite koliko je u jednom gradu ljudi.

Dalje, grad će uskoro imati dva konzularna predstavništva. Grad Novi Pazar, odnosno PU Novi Pazar, to je i Sjenica i Tutin, je pogranična regija, dobro ste rekli i ima tri pogranična prelaza. Takođe, ima pet superligaša. Pa, evo da damo svim policajcima njihove zadatke, da imamo dve značajne utakmice, ja vam garantujem, nijednog policajca ni u užem ni u širem centru grada nećemo naći.

Samo je jedan problem – manjak policajaca. Samo je jedan problem u gradu Novom Pazaru, a policijska uprava radi apsolutno odgovorno i onoliko koliko može.

Stoga vas pozivam da što pre i Novom Pazaru uposlimo što više policajaca, pozornika, naravno, poštujući Ustav i zakone ove zemlje, da se preslika nacionalna struktura u samom gradu, da se uposle i Bošnjaci u Srbiji u procentu koliko žive u Novom Pazaru. To je jedini lek. To je jedini lek za problem koji mi imamo u Novom Pazaru.

Moram još da kažem, ministre Vulin, da će vaš rad biti uspešan onoliko koliko se mi pošteni građani u ovoj državi osećamo bezbednim i sigurnim, a bezbednosti nema bez dobro obučene profesionalne policije, ali bogami, ni brojne policije.

Hvala vam na ovim konstatacijama i to je istina i to je ono što je SDP zastupao. Nažalost, stranka vašeg koalicionog partnera i našeg, gospodina Zukorlića, je bila u bojkotu i ona je napravila ogromnu štetu građanima Novog Pazara i Sandžaka. Eto, 30 hiljada manje stanovnika se prikazuje i toliko manje policajaca i toliko manje zaposlenih i toliko u javnim institucijama i toliko manje lekara i toliko manje svih.
Da vam još nešto kažem, jedinu kampanju pozitivnu za vakcinaciju u Sandžaku vodi samo jedna partija – SDP Rasima Ljajića. Jedna partija je antivakserska, a druga se pravi blesava. Ti rezultati koje ste pomenuli su rezultat naše pozitivne kampanje, jedino naše. Svi drugi su u manjoj ili većoj meri protiv vakcinacije.
U svakom slučaju, vama hvala premijerka. Želim da se zahvalim i gospođi ministarki za zaštitu životne sredine Vujović. Znate, ovo stanje, ova epidemija i čovečanstvo nije samo pogođeno njome, nego i njen vinovnik i meni je drago što je u fokusu ove Vlade, centralna tema ove Vlade zaštita životne sredine. Imam obavezu ispred gradonačelnika i njegovog kabineta u Novom Pazaru da se zahvalim gospođi Vujović, jer ste zaista učinili mnogo da se reše osnovni problemi koje imamo sa životnom sredinom u Novom Pazaru, ogromne svote novca, rešili ste i problem u Prijepolju – Stanjevine, u Novom Pazaru ste inicirali asfaltiranje do našeg Golog brda, 20 miliona ste opredelili za projekat regionalne deponije Novi Pazar, Tutin i Raška, 20 miliona za uređenje dve zelene površine, 6,2 miliona ste dali za privatna ložišta itd. To je patriotizam. To je borba za bolju Srbiju, a sve drugo su prazne priče.

Uvažene koleginice i kolege, ovaj zakon je najbolji dokaz svrsishodnosti i korisnosti evropskih zakona i praksi i najbolji argument svima onima koji smatraju da ne treba da se usaglašavamo sa evropskim zakonima zato što je kreiran, pre svega, da zadovolji potrebe naših građana ili u ovom slučaju da poveća produktivnost poljoprivrede u našoj zemlji. Naš je interes da prilagodimo svoju poljoprivredu standardima i propisima EU zato što je evropsko tržište naše tržište i naš najbolji kupac poljoprivrednih proizvoda.

Nije manje važno reći da će preko IPA fondova dve trećine ovog popisa finansirati EU. Znači, zaista je puno razloga da napravimo jednu ovakvu stvar.

No, ja želim da ukažem na izuzetan rad Ministarstvo poljoprivrede, konkretno mislim na ministra Nedimovića i njegov tim, a sa osvrtom na finansijsku i stručnu pomoć koju ovo ministarstvo upućuje poljoprivrednicima.

Kao primer ću navesti opštinu Sjenica, kao primer poljoprivredne podrške, gde je u prošloj izuzetno teškoj, kriznoj, pandemskoj godini ovo ministarstvo, kroz subvencije, dalo 762 miliona dinara ovoj opštini, što je potpuno jednako ili skoro jednako sa godišnjim budžetom opštine Sjenica. Od kada je ministar Nedimović preuzeo rukovođenje ovim ministarstvom oko 20 milijardi ovakvih i sličnih subvencija je plasirano u ovu opštinu. To sam uzeo samo kao primer koliko ovo ministarstvo daje i koliko mu je stalo da ubrza, poboljša, modernizuje našu poljoprivrednu proizvodnju.

Nedavno je sproveden još jedan projekat, to je projekat unapređenja poljoprivredne proizvodnje, gde Ministarstvo poljoprivrede, u saradnji sa Svetskom bankom, dodeljuje do 50% bespovratnih sredstava, a avansno 50% daje sredstva i čini mi se da i ovo građani u mom kraju koji se bave poljoprivredom jako koriste.

Kvalitet vodosnabdevanja je značajno poboljšan realizacijom projekata rekonstrukcije pešterskog vodovoda. Moram reći da je on započeo pre tri godine, kada je još i naš predsednik, ministar Rasim Ljajić, bio potpredsednik Vlade. On je to inicirao i uz svesrdnu podršku gospodina Nedimovića ovaj projekat će, nadam se, sledeće godine biti završen, na sreću svih građana koji žive na Pešteru.

U svakom slučaju, naši Pešterci najbolje znaju koliko je njima život, rad i bavljenje poljoprivredom olakšano prošlogodišnjom izgradnjom velike količine, odnosno velikim brojem asfaltnih puteva na Pešteru. Raduje i najava predsednika da će do 2025. godine biti realizovani veliki infrastrukturni projekti, mislim na auto-put koji će preći preko Pešteri sa svojim kracima ka Bosni i Hercegovini, ka Kruševcu, odnosno Makedoniji, ka Kosovu i Metohiji, odnosno Albaniji.

Želim da vas još jednom pohvalim i ohrabrim, gospodine ministre, da nastavite sa ovim trendom podrške poljoprivrednicima, jer je ovo pandemijsko vreme zaista najbolje pokazalo koliko je značajno ulagati u poljoprivredu i koliko je poljoprivreda i stožer ekonomskog razvoja, ali i jako profitabilna grana.

Najlogičnije je u Pešter ulagati u pravcu poljoprivredne proizvodnje, uz posebnu podršku stočarstvu, za šta je Pešterska visoravan bogom dana. Naravno, tu je pre svega proizvodnja organske hrane, lekovitog i začinskog bilja, a uz to ide i razvoj seoskog turizma, pogotovo sa izgradnjom auto-puta, koji će povezivati i kojim će, recimo, građani iz Beograda moći za dva i po sata doći do Pešteri.

Međutim, nije dobro da se jedan ovakav prirodni potencijal, koji ima malo koja zemlja u Evropi, jedan ovakav eko-sistem, uništava, ugrožava ili remeti vojnim bojevim projektilima i čestim vojnim vežbama. Vežbati vojsku treba, i to je deo svakodnevnih vojnih obuka, ali za to treba obezbediti stalne i, naglašavam, pogodne vojne poligone. Upravo vi, ministre Nedimoviću, treba da zastupate ovaj stav i da predstavnicima naše vojske zaista argumentovano predočite takve posledice koje bi moglo da ima ovo gađanje po ovaj eko-sistem.

Ja mislim da nema većeg patriotizma u ulaganju i radu na podizanju privrede i poljoprivrede naše zemlje i današnje vreme je pokazalo da je poljoprivreda njena najstabilnija i najperspektivnija grana.

Zato upravo ovu molbu i upućujem vama, jer znam da iza vas stoji veliki rad, veliki rezultati, a bogami vam ne manjka ni patriotizma. Nikome ne može biti dobro dok svima ne bude bolje. Ne može biti dobro onima u gradu ako nije dobro onima na selu, niti možemo razvijati vojsku a da se ne brinemo o privredi i poljoprivredi. Izbalansiran odnos, rad po prioritetima, ravnomeran regionalan razvoj i jednaka šansa za sve građane naše zemlje su put koji mi Socijaldemokrate želimo da trasiramo. Hvala.

Uvažene koleginice i kolege narodne poslanice i narodni poslanici, uvaženi gosti, VSS dostavio je Predlog odluke o izboru predsednika Apelacionog suda u Kragujevcu, Višeg suda u Pančevu i Privrednog suda u Beogradu.

Mi danas razmatramo odluku o izboru predsednika sudova različitog ranga i nadležnosti, ali sa jednim zajedničkim ciljem.

Želim da ponovim ono što je bio siže govora moje prethodnice iz moje poslaničke grupe, gospođe Jefić, zaista od integriteta, od sposobnosti i od aktivnosti predsednika sudova zavisi imidž jednog suda. Ja se uvek, kao i moja poslanička grupa, radujem kada imamo šansu da predložimo na ovakve pozicije ljude koji su i dostojni i profesionalni. Jer, predsednik jednog suda ima zaista veliku odgovornost. Pre svega, on pravi programe, raspodeljuje predmete, vrši komunikaciju i sa vansudskim elementima i, još jednom ponavljam, od njegovog kvaliteta i kvaliteta njegovog rada zavisi i kvalitet rada i imidž jednog suda.

Mi od kako je ova vlast, a mislim na našu koaliciju SPDS, SNS i pridruženih drugih stranaka, zaista smo zatekli jedno stanje koje je bilo, mogu da kažem, izuzetno loše u svim oblastima. Ne mogu da prihvatim kritike na naš račun. Naravno, ja jesam samokritičan i svi smo mi samokritični i naravno da može mnogo bolje, ali moramo da se složimo da smo učinili mnogo na svim poljima da povratimo integritet i poštovanje naših institucija, državnih institucija i da to činimo i dalje. Naravno da bi mi želeli da to ide mnogo bolje, ali smo naišli, zaista, na veliki broj problema.

Želim samo da podsetim još jednu stvar, da SDPS učestvuje aktivno u međustranačkom dijalogu i da želimo na svaki način da podignemo značaj i respekt svih naših institucija. U ovom slučaju govorimo o sudstvu i našem pravosuđu. Ali, mislim da centralno mesto ima podizanje integriteta i poštovanja upravo ovo mesto ovde, poštovanje prema parlamentu Republike Srbije, jer mi živimo u sistemu koji zovemo parlamentarna demokratija i mesto parlamenta nije da bude obična pričaonica, nego da ozbiljno kreira politike i da vrši ne samo zakonodavnu, odnosno da delegira zakone, nego da vrši i nadzornu ulogu.

Parlament u parlamentarnoj demokratiji ima centralno mesto. Stoga je, vi znate, prema važećem zakonu danas da se izbor narodnih poslanika, građani praktično i ne znaju, znaju samo za stranke koje glasaju, ne znaju za pojedinačne kandidate, mogu da znaju za neke ili da pretpostavljaju da znaju neke, ali ne znaju direktno za koga glasaju, jer su stranke te koje delegiraju ko će ući u samu Skupštinu.

Videli ste da je naš predlog jako korektan, da su ga pisali stručnjaci sa političkih nauka, asistenti i profesori i da je to jedno zaista dobro rešenje. Nadamo se da će se imati sluha za takav sistem.

Današnji izborni sistem je proporcionalni, sa zatvorenim listama. Mi se, takođe, zalažemo za proporcionalni način izbora, ali sa delimično otvorenim listama da jednostavno birači odrede 70% kandidata sa liste, po svom mišljenju, po svom nahođenju, po rezultatima koje su oni učinili, koji će ih zastupati u samoj Skupštini. To je jako korektno. Ostavlja se 30% da same stranke delegiraju, na taj način da alarmiraju svoje članstvo, da motivišu svoje članstvo, da motivišu mlade ljude koji nisu imali šansu da se prikažu, da motivišu i da uspostave i onaj stepen rodne ravnopravnosti od 40% zastupljenosti manje zastupljenog pola itd.

Ovo je centar našeg predloga i mislim da je to jako kvalitetan predlog koji će pre svega, naravno, uz stepenasti predlog cenzusa i još nekakve druge predloge koje imamo u našem generalnom predlogu za izmenu izbornog sistema zaista doprineti da u Skupštini imamo autentične predstavnike birača i da, naravno, podignemo naš integritet. Dosta je bilo više u javnosti priče o parlamentu kad se priča o cenama u Skupštini. To niti ima smisla, niti ima bilo kakvu vrednost. Ako podrijemo instituciju parlamenta i njegov značaj u ovoj državi, mi ćemo podrijeti sve institucije u ovoj državi. Znači, o čemu ćemo onda da pričamo?

Naravno, kažem da smo mi apsolutno otvoreni za bilo koje sugestije, ali mislimo da razmišljanje u ovom pravcu u kom ide naš predlog je izuzetno korisno za našu državu i naš politički sistem u kom trenutno živimo.

U svakom slučaju, mi se radujemo što ćemo imenovati predsednike sudova i podržaćemo ovaj vaš predlog u danu za glasanje.

Uvažene koleginice i kolege narodne poslanice i narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima, uvaženi građani naše države, pod visokim obrazovanjem podrazumeva se akademsko usavršavanje na nekoj od visokoškolskih institucija naše zemlje na fakultetu, visokoj školi ili akademiji.

Sistem visokog obrazovanja u našoj zemlji, kao što znamo, uređen je Zakonom o visokom obrazovanju iz 2017. godine, koji bi danas trebali da usavršimo nekim odlukama i nekim promenama i to je dobra stvar.

Ovaj zakon je u skladu, i to je jako bitno reći, sa bolonjskim sistemom obrazovanja, odnosno Bolonjskom deklaracijom, koja je usvojena 1999. godine i koja je potpisana od strane 27 ministara prosvete zemalja EU, a glavni cilj Deklaracije je da kroz Bolonjski proces dovede do stvaranja jedinstvenog evropskog sistema univerzitetske nastave i istraživanja.

To je ono što je najbitnije, da mi budemo deo jednog jedinstvenog evropskog sistema u univerzitetskoj nastavi, u naučnom istraživanju, jer je to, složićete se sa mnom, verovatno najnapredniji sistem koji postoji na ovoj planeti.

Neki od ciljeva visokog obrazovanja u Srbiji definisani su Zakonom i visokom obrazovanju, a to su pre svega broj povećanja akademskih građana u Srbiji, prenošenje znanja i veština, povećanje broja, omogućavanje pojedincima da se obrazuju pod jednakim uslovima i u toku čitavog života.

Glavni zadatak onoga što mi danas činimo, a to su izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju, jeste da nam omogući ponovno postajanje punopravnog člana u "European association for quality assurance in higer education" ili ENQA, koje je telo EU koje promoviše evropsku saradnju i obezbeđuje kvalitet visokoškolskim ustanovama, učestvuje u širenju informacija, znanja i iskustava među članicama i ostalim akterima.

Dobro je rekao ministar, za nas je izuzetno bitno, obzirom da smatram da imamo jako dobar obrazovni sistem i stvar je prestiža da ponovo budemo članica ovog jako bitnog tela.

Godine 2020. nacionalno telo za akreditaciju naše države za proveru kvaliteta u visokom obrazovanju izgubilo je punopravno članstvo u evropskoj asocijaciji i moći će ponovo da konkuriše 2022. godine za ovaj status i zato je jako bitno da sve one sugestije na koje su nam oni ukazali, a ja mislim da su sve apsolutno razumne i sve su u korist našeg obrazovnog sistema, implementiramo u naš zakonodavni okvir.

Mi trenutno, kao što rekoh, imamo status pridruženog člana ove evropske organizacije. Naravno da to ne čini da naše diplome nisu validne, međutim, proces provere naših diploma prolazi kroz jedan dugotrajni put i sada je neophodno da naši studenti dostavljaju programe i planove po kojima su obrazovani itd, što ponovnim postankom ove organizacije neće biti slučaj.

Izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju koje su danas pred nama prevashodno su rađene da bi se Srbija vratila u punopravno članstvo ove asocijacije. Ovim izmenama ćemo eliminisati sve postojeće nedostatke, a to su da članove Nacionalnog saveta imenuje Narodna skupština. To je, po meni, jako dobro. Narodna skupština kao najreprezentativniji predstavnik stavova i mišljenja naših građana jeste neko ko treba da brine o tome, a to nije Vlada Republike Srbije i to neće biti Vlada Republike Srbije, kao što je bilo do sada.

Žalbeni postupak za akreditaciju će se izmestiti iz Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje u nacionalno akreditaciono telo. Pri tome, upravni odbor za nacionalno akreditaciono telo koji broji devet članova imenovaće Narodna skupština, vodeći računa o zastupljenosti pripadnika oba pola. I to je jako bitno. Vidite, smenjuju se Vlada i Skupština, odnosno institucije i međusobna kontrola među institucijama, što je jedan od kriterijuma i najboljih mehanizama uopšte za kontrolu koja postoji u političkom sistemu.

Najvažniji aspekt ovog predloga je svakako da se u potpunosti reguliše status nacionalnog akreditacionog tela kao nezavisne ustanove. To je nešto na čemu moramo insistirati i mi sami i nešto što je u evropskom sustavu pokazalo najbolji rezultat.

Tako bi, još jednom kažem, obezbedili da naše diplome, odnosno diplome koje izdaju naši univerziteti budu potpuno usaglašene sa evropskim standardima i da ni na koji način ne može da se dovede u pitanje kvalitet diploma koje izdaju akreditovani fakulteti u Srbiji.

Ovim zakonom se otvaraju i nove mogućnosti za studiranje. Otvara se mogućnost da se sa osnovnih strukovnih ili osnovnih akademskih studija može ići na master strukovne studije i dodaje se da se to uglavnom odnosilo na MBA studije koje su danas vrlo popularne.

Dakle, MBA studije su "Master of Business Administration" studije i međunarodno su priznate studije, usmerene za razvoj praktičnih poslovnih znanja koja su potrebna u oblasti upravljanja poslovanjem. Drugim rečima, smisao MBA sudija bi bio da unapređuje sopstveni posao i to spojem nauke i najbolje prakse.

MBA studije najčešće upisuju ljudi koji imaju sopstvene firme i žele da poboljšaju svoje poslovanje, kao i oni koji žele da u karijeru napreduju do upravljačkih pozicija i da unaprede svoja menadžerska znanja.

MBA studije su trenutno najpopularniji akademski program na svetu i na globalnom nivou postoji preko dve i po hiljade različitih MBA programa. Prvo su uvedene na američkim univerzitetima, ali vremenom se njihov program prilagođavao novim potrebama tržišta rada. Obično traju dve godine, ali u poslednje vreme postoji jednogodišnji fakulteti.

Najispravniji put ka MBA studijama bi bio osnovne studije, master studije, radno iskustvo, pa onda MBA studije.

Za nas iz Socijaldemokratske partije je ovo jako bitno jer mi smatramo da obrazovni sistem treba da bude, pre svega, usmeren ka sticanju novih znanja koja odgovaraju potrebama tržišta.

Saradnja između visokog obrazovanja i privrede je nužna. Raduje me stoga što u sastavu Nacionalnog saveta se biraju dva člana na predlog Privredne komore, kao i dva člana Upravnog odbora državnog akreditacionog tela. Ta bliska saradnja između privrede i visokog obrazovanja je zamajac koji treba i mora da pokrene našu industriju i naše društvo napred.

Naravno da je predviđeno ovim zakonom, i to se ne sme zaboraviti i treba se naglasiti, produženje roka za još jednu godinu za studente koji su studirali po propisima koji su važili do 2005. godine. Naravno, to nisu studenti koji su upisali samo osnovne studije, nego i oni koji su upisali magistarske studije i studenti koji su prijavili doktorsku disertaciju. Još jednom, još jedan put izlazimo u susret ovim ljudima da u toku sledeće godine uspeju da završe taj svoj obrazovni put koji su započeli pod nekim drugim uslovima. To je jako korektno i dobra informacija za njih.

Pred nama je i jako bitan i prvi put pred poslanicima Skupštine Republike Srbije zakon o studentskom organizovanju.

Mi Strategijom razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine posebno podvlačimo želju da se unificiramo sa evropskim prostorom visokog obrazovanja. Trenutno na oblast studentskog organizovanja primenjuje se Zakon o visokom obrazovanju koji uređuje studentsko organizovanje kroz studentske konferencije i studentske parlamente, međutim, ne uređuje bliže pitanje brojnih studentskih organizacija. Nisu studentske organizacije samo studentski parlamenti i studentske konferencije.

Znam da su 2005. godine Bolonjskim programom praktično ustanovljeni studentski parlamenti, ali dok sam ja studirao, imalo je mnogo značajnijih i bitnijih organizacija. Meni je drago da danas jednim krovnim zakonom, koji, moram reći, imaju sve zemlje u regionu, i to je još jedna od, da kažem, afirmativnih stvari koja treba da nas potakne da pohvalimo ono što treba da usvojimo danas. Dok sam ja studirao postojale su, i postoje verovatno i danas i mi ovim zakonom uređujemo njihovo organizovanje, brojne druge studentske organizacije, pre svega, one koje se bave novinarstvom i koje su jako bitne.

Bile su bitne i jako razvijene i u SFRJ, pa ću vas podsetiti da je u jednom studentskom magazinu „Vidici“, čiji je glavni urednik bio Danilo Kiš, objavljivao, na primer, naš Pekić, da su to jako plodonosne organizacije koje trasiraju put tih mladih ljudi. Pored ostalog, tu su i sportske organizacije, sportski timovi. Mi smo imali sportske lige. Takođe su tu i organizacije kulturno-akademska društva itd.

Mislim da dosadašnje stanje koje je stvorilo brojne probleme na terenu, koji su se ogledali, pre svega, u neujednačenoj praksi, što je pravilo direktnu razliku između studenata u Srbiji, odnosno na fakultetu koji studiraju više neće biti slučaj, to je opet, da kažem, jedan vid diskriminacije prema studentima, jedan ovakav zakon će unificirati sve studente i dati im iste mogućnosti da se organizuju u organizacijama na način koji ovaj zakon određuje i koji studentima najviše odgovara.

Takođe, uočena je neusklađenost sistema studentskog organizovanja kod nas sa evropskim standardima u ovoj oblasti. Kao glavni uzrok te neusklađenosti jeste nepostojanje jednog zakona kojim bi se definisao sistem studentskog organizovanja. To danas ovim zakonom rešavamo. U evropskoj praksi je izražena tendencija ka nezavisnosti studentskih predstavničkih tela u odnosu na visokoškolske ustanove, ali i u odnosu na državu.

Ovim Predlogom zakona o studentskom organizovanju rešili bi se višedecenijski problemi u ovoj oblasti i dao bi se okvir i mogućnost punopravnog učestvovanja studenata u organizovanju definisanim ovim zakonom.

Prema evropskim standardima jedan od glavnih uslova članstva u Evropskoj studentskoj uniji jesu legitimnost i reprezentativnost predstavničkih tela. Do sada je uvek postojala opasnost da se dovede u pitanje članstvo u Srbije u ovoj Evropskoj studentskoj uniji upravo iz ovih razloga.

Ovim predlogom zakona uvodi se red u rad studentskih konferencija i nacionalne studentske organizacije i obezbeđuje se reprezentativnost potrebna za predstavljanje Srbije u ovoj Evropskoj studentskoj uniji.

Treba napomenuti da oko 250.000 studenata u Srbiji ima neujednačen sistem organizovanja. Kaže, neki studenti su povlašćeni u odnosu na druge studente prema univerzitetu i fakultetu na kojem studiraju i to stvara ogromnu razliku i može imati elemente diskriminacije. To, naravno, usvajanjem jednog ovakvog zakona ćemo eliminisati.

Treba napomenuti, i to sam već rekao, da skoro sve zemlje u regionu imaju ovaj zakon.

Još jedna od pozitivnih stvari u vezi sa ovim predlogom jeste da ovim zakonom nema mera zabrane i ograničenja, već je to zakon koji sam po sebi podstiče podsticanje prirode, jer definiše osnovne pojmove, institute i pravce kretanja studentskog organizovanja, utvrđujući principe slobode i nezavisnosti studentskih predstavnika.

Želim da kažem da je ministarstvo organizovalo i kvalitetne pripreme za donošenje ovog zakona i da su u toku 2019. i 2020. godine Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja više puta je obavljalo konsultacije sa studentskim predstavnicima koji su činili radnu grupu i ovaj nacrt pripremali zajedno o studentskom organizovanju. On je proistekao iz dogovora postignutih na tim konsultacijama.

Pre sprovođenja javne rasprave, tekst Nacrta zakona bio je poslat i Konferenciji univerziteta i Konferenciji akademija strukovnih studija i visokih škola, koje nisu imale primedbe na dostavljeni tekst.

Moram da kažem i da se osvrnem i na to, obzirom da sam predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava, da je i Poverenik za ravnopravnost učestvovao u kreiranju ovog dokumenta i da skoro sva mišljenja Poverenice za zaštitu ravnopravnosti su uzeta u obzir i većina od njih je implementirana u ovaj predlog zakona.

Na primer, jako je bitno da je usvojen jedan od predloga da se praktično uskladi terminologija i Poverenik je predložio da se izmeni terminologija studenti sa hendikepom, da se koristi, da kažem, sintagma studenti sa invaliditetom i to je usvojeno prateći način na koji smo mi koristili terminologiju u najnovijim zakonima, odnosno izmenama i dopunama zakona koji smo mi činili u ovoj Skupštini.

Takođe, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je imala i sugestije na način na koji se obezbeđuju sredstva. Bio je predlog da ove studentske organizacije imaju obavezna davanja kao obavezne članarine, na šta je Poverenica ukazala da je to protivustavno i da to nije u skladu sa našim zakonima i došlo se do rešenja da pored sredstava za rad studentskih konferencija, koje se obezbeđuju u budžetu Republike Srbije u skladu sa zakonom studentske konferencije finansiraju se i na osnovu domaćih i međunarodnih projekata, realizovanih aktivnosti, prihoda sopstvene imovine, poklona, sponzorstva, donacija itd, naravno, u skladu sa zakonom.

Hoću da kažem da je ovaj zakon koji je danas pred nama jako afirmativan, jako moderan, daje velike mogućnosti našim studentima i na kraju je donet u saradnji sa velikim brojem i sa mišljenjem velikog broja i studentskih organizacija, ali i drugih institucija koje su brinule da ovaj zakon bude jako kvalitetan po svom sadržaju. Naravno da je praktično on sublimat iskustava koje imaju evropske zemlje sa najboljim praksama oko nas.

Na kraju, želim da kažem da mi iz SDPS izuzetnu pažnju pridajemo studentima i obrazovanju. Za nas je obrazovanje praktično glavni osnov i glavna alatka razvoja naše zemlje. U Novom Pazaru nekoliko godina unazad grad daje stipendije najboljim studentima koji žive i koji imaju prebivalište na teritoriji grada Novog Pazara.

Takođe se nagrađuju i učenici i njihovi mentori koji su osvojili prestižna takmičenja, odnosno jedna od prva tri mesta na takmičenjima u državi, učenici generacija, osnovnih i srednjih škola, ali se takođe i pomažu profesori i učitelji koji rade u otežanim uslovima na selu. To je jedna praksa koju gradonačelnik i grad Novi Pazar sprovodi nekoliko godina unazad i koja daje dobre efekte, iako je gradski budžet jako, da kažem, mali u odnosu na ukupne potrebe iznalaze se mogućnosti i sredstva da se ovim ljudima i najboljim među njima da signal da je kvalitetno obrazovanje nešto u šta valja ulagati i nešto na čemu mi u SDP insistiramo.

Još jednom, zakoni su odlični, pohvaljujem vas, ministre, i vaše saradnike i biće nam zadovoljstvo da podržimo oba zakona u danu za glasanje.

Uvažena ministarko sa gostima, uvažene koleginice i kolege, narodne poslanice i narodni poslanici, pre svega želim da se zahvalim Ministarstvu i ministarki zaista na agilnosti i želji da se nekim novim rešenjima i prilagođavanju našeg pravnog sistema, unificiramo sa evropskim pravnim sistemom i to je nešto što ćemo mi socijaldemokrate uvek podržavati, jer mislimo da kulturno, civilizacijski, pravno pripadamo tom evropskom prostoru, i geografski, ali i kao što rekoh na drugi način.

Pred nama je danas zakon kojim se uspostavlja danas nacionalna baza podataka za sprečavanje i borbu protiv terorizma. Uspostavljanjem ove baze je jako bitno, jer je deo onih opštih mera koje naša država sprovodi za pre svega, prevenciju, a onda i efikasnu borbu protiv terorizma, a istovremeno je kao što rekoh na samom početku, to jedan od naših zadataka i mi praktično, ovo su neke aktivnosti koje smo mi preduzeli da činimo i obavezali se da činimo, pre svega kroz akcioni plan za pregovaračko poglavlje 24. odnosno pravda, sloboda i bezbednost, ali su deo i naših planskih regulativa, odnosno akcionog plana i strategije nacionalne strategije naše države za borbu protiv terorizma, od 2017. do 2021. godine.

Ono što je bitno to je da rešenja u ovom zakonu pre svega žele da urede procedure na jedan jasan način, kako se pothranjuju podaci, kako se čuvaju podaci i kako se koristi podaci. Meni je od krucijalnog značaja da će se sve to činiti uz naglasak poštovanja međunarodnih standarda zaštite ljudskih prava i sloboda.

Jasno je da je ovo izuzetno pitanje i jeste veliko pitanje na koji način će se prikupljati i ko će biti deo tih podataka, ali mi moramo kao građanska vlast, kao predstavnici građana imati jak nadzor. Mene raduje što će i u samom ovom postupku i procesu veliki značaj imati i Poverenik za informacije od javnog značaja, odnosno njegova uloga je jako bitna i on će biti još jedan od oblika kontrole na koji način se ovi podaci prikupljaju.

Rešenja sadržana u ovom zakonu imaju za cilj, kao što rekoh, da urede ove procedure, ali sa druge strane imaju za cilj da obezbede efikasnu razmenu podataka između naših državnih organa nadležnih za prevenciju i borbu protiv terorizma i, naravno, da podignu sposobnost našeg sistema bezbednosti, da blagovremeno i efikasno reaguju u situacijama koje izazivaju ili koje prete.

Meni je drago što mi nismo imali, da kažem, mnogo takvih situacija. Apsolutno, videćete, izneću neka istraživanja da mi spadamo u grupu zemalja koje su označene kao zemlje sa jako niskom stopom ili mogućnošću za terorizam.

Borba protiv terorizma je nužna i neupitna, ali je, još jednom ponavljam, potrebno naglasiti nužnost očuvanja slobode pojedinca, kao i drugih najviših vrednosti i liberalne demokratije. Jedino na taj način borba protiv svakog oblika terorizma će biti uspešna.

Pre gotovo 250 godina Bendžamin Freklin je upozorio da oni koji se odriču esencijalnih sloboda da bi dohvatili malu i prolaznu sigurnost ne zaslužuju ni slobodu, ni sigurnost.

Države, naravno, imaju pravo na borbu protiv terorizma, ali nemaju pravo na neograničenu slobodu u svom delovanju jer to dovodi u pitanje čitav moralni okvir unutar kog su izgrađeni međunarodni zakoni. Pravne i legitimne države poseduju norme, pravila i deklaracije koje su potpisali i kojih se trebaju podržavati, bez obzira na neprijatelja, u ovom slučaju mogućeg teroristu.

Mi u SDP-u smatramo da je u borbi protiv terorizma potrebna kombinacija tri modela – upotreba politike i diplomatije, sprovođenje pravnog sistema i kaznenog zakonodavstva i sa treće strane, kao poslednje, upotreba policijskih i vojnih snaga, odnosno snage moći.

Traži se izbegavanje preterane reakcije i opšte represije, a naglasak je stavljen na potrebu delovanja u okvirima, naravno, zakona.

Sve tajne i obaveštajne službe i druge institucije i agencije koje su uključene u borbu protiv terorizma trebaju i moraju biti pod strogom kontrolom civilnog društva i izabrane vlasti. Jedino na taj način borba protiv terorizma može postati uspešna bez opasnosti za naš demokratski i liberalni poredak.

Skrenuo bih pažnju na neke nove tendencije koje danas postoje i koje su se javile u zadnjih nekoliko godina, a pre svega su dobile na značaju, na ubrzanju za vreme pandemije. Postoji nešto što se zove globalni indeks terorizma, koji pokazuje vrlo jasno da danas ekstremna desnica postaje najveća pretnja.

Broj žrtava terorizma u svetu opao je, petu godinu uzastopno, ali je broj napada ekstremne desnice porastao za 250%, do nivoa koji nije viđen poslednjih 50 godina, što pokazuje ovaj globalni indeks o terorizmu iz 2020. godine uz procenu da je vrlo izvesno da će pandemija dodatno povećati i podstaći taj trend.

Broj žrtava terorističkih napada širom sveta opao je 2019. godine za 15%, odnosno za 59% nego što je to bilo 2014. godine.

U istraživanju Instituta za ekonomiju i mir, čije je sedište u Sidneju, navodi se da se terorizam druge uzastopne godine najviše smirio na Bliskom istoku i Severnoj Africi. U tim regionima najmanji je broj ubijenih još od 2003. godine, a pandemija bi mogla to da produži i da još dodatno naglasi.

U ovoj studiji su analizirani trendovi globalnog terorizma i stavljena je i napravljena, kao što sam već rekao, lista zemalja ugroženosti od terorizma. Na toj rang listi ima šest kategorija, a prva tri mesta kao zemlje sa vrlo visokim uticajem terorizma zauzimaju Avganistan, Irak i Nigerija. Sledi grupa od 17 zemalja koje su predvođene Sirijom i u toj grupi nema evropskih zemalja.

U grupi od 27 zemalja, gde terorizam ima srednji efekat su SAD, Rusija, Ukrajina, Francuska, Velika Britanija i Grčka. Gotovo sve zemlje Zapadnog Balkana, uključujući i Srbiju, ušle su u grupu od 55 država u kojima terorizam ima veoma mali efekat. To je nešto što pokazuje statistika i struka.

Po oceni autora studije, smanjenje broja terorističkih napada može se u najvećoj meri prepisati smanjenju teritorije, odnosno nestanku one tzv. islamske države, ekstremističke države i deskalacije sukoba na Bliskom istoku. Međutim, danas se beleži više teroristički napad na ekstremne desnice. Ima ih više u ovoj godini, nego u poslednjih 50 godina i to je ona opasnost na koju želim da ukažem, da jačanje desnice, nacionalizma, šovinizma je opasnost koja danas može da prevlada i terorizam i koja ide u tom pravcu.

Takođe, jedna od velikih zabluda jeste da terorizam najviše pogađa zemlje Zapada. On njih najmanje pogađa. Najviše pogađa zemlje u kojima postoje sukobi. Pre svega, 90% terorizma događa se u kontekstu koji je trenutno u toku, na primer, u Avganistanu, u Siriju, u Nigeriji, u Somaliji ili u Jemenu i tamo terorizam ima neslućene razmere i uništava i ne nanosi samo gubljenje života, nego zaista materijalna sredstva i kompletnu infrastrukturu zemlje briše i pravi zaista ogromnu štetu, pre svega tom prostoru.

Postoji, još jednom kažem, bojazan da bi ekonomske posledice koje izazove kovid mogle da utiče dalje na učestalost i oblike terorizma, ali još jednom naglašavam da veću opasnost ovaj kovid može da da u povećanoj stopi ekstremizma koji je u rastu.

Želim dalje da kažem da pod ovim društveno-ekonomskim pritiskom moglo bi da se desi da se još više ljudi otuđe od društva i da misli da su diskriminisani i da na taj način jedna od bojazni ove studije jeste dođe do eksplozije onog što sam rekao, da ekstremna desnica i ljudi koji pripadaju nekakvim ekstremnijim ideologijama i stavovima budu najveća pretnja u bliskoj budućnosti.

Naravno, svakako da ne postoji islamski terorizam, ali sigurno postoji islamofobija koja je u zapadnom delu zemljinog šara danas u porastu i muslimani širom sveta, pre svega mislim na one koje označavaju srednji put, koji su umereni, ravnopravni i odani stanovnici evropskih zemalja, zaista doživljavaju jednu torturu i u stalnom su strahu, ničim izazvano, po svoj život i po osnovna svoja ljudska prava.

Samo značenje reči „musliman“ znači bogu odan. To istovremeno znači državi odan, istovremeno znači čovečanstvu odan, istovremeno znači odan svim humanim idejama i čovekoljublju i u nikakvoj situaciji se ne može dovesti u vezu sa bilo kakvim nasiljem.

Naravno da islamska doktrina vrlo jasno zabranjuje bilo kakvo nasilje, a ubistvo jednog čoveka gleda kao ubistvo cele planete. Stoga, potaknut sam, eto, pominjanjem toga, moram da kažem još jednom da islamski fundamentalizam ne postoji i da je kao pretnja u ovom delu Evrope, vrlo mali, odnosno, mala je ta pretnja.

Mogu tu da navedem mnogo stavova, ali izreći ću kao završetak ovog govora i osvrtanja na tu temu, jednu izjavu Jasera Arafata, koji je u javnoj osudi, a podsetiću vas da je Jaser Arafat dobio Nobelovu nagradu za mir u jednoj, a prepoznat je kao borac za prava palestinskog naroda. Moram da kažem jednu njegovu izjavu koja kaže – nijedan stupanj otpora i nijedan nivo očaja nikada ne može opravdati ubijanje nevinih civila, osuđujem terorizam, osuđujem ubijanje nevinih civila, bili oni Palestinci, Izraelci, Amerikanci itd.

Stav Islama prema ubistvu ili samoubistvu je neupitan, a pogotovo prema samoubistvu, gde je apsolutno neprihvatljivo i sa stanovišta božjeg zakona, jako je, da kažem, kažnjivo i zabranjeno učiniti nešto takvo.

Reći ću nešto i o predlozima zakona o davanju garancije Republike Srbije bankama za izmirivanje obaveza Javnog preduzeća „Srbijagasa“, koji se odnosi na dugoročni kredit za gasifikaciju tri oblasti naše zemlje, jako bitno, Borskog i Zaječarskog okruga, onda, za razvodni gasovod Leskovac i Vranje i gasifikaciju Kolubarskog okruga.

Meni je jako drago i negde krajem prošle godine ovde sam direktno pitao premijerku i postavio pitanje kada će proći gasovod ka Novom Pazaru, Tutinu, Aleksandrovcu? Ona je ovde nama ustvrdila i zaista rekla da će krucijalna tema ove godine, u 2021. godini, glavna tema biti rešavanje deponija, preko 3500 deponija koje imamo u našoj zemlji, i gasifikacija naše države i dala je tvrdo obećanje da će i gasovod koji od Aleksandrovca, preko Kopaonika ide do Novog Pazara i Tutina, vrlo brzo ući u realizaciju.

Tako da, danas gasifikacija i, praktično, ovaj glavni korak koji ćemo učiniti sa garancijama prema bankarskim, gasifikacija ove tri oblasti naše zemlje me jako raduju i očekujem vrlo brzo da se započne sa izgradnjom gasovoda koji će i Sandžak gasifikovati, jer je mnogo razloga za to.

Devetog februara ove godine Ministarstvo zaštite životne sredine donelo je rešenje o saglasnosti na Studiju o proceni na životnu sredinu projekta izgradnje razvojnog gasovoda RG094/2 Aleksandrovac-Kopaonik-Novi Pazar-Tutin, sa pratećim objektima. Znači, što se tiče dokumenata, evo, i saglasnosti, praktično završeno je sve i očekujem da se jedna ovakva garancija veoma brzo nađe i pred nama, što je i obećanje premijerke i za gasovod koji će voditi ka Novom Pazaru.

Naravno da ono što me raduje jeste da je ova Vlada odlučila da se bori protiv i da pokuša da reši probleme koje imamo u ekologiji, da što manje koristimo fosilna goriva, koji su glavni zagađivači i da se okrenemo zdravoj energiji, solarnim panelima, onda korišćenju gasa i da eliminišemo, praktično, mazut kao izvor u većem delu gradova za te lokalne toplane. To je nešto što ćemo mi socijaldemokrate zdušno podržati.

Tako da, najavljujem da ćemo u danu za glasanje podržati sve zakone o kojima danas diskutujemo. Hvala.

Uvaženi, regulatorno telo za elektronske medije, ima svakako centralno mesto u uređivanju medijskog prostora, u našem sistemu, i svakako da ga treba popuniti kvalitetnim kadrovima i tu svakako dostojnost i profesionalizam, su merila po kojima ćemo mi odlučivati i po kojima ćemo mi dati podršku kandidatu.

Osvrnuću se i na strategiju razvoja sistema javnog informisanja koju je donela naša Vlada do 2025. godine, a koja posebno podvlači i podcrtava da se moraju negovati raznolikost medijskog javnog sadržaja, i unapređivanje medijskog pluralizma.

Medijski javni servis Srbije mora svakako osnovati redakcije na jezicima nacionalnih manjina i to je delimično dobro učinjeno, pre svega u Vojvodini, gde su zastupljene sa redakcijama skoro sve nacionalne manjine, dok je u ostalim delovima naše zemlje stanje drugačije, nema redakcije za bosanski jezik i mislim da to što pre treba menjati.

Ne samo to, na RTS danas postoji samo jedna emisija koja se bavi temama nacionalnih manjina, a zove se „Građanin“, to je jako dobra emisija, međutim smatram da je to malo prostora za sve nacionalne manjine, pogotovu za one koje žive van Vojvodine, da prikažu svoje kulturne tradicionalne pozitivnosti i specifičnosti, koje svakako treba da ostali građani naše vide.

Svakako da medijski Javni servis treba da obezbedi više i emisija i drugih sadržaja u kojima će prezentovati naši manjinski narodi, ali u okviru postojećih emisija moramo zastupiti više predstavnika nacionalnih manjina, a izabrati prave teme. Jer, čini mi se da kvalitetnim sadržajima možemo nadomestiti nedostatke koji danas postoje.

Znači, podizanje kvaliteta programa, odnosno sadržajnošću izborom pravih informacija, pravih sagovornika možemo prezentovati jednu raznolikost u manjinskim narodima koji žive na prostorima naše države.

Više pozitivnih priča o doprinosima predstavnika manjinskih naroda našem društvu na svim poljima od kulture, tradicije, pa do sporta je zaista neophodno.

Kada pominjem sport, ja se zalažem da se najelitnija takmičenja svih naših sportova apsolutno prenose na javnom servisu. Sama ta vidljivost smanjiće neregularnosti koje su svakako prisutne i koje su tema unazad jedno značajno vreme.

Vi znate da i pored velikih neregularnosti fudbalski klub "Novi Pazar" na moju i na radost svih mojih sugrađana je uspeo da izbori opstanak među najboljim fudbalskim klubovima naše zemlje i meni se lično čini da je ove godine to bilo najteže, iako je čini mi se Novi Pazar imao tim i igrače koji po kvalitetu prevazilaze brojne timove koji su u vrhu tabele.

Da su prenošene fudbalske utakmice fudbalskog kluba "Novog Pazara" za šta se ja svestrano zalažem i na šta sada pozivam građani ove države bi jasno videlu sa koliko neregularnosti, nepravde su predstavnici moga kluba morali da se bore i da pretrpe, videli bi kako vitešku i časnu sa ogromnim sportskim zalaganjem svaku svoju pobedu, Pazarci moraju dvostruko da zasluže.

Ovo je pobeda svih nas koji se trudimo da fudbalski klub "Novi Pazar" i drugi kolektivi našeg grada budu ne samo oaze lokal patriotizma i multietničnosti već, pre svega fer pleja i zdravog sportskog duha.

S toga, želim da poručim i mrziteljima fudbalskom kluba "Novog Pazara" uopšte Novog Pazara, pre svega onima koji dolaze sa tog prostora da ćemo mi na ovim principima ustrajati i da će još dugo, dugo gledati i fudbalski klub "Novi Pazar" i druge ligaške naše timove u prvoj ligi u najboljim takmičenjima ove države, a nadam se i u međunarodnim takmičenjima.

Svakako da je Novi Pazar i Sandžak uspeo da se tablira kao rasadnik mladih sportista, uspešnih sportista od Adema Ljajića preko Armina Sinančevića, Asmira Kolašinca, Hamada Međedovića, itd. i ja smatram, a verujem da je delite moje mišljenje da takvi ljudi moraju da imaju više mesta na Javnom servisu jer oni svojom životnom borbom, svojim zastupanjem ove države na najbolji mogući način u svetu sporta i ovde i van su najbolji primer kako treba da se ponašaju naša deca i svi mi u odnosu prema sportu i prema svojoj državi.

Hvala vam.

Pozivam se na član 105, da niko na sednici ne može da govori, i član 106. takođe, može da se govori o tački samo dnevnog reda o koji se vodi pretres.

Mi ovde vrlo često, kada nastupaju poslanici ove poslaničke grupe, uglavnom ne slušamo i ne čujemo ništa što se dodiruje za tačku dnevnog reda. Evo, danas smo imali manir da čujemo i vidimo kako nastupa predsednik ove poslaničke grupe, da apsolutno priča o stvarima koje nisu vezane za dnevni red.

Još jedan manir, da se optuže svi oni drugi politički, da kažem, protivnici na najgori način i da se stave u kontekst najgorih kriminalaca i da se praktično kraj iz koga dolaze predstavi na najprljaviji način. To je još jedan manir i nešto što smo upravo čuli, apsolutne neistine o načinu funkcionisanja ove političke stranke i o tome na koji način oni seju strah u Sandžaku, i na koji način su oni uvezani sa kriminalom, najbolje su pokazali rezultati izbora u Novom Pazaru gde su oni duboka opozicija, gde imaju duplo manje glasova od stranke koju predvodi Rasim Ljajić.

Tužno je što se ceo politički angažman ove stranke i upravo govor poslanika ove stranke svodi na blaćenje i lepljenje najružnijih etiketa svojim političkim oponentima, pre svega laži, neistine i poturanja na najgori mogući način.

Ja vas molim, kao predsedavajućeg, da ovakav manir nastupanja više ne dopuštate, jer to unižava, pre svega ovu Skupštinu, ali vređa pre svega i one građane koji su iz Sandžaka i koji na ovakav način moraju da slušaju nastupe ljudi koji dolaze iz tog kraja.

Pozivam se na član 109.

Moram da kažem narodnom poslaniku da je upravo slušao sebe mogao bi da čuje da sam ja upravo rekao sve ono što on potvrđuje. Nema šta da se opovrgava nešto za šta kažemo da je laž. Apsolutne laže koje smo čuli i neistine koje se sada brane nekakvim prijavama je ono što je on vrlo zlonamerno stavio u kontekst moje političke opcije i mog političkog lidera.

Ne mislim da su građani koji su glasali za njega, njega ni ovlastili da laže, iznosi lažne podatke o svojim sugrađanima. Mislim da o tome treba da ta politička opcija povede računa. Niti mislim da su građani koji su glasali za njih glasali da oni na ovakav ružan način i u ovakvom ružnom maniru prenose neko svoje nezadovoljstvo i frustriranost sa terena, odnosno iz Novog Pazara u ovaj visoki dom.

Jednostavno, njih građani Novog Pazara ne žele u vlasti i to pokazuje kontinuirano iz izbora u izbore. Uopšte kao neko ko je u političkom životu jako dugo, ne shvatam zbog čega i dalje oni tvrdo drže taj stav da laganjem, omalovažavanjem, stavljanjem u usta nečega što nije istina drugima, pokušavaju da izbore neki politički rezultat. To nije dobro ni za njih, a ni za građane koji glasaju za sve nas. Nije dobro za građane Novog Pazara, nije dobro za Novi Pazar da se ovako u njihovo ime nastupa. Na kraju, nije dobro ni za Srbiju kao našu zajedničku domovinu.

Molim vas da povedete računa o sadržaju govora, jer sadržaj govora poslanika koji dolaze iz te opcije nikada se ne poklapaju sa tačkama dnevnog reda. Devedeset posto njihovog govora nije vezano za tačku dnevnog reda. Molim vas, vodite računa o tome.

Uvaženi ministre, uvaženi premijeru pokrajinske Vlade, uvaženi gosti, danas je Dan sećanja na žene žrtve nasilja u porodici.

Naime, 18. maja 2017. godine, za samo 72 sata ubijeno je sedam žena u porodičnom nasilju u našoj državi. Taj trenutak je bio veliki alarm da naša Vlada ovaj dan proglasi Danom sećanja na žrtve nasilja u porodici, želeći da ukaže na jedan trend, jedan porast nasilja prema ženama u porodici, ne samo kod nas nego u celom svetu. I naravno da smo mi, poslanici SDP, naši funkcioneri, ali i kompletna naša koalicija, inicirala i stala iza ovakvog jednog plana.

Međutim, danas u svetu pored pandemije virusa imamo pandemiju i nasilja u porodici. Nažalost, iako izveštaji MUP-a naše države prikazuju da imamo manji broj prijava, ipak po broju poziva na SOS telefona i po prijavama organizacijama koje se bave zaštitom žena koje su ugrožene ovim nasiljem imamo skoro trostruko povećanje i to je trend koji postoji i u Francuskoj i u Velikoj Britaniji i u drugim zemljama.

Mi smo kao država usvojili tri odlična i izuzetna zakona koji pokušavaju da spreče ovu izuzetno lošu, kataklizmatičnu pojavu u našem društvu, a to su Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, Zakon o sprečavanju diskriminacije i Zakon o rodnoj ravnopravnosti. Ovo sam napravio digresiju da bih ukazao na značaj ovih zakona danas, jer su diskriminacija i neravnopravnost osnovni preduslovi za nasilje koje za njima usledi.

Stoga mislim da su ovi zakoni jako bitni za naše društvo i da ih trebamo podržati, jer nam daju osnovne poluge da sprečimo i nasilje u porodici, ali i da smanjimo rodno zasnovanu diskriminaciju, kao i diskriminaciju po svakom drugom vidu, koja je, nažalost, prisutna u našem društvu.

Prošle nedelje, u petak, u organizaciji Poverenika za rodnu ravnopravnost, imali smo poseban izveštaj o diskriminaciji starijih osoba ovde, slušanje, i ja kao neko koji dolazi iz unutrašnjosti gde je posebna posvećenost prema starijima, bio sam zgranut podatkom da drugi osnov za prijavi Povereniku jeste diskriminacija naših starijih građana. Mi smo društvo koje stari i želim ovim podatkom da vam ukažem na značaj Zakona o diskriminaciji.

Ako su rasizam i antisemitizam bili dominantni oblici diskriminacije u prošlom veku, ejdžizam je dominantniji i mogao bi postati najprisutniji oblik diskriminacije u 21. veku. Ejdžizam su stereotipi, predrasude i diskriminacija zbog godina starosti, a sam termin skovao je jedan lekar, želeći da ukaže na dolazeću plimu diskriminacije prema starijim osobama.

Posebno svi mi koji se danas borimo za vladavinu prava, pravdu, ravnopravnost i očuvanje individualnih sloboda, koje su temelj naše demokratije, imamo obavezu da te temelje učvrstimo i nastavimo dalje u izgradnju naše Srbije kao otvorenog demokratskog i tolerantnog društva koje građanima garantuje ostvarivanje jednakosti pred zakonom, ali ide i korak dalje i stvara uslove za istinske šanse za sve građane i građanke svih generacija, bez obzira na pol, versku, nacionalnu, etičku pripadnost, imovno stanje ili bilo koja druga svojstva.

Na kraju, na arapskom jeziku reč žena se kaže „elmerah“, što je izvedenica iz arapske reči „el mirah“, koja se prevodi kao ogledalo.

Koliko god ljubavi ili mržnje muškarac pokaže prema ženi, toliko će mu ona uzvratiti, nalik ogledalu koje vam pokazuje onakvim kakvim ste i onakvim kakvim zapravo jeste. Hvala.

Uvažene koleginice i kolege, da se vratimo na konkretna slova ova dva jako bitna zakona koji su danas pred nama. Meni je drago što je ministarka, mogu reći, poprilično opširno, ali što kaže naš narod - u sredu, pogodila i rekla sve ono, većinu stvari koje bih rekao i ja.

Evolucija ljudskih prava ima svoj tok i ne završava se ni danas ni ovde, pa je to stvar i sa terminima. Lepo je ministarka rekla da krajem 19. veka ili početkom 20. veka, da ste nekom rekli da žene mogu slobodno da glasaju to bi za njih bilo potpuno neprihvatljivo. To je bila stvar muškaraca. Muškarci su mogli i imali tu slobodu, ali kao što reče jedan kolega, kada bi se vratili malo u antiku videli bi da i tu ni muškarci nisu bili ravnopravni između sebe. Neki su bili robovi, neki su bili robovlasnici i ulaganje, inoviranje, praćenje savremenosti, a sve u cilju podizanja nivo ravnopravnosti između bilo koga, a pogotovo rodne je nešto što je normalan prirodni tok i nešto što je za pohvalu.

Nisam čuo nijednu konkretnu stvar koja bi me ubedila da ne glasam za ova dva zakona, niti sam video nijedan amandman koji, eto, prethodni govornici su izneli da imaju neke zamerke i da bi želeli da imaju bolje slovo ovog zakona, ja nisam video te amandmane, a znamo da je to put da popravljamo ovaj zakon.

U svakom slučaju, želim da kažem da od 2009. godine traje ova, da kažem, naša zakonodavna borba i ne mogu da ne podsetim da je za vreme ministra Rasima Ljajića, dok je bio ministar za rad i socijalnu politiku, usvojen prvi zakon, pošto ste vi nas vratili malo u Vojvodinu nešto moramo i mi da kažemo, da zaista kao socijaldemokrate smo posvećeni ravnopravnosti između polova, ali i ravnopravnosti između svih drugih ljudi. Mislim da smo oštro protiv svakog vida diskriminacije i to ako hoćete ozbiljno da pročitate ove zakone će vam biti jasno. Sam njihov naslov dovoljno govori i opisuje njihovu sadržinu.

U svakom slučaju, ovo jeste mesto gde suprotstavljamo svoja mišljenja i ja lično, ukoliko neko uspe da me ubedi do kraja ovog našeg debatovanja, sam spreman da promenim svoje mišljenje. Srbija danas ima zakonodavni okvir u borbi protiv diskriminacije, ravnopravnosti polova koji je u značajnoj meri usaglašen već sa međunarodnim standardima i ne doživljavam zaista sugestije i, da kažem, savete naših evropskih partnera kao nekakvo uslovljavanje.

Međutim, rodno zasnovana diskriminacija, kao i diskriminacija po drugim osnovama je i dalje prisutna, to sam rekao i malopre i zato je vrlo važno da se pristupi daljem unapređenju propisa i da se na jedan viši stepen podignu principi rodne ravnopravnosti i jednakosti.

Zakon o rodnoj ravnopravnosti treba da obezbedi ambijent u kome se poštuju, pre svega, različitosti. Uvažavajući sve specifičnosti različite rodne uloge muškaraca i žena jasno je da žene i muškarci jesu različiti, ali ne smeju biti neravnopravni. Naš cilj jeste da gradimo društvo u kome će svi naši građani bez obzira na pol imati jednake šanse da se obrazuju i zapošljavaju, da se poštuju njihova radna prava, a naročito da imaju jednaku zaradu i za rad iste vrednosti, da budu aktivni učesnici u političkom i sindikalnom životu, da učestvuju u organima upravljanja, da imaju isti položaj u oblasti sporta, kulture, pristup uslugama itd. O tome govore ovi zakoni koji su danas pred nama. Apsolutno ni o čemu drugom.

Danas imamo dovoljno statističkih podataka istraživanja da ne možemo a da ne vidimo da muškarci i žene nemaju iste mogućnosti i da su žene u različitim oblastima i dalje u neravnopravnom položaju.

Međutim, ovaj zakon nema za cilj jedino i isključivo unapređenje položaja žena. Poštovanje principa rodne ravnopravnosti doprinosi boljem kvalitetu života i blagostanja za sve i za žene i za muškarce. Vi niste malopre bili prisutni, ja sam rekao jednu stvar šta u stvari i kako se na arapskom kaže žena, da je to i u stvari izvedenica od prevedenih ove reči - ogledalo i da se naša ljubav reflektuje, ogleda, ali i naše ulaganje u žensko i preduzetništvo ideje, inovacije. Mogu da vam kažem po svojem iskustvu u medicini da žene danas nose zdravstveni sistem Srbije i da sam ja najveće svoje znanje prikupio upravo od žena. To je cela istina. Naravno, učio sam i od muškaraca. Daleko od toga.

Međutim, ovaj zakon, kažem, veća rodna ravnopravnost bi imala pozitivne efekte i na ekonomski i socijalni razvoj društva, rast bruto dohotka, povećanje nivoa zaposlenosti i produktivnosti, smanjenje siromaštva.

Prema istraživanju koje je sproveo Evropski institut za rodnu ravnopravnosti proizilazi da bi unapređenje rodne ravnopravnosti do 2050. godine dovelo do povećanja bruto društvenog dohotka po stanovniku u EU za 6,1%, do 9,6% i do otvaranja još 10,5 miliona radnih mesta do 2050. godine. Ovo su konkretne činjenice šta mi se sa svojom ljudskošću dobijamo, šta mi ravnopravnošću dobijamo jer zaista žene su veliki potencijal za naše društvo.

Takođe, ovaj Predlog zakona ne predstavlja pretnju po očuvanje porodice, to nikako, niti porodičnih vrednosti. Veće učešće žena na tržištu rada, ravnomernija podela neplaćenog rada između žena i muškaraca, bolja zaštita zaposlenih žena koje neće odlagati rađanje zbog straha od gubitka posla svakako doprinose planiranju porodice, povećanju nataliteta i u potpunosti su u skladu sa ciljevima naše populacione politike.

Uvođenje rodne ravnopravnosti u obrazovanju, učenje od najranije uzrasta o međusobnom poštovanju polova, nenasilnom načinu rešavanja konflikata, sprečavanju nasilja stvara temelj za razvoj zdravih porodičnih vrednosti. U cilju postizanja rodne ravnopravnosti važno je obezbediti i proaktivnu ulogu muškarca, odnosno muškaraca jer rodna ravnopravnost ne podrazumeva promene koje će se desiti na štetu muškaraca, već naprotiv promene u korist svih.

Važeći Zakon o ravnopravnosti polova je na snazi od 2009. godine. Njegov zadatak bio je pre svega podizanje nivoa znanja o značaju rodne ravnopravnosti, promovisanje koncepta jednakih mogućnosti. Kažem, u tome smo mi socijaldemokrate odigrali jednu od ključnih rola, a to u tom trenutku je bilo jako teško, ali moram da kažem da je u tom trenutku imalo još mnogo nerešenih problema koje je ova država imala, ali smo mi, odnosno naš lider smeli da se uhvatimo u koštac sa njim.

Možemo se složiti u oceni da ovaj zakon u datom trenutku je ispunio svoja očekivanja, naročito u pojedinim oblastima, a jedna od tih oblasti jeste i učešće žena u političkom životu.

Narodna skupština je dobar primer i spadamo među parlamente sa najvećim brojem žena, 99 od ukupno 250 narodnih poslanika, odnosno 39,6%. U smislu Predloga zakona o rodnoj ravnopravnosti, uravnotežena zastupljenost polova postoji kada je zastupljenost jednog od polova između 40 do 50% u odnosu na drugi pol i moram da kažem da mi koristimo u zakonu manje zastupljeni pol i na taj način izbegavamo i formulacije slabijeg pola i sve ono što ne bi bilo dobro u konotaciji, koju želimo da kažemo nešto bi mogli da izazovemo.

Dalje, Predlogom zakona se definišu opšte i posebne mere za unapređivanje ravnopravnosti u različitim oblastima, kao što su rad, zapošljavanje, samozapošljavanje, socijalna i zdravstvena zaštita, obrazovanje, informaciono-komunikacione tehnologije i druge oblasti. Posebno bih se osvrnuo na oblast rada i zapošljavanja. To je ključna stvar. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz Publikacije – žene i muškarci u Srbiji 2020. godine najveći rodni jaz na tržištu rada kada je reč o zaposlenosti zabeležen je u kategoriji lica između 55 i 64 godine, gde je stopa zaposlenosti žena 40,5%, a stopa zaposlenosti muškaraca 60,8% i to je nešto sa čim se mi moramo suočiti.

Ja sam pominjao, ali o tome ću kasnije, sve ono šta smo mi kao Odbor i šta želimo u saradnji sa vama koji zaista imate jednu dobru inicijaciju da rešavamo, ali ovo je jedno od ključnih pitanja.

U navedenoj publikaciji se navodi, bez obzira na to, da li su zaposleni ili ne, žene u odnosu na muškarce dvostruko više vreme rade u kući. Znači, bez obzira da li su zaposlene ili ne, žene duplo vremena više rade u kući, a upola manje vremena provode na plaćenim poslovima. Konstatuje se da se za zaposlene žene rad u kući postaje nešto kao druga smena.

U Predlogu zakona upravo oblast rada i zapošljavanja sadrži niz mera za obezbeđivanje jednakih mogućnosti žena i muškaraca kao i osetljivih društvenih grupa.

Kao naročito osetljive grupe prema kojima se predviđa preduzimanje podsticajnih mera navodi se između ostalih trudnice, porodilje, žrtve nasilja u porodici i rodno zasnovanog nasilja. Starije osobe i osobe sa invaliditetom, kao i pripadnici Romske nacionalne manjine, ali i osobe drugačije seksualne orjentacije i rodnog identiteta.

Neplaćeni rad u kući i na poljoprivrednom imanju se predviđa kao osnov za sticanje zdravstvenog osiguranja, ako lice nije zdravstveno osigurano i po drugom osnovu.

Značajan deo odredbi zakona odnosi se na mere za suzbijanje i sprečavanje svih oblika rodno zasnovanog nasilja, nasilje nad ženama i nasilja u porodici. Ovim se dalje usaglašavamo sa Instambulskom konvencijom, a polazeći od GREVIO izveštaja. Predviđene su i usluge podrške za žrtve nasilja kao što su psihosocijalna i pravna pomoć, socijalna i zdravstvena zaštita, nacionalni sos telefoni, sigurni smeštaj u prihvatilištima, lekarski i laboratorijski pregledi. Predviđeno je i uvođenje programa za lica koja su izvršila nasilje radi usvajanja nenasilnog modela ponašanja.

Ovi programi za počinioce nasilja sprovode se u zakonom propisanim uslovima i uz osiguranje da žrtve nasilja budu od primarnog značaja.

Konkretne stari sam naveo i mislim da je svaki od ovih jedna činjenica više da vas ubedi da su ovo dobri zakoni koje treba podržati i nikako i ništa drugo osim ovog.

U pogledu Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije definišu se novi pojmovi, kao što su navođenje na diskriminaciju i segregacija. Ja mislim da je to jako aktuelno, da o tome treba posebno da povedemo računa i svakako se vrši usaglašavanje definicije posredne diskriminacije sa zakonodavstvom koje je u EU, ja nemam ništa protiv toga. Ja mislim da znanje i dobro pravo jesu u EU svakako nisu na Kamčatki ili u Južnoj Americi.

U vezi izbora Poverenika, obzirom da se ovaj zakon bavi time, i kako bi se obezbedio kontinuitet u radu, predviđeno je da Narodna skupština započinje postupak izbora novog Poverenika tri meseca pre isteka mandata Poverenika.

Ovlašćenje za podnošenje pritužbe Povereniku, pored lica koje se smatra da je pretrpelo diskriminaciju, imaju i organizacije ili udruženja koja se bavi zaštitom ljudskih prava pod uslovom utvrđeni ovim zakonom, kao inspekciju u skladu sa zakonom kojim se uređuje inspekcijski nadzor.

Verujte mi, ja sam pročitao ovaj zakon nekoliko puta i nigde nisam video da Poverenik učestvuje u suđenju niti u krivičnom gonjenju, niti u bilo kojoj stavki koju sprovodi naše zakonodavstvo.

I, voleo bih da eto još jednom i vi to pojasnite, ali svakako smatram da je Poverenik izuzetno značajan za naše društvo i to je pokazao kroz sve ove godine otkada postoji, Poverenica u ovom slučaju, pre svega jednom zaista svojom aktivnošću. Upravo ste spomenuli, eto u petak smo imali izveštaj o diskriminaciji starijih osoba. Ja, opet kažem kao neko ko dolazi iz jedne tradicionalne sredine, gde posebnu pažnju vodimo o starijima, sam se iznenadio da se na drugom mestu nalazi po pritužbama upravo to, jer verovatno neki ljudi smatraju, ako su mladi da oni stari ljudi koji su upravo stekli ovo sve što imamo danas, ne zavređuju toliku pažnju kako misle ti mladi ljudi da zavređuju.

To je nešto što je neprihvatljivo za naše društvo i to upravo rešavamo pored svega onoga što ste vi kroz divne primere za slepe ljude, za ljude koji su sa hendikepom koji nemaju pristup ni bolnici zbog nekih stvari koje mi upravo uređujemo ovim zakonima o diskriminaciji. Apsolutno ne vidim ni jedan razlog da se ne usvoji niti jedan, niti drugi zakon. I, stojim na tome da ću promeniti svoje mišljenje ukoliko me neko argumentima ubedi u suprotno.

Prema tome, cilj ovog zakona jeste da unapredimo zakon u pravni okvir u cilju stvaranja društva jednakih šansi. Verujem da ovi zakoni predstavljaju korak napred u razvoju ljudskih i manjinskih prava i stoga je Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova predložio, mi smo imali sednicu u petak, imali smo između sebe plodnu debatu i predložili smo Narodnoj skupštini da ovaj zakon prihvati, ove predloge, naravno da prihvati zakon u načelu, jer mislimo da su zakoni dobri i da unapređuju naše društvo u pravu ljudskih prava i mislimo, da mi kao socijaldemokrate, obzirom da sad pričam kao predstavnik moje poslaničke grupe, ćemo svakako ove zakone u danu za glasanje podržati.

Uvažene koleginice i kolege, uvaženi zemljaci koji gledate ovu Skupštinu, podsetiću vas da se nalazimo u zadnjoj sedmici svetog meseca Ramazana, kada su muslimani posebno posvećeni molitvi, posebno posvećeni činjenju dobrih dela i solidarnosti.

Međutim, ovaj harmonični, lepi trenutak za sve Muslimane, preseklo je i uzbudile su zaista ružne scene koje dolaze iz Jerusalima, gde se strašan teror i nasilje sprovodi i sprovedeno je nad vernicima u velikom kompleksu, velikom islamskom centru Al-Aksa.

Situacija zaista preti da eskalira. Već je veliki broj poginulih Palestinaca i dece u ovom brutalnom napadu. I ovo je nešto što je osudio ceo kulturni i ceo savremeni svet. Pogledajte izjave i od Putina, od svih drugih velikodostojnika, pa i od Bajdena, osuđuje se nasilje. Osuđuje se sprovođenje političkih, da kažem, ciljeva na nasilan način.

U osnovi je želja da se upotrebom sile i nasilja ostvare politički ciljevi i nametne političko rešenje od strane izraelskih vlasti, a to je okupacija Jerusalima, koji je danas zajednički grad svih onih koji žive tamo, a to su, podsetiću vas, Izraelci i Palestinci. Ali, Palestinci nisu samo muslimani, nego je jako brojna i pravoslavna, da kažem, konfesija, koja je druga po brojnosti i koja takođe godinama unazad trpi zaista velike pritiske i nema mogućnost da ostvari svoja opšta prava, opšte ljudsko pravo na život i na sprovođenje verskih obreda.

Izraelci protivno odluci Saveta bezbednosti UN, kažem, na silu žele da okupiraju ceo Jerusalim i da ga proglase za glavni grad Izraela.

Ja duboko verujem u onu Monteskjeovu tezu da kada se pojavi mnogo zla u jednoj državi ili na zemlji, treba vera i religija je ta koja treba da da mnogo razloga za pomirenje.

Stoga pozivam sve verske zajednice u našoj državi, pozivam sve organizacije koje se bave očuvanjem ljudskih prava u ovoj državi, da osude svako nasilje, pogotovo ovo nasilje nad civilima i ovaj teror koji se sprovodi u Jerusalimu i da apeluju na mir i pravedno rešenje koje je svima na interes.

Mir u Palestini i pravedno rešenje palestinskog pitanja je ključ ne samo stabilnosti Bliskog istoka, već dobrih i kvalitetnih međureligijskih odnosa u celom svetu.

Naravno, želim i da podsetim sve vas da se danas slavi jedan od nacionalnih praznika Bošnjaka u ovoj državi, to je Dan nacionalne zastave, koja je simbol, da kažem, nacionalnog jedinstva Bošnjaka i željom za prosperitetom, ali ono i svedoči, ovaj praznik tradicionalnim, dobrosusedskim odnosima i saradnji Bošnjaka sa drugim nacionalnim zajednicama na ovim prostorima.

Stoga želim da Bošnjacima čestitam ovaj praznik, u želji da doživimo zajedničku prosperitetnu budućnost u ovoj državi zajedno. Hvala.

Uvažena ministarko, uvažene koleginice i kolege, čuli ste da je pre par dana u Engleskoj, u Londonu, na izborima za gradonačelnika ponovo pobedio gospodin Sadik Kan, sin pakistanskih migranata, koji je odrastao u socijalnom stanu. Dobio je 55,2% glasova i ostao tako stari-novi gradonačelnik ove velike metropole. A nije mu bilo lako.

Ovaj uvod napravio sam da vam kažem da je on pobedio sa jednom porukom, sa jednom maksimom, stalnim ponavljanjem – zapošljavanje, zapošljavanje, zapošljavanje. I jednom realnom politikom, kojom je uspeo da očuva radna mesta, da zaposli veliki broj ljudi u Londonu, u trenutku kada je London gubio i kada mu je kovid zadavao zaista snažne udarce.

To jeste i maksima Socijaldemokratske partije. Za nas, zapošljavanje i bilo koji zakon koji se tiče zapošljavanja i svaki trud u zapošljavanju i stvaranju novih radnih mesta, bavljenje radnicima, njihovim pravima i njihovim standardom, na kraju, je krucijalno pitanje.

Pred nama je zakon koji se bavi zapošljavanjem i ja moram da kažem da iako ima male izmene, one su jako bitne, obzirom da definiše strateške dokumente i akcione planove koji ih prate, odnosno određuje dužinu na koliko će oni važiti. Odsad će važiti šest godina, strateški planovi, a akcioni planovi će biti donošeni na tri godine.

Želim da kažem da se ovim zakonom podstiče decentralizacija lokalne samouprave, što me dodatno raduje, obzirom da će i lokalne samouprave praviti svoje planove. U dosadašnjoj praksi Nacionalni akcioni plan zapošljavanja bio je osnov za donošenje lokalnih akcionih planova i zajedno su predstavljali instrumente za planiranje i sprovođenje mera aktivne politike, odnosno unapređenje stanja u oblasti zapošljavanja.

Lokalni akcioni planovi omogućili su da se prepoznaju specifične potrebe teritorijalne autonomije, odnosno lokalne samouprave, koji na svoj način i u skladu sa svojim mogućnostima planiraju mere i aktivnosti za unapređenje stanja na lokalnom tržištu rada, čime se, naglašavam, podstiče decentralizacija lokalne samouprave.

Zbog ovoga, mi ćemo ovaj zakon, kao i ostale zakone, u danu za glasanje podržati zdušno.

Uvažena predsedavajuća, gospodine Pantiću, uvažene koleginice i kolege, u novije vreme pitanje vladavine prava, naročito je aktuelizovano kao jedan od osnovnih političkih kriterijuma u procesima evropskih integracija ili pristupanje EU. To automatsko povezivanje reforme pravosuđa sa evropskim integracijama, po meni je sasvim pogrešno jer se radi o suštinskom interesu svih naših građana da budu zaštićeni pred sudom.

Naravno da uvažavam i poglede sa strane i sugestije koje imaju naši evropski partneri, ali mislim da je jako značajno i za mene i od odsudnog značaja to što o našem pravosuđu i o putu, načinu i smeru u kojem treba da se reformiše naše pravosuđe misle naši građani. Mislim da naše pravosuđe praktično treba da bude okrenuto njima.

Kakav je stav naših građana, uopšte u pravosuđu, šta oni misle o našem pravosuđu, koje su slabosti i koje su vrline našeg pravosuđa prikazano je u polaznom Izveštaju o praćenju stanja u pravosuđu za 2020. godinu. Prošle nedelje je bilo prikazivanje ovog Izveštaja, koji je rezultat rada 12 organizacije civilnog društva i strukovnih udruženja u Srbiji u poslednjih godinu dana i sagledava ključna pitanja i probleme sa kojima se suočavaju naši građani u pristupu pravdi. Veliki doprinos ovog Izveštaja je to što je, čini mi se, po prvi put stanje u našem pravosuđu posmatrano iz ugla građana, ne sa ptičije perspektive, nego iz ugla korisnika i koji su to pojedinačni problemi sa kojima se naši građani susreću danas.

To je, još jednom kažem, prvi Izveštaj koji polazi iz percepcije građana u pogledu rezultata reformi i pravosuđa, koliko je zapravo pravna pomoć dostupna, koliko su sudovi efikasni i koliko je kaznena politika pravična i to je ono o čemu su odgovarali građani naše države. Zapravo, reč je o sedam osnovnih stavki na koje su oni odgovarali, a to su pravna pomoć, odnosno njena dostupnosti, kako rekoh, pristup podacima i transparentnost sudova i tužilaštva, pristup sudovima, sudska efikasnost, etika u sudstvu, pristup pravdi i krivici i pristup pravosudnim organima.

Kako bi se izgradio odnos poverenja građana i pravosuđa u celini, potrebno je otklanjanje osećaja pravne nesigurnosti, jačanje uverenja da sud sprovodi zaštitu prava i slobodu građana, da nije izložen uticajima i da svojim postupanjem i odlukama učvrsti princip vladavine prava u svakoj pojedinačnoj situaciji. Ovakav će pristup dati vidljive i opipljive rezultate.

Moram da kažem da su rezultati ovog Izveštaja jako zanimljivi i ukupan rad našeg pravosuđa građani naše države vide i ocenjuju na skali od 1 – 5, ocenom broj 3. Znači da postoji jedno poverenje i da postoji pozitivno mišljenje o radu sudova. Kada kažem tri to znači dobar. Naravno, može da bude mnogo bolji. Ali, različito su ocenjene neke stvari. Građani su najmanje zadovoljni krivičnim procesima i najlošije ocenjena kaznena politika u oblasti pristupa pravdi i krivici, dok se mnogo bolje ocenjuje rad notara, npr. sa ocenom 4.

To meni ukazuje da rasterećenje naših sudova i oslobađanje pravosuđa od nekih tema, od nekih aktivnosti koje dodatno opterećuju rad sudija i stvaraju dodatan pritisak na sudove, treba učiniti nekom drugom vrstom postupka ukoliko za to postoji pravna mogućnost.

Smatram da ovaj polazni Izveštaj o praćenju stanja u pravosuđu za 2020. godinu treba da posluži kao iskrena smernica Vladi Republike Srbije i Ministarstvu pravde, koji mogu da osete puls naših građana, odnosno kako vide dosadašnje rezultate reforme pravosuđa. Jako bitno i podvlačim značaj ovog mišljenja, jer vi znate, pravnici, iako ja nisam pravnik, da i pravni sistem treba da ima odlike i pokupi odlike i tradicije i realnih problema koje imamo na našem terenu. Znači, treba da je mera terena na kome donosi presude i da se odlikuje prema terenu i prema tradiciji, i prama stanovništvu kojima sudi.

Još jednom moram da kažem da vladavina prava predstavlja centralnu temu više ciklusa reformi pravosuđa u Srbiji, proces koji teče gotovo u kontinuitetu protekle dve decenije, u nekoliko etapa koje su obeležile značajne zakonodavne, personalne i institucionalne promene.

Danas razmatramo Predlog odluke o izboru sudija koji se biraju prvi put na sudijsku funkciju i drago mi je kako znamo da sudovi duži vremenski period se suočavaju sa nedostatkom kadrova i da ima oko 400 upražnjenih sudijskih mesta godišnje, tako da su učestali i predlozi koje imamo ovde u Skupštini jako dobar način da se ova mesta popune.

Danas razmatramo izbor 89 sudija osnovnih sudova i 27 sudija za prekršajne sudove. Povećan broj postupajućih sudija neće otkloniti sve nedostatke, ali svakako će postići ubrzano rešavanje starih predmeta suđenja u razumnom roku, odnosno efikasnijem radu sudova uopšte.

Lično sam zaista stava da ne postoji demokratija i u onom svom najrazvijenijem obliku tamo gde ne postoji razvijeno pravosuđe.

Znate kada je formirana demokratija nije je formirao samo Perikle, znamo njegove stavove. Među osnivačima demokratije je bio i Eshil koji je insistirao da je demokratija stalna i konstantna borba protiv nečega što on zove preterivanje. Mislim da glavna karakteristika u moralu ovih ljudi koje danas biramo treba da bude da to budu ljudi koji su uravnoteženi, ljudi koji imaju svoj lični integritet i naravno jednu vrhunsku profesionalnost koju su dokazali kroz svoj praktičan rad, ali i svoje studije.

Stoga želim da kažem da smo mi radosni da ćemo moći da izaberemo kao socijaldemokrate još jedan broj sudija i da uposlimo praktično te ljude u uspostavljanju pravde u našoj državi. Hvala vam.