Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, MUP je, pre svega, pokazalo angažovanje u borbi protiv kriminala koji je na zavidnom nivou i daje rezultate.

Tu je, pre svega, borba protiv organizovanih oblika kriminala. Poboljšani su rezultati u otkrivanju krivičnih dela u vezi sa opojnom drogom i to za više od 20% u odnosu na prvu polovinu 2017. godine.

Što se tiče organizovanih oblika privrednog kriminala, uhapšeno je više lica osumnjičenih za falsifikovanje isprava, pranje novca, poresku utaju i podnete su krivične prijave.

Ono što bih istakla kao krupan korak i naročito važno jeste činjenica da je od 1. marta započeo rad novoformiranog Odeljenja za borbu protiv korupcije i istovremeno su počeli sa radom regionalni centri za borbu protiv korupcije u Beogradu, Novom Sadu, Kraljevu i Nišu.

Inače, za 9,6% je manji broj krivičnih dela u drugom kvartalu 2018. godine u odnosu na taj period 2017. godine. Visok je i procenat rasvetljavanja krivičnih dela sa nepoznatim izvršiocem iznosi 48,9%. Stopa opšteg kriminala manja je za čak 7,8%. Manji je broj krivičnih dela protiv imovine za oko 14%. Povećano je otkrivanje krivičnih dela nedozvoljene proizvodnje, držanja, nošenja i prometa oružja za 30%. Evidentirana je niža stopa maloletničkog kriminala za 19,4% u odnosu na isti period prethodne godine, odnosno na prvu polovinu 2017. godine.

Dakle, malo je vremena koje ja sada imam da iznesem sve rezultate MUP. U svakom slučaju, sigurna sam da su i ovi predlozi koji su pred nama u raspravi u pojedinostima kvalitetni i ja ću svojim kolegama iz poslaničke grupe SNS te predloge i podržati u danu za glasanje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, kada već govorimo o Predlogu zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, ja sam želela da pomenem projekat prekogranične saradnje i saradnju gradske opštine Niška Banja sa jednom opštinom iz Bugarske, a to je opština Kostenec. Projekat se odnosi na zajedničko upravljanje rizicima u regionu. Ukupna vrednost projekta je 583.732 evra. Projekat se finansira iz IPA programa, a subvencije EU su u iznosu od preko 496 hiljada evra.

Nažalost, u ovoj godini je već dva puta uvedena vanredna situacija na teritoriji gradske opštine Niška Banja, i to zbog izlivanja reka i mutne vode koja nije bila dozvoljena za piće. Imali smo i situacije u kojima je trebalo toliko hitno reagovati da čak kad bi iz Niša, koji je jako blizu, stigle ekipe, dragoceno vreme bi bilo izgubljeno.

Kroz ovaj projekat gradska opština Niška Banja je dobila specijalizovanu opremu za reagovanje u kriznim situacijama, i to terensko vozilo Amarok, na kome je implementiran sistem za gašenje požara, ličnu opremu za pet osoba za reagovanje u kriznim situacijama, pumpe za mulj, čamce sa motorima i prikolice za njih, dron za osmatranje i kompletnu opremu za video nadzor koja podrazumeva osam kamera i opremu za nadgledanje čak i iz prostorija same gradske opštine.

Pored ove opreme, ovaj projekat će učiniti da će Niška banja sredstvima iz EU dobiti i lokalni akcioni plan zaštite od požara, sa deset obučenih ljudi koji će biti spremni za reagovanje u kriznim situacijama.

Glavni cilj ovog projekta je da se na teritoriji gradske opštine Niška banja oformi dobrovoljno vatrogasno društvo koje će moći da reaguje u slučajevima poplava i požara na teritoriji te gradske opštine. Takođe, moći će i da priskoče u pomoć partnerskoj opštini Kostenec u Bugarskoj.

Strategija gradske opštine u borbi sa kriznim situacijama je svakako preventiva, ali i brzo i efikasno reagovanje. Osnovni cilj budućeg dobrovoljnog vatrogasnog društva će biti da prvi izađu na teren, po potrebi sa specijalizovanim vozilom, da lokalizuju požar, da spreče njegovo dalje širenje dok ne stigne vatrogasna služba ili da u slučajevima poplava prvi stignu na lice mesta i preduzmu neophodne mere u cilju spasavanja ljudstva i materijalnih dobara.

Ove kamere koje su postavljene su postavljene tako da svakodnevno prate kritična mesta toka voda i šumu. Upravo zahvaljujući ovom projektu, nadležne službe će pravovremeno reagovati i zaštiti živote ljudi, materijalna dobra, ali i prirodna dobra na teritoriji gradske opštine Niška banja. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, moj amandman se odnosi na razvoj Sektora za vanredne situacije i, naravno, kada govorimo o Predlogu zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju u vanrednim situacijama, možemo govoriti u smislu sveobuhvatnog razvoja Republike Srbije, uzimajući u obzir veliki značaj ove oblasti.

Jako je važno što će odredbe biti usklađene sa realnim potrebama zaštite i spasavanja stanovništva i materijalnih dobara od elementarnih i drugih nepogoda. Takođe, preciznije definisanje pojedinih odredaba uticaće na to da primena zakona bude efikasnija.

Potrebno je da svi subjekti znaju svoja prava i obaveze, a naročito je potrebno da svi subjekti koji učestvuju u takvim akcijama znaju kakve su posledice u koliko se ne ispoštuju odredbe zakona. Naravno, pravne norme koje su implementirane preuzete su iz međunarodnog prava ili su preuzete iz nacionalnih zakonodavstva nekih od zemalja članica EU i svakako će predstavljati najviši standard u normiranju oblasti koje za predmet imaju upravo zaštitu života, integriteta, prirodnih dobara ili svojine.

Predložena rešenja imaju za cilj sveobuhvatno normiranje preventivnih mera i aktivnosti radi smanjenja rizika od katastrofa, efikasno reagovanje u slučaju nastupanja elementarnih i drugih nepogoda, kao i efikasno otklanjanje posledica da bi se u najkraćem roku obezbedili oporavak i normalizacija uslova za život i rad na području koje je pogođeno nekom nepogodom. Najvažnije je obezbediti visok stepen bezbednosti građana, a u prilog čemu ide i novina koja se odnosi na međunarodnu saradnju, kako u oblasti prevencije, tako i u oblasti otklanjanja posledica, odnosno razmene humanitarne pomoći. Akcenat je stavljen na zaštitu ranjivih grupa i na oblast rodne ravnopravnosti. U prvi plan stavljeni su principi, mere i aktivnosti koje se odnose na jačanje otpornosti pojedinaca, ali i zajednice na posledice nepogoda i na veću spremnost na reagovanje u slučaju dešavanja nepogoda ili katastrofa.

Sada bih želela da istaknem i plan smanjenja rizika koji se donosi za period od tri godine za nivo Republike, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave. Cilj je preduzimanje preventivnih mera i obezbeđenje finansijskih sredstava za izvođenje infrastrukturnih radova u cilju smanjenja rizika od neke nepogode ili opasnosti.

U vezi sa tim je i određivanje zone rizika upravo u cilju preventivnog delovanja. Na primer, u nekim područjima može se zabraniti gradnja ukoliko je to područje takvo da postoji visok stepen sumnje ili izvesnosti da će nastupiti neotklonjive posledice po živote ljudi ili po materijalna dobra.

Moram da napomenem, a to je nešto što je jako potrebno da za sada nemamo jedinstvenu bazu podataka o rizicima na prostoru Srbije i zbog toga bih upravo želela da pohvalim uvođenje registre rizika koji će sadržati sve podatke za sve vrste rizika za celokupnu teritoriju Srbije. Ti podaci će u jednom delu biti dostupni svim građanima, ali u drugom delu naravno, neki specifični podaci biće dostupni samo određenim državnim organima.

Uzevši sve ovo u obzir, smatram da treba podržati ovaj predlog zakona u danu za glasanje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o kome ću najpre govoriti jeste Predlog zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, jer je pre svega jako veliko interesovanje građana za donošenje ovog zakona, ali sa druge strane govori se i o novom zakonu koji će na konkretan i kompletan način rešiti pitanje besplatne pravne pomoći.

Mi se sada nalazimo u situaciji kada besplatna pravna pomoć nije na jednak način dostupna svim građanima ili nije uopšte dostupna nekim građanima, nalazimo se u situaciji kada ne postoje podaci koji bi omogućili uspešno upravljanje sistemom besplatne pravne pomoći, kada ne postoji kontrola kvaliteta pruženih usluga, a sa druge strane pružaoci usluga besplatne pravne pomoći nisu dovoljno motivisani.

Sve su to znaci da što pre treba izgraditi normativno pravni okvir sistema besplatne pravne pomoći. Naravno, donošenjem ovog zakona će se stvoriti neki novi troškovi za državu, pa i sa te strane treba sagledati problem. Dakle, biće novih troškova za obavljanje administrativnih poslova u samom ministarstvu, ali i na ime isplate naknade za pružanje usluga besplatne pravne pomoći. Izvori iz kojih će se finansirati besplatna pravna pomoć biće budžet Republike Srbije, budžeti jedinice lokalne samouprave, ali u ovom predlogu je dato rešenje da to mogu biti neki drugi izvori, kao što su npr. donacije.

Ono što bih istakla u ovom trenutku jeste da će se za pružanje sekundarne besplatne pravne pomoći, da će ta isplata ići na teret budžeta Republike Srbije 50% i 50% na teret budžeta jedinica lokalne samouprave, što i dalje govori da Vlada Republike Srbije vodi računa o tome da se budžeti jedinica lokalne samouprave ne preopterete.

Ono što je važno napomenuti jeste da se kaže ko ima pravo na besplatnu pravnu pomoć. To su oni građani koji ispunjavaju uslove za socijalnu pomoć, ali to su i oni građani koji kada bi platili neku uslugu bi sebe doveli u situaciju da bi morali da koriste socijalnu pomoć ili dečiji dodatak. Dakle, to su oni građani koji pripadaju ranjivim kategorijama stanovništva.

Takođe, precizirani su slučajevi u kojima se besplatna pravna pomoć neće odobriti, kao i slučajevi u kojima se to pružanje usluga može prekinuti i na taj način će se na sistematičan način rešiti pitanje besplatne pravne pomoći.

Dalje, kada sa druge strane govorimo o predlozima iz nadležnosti MUP, želim da kažem da će i ovog puta ti predlozi imati moju bezrezervnu podršku pre svega zbog toga što se svakodnevno vide uspesi koji postoje i koje čini MUP. Pre svega vidimo da zaposleni imaju mnogo bolje uslove za rad, samim tim to znači i da se građanima pruža zaštita na kvalitetniji i efikasniji način.

Pošto dosta može da se priča o tome, samo bih neke najopštije stvari izdvojila. Dakle, u prvoj polovini godine ukupan kriminal je smanjen za oko 3%. Smanjen je broj prijavljenih krivičnih dela nasilja u porodici za 7,5%. Smanjen je broj krivičnih dale protiv imovine za 12,3%. Smanjen je broj krivičnih dela u oblasti maloletničkog kriminala za 9,4%. Tako da u odnosu na prošlu godinu ovi podaci su mnogo bolji i upravo govore o rezultatima rada i o uspesima MUP.

Ne samo to, već konkretni primeri predloženih izmena i dopuna koji se mogu preslikati na praktičnu primenu zakona, govore u prilog tome da ove predloge treba podržati.

Ono što bih istakla kao primer jednog od dobrih predloga, a za koje je nadležan MUP jeste Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama. Ovim predlogom će se uvesti nove pojave koje ranije nisu bile inkriminisane, čime će postupak procesuiranja lica biti lakši, a suzbijanje nasilja u vezi sa sportskim priredbama adekvatnije.

Takođe, kada smo na terenu konkretnih primera, bliže je određena npr. zone zabrane prodaje ili konzumiranja alkohola prilikom održavanja sportskih priredbi. Dakle, zbog vremena, završiću time da zaista jako su dobri primeri sada pred nama koji će se dobro primenjivati u praksi, predlozi zakona koje će svakako poslanici SNS u danu za glasanje podržati. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre, sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, devet velikih stranih investicija u jugoistočnoj Srbiji, od kojih najviše u Nišu, dovešće do toga da region ima veliki rast izvoza i najveći suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni u zemlji, koji je u prvoj polovini ove godine iznosio 255 miliona evra. Sa više od 200 miliona evra investicije, imaćemo oko 12 hiljada novih radnih mesta, samo u Nišu.

Kada smo na terenu pristupanja Srbije EU, vrlo je važno i pitanje projekata i neophodnost aktivnosti lokalnih samouprava, da bi se određena novčana sredstva privukla i uzela od fondova EU. Pirot, Dimitrovgrad, Leskovac, Merošina, Blace i Vlasotince će kroz razvojni program EU „EU PRO“, dobiti oko 100 hiljada evra, kako bi unapredili lokalne sredine da budu privlačnije za investitore. Na primer, u Merošini će se novac koristiti za industrijsku zonu Jug Bogdanovac, a plan detaljne regulacije treba da omogući da se bolje koriste građevinske parcele na tom prostoru. Novim planom stvoriće se uslovi za potencijalne investitore.

Inače, kroz ovaj program su nedavno i Niš, Doljevac, Soko Banja, Bojnik, Vranje, Vladičin Han i Bela Palanka, dobili novac od EU za unapređenje poslovne infrastrukture. Ovo je jedan od dobrih načina da se pomogne Ministarstvu saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture, u prvim koracima u privlačenju investicija, kako bi se između ostalog na kraju otvorila nova radna mesta za naše građane. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvažena potpredsednice Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, govorili smo o auto-putevima i ja sam želela da malo detaljnije govorim o izgradnji auto-puta E-80 sektor Istok, dakle deonica auto-puta koja je jako važna i koja ide od Niša do granice sa Bugarskom u dužini više od 86 kilometara i sastavni je deo evropskog međunarodnog puta E-80.

Izgradnja ove deonice realizuje se kroz 12 ugovora o izgradnji, poverena je prema šest izvođača iz šest zemalja uz angažovanje velikog broja domaćih proizvođača. Fizički napredak na projektu izgradnje Koridora 10, pravac E-80, istočni krak od Niša ka Bugarskoj granici je oko 97%.

Pročitaću ću samo deonice koje su završene i koje su puštene u saobraćaj, a to su Crvena reka – Čiflik, Čiflik – Staničenje, Pirot-Dimitrovgrad, kao i tuneli i obilaznica Dimitrovgrad. Zbog složene konfiguracije terena deonicu karakteriše pet tunela, 87 mostova, pet saobraćajnih petlji.

Da bi se ovo izgradilo neophodno je bilo izvršiti regulacije vodenih tokova, obezbediti sve presečene putne komunikacije izvršiti izmeštanje dalekovoda svih naponskih nivoa.

Na sektoru istok tehnološki najzahtevniji je završetak deonice Brnzarevo – Crvena reka, jer se radi o projektu koji obilazi park prirode, Sićevačku klisuru.

Izgradnja auto-puta na predmetnoj deonici, podrazumevala je i stabilizaciju 27 kosina i izgradnju pet mostova. Dnevno je u kontinuitetu svakog dana u nedelji angažovano oko 100 radnika, direktno na trasi i oko 180 jedinica mehanizacije.

Dakle, u svakom trenutku, moramo imati na umu šta sve podrazumeva izgradnja auto-puta i o koliko kompleksnom poslu se radi, a ja ću iskoristiti kinesku poslovicu da završim ovo javljanje koja kaže – ako želiš da budeš bogat, prvo gradi puteve. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Član 106. stav 1. kaže da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda po kojoj se vodi pretres.

Kao što ste malopre i sami zaključili, Đorđe Vukadinović je utrošio četiri minuta na javljanje po amandmanu, a o amandmanu ništa nije rekao. Osnov mog javljanja po Poslovniku je upravo to što ga vi u tome niste prekinuli ili što ga bar niste opomenuli i vratili ga na tačke dnevnog reda o kojima pričamo.

Mi danas govorimo ovde, već nedelju i po dana, o veoma važnom setu zakona iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a sve što možemo da čujemo sa druge strane jesu napadi upravo na SNS i na Aleksandra Vučića. Niko u ovoj sali ne napada opoziciji. Mi, naprotiv, želimo od opozicije da čujemo neke konstruktivne predloge, neke konstruktivne kritike kako bismo upravo predloge zakone doveli u red, ako je to moguće.

Recite mi samo – zašto dozvoljavate da se priča o fantomskim amandmanima, o besmislenim amandmanima poslanika SNS koji ovde sede i koji su ovde od 10 ujutru, ne od 12, ne od četiri popodne, nego od 10 ujutru do kraja dana kada se završi zasedanje? Onda se kolega Vukadinović pita i kaže – zašto sad oni preko puta mašu poslovnicima? Mi ne mašemo poslovnicima. Mi se ponašamo po Poslovniku po kome treba da se ponašaju poslanici koji su svi u ovoj sali. Nema potrebe da se ovde nama spočitava kako mi vršimo hajku na poslanike opozicije, jer to nije tačno? Molim vas da sednicu vratite u svoj tok, kako bismo mogli da raspravljamo o vrlo važnom setu predloga zakona. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Član 106. – govornik može da govori o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. U ovom trenutku je član na koji se ja pozivam, čini mi se, malo manje bitan u odnosu na to šta ste vi dozvolili.

Vi ste, gospodine Arsiću, dozvolili ovde ostacima od 5. oktobra koji su ovu Skupštinu zapalili da nama poslanicima SNS ovde sole pamet i da nam pričaju da li mi radimo ili ne radimo, kako treba da radimo, a ovde se radi o doktoru pravnih nauka. Mislim da je to nedopustivo.

O dostojanstvu Narodne skupštine neću ni da pričam. Znači, mi smo od Balše Božovića ovde slušali šta je časno, šta je protivzakonito. Ako uzmemo u obzir to odakle je Balša Božović potekao i sa kim je sada u savezu za Srbiju, kako onda da govorimo o časti i o zakonu i o poštovanju nečijeg integriteta. Molim vas da vi to više ne dozvoljavate, jer onda ova sednica nema nikakvog smisla ako vi dozvoljavate da se na taj način vređa kolega Martinović. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Član 108. stav 1. Kao što možemo da vidimo iz sednice u sednicu, iz dana u dan, iz meseca u mesec čak mi ovde možemo da vidimo jednu situaciju koja je već postala onako uobičajena da deo opozicije koji je prekoputa mene uopšte nema nameru da priča o predlozima zakona. Uopšte očigledno nemaju nameru ni da pročitaju predloge zakona. Zašto? Zato što to njih ne interesuje. NJih interesuje politikanstvo. NJih interesuje prikupljanje jeftinih političkih poena za svoje velike šefove koji ih ovde pošalju i onda mi moramo da slušamo ono što su oni njima spremili da ovde ispričaju.

Ja imam jedan predlog. Predlažem da svaki put kada se neko javi sa ove strane i sa one strane da se svaki put priča o tome ko je šta uradio, pa ćemo iznositi ovde šta je uradila Vlada Republike Srbije, a oni neka iznesu šta su oni uradili u svoje vreme. Ja sam dve godine ovde u parlamentu i za dve godine nijedan jedini put nisam čula od preko puta – mi smo uradili to i to. Od preko puta se čuju samo kritike koje nemaju nikakve argumente i čuju se samo laži i čuju se napadi na SNS i Aleksandra Vučića, koji rade. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena potpredsednice Vlade, uz ovakve predloge zakona jasno je da je Srbija na dobrom putu, da napreduje u građevinarstvu i privredi, uz naravno održavanje zdrave ekonomije.

Nasledili smo razorenu zemlju u kojoj su fabrike bile zatvarane. Veliki industrijski centri bili su zatvoreni, a ljudi su ostali bez posla i bez ikakve nade da će ikada biti bolje. Jug Srbije je potpuno uništen. Ništa se nije radilo i ni u šta se nije ulagalo.

Evo, danas smo čuli predsednika Republike koji je rekao da su Leskovac i Vranje imali deficite nasleđene iz prethodnog perioda od oko 20 miliona evra pojedinačno, a Zaječar od 13 miliona evra i sada će Vlada Republike Srbije pomoći sa 50 miliona evra da budžeti tih gradova budu stabilni.

Uspeli smo privučemo strane investicije i da razvijamo privredu, da stabilizujemo javne finansije. Smanjili smo javni dug. Smanjili smo stopu nezaposlenosti sa skoro 30% na oko 11%. Minimalna zarada je povećana za 42%, sa oko 160 evra u 2012. godini na 230 evra, koliko se očekuje da će biti 1. januara sledeće godine. Država pravi stanove za pripadnike snaga bezbednosti.

Kako na sve segmente svakako utiče razvoj građevinarstva, ja pozivam svoje koleginice i kolege da damo podršku ovom setu zakona iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena potpredsednice Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, u Nišu je ove godine održan poslovni forum Srbija-Bugarska na kome je bila prisutna potpredsednica Vlade i koja je iskoristila priliku da pozove bugarske kompanije da učestvuju u infrastrukturnim projektima u Srbiji i da zajedno sa kompanijama iz Srbije rade na modernizaciji pruge Niš-Dimitrovgrad i autoputu Niš-Priština.

Vlade Srbije i Bugarske će se truditi da unaprede saradnju i da spoljnotrgovinsku razmenu dovedu čak na tri i po milijarde evra. O uspešnosti saradnje mi možemo da budemo primer zemljama u regionu. Naravno, autoput Niš-Merdare-Priština je dobra prilika za saradnju.

Za Srbiju i Bugarsku važni su infrastrukturni projekti, završetak istočnog kraka Koridora 10, gasovod Niš-Dimitrovgrad, kao i modernizacija pruge Niš-Dimitrovgrad.

Na tom poslovnom forumu bilo je oko 90 preduzeća iz Srbije i oko 40 kompanija iz Bugarske. Ovo je konkretan primer međunarodne saradnje naše zemlje sa zemljama u okruženju. Tako nastaju međunarodni sporazumi koji Srbiju čine modernijom, uređenijom i naprednijom u smislu ispunjavanja visokih standarda.

Iz oblasti Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture do sada je realizovano oko 30 međunarodnih sporazuma koji za rezultat imaju ozbiljan razvoj infrastrukture kod nas.

Ovaj predlog zakona upravo će u oblasti građevinski proizvoda uticati na to da naša zemlja može da ispuni svetske standarde i po pitanju kvaliteta, ali to će uticati i na konkurentnost, odnosno podići će konkurentnost domaćih proizvoda na stranim tržištima. Na taj način će i privreda u oblasti građevinarstva dostići visok stepen razvoja. Prema tome donošenje ovog zakona je nužno, jer će se rešiti mnoga pitanja iz ove oblasti. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Zanimljivo je čuti one koje su u savezu sada sa tajkunima, koji su upravo divlje gradili, ovde se brinu za urbanizam, za urbanistički haos, za kriminal, za korupciju, ali ja mogu da razumem nervozu koordinatora. Koordinator je verovatno nervozan jer je propustio da okupi dovoljno ljudi.

Znate, u Nišu se pre nekoliko dana okupio Savez za Srbiju i oni su tako i u mom gradu počeli sa lažima, sa lažima o zabrani nekakve tribine, sa lažima o tome kako su podneli zahtev da u zgradi Simfonijskog orkestra održe tribinu, a ja ću vam sada pokazati koliko je njih bilo.

Evo, ne znam da li se ovo dobro vidi? Ovo je skup ljudi koji su došli da podrže Savez za Srbiju.

Ja mislim da na svakoj prosečnoj svadbi u našoj zemlji dođe više ljudi, nego što je došlo da podrži Savez za Srbiju.

Dakle, tu je, evo, u prvom redu i Lutovac. Ne znam da li je bio Đilas, ali za Vuka Jeremića znam da je bio. Koordinator koji se ovde busa u grudi kako nema nikakv medijski prostor, sada mu, zaboga, i SNS i čelnici grada Niša ne dozvoljavaju da se okupe u sali Simfonijskog orkestra.

Vi znate koliko prima sala Simfonijskog orkestra u Nišu? Prima 250 ljudi. Ovde ima stotinak ljudi. Eto koliko ljudi je skupio Savez za Srbiju u Nišu.

Naravno, oni su se kasnije prošetali Ulicom pobede, valjda da bi to bilo simbolično i pozvali su na početak kraja SNS koji će krenuti iz Niša. Ništa za njih iz Niša neće krenuti. Oni samo mogu da krenu iz Niša u neki drugi grad i da vidimo da li će se okupiti više od sto ljudi, a ono što će se u Nišu desiti na sledećim izborima samo može da bude pobeda SNS.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Pre svega, moram da kažem da sam mislila da ljudi koji rade u biblioteci znaju da se ne kaže „urbanističkim haosem“, niti se kaže „dužini od jednog kilometara“. Očigledno da to ne mora da znači da kada se neko predstavlja kao književnik da zna pravilno da govori.

Vidim da koordinator voli kad se priča o Zlatiboru, ali isto tako moram da podsetim i na moje prethodno izlaganje da koordinator izgleda nije baš zadovoljan kad se priča o Nišu. Ja ću sad u ime svih građana, koji su glasali za SNS, da kažem da koordinator zapamti dobro da Nišu više nije potrebna politika koju je imao do 2012. godine i urbanistički haos i haos u javnim preduzećima, zatvaranje fabrika, bez ijednog novog radnog mesta, to Nišu više nije potrebno. Ta politika koju propagira Savez za Srbiju dolazeći na trgove u naš grad, ta politika našem gradu više nije potrebna. Zahvaljujem.

(Boško Obradović: Replika.)

Zahvaljujem, predsedavajući.

Ovom prilikom ću pružiti podršku koleginici Nataši Jovanović iz SNS.

Ponoviću ono što sam malo pre rekla, a to je da ću ovom prilikom podržati koleginicu Natašu Jovanović iz poslaničke grupe SNS, koja je toliko puta ovde danas prozvana i koja je sasvim lepo odgovorila.
Strpljivo sam sedela i slušala, ne samo od četiri popodne, od kako su neki došli na posao, već od 10 sati jutros i moram da kažem da mi sada ovde imamo situaciju da oni koji su se navodno zalagali za evropske vrednosti, oni koji su to pričali u svojim predizbornim kampanjama, kako će voditi Srbiju u EU, danas upravo kritikuju predloge zakona koji će raditi na usaglašavanju našeg zakonodavstva sa EU.
Ne samo to, pričaju kako štite struku, u stvari ja ovde čujem da oni štite neke inženjere koji to očigledno nisu zaslužili, bar sudeći po tome koliko sam ja mogla danas da čujem u današnjoj raspravi, a tiče se upravo obavljanja njihovog posla.
Moram da priznam da u svakom trenutku kada oni preko puta štite nekoga, ja odmah pomislim i prva mi je asocijacija na to kako oni sigurno imaju neki interes, pa sada da li to plaća Đilas ili Vuk Jeremić, to ćemo da vidimo, ali oni imaju neki interes. Bez toga ne može da prođe i na stranu to što oni uopšte ne pričaju o amandmanima po kojima se javljaju, na stranu to što uopšte ne pričaju o predlozima zakona koji su na dnevnom redu, nego pričaju potpuno o nekim drugim predlozima zakona koji će kasnije doći na dnevni red. Ta naknadna pamet sve više dolazi do izražaja i odjednom su zabrinuti za struku, odjednom su zabrinuti za borbu protiv kriminala i korupcije, protiv divlje gradnje i to je sve pričam ti priču.
To je neka prazna priča, neke floskule koje plaćaju Đilas i Jeremić, to je ono što se ponavlja u ovoj Skupštini. Ja vam, predsedavajući, moram da kažem, meni to čak više nije ni zanimljivo. Ti napadi na SNS, sada poimenice na svakog poslanika iz poslaničke grupe SNS, to više nema nikakvog smisla.
Ja znam da boli. Znam da takav izborni rezultat boli i ja znam da boli to što smo mi radili i što radimo i što ćemo raditi, ali dajte bar jednom na zasedanju da budemo ljudi.