Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
| 20.04.2024. | Zakon o izmenama i dopuni Zakona o lokalnim izborima |
usvojen
|
| 08.03.2024. | Odluka o izboru predsednika Narodne skupštine |
usvojen
|
Zahvaljujem, predsedavajuća.
Danas ću iskoristiti priliku, s obzirom da se radi o jednom veoma važnom zakonu, koji je i te kako blisko povezan sa zakonima o kojima smo dominantno raspravljali u načelnoj raspravi, a to su zakoni koji se odnose na izmene u predškolskom, osnovnom, srednjem i u visokom obrazovanju. Ovo je zakon koji je, u stvari, došao kao odgovor Vlade Republike Srbije na to koliko Vlada Republike Srbije neposredno brine o mladima, čak i onda kada se ti zahtevi neposredno ne ispostavljaju za naše stolove.
Međutim, ono što je moglo da zaseni kvalitetnu raspravu ili kvalitet ponuđenih zakona sa ove strane, slobodno mogu da kažem da se radi o zaista dobrim zakonima koji se odnose na život mladih u Srbiji, zasenilo je, nažalost, nasilje kojem smo imali prilike da svedočimo.
U susret verovatno najobeležavanijem prazniku koji slavi ženska ljudska prava, 8. mart, ne mogu a da se ne osvrnem na ono što smo imali prilike da vidimo i na fizičko nasilje kojem su bile izložene tri narodne poslanice, ali ne samo tri narodne poslanice čija imena su, ja bih rekla, u ovom trenutku poznata široj javnosti, ali ja ću ih, iz poštovanja prema njima i njihovoj želji da učestvuju u raspravi ponoviti. Dakle, Jasmina Obradović koja je neposredno doživela moždani udar ovde na samoj sednici, Jasmina Karanac koja je doživela to da joj kolega narodni poslanik prska suzavac direktno u lice i Sonja Ilić, koja je trudnica u osmom mesecu trudnoće, koja je pretrpela fizičke posledice, upravo zbog činjenice da su i ona i njeno nerođeno dete bili izloženi, da kažem tako, otrovnim materijama.
Međutim, pored žena o čijim se imenima najviše govori ovih dana u javnosti, ne mogu da ne zaboravim i da je Adrijana Mesarović, koleginica koja sedi sa moje leve strane danas u Narodnoj skupštini, takođe doživela fizičko nasilje, jer je neko iz redova narodnih poslanika koji dolaze iz opozicije pogodio konzervom, da Jelena Žarić Kovačević, koja sedi pored mene sa moje desne strane, nije bila zasuta belim prahom iz protivpožarnog aparata, da predsednica Narodne skupštine nije bila polivena vodom od strane narodnih poslanika i sve druge žene, Slavica, Irena i ja da se nismo nagutale suzavca i jedva došle do daha, upravo da bismo raspravljali i razgovarali o zakonima koje smo predložili narodnim poslanicima na usvajanje.
Tako da, ne mogu a da još jednom ne osudim ponašanje narodnog poslanika koji je ne samo univerzitetski profesor, on je i narodni poslanik, šef poslaničkog kluba, ali i lider jedne političke organizacije. Ukoliko želimo zaista iskreno da se kultura u našem društvu menja, onda ta kultura i ta promena mora da dolazi iz najvišeg zakonodavnog doma naše države, a to je parlament.
Dakle, pozivam granu vlasti koja je nezavisna od svih nas da se ohrabri i da učini one korake koji su, ja bih rekla, veoma važni, upravo u kontekstu toga da želimo da se bavimo zaštitom žena od nasilja. Krivična odgovornost svakako postoji za sve članove ovog doma i pozivam upravo, na osnovu onih činjenica koje su više nego javno dostupne, da organi koji su za to zaduženi učine korake i pošalju poruku koja bi bila najvažnija za život žena u Srbiji.
Mnogi su ovih dana od mene insistirali praktično da osudim neprimerene izjave potpredsednika Vlade, koje su izrečene u trenutku dok je gutao suzavac. Ne mogu da to učinim, a da istovremeno ne osudim takođe neprimerene izjave i objave na društvenim mrežama lidera političke organizacije gospodina Đilasa, koji se, najblaže rečeno neprimereno, obratio predsednici Narodne skupštine. Međutim, bez obzira što ovo jesu neprimerene izjave i bez obzira što one zaslužuju oštru reakciju javnosti, one svakako ne mogu da zasene fizičko nasilje kojem su žene u Narodnoj skupštini bile izložene pre dva dana.
Ove godine se obeležava 25 godina od usvajanja Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija koja se, između ostalog, bavi temom koja se kolokvijalno naziva „Žene, mir i bezbednost“. Sama rezolucija kaže da su žene u prirodnim nepogodama i u bilo kakvim ovakvim aktivnostima najviše pogođena grupa, žene i deca su najviše pogođena grupa ljudi koja je izložena u ovakvim situacijama. U tom smislu, i Narodna skupština je pokazala to nepisano ili pisano pravilo da žene jesu najviše izložene nasilju.
Dakle, Srbija je u prethodnoj godini, u odnosu na period od pre petnaestak godina, jasnom odlukom Vlade Republike Srbije, uspela u nameri da se broj ubistava žena i muškaraca u porodičnom nasilju smanji za drastičnih 42%. Četrdeset i dva posto je u prethodnoj godini manje ubijenih žena i muškaraca u slučajevima porodičnog nasilja. Pa nemojte, poštovani narodni poslanici, koji ste zloupotrebili prostor za raspravu, da šaljete poruku da je nasilje prihvatljivo.
Apelujem da ovaj dom služi onome čemu treba da služi, a to je da pošaljemo poruku da smo mi dovoljno zrelo društvo koje o problemima u našoj zajednici ili o dobrim stvarima u našoj zajednici ima kapacitet da razgovara za stolom, tamo gde je razgovoru i mesto.
Dakle, samo kabinet koji ja vodim u prethodnoj godini opredelio je čak 100 miliona dinara za podršku organizacijama civilnog društva, koji su zajedno sa nama, kao predstavnicima Vlade Republike Srbije, radili na lokalnom nivou, kako bismo podizali svest o tome da žene prijavljuju nasilje, kako bismo im pomogli u tome i pokazali im kojim sve institucijama sistema mogu da se obrate za pomoć i za podršku.
Ne mogu da zanemarim i napore, ne samo Ministarstva za rad i socijalna pitanja, u okviru kojeg funkcionišu centri za socijalni rad i Ministarstvo za brigu o porodici, u ovom trenutku, a da ne pomenem i Ministarstvo unutrašnjih poslova, koje je, pored obaveza koje ima redovnih, među koje spada i prevencija nasilja u našem društvu, danas okupirano aktivnostima i dešavanjima koja se dešavaju širom naše zemlje.
Apelujem na narodne poslanike, apelujem na bilo koga drugog ko ima potrebu da razgovara sa Vladom Republike Srbije i još jednom šaljem poruku da je naša ruka pružena, da su vrata otvorena i da dođete za sto da razgovaramo.
Zahvaljujem, predsedavajuća.
Dozvolite mi samo da se na kraju ove rasprave od srca zahvalim onim narodnim poslanicima koji su pokazali izuzetnu hrabrost i učestvovali u ovoj raspravi, ne samo tokom jučerašnjeg dana, nego i danas, a posebno da se zahvalim onim narodnim poslanicima koji dolaze iz redova opozicije, a koji su uprkos tome što će, sigurna sam u to, ako već nisu, biti do kraja ovog dana vrlo stigmatizovani, učestvovali ili makar pokušali da učestvuju u ovoj konstruktivnoj raspravi. Mislim da jeste vredno da se pomenu njihova imena, jer mislim da je vredno i to što su se spremili i došli sa argumentima da učestvuju u raspravi zajedno sa svima nama ovde koji smo pred njima, ne samo mi kao predstavnici Vlade, pre svih ministarka zadužena za prosvetu, nego i sa svima vama koji sedite prekoputa njihovih klupa.
U tom smislu, zahvaljujem se pre svega na hrabrosti dr Ani Jakovljević, Željku Veselinoviću i Branku Pavloviću, a neka mi ne zamere oni čija imena nisam uspela da stavim na papir, ali nadam se da će se u ovim mojim rečima prepoznati. Zašto je ovo važno da kažem? Zato što sam i sama imala prilike da se suočim sa takvom vrstom stigmatizacije ili nasilja onda kada razumete da su društvene okolnosti takve da stavljate državu i neke više interese ispred svog ličnog partikularnog interesa. U tom smislu je veoma važno, ali mi je isto tako u isto vreme i žao što oni nisu ostali do kraja da učestvuju u raspravi i možda dobiju odgovore na sva ona pitanja koja su ovde potpuno legitimna, u skladu sa svojim dužnostima i nadležnostima postavili i članovima Vlade, ali i kolegama koje sede prekoputa.
Za građane Srbije mislim da je više nego važno da kažemo da je ovo trenutak i da u stvari izrazimo zahvalnost i predsedniku Vlade Milošu Vučeviću i njegovom timu i naravno ministarki prosvete što su uspeli u ovakvim društvenim okolnostima da postignu jedan širok društveni konsenzus o temama koje nisu nimalo lake i u okolnostima koje isto tako nisu lake.
Veoma je važno da napomenemo i koji su to univerziteti, odnosno predstavnici univerziteta koji su učestvovali u postizanju ovog društvenog konsenzusa. Dakle, radi se o Rektorskom kolegijumu, odnosno predstavnicima Univerziteta u Beogradu, Univerziteta u Novom Sadu, Univerziteta u Nišu, u Kragujevcu, u Prištini, sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, kao što je narodni poslanik Edin Đerlek pomenuo malopre, tako je, Univerzitet u Novom Pazaru.
Ono što su postigli oni koji su bili voljni da sednu za sto i da za stolom razgovaraju o ozbiljnoj društvenoj i političkoj krizi u ovoj državi mislim da je u nekoliko navrata ovde više nego jasno istaknuto i ja neću ulaziti u pojedinosti, ali mogla bih da napravim jedan sažetak. To je da će studenti koji već u ovoj godini studiraju imati mogućnost da studiraju po povoljnijim uslovima nego što je to bilo ranije, mislim pre svega na budžete koje, ne sumnjam, u stvari formiraju njihovi roditelji. Dakle, 50% obaveza prema državi će biti preuzeto upravo na leđa države. Dobili su univerziteti jednu široku autonomiju, ja bih rekla slobodno, mnogo širu nego što su mogli to i da očekuju, jer verujem da kada sednemo za sto, svi polazimo od pretpostavke da je nemoguće ispuniti baš sve zahteve koji su ispunjeni, ali kao što rekoh, ispunjen je konsenzus i oko te široke autonomije.
Ono što je važno reći jeste da ovo nije došlo besplatno ili samo željom političara da se situacija u zemlji reši. Ovo je došlo tako što je ministar finansija praktično pronašao novac tamo gde ga nema i obezbedio, možete to i sami da se uverite, jer se ovi zakoni nalaze javno dostupni, odnosno predlozi zakona, na sajtu Narodne skupštine. Samo ova intervencija, nazovimo je tako, koštala je 11 milijardi dinara, neka me ispravi ministar finansija ako sam pogrešila, ali ukupno 18 milijardi
32/3 MZ/JG
dinara. Dakle, ne radi se o malom iznosu. Radi se zaista o gotovo pa nadljudskim naporima da se, u trenutku kada se uveliko realizuje budžet i aktivnosti Vlade Republike Srbije planirane u prošloj godini za ovu, pronalaze sredstva kako bi se zahtevi, odnosno četvrti zahtev studenata i mnogo više od njega realizovao. Kažem - mnogo više, jer se ovde ne radi samo o zakonima koji se odnose na visoko obrazovanje, ovde se radi o zakonima koji se odnose i na onu decu koja pohađaju predškolsko i na onu decu koja pohađaju osnovno obrazovanje, ali i na one koji idu u srednje škole.
U tom smislu mi dozvolite još nakratko da se osvrnem na nešto o čemu nije bilo reči u Domu Narodne skupštine, mislim da građani moraju da se upoznaju sa tim. Dakle, mimo ovih aktivnosti koje se odnose na aktivnosti Ministarstva prosvete, tu su i aktivnosti koje se i te kako nadovezuju na one koji su zaposleni u prosveti, a nemaju direktno veze sa Ministarstvom prosvete. Jedna takva aktivnost dešava se upravo i vrlo je dostupna građanima Srbije i mislim da do kraja ogoljava licemerstvo pojedinih profesora koji i te kako intervenišu i utiču na to da pojedini studenti učestvuju u blokadama univerziteta.
33/1 JJ/IR 16.30 – 16.40
Dakle, naime u ovom trenutku, a javno je takođe dostupna informacija, te molim sve one koji gledaju ovaj program, a i vas kao narodne poslanike, da se upoznate sa tim. U okviru Fonda za nauku odobreno je, odnosno u Fondu za nauku odobreno je 24 miliona evra na program koji se odnosi na podršku, projektima koji se odnosi inovaciju i na preduzetništvo, prijavilo se 718 u ovom trenutku ako me sećanje ne vara, dakle, projektnih aktivnosti. U tim projektnim aktivnostima, po slobodnoj proceni može da učestvuje koliko god hoćete broj profesora, odnosno istraživača koji će biti aktivni, ali ako pretpostavimo da na svakoj od ove projektne aktivnosti učestvuje između 10 i 12 profesora, da ćemo onda doći do broja koji je mnogo veći i obuhvata sigurno profesore koji su u ovom trenutku i u blokadi.
Dakle, sa jedne strane blokirate mogućnost studentima da u redovnom roku završavaju svoje fakultete, jer nije tačno da vas svi studenti apsolutno podržavaju nego učestvujete u tome da u stvari dobijate sredstva sa neke druge strane. Kao majka, a ne želim, na to poslednje želim da se pozivam, jer zaista moram da se pozovem, mislim da ove aktivnosti snažno utiču na to šta se dešava u prosveti na nižim nivoima obrazovanja.
Apelujem i na nastavnike, da kao što je ovo bio dobar primeru, ukoliko imaju poteškoća ili žele da podstaknu dijalog o važnim pitanjima u našem društvu, da sednu za sto, naša ruka je pružena, vrata su otvorena i dođite da razgovaramo, nemojte da radimo u korist štete naše dece koja zaslužuju i imaju pravo na obrazovanje i osnovna, ali kao što i ministarka prosvete rekla, dajte da i u 21. veku bez obzira što nije obavezno omogućimo im do kraja i u potpunosti pravo i na srednje obrazovanje. Hvala.
Hvala, predsedavajuća.
Ja bih da se osvrnem na komentar narodne poslanice gospođe Radisavljević, s obzirom da se osvrnula na rad kabineta ministara bez portfelja.
Mislim da smo ovde bili retko kada u prilici mi kao ministri bez portfelja da objasnimo značaj i način na koji funkcionišemo i sa kakvim sredstvima mi raspolažemo.
Ovde danas na sednici smo najmanje nas dvoje kao ministri bez portfelja. Imate priliku sa nama neposredno da razgovarate. Znam da je i treći kolega tu u Skupštini i da nam se verovatno može pridružiti.
Dakle, u budžetu do kraja ove godine za rad kabineta koji ja vodim opredeljeno je 150 miliona dinara. Najveći deo tih sredstava opredelila sam upravo za nadležnosti, odnosno zaduženja koja su mi sa punim poverenjem dodeljena od strane predsednika Vlade.
U ovom trenutku realizuje se projektna aktivnost koja se neposredno bavi temom sprečavanja nasilja u porodici i vršnjačkog nasilja i iznos te projektne aktivnosti koji je opredeljen za rad organizacije civilnog društva u ovom trenutku iznosi 55 miliona dinara.
Dakle, kada pogledate, to je više od trećine sredstava samo za jednu projektnu aktivnost koja nije usmerena za naš bahati rad, nepostojanje ili već neke izmišljene aktivnosti, već je vrlo jasno i precizno opredeljen, ne kažem ništa, ne mislim da ste bili zlonamerni, nego, prosto, i zbog građana želim da objasnim, jer se to često ponavlja, ne samo sa vaše strane da pitate, naravno, vrlo legitimno kako mi trošimo sredstva, nego i drugi poslanici ovde dovode u pitanje naš rad i angažman.
Dakle, u ovom trenutku, kao što sam rekla, 55 miliona dinara Vlada Republike Srbije, dajući meni poverenje da realizujem projektne aktivnosti, opredelila je za temu sprečavanja nasilja u porodici i sprečavanja vršnjačkog nasilja.
Mislim da je posebno nakon tragedija koje su nas zadesile prošle godine ovo pitanje u vrhu prioriteta i ako je po nečemu Vlada Republike Srbije u ovom trenutku Vlada kontinuiteta, to je onda po temi koja se eksplicitno bavi sprečavanjem nasilja.
Dakle, ja ću dati sve od sebe da ova konkursna aktivnost, i u ovom trenutku projektna aktivnost, pardon, realizuje na pravi način i u tom smislu koristim još jednom priliku, s obzirom da je vreme za prijavu na konkursne aktivnosti do 8. oktobra, dakle, pozivam sve relevantne nevladine organizacije koje su se i do sada bavile ovom temom, koje planiraju da se bave ovom temom, da se prijave da zajedno, zajednički snagama radimo na tome da se stvori društvo koje je nulto tolerantno na nasilje.
Nadam sa iskreno da ću i u skorijem periodu realizovati sledeće aktivnosti koje su takođe, ja bih rekla, vrlo, vrlo značajne za život u Srbiji, pre svega se tiču neposredno najvećeg broja populacije naše države, dakle, 51% osoba koji žive u Srbiji su u stvari žene. Dakle, samo 150 miliona smo, ja se nadam da će ministar mali imati više sluha za naredni budžet, pa će nam opredeliti nešto više sredstava, nadam se da ne zamera na ovoj šali. Dakle, za 51% građanki Srbije koje ovde žive opredeljeno je u ovom trenutku 150 miliona.
Naredne aktivnosti koje planiramo tiču se političkog i ekonomskog osnaživanja žena i uopšte uravnavanja politika, dakle, da se sa mnogo većom pažnjom bavimo i opredeljujemo sredstva koja će doneti korist i najvećem delu naše populacije.
Ja dolazim, evo, sa jednog događaja koji je bio u organizaciji Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, to je i razlog zašto sam zakasnila na današnju sednicu, koji govori o tome koliko mi u stvari žena imamo u parlamentu. Onda se, nemojte mi zameriti, zaista čudim kada u stvari za pitanje rada kabineta ministara bez portfelja, koji se između ostalog bavi tretmanom žena u Srbiji, dovodi se u pitanje da li uopšte treba da postojimo ili ne.
Dakle, naš parlament i Srbija može da se pohvali dobrim rezultatima kada je učešće žena u političkom životu. Ono što se postavlja kao pitanje i za šta mislim da nije greh potrošiti neka sredstva više jeste kako da motivišemo žene da u istom tom političkom životu ostanu duže, da ne odustaju onda kada se vrši nasilje nad njima, koje utiče ne samo na njih lično, nego i na njihovo najbliže okruženje, porodicu i decu. Tako da, eto, to će biti, recimo, druge aktivnosti na koje ja želim da usmerim sredstva. Ja se iskreno nadam da će makar narodne poslanice, kojih, evo, prema podacima statističkim sa kojima raspolažemo u ovom trenutku ima preko 36% svakako podržati ne samo moj rad, nego i rad svih onih kabineta koji će u međuvremenu urodnjavati svoje politike i baviti se time da život žena u Srbiji bude kvalitetniji i bolji. Hvala.
Hvala predsedavajuća.
Mislim da je nužno da u sledećem sazivu pristupite vi ili neki vaš naslednik izmeni Poslovnika o radu Narodne skupštine i da vreme koje imaju narodni poslanici, a koje je ograničeno na tri minuta, se ili produži ili da se ograniči predstavnicima Vlade njihovo vreme za odgovor, jer ovako dolazimo u situaciju da samo tek nekoliko narodnih poslanika dođe u priliku da postavi pitanje.
Zahvaljujem se svim članovima Vlade koji su danas sa nama. Posebno se zahvaljujem ministru Đorđeviću i ministarki Slavici Đukić Dejanović. Konačno se pružila prilika da odgovorite konkretno na pitanje – tada će doći na izmenu Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom? Dosta dobru uvertiru je napravila predsednica Vlade.
Sinoć sam pokušala sa članicama inicijative koju sam pokrenula, „Mame su zakon“, da uđem u trag broju obećanja koje su se u toku poslednjih 20 meseci, koliko je ovaj zakon na snazi, da uđem u trag koliko je to puta obećano da će ovaj zakon da se izmeni, svaki put pod pritiskom ili saopštenja koja su upućivale porodilje koje su se porodile od jula 2018. godine ili pod pritiskom protesta koji su se organizovali na ulicama upravo iz nezadovoljstva što veliki broj žena u Srbiji prima zaista mizerne nadoknade tokom porodiljskog odsustva, koje neretko ne prelaze više od 1.000 dinara.
Dakle, da bi građani Srbije razumeli kakav je ovo problem, kada je zakon stupio na snagu, a to je bilo pre 20 meseci, neke bebe koje su tada rođene danas su uveliko prohodale, progovorile, verovatno su i krenule u vrtić i u susret ovoj kampanji koju ste najavili, koja kaže da ćete se boriti za našu decu, ja danas zastupam one građane koji se nisu prepoznali u toj kampanji i pitam vas - šta ćemo učiniti, odnosno šta ćete vi učiniti i da li postoji neka mogućnost da se za ovaj kratak period koliko imamo do raspisivanja izbora, ipak predlog izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci uputi u skupštinsku proceduru?
Dakle, mi smo negde prebrojali otprilike oko pet najava u prethodnom periodu. Svaka je bila vezana za naredni saziv parlamenta, odnosno za naredno zasedanje, pa smo imali menjanje od prolećnog, jesenjeg, prolećnog, jesenjeg i tako u nedogled. Evo, došli smo na kraj četvorogodišnjeg mandata i 20 meseci od stupanja na snagu ovog zakona ali izmena i dopuna zakona, osim onih koje su uputili narodni poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srbije, do danas nema. Dakle to bi bilo moje pitanje.
Hvala.
Hvala predsedavajući.
Dakle, ja ću se složiti sa vama da je potrebno konkretizovati kada kažem da se radi o velikom broju porodilja ministre Đorđeviću. Mogla bih i da stavim na papir. Pokušala sam sada da izračunam o kojem broju porodilja je reč, koje su oštećene primenom ovog zakona.
Dakle, ako pretpostavimo da se godišnje u Srbiji porodi između 60 do 65 hiljada žena, ako pretpostavimo, odnosno znamo da se ovaj zakon primenjuje već dve godine, dakle, danas govorimo o broju od 100 do 120 hiljada žena koje su se porodice u prethodnih 20 meseci, od kada je ovaj zakon stupio na snagu, ako prema saznanjima koja imamo upravo iz izveštaja o radu vašeg ministarstva, pretpostavimo da jedna trećina prima nadoknade koje su manje od zarade koju su primale dok su radile, onda mi govorimo o broju od 40 do 50 hiljada žena koje su samo za ovih 20 meseci oštećene lošom primenom ovog zakona.
Dakle, kada se osvrćemo na to, to su vaši izveštaji ministre, nisam ništa izmislila od tih podataka, a mogu i da vam dostavim dokumentaciju koja je stigla do narodnih poslanika.
Dakle, ja ne sumnjam u dobronamernost svih predstavnika Vlade Republike Srbije, ne sumnjam u to da ste imali najbolju nameru kada ste donosili ovaj zakon. Jeste istina da ste vi u ovom zakonu prepoznali određene kategorije žena koje nisu do sada bile prepoznate. Problem je način na koji su one bile prepoznate i problem je to što niste čuli apele nevladinih organizacija koje su relevantne, narodnih poslanika koji su tada učestvovali u raspravi koji su vam sugerisali da je konkretno, recimo, mera od povećanja broja meseci sa 12 meseci na 18 meseci može značajno da utiče na visinu nadoknade.
Niste nas čuli kada smo vam govorili da nadoknada koja dolazi po osnovu zarade ne može da eliminiše nadoknadu koja dolazi po osnovu invaliditeta deteta u porodicama koje su dobile dete sa invaliditetom. Niste nas čuli kada smo vam govorili da ne možemo da kažnjavamo žene koje su najuspešnije među nama, a kojima smo ograničili primanje nadoknade tokom porodiljskog odsustva na tri mesečne zarade. Dakle, ne radi se o milionima žena, radi se o 2.200 žena koje danas u Srbiji imaju tu sreću da primaju više od tri prosečne zarade. To su po podacima NALED-a podaci koje ja sada sa vama delim, dakle među tih 2.200 žena nema mnogo onih žena koje žele da se ostvare kao majke ili koje nisu već završile sa tim procesom.
Moja kritika na to nije na vaš rad konkretno, nije da vi niste dobronamerni nego da jednostavno niste čuli drugu stranu, da nismo nikada seli za sto niti sa nama narodnim poslanicima niti sa predstavnicima nevladinih organizacija, koje su sigurno vrlo dobronamerno vama prilazili i tražili od vas, praktično, da razumete u čemu je problem i da probamo zajednički da ga rešimo. Dakle, ja vas još jednom konkretno pitam, da li vi znate danas nakon 20 meseci od primene ovog zakona kada će ovaj zakon stupiti na snagu, jer ministarstvo ne staje sa radom, onda kada se raspusti Vlada, kada prestane vaš mandat. Hvala.
Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, poštovani predstavnici Vlade, kolege narodni poslanici i građani Srbije, pre svega da se izvinim ministru Dačiću što ja sada govorim, a ne narodni poslanik gospodin Palma.
Vratila bih se na svoje pitanje. Čini mi se da je ovih dana goruća tema serijal koji su novinari „Insajdera“ pripremili, a radi se o analizi strateškog partnerstva između nacionalne avio kompanije „Er Srbija“, tj. nekadašnjeg JAT-a, i „Etihada“, kompanije iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Saradnja datira još od vremena kada je resor privrede vodio gospodin Mlađan Dinkić, tj. dok još nije JAT rebrendiran u „Er Srbiju“. Podsetiću građane Srbije da je gospodin Dinkić započeo pregovore između JAT-a i „Etihada“. NJega je u pregovorima nasledio tada široj javnosti manje poznat gospodin Siniša Mali, koji je te 2013. godine bio savetnik prvog potpredsednika Vlade, danas predsednika Srbije Aleksandra Vučića upravo u Vladi malopre pomenutog gospodina Ivice Dačića.
Nezvanično ugovor o saradnji je potpisan 31. jula 2013. godine, dok se svečano potpisivanje obeležilo 1. avgusta. Novi „Etihadovi“ rukovodioci su odmah zatim preuzeli rukovođenje našom nacionalnom kompanijom, sve do marta 2014. godine, kada je ugovor o strateškoj saradnji stupio na snagu, iako su, makar na papiru, bili manjinski strateški partneri. Čak i u prednacrtu se videlo da će Srbija biti u nezavisnom položaju. Obavezali smo se da ćemo tada uložiti sto miliona evra, a da će „Etihad“ samo 40 miliona uložiti, i to u vidu zajma.
Do danas javnosti nije predstavljeno šta su tačno ovlašćeni predstavnici ispred građana Srbije potpisali i na šta su nas precizno obavezali, s tim što je danas više nego očigledno da se svesno išlo samo na štetu građana Srbije.
Srbija je za ovih pet godina uložila u bespovratnu zajedničku kompaniju nekoliko puta više na različite načine, od otplate dugova do investiranja, dok je „Etihad“ zajedničkoj firmi dao kredit od oko sto miliona dolara. Za razliku od bespovratnog davanja Srbije, „Etihadu“ kredit sa kamatom mora da se vrati.
Verujem da ste svi odgledali sjajnu analizu „Insajdera“. Imajući u vidu da su najodgovorniji za ovakav kriminalni sporazum odbili da govore ili da daju neophodne informacije i dokumentacije, grubo kršeći Zakon o pristupu informacijama od javnog značaja, pitam vas, poštovana predsednice Vlade, kako će se država odnositi prema ovom ne tako malom problemu?
U međuvremenu je došla na red i koncesija Aerodroma „Nikola Tesla“. Tek o ovom ugovoru se ne zna ništa. Ono što naslućujemo je da je zbog tog ugovora država odlučila da prisvoji lokalni niški aerodrom, koji bez nepotrebnog uplitanja države posluje odlično i ostvaruje profit. Nije li poruka jasna? Čak i u ovakvim okolnostima u Srbiji, koja je samo lepo našminkana, a ekonomski je apsolutno devastirana, je vidljivo da iz nekih biznisa država jednostavno mora da se povuče.
Zahvaljujem predsedavajuća.
Moje pitanje danas upućujem predsednici Vlade i ministarki pravde.
Naime, ovih dana, tačnije 19. marta treba da istekne mandat jednoj komisiji koja je formirana pre dve godine. Radi se o komisiji koja treba da ispita postupanje državnih organa u rasvetljavanju prijavljenih slučajeva nestale dece u Republici Srbiji.
Mi, kao što nam je svima poznato, na dnevnom redu ovog zasedanja imamo i Predlog zakona koji bi trebao donekle da reši pitanje nestale dece u Srbiji i ovo nije prvi zakonski akt i prva obaveza koju je Vlada Republike Srbije preuzela na sebe.
Ono što mene danas interesuje jeste upravo rad ove komisije koja je pre dve godine formirana. Ova komisija ima zadatke, između ostalog, ona treba da utvrdi plan i dinamiku prikupljanja činjenica i utvrđivanja drugih okolnosti koje su u vezi sa istragama o prijavljenim slučajevima nestale dece u Republici Srbiji i da u tu svrhu ostvari saradnju sa organima nadležnim za vođenje istraga, da na osnovu dobijenih informacija i sagledanih okolnosti u vezi sa vođenim istragama sačini pregled dosadašnjeg toga vođenja istraga, da pripremi mišljenje o delotvornom načinu na koji bi se vođenje istrage moglo unaprediti i da u tu svrhu predloži konkretne mere koje bi trebalo preduzeti.
Dakle, ja vas podsećam da je izostala javna rasprava u vezi sa Predlogom zakona koji se nalazi na dnevnom redu i da je ista ova Komisija imala obavezu da na svakih 60 dana u toku svog mandata podnosi izveštaj o svom radu Vladi Republike Srbije i nadležnim odborima. Kao članica nekoliko nadležnih odbora koji bi trebalo da se bave ovom temom ja još ni jednom za vreme ovog mandata, a on je četiri godine, dakle, za vreme dvogodišnjeg mandata ove Komisije nisam imala prilike da se sretnem ni sa jednim jedinim izveštajem koji je ova Komisija podnela Narodnoj skupštini Republike Srbije.
S tim u vezi, dakle, moje pitanje glasi – kada će Komisija, i bilo bi dobro da to uradi, s obzirom da se Predlog zakona nalazi na dnevnom redu ovog zasedanja, da se to učini što je moguće pre, podnese izveštaj Narodnoj skupštini i Vladi Republike Srbije do kakvih je zaključaka došla, kako bismo mi mogli na pravi način u danima koji dolaze da raspravljamo o Predlogu zakona koji je na dnevnom redu. Hvala.
Zahvaljujem.
Moje prvo pitanje danas upućujem Ministarstvu zdravlja i direktorki RFZO, u pitanju su, odnosno ponovo postavljam pitanje, dakle, u vezi pacijenata obolelih od multipla skleroze kako je najavljeno i kako smo imali prilike da vidimo kada smo usvajali budžet za ovu kalendarsku godinu. Odvojena su značajna sredstva za kupovinu dodatnih lekova visoke efikasnosti kojim će se otprilike pokriti dodatnih 1300 pacijenata obolelih od multipla skleroze.
Međutim, postavlja se pitanje – šta ćemo učiniti za one pacijente koji neće biti obuhvaćeni ovim novim terapijama? Ukupno ima obolelih od multipleskleroze, negde oko devet hiljada i ja iskreno izražavam zabrinutost, šta će se dogoditi sa ostatkom, dakle otprilike, negde oko sedam hiljada pacijenata će u ovom slučaju ostati bez leka.
Podsećam ministra zdravlja, direktorku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje da postoje neke države u kojima se lečenje obolelih od multipleskleroze rešava kupovinom i omogućavanjem pacijentima da dođu do tzv. of-lejbl lekova. Među njima je jedan od najefikasnijih, lek koji se naziva „Rituksimad“, i on se prema onome što ja imam kao informaciju prepisuje pacijentima u Švedskoj, pošto je ovaj lek daleko povoljniji, čini mi se da bi izdvajanje iz budžet koje je usmereno za lečenje obolelih od multipleskleroze, bilo mnogo bolje da smo se pozabavili, možda pitanjima kako su neke druge zemlje rešile ovo pitanje.
Drugo pitanje upućujem Ministarstvu pravde, ponavljam ga praktično, dakle, pitanje upućujem ministarki Kuburović, pitam je – šta se događa sa zakonom koji treba da se bavi pitanjem nestalih beba?
Ponovo se u javnosti šuška da se piše novi predlog izmene i dopune zakona i u ovo pisanje nisu uključena udruženja roditelja koji traže svoju nestalu decu i nisu uključene relevantne nevladine organizacije koje se više godina bave ovim pitanjem. Ponavljam da li je istina da je predlog zakona, maltene pred ulaskom u skupštinsku proceduru i pitanje je takođe, zašto nisu uključena relevantna udruženja roditelja, kao i relevantne nevladine organizacije?
Treće pitanje danas upućujem Ministarstvu za rad, ministru Đorđeviću, dakle, pitanje je u vezi Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, skoro 19, 20 meseci kako je ovaj zakon stupio na snagu, kako određeni broj majki, odnosno porodilja dobija nadoknadu u visini od tek nekoliko stotina dinara. U desetak puta smo imali prilike da slušamo od nadležnog ministra Đorđevića, kao i od ministarke Slavice Đukić Dejanović, da će se Predlog izmene i dopune zakona naći u Skupštinskoj proceduri, međutim do danas on nije došao.
S obzirom da nam se bliži kraj ovog saziva pitanje je ministru Đorđeviću i molim da blagovremeno pošalje odgovor, pošto odgovorno izbegava, kada će se u skupštinskoj proceduri pronaći Predlog izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Hvala.
Hvala predsedavajuća.
Moje pitanje danas ide Ministarstvu pravde. U skupštinskoj proceduri od marta meseca prošle godine, nalazi se Predlog zakona o utvrđivanju činjenica o nestalim bebama iz porodilišta u Srbiji. Ovaj zakon se po drugi put nalazi u skupštinskoj proceduri od 2016. godine do danas. U oba navrata imamo problem sa tim što nisu održane adekvatne i javne rasprave kada je ovaj Predlog zakona bio u formi Nacrta zakona. Danas imamo neka saznanja da postoji interesovanje predstavnika Ministarstva pravde da se napiše novi nacrt ovog zakona i s tim u vezi bismo voleli da saznamo da li je ova informacija tačna i ukoliko jeste, voleli bismo da Ministarstvo pravde uputi javni poziv kako bi se zainteresovana udruženja roditelja nestale dece mogla uključiti u ovaj proces pisanja novog predloga zakona. Isto tako da mogu da se uključe različita udruženja i predstavnici civilnog društva kao i jedna velika grupa narodnih poslanika koji su i tokom poslednjeg javnog slušanja, koje je održano u Skupštini Srbije iskazali veliko interesovanje povodom ove teme.
Dakle, moje pitanje konkretno ide ministarki Kuburović. Da li je u toku priprema nacrta zakona o nestalim bebama praktično i ukoliko jeste, molimo da se organizuje kvalitetna javna rasprava po treći put. Hvala.
(Zemun, 31.01.2017.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 96000.00 | RSD | 03.06.2016 - |