Hvala.
Uvaženi predsedavajući, uvaženi gospodine ministre, moram da priznam da sam inače fasciniran u životu kada neko ko se poprilično ne razume u neku oblast želi pošto-poto da to objašnjava, čak se uporno javlja i pokušava da kroz obične političke fraze, generalno, kaže nešto što nije istina. Znate, elementarni je red da makar propitate nešto o javnom beležništvu, pa da to komentarišete. Priznajem, nikada ne bih imao tu hrabrost da se javim da polemišemo o vinogradarstvu sa uvaženim stručnjacima preko puta i zato to nikada ne bih sebi ni dopustio. Pročitao bih možda nešto.
Elem, prosto je neverovatno da neko tvrdi kako javno beležnički posao nije važan, nije bitan i da je, recimo, posao sudije ili, ne znam, posao tužioca bitniji posao. Ne znam ko to tako gradira, ali mogu da kažem da je pravnicima, pre svega onima koji su u praksi, koji su u pravosuđu, vrhunac karijere da budu javni beležnici. Vrhunac karijere je da budete javni beležnik i verujte mi iskreno u životu bih možda voleo to da budem, ali nisam siguran da ću ikada uspeti da položim pre svega javno beležnički ispit, zato što da biste bili javni beležnik morate da završite pravosudni ispit koji je jako težak, a mora da ga ima svaki sudija, tužilac ili advokat, a potom javnobeležnički koji je daleko teži od pravosudnog ispita, jer javni beležnik, kod njega je sve i nož i pogača. Ako već neko kritikuje možda ovakav zakon, zašta gospodine ministre možda ima uporište, ali morao bi da kritikuje one koji su donosili Zakon o javnom beležništvu 2011. godine, jer tada smo potpuno nepripremljeni ušli u sve ovo. Tada je to navrat-nanos doneto. Zato danas trpimo ovakav haos.
Jedan od uvaženih kolega je svojevremeno ovde citirao, ne znajući naravno o kome se radi, ja mu to i ne zameram, ali citirao je čuvenu izreku Valtazara Bogišića u opštem imovinskom zakoniku za Crnu Goru – što se grbo rodi, vreme ne ispravi. Baš je ovo tako. Teško ćete ovo ispraviti. Možete vi da donesete najbolji mogući zakon na svetu, ali ako nemate adekvatnu pripremu da se taj zakon primenjuje, vi više unosite haos, nego što ćete nešto korisno napraviti. Mi smo u našem pravosuđu takvu reformu imali da nam je i Venecijanska komisija to zamerala. Sada vraćamo neke sudije i tužioce na posao, a iz budžeta moraju da se obezbede plate zato što ih je neko eliminisao kako mu je palo na pamet. Pri tom donet je ZKP, sećate se, gospodine ministre, tužilačka istraga je tražena, zahtevana. Vrlo nepripremljeni smo u sve to ušli i danas morate da ispravljate sve ono što je neko radio navrat nanos kako bi se nekome dodvorio ili pokušao da prikaže kako smo mi zemlja koja nešto može da održi.
Tako je i ovaj zakon o javnom beležništvu donet tada kada je donet. Sada kroz ove tehničke mere, na neki način, sve ovo ispravljate. Moram sada, čitao sam pažljivo i jedan i drugi zakon, vezano za promet nepokretnosti, ali i za overavanje potpisa, rukopisa i prepisa, da vas pitam, možda kao laik ću ući u celu priču, i voleo bih da nam odgovorite. Recimo, član 3. Zakona o prometu nepokretnosti, kaže se – prenosom prava svojine na zgradi, odnosno drugom građevinskom objektu istovremeno se prenosi i pravo svojine na zemljištu na kojem se zgrada nalazi, tj. na zemljištu koje služi za redovnu upotrebu zgrade. Nemam ništa protiv, ali bih voleo da mi kažete – da li se razmišljalo, dužni smo, ako idemo ka EU, da donosimo određene zakone vezane za restituciju, šta ćemo ako se to zemljište vrati prvobitnom vlasniku, a zgrada je sazidana, pa je neko prodao zgradu i zemljište? Imaćemo veliki problem tu. Mislim da je moralo da se povede računa o tome – šta u toj situaciji da radimo?
Drugo, vezano za član 4, mislim da bi ovo moglo da se ispravi. Zašto? U članu 4. stav 4. kaže – ako javni beležnik na osnovu izvršenog uvida u posebnu evidenciju o ugovorima o prometu nepokretnosti utvrdi da su u sudu već overeni potpisi na ugovor o prometu iste nepokretnosti, odnosno da je kod javnog beležnika ili u sudu sačinjen javno-beležnički zapis o prometu iste nepokretnosti, a prodavac je isto lice, dužan je da o tome upozori ugovornike i da to upozorenje unose u javno-beležnički zapis, a ako se ugovornici protive unošenju upozorenja, javni beležnik odbije da sačini javno-beležnički zapis. Mislim da ovo nije dobro. Mislim da je trebalo pooštriti. Ako neko više puta prodaje nepokretnost, to je krivično delo. Ne može da ih upozori, nego mora odmah da im kaže – ne možete ovako nešto da overiti. Možda bi bio dužan da krivičnu prijavu podnese protiv takvog lica. Najčešće su to prevaranti, koji na taj način više puta prodaju stanove. Mislim da je trebalo biti oštriji u ovom segmentu zato što javni beležnik je dužan da kada sastavlja ugovor, jer je kod njega sve, nož i pogača, da proveri da li je taj stan već prodavan ranije. Ako to utvrdi, da kaže da ovo ne može da se overi, ne da ga upozori, nego da ne može da se overi i da ne postoji mogućnost overe ovako nečega.
Takođe, vezano za posebnu evidenciju, isti član, poslednji stav, propis kojim se bliže uređuje vođenje posebne evidencije stava 7. ovog člana, donosi ministar nadležan za pravosuđe. Slažem se i verujem da ćete vi to brzo doneti. Nikad nisam voleo takve zakone koji ostavljaju taj prostor da se nešto naknadno uredu, jer to stvara veliki prostor za razne probleme, za rupe u zakonu. Mislim da je ovde ipak trebalo voditi računa da se te evidencije već donesu, a ne da ostavljamo prostor. Nije isto da li ćete to doneti za šest meseci, deset dana, jer nekome je ovo možda veoma važno.
Mogu donekle da se složim sa primedbom da tamo gde nema beležnika, a tu naravno ne krivim vas krivim one koji su nepripremljeno ušli u čitavu ovu fazu, a to govorim o ljudima koji su 2011. godine na vrat na nos doneli Zakon o javnom beležništvu, veliki problem se stvara tamo gde su ostavljene prelaznim i završnim odredbama da to sud overava, jer znate postavlja se pitanje, mislim da je to uvaženi kolega na Odboru za pravosuđe lepo primetio, kako će se sudija potpisati kao beležnik ili kao sudija? Kako, ako je izričito propisano da javni beležnik je taj koji može to da overi? Kako će onda sudija da se potpiše? Mislim da tu može da nam se stvori veliki problem. Razumem vas da ovo mora da se prosto donese. Mi, ljudi, kasnimo u mnogo čemu, i ovo je nešto našta smo prinuđeni ne našom voljom ovako da sve ovo radimo, nego zato što kasnimo u mnogim stvarima. Zašto to neko ranije nije vodio računa? Pa, ne znam. Morate njih da pitate, ali generalno haos u pravosuđu nam je stvoren upravo negde u tom periodu 2009, 2010. godina pa na ovamo. Gotovo je nemoguće neke stvari ispraviti. Zaista je nemoguće. Ja vam se divim kako ovo radite, ali ćemo imati verujem tu dosta problema.
Što se tiče Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa, primetio sam jednu stvar vezanu za član 3. i član 4. uvaženi ministre, gde recimo članom 3. jako dobro se definiše princip teritorijalnosti i da ne može da se potpis i rukopis overava van javno-beležničke kancelarije osim izuzetno što je članom 3. definisano kada možete izuzetno to da radite, ali onda u članu 4. u prvom stavu se derogira prethodni član, pa se kaže – ako je potpis, rukopis ili prepis bez opravdanog razloga overen izvan javno-beležničke kancelarije ili izvan službenog sedišta javnog beležnika to nije razlog za nepunovažnost overe, niti klauzili overavanju oduzima svojstvo javne isprave. Zašto je onda u prethodnom članu striktno propisano kako mora? Mislim da bi bilo čak dobro da se ovaj stav izbriše, ako me iskreno pitate. Nema razloga ako je nešto striktno propisano da sledećim članom potpuno derogirate.
Još sam neke primedbe, tehnički prirode, prosto uvideo, i mislim da u cilju poboljšanja samog zakona ne bi bilo loše da eventualno uzmete da ovo razmotrite. Vezano je za član 27. Zakona o overavanju odštampanog primerka elektronskog dokumenta, gde se kaže – javni beležnik može potvrditi da je odštampani primerak podudaran. Znate - to može da znači ali i ne mora. Mora da se kaže - javni beležnik potvrđuje ili ne potvrđuje, ali sada znači može da potvrdi. Malo je neprecizno, a šta ako ne potvrdi? Šta ako odbije da potvrdi? Pročitao sam i nastavak, znam šta kažete, ali mislim da bi čisto radi preciznosti trebalo razmisliti o tome.
Vezano za član 14. istog zakona gde se kaže – overavanje blanko potpisa nije dozvoljeno, što se slažem, ali onda se recimo definiše pod kojim uslovima to može, odnosno da se pruže neki okvirni podaci. Šta su okvirni podaci? Trebalo bi ipak reći i definisati koji su to okvirni podaci koji bi možda mogli da omoguće da se tako nešto omogući, odnosno da se overi.
U svakom slučaju, zakoni kao zakoni su plod i vremenskog cajtmonta i nečega što vi sada morate da ispravljate ni krivi ni dužni zato što je neko bio neodgovoran u ranijem periodu. Prosto, i ja i kolege iz SNS ćemo ovo podržati. Tako nešto moramo da podržimo. Smatram da je bolje imati i ovakvu vrstu definicije šta i kako da se radi u državi nego nemati ništa. Mislim da u nekom narednom periodu bi ovo sve moralo da sazri i da se bolje upotrebi. To što nemamo danas dovoljan broj beležnika, znate, kada je neko 2011. godine doneo zakon pa punih godinu i po dana, koliko već, nije imao ni jednog jedinog beležnika, niti se potrudio da išta uskladi kako bi taj zakon mogao da se primenjuje, danas ipak ova država ima 94 beležnika, što je veoma važno.
Njima savetujem da budu časni i pošteni ljudi, jer se kaže da onaj ko je beležnik tri svoje generacije naredne može da obezbedi. U Hrvatskoj ste imali slučaj da su mnogi javni beležnici bili pohapšeni zbog svojih malverzacija. Nadam se da ovde to niko neće raditi i da će zaista služiti državi i da će poštovati ovu državu, a javni beležnik je zaista zvanje koje bi svako trebao sa velikom čašću da prihvati. Iskren da vam budem, svaki pravnik može da zavidi onome ko postane javni beležnik zato što to jeste vrhunac u pravosudnoj karijeri.

Hvala uvaženi predsedavajući.
Ja reklamiram član 107. dostojanstvo parlamenta zato što zaista nije lepo vređati građane Srbije i uopšte parlament iznoseći neverovatne neistinite podatke o ekonomskoj situaciji u državi, jer, znate, onaj koji je omogućio takav privredni sistem gde ste imali jednu „Agrobanku“, „Razvojnu banku Vojvodine“, gde ste mogli na lepe oči da uzmete kredit i da ga nikada ne vratite bez ikakve garancije, oni koji su omogućili da nam strane banke kontrolišu finansijske transakcije, a podsetiću vas na podatak od 55 milijardi evra koje su iznete iz zemlje tokom njihove vladavine, je najbolji pokazatelj kakav su nam haos u državi ostavili i takvi danas iznose ovakve sramne podatke i vređaju ceo parlament i vređaju celu državu. Hvala vam.

Reklamiram član 103, 104, jer imamo na delu jedno flagrantno zloupotrebljavanje prava povrede Poslovnika, upravo dotični kolega. Ne znam zašto ih toliko boli istina, ali očigledno ako se već priča o nekoj ekonomiji, morate da znate šta su bile posledice, a vaš privredni sistem gde ste mogli kredit da uzimate kako hoćete očigledno puno nekoga boli.

Uvaženi predsedavajući grubo je povređen član 106. gde govornik može da govori samo o tački dnevnog reda na koji se vodi pretres. Tačka dnevnog reda je izbor ministra finansija gospodina Vujovića. Nikakve veze nema ni RTV Bor, niti sa „Er Srbijom“, niti ne znam s kim, ali već kada se takva tema otvara ja bih jako voleo da nam objasne kako su RTV Bor svojevremeno prodavali nekakvom  rumunskom konzorcijumu, a voleo bih da nam kažu kako je to bilo u njihovo vreme.

Trudiću se da podignemo nivo diskusije. Ipak je danas i tužan dan. Danas je nešto gde je kompletan srpski narod žalio, jer je na današnji dan sprovedena jedna zločinačka akcija prema našem narodu od strane Hrvatske države i to moramo da poštujemo.
Zaista ću se potruditi, jer danas slušamo svašta, između ostalog slušali smo neverovatne priče o AIR Serbia i samo postavljam pitanje ljudima koji su krenuli tako nešto da pričaju – u kakvom stanju je bio JAT dok ste ga vi vodili?
To je bio jedan gubitaš sa abnormalnim gubicima, bez ikakve obnovljene flote, bez ikakve perspektive. Jedino što se razvijalo u tom preduzeću su bili partijski kadrovi koji su primali po upravnim odborima zastrašujuće plate i zastrašujuće naknade.
Mi smo odlučili to da prekinemo i vrlo smo ponosni što smo to prekinuli. Gospodine Vujoviću mislim da ćete morati mnogo toga još da prekinete, posebno ova preduzeća u restrukturiranju, a verujem da ćete se kao budući ministar finansija, pošto to nije direktno vaša nadležnost, da ćete se potruditi da više ne izdvajate iz naše kase za gubitaška preduzeća.
Neko nam ovde priča kakva je danas situacija, a ne govori nam o tome kako je razorio privredni sistem ove države i uopšte se pitam kako smo došli ekonomski do 2012. godine? Tu ćete gospodine Vujoviću imati veliki problem zato što i dalje po raznim našim finansijskim institucijama imate sijaset nekakvih kadrova iz raznih konsultantskih kuća, vama možda poznatih i široj javnosti, od „Deloit-a“, „CS Mekon-a“, Ekonomskog instituta i tako raznoraznih nekih drugih. To su ljudi koji su potpuno kontrolisali našu privatizaciju na jedan lopovski način.
Tako je recimo bivši premijer Vlade, gospodin Cvetković bio direktor tog istog „CS Mekon-a“ kada je bio i direktor Agencije za privatizaciju. Izgleda da je sam sebe savetovao, a inače ta konsultantska kuća u kojoj jesu vedete iz partije koje nam danas nešto prigovaraju, učestvovala je u privatizaciji ili konsultantskim uslugama i „Knjaza Miloša“ i „Telekoma Srbije“, „Mlekare Šabac“, Pekarske industrije Pančevo, „Frikoma“. Uzgred, učestvovala je u konsultantskim uslugama tri banke koje su potpuno propale. Govorim o „Razvojnoj banci Vojvodine“, „Privrednoj banci“ i „Agrobanci“.
Kako su oni to savetovali, imali smo jedan jedinstveni sistem gde ste mogli da dođete u banku, kažete – dajte mi 10 miliona evra, oni se nasmeju i pokažete ličnu kartu bez ikakve garancije i podignete novac. Takva je bila ekonomija i takav je bio finansijski sistem uspostavljen u eri ovih koji nam danas nešto prigovaraju. Imaćete veliki problem sa tim ljudima pošto oni i dalje vršljaju po našim finansijskim institucijama, da li po Poreskoj upravi, da li Narodnoj banci, ili u Ministarstvu finansija.
Moram da kažem, pošto sam vas veoma pažljivo slušao kada ste ovde obrazlagali Zakon o privatizaciji, zaista poštujem sve ono što ste iznosili, vidi se da ste vrlo stručan čovek, tu nema nikakve dileme. Vi ste neko ko ima impozantnu biografiju, ali moram da priznam vrlo sam podozriv i oprezan prema ljudima koji su nam navodno veliki eksperti a dolaze nam iz inostranstva. Iz prostog razloga - koga su zmije ujedale, i guštera se plaši. Ti ljudi koji su se nama predstavljali kao veliki ekonomski eksperti i stručnjaci su nam razorili finansijski sistem. Potpuno su nam razorili finansijski sistem na razne načine i iz tog razloga sam veoma obazriv. Verujem da nećete biti kao oni. Dovoljno mi je da se prisetim i gospodina Đelića, i gospodina Pitića i svih tih ljudi koji su nas ovde predstavljali kao veliki ekonomski stručnjaci, od naših finansija nije ostalo ništa u ovom društvu.
To vam sada kažem zato što bih voleo pre svega,neke stvari koje morate da uradite. Naravno da ne pričam o ovima iz G17 što se tiče Dinkića itd, to je posebna priča.
Kada je krenulo potpuno raspadanje našeg finansijskog sistema? Onog momenta kada je neko odlučio bez ikakvog razloga da jedan savršeni sistem kontrole svih finansijskih transakcija u ovoj državi, to je bila SDK, da je potpuno razori, i da potpunu kontrolu naših transakcija prebaci na poslovne banke, a pri tom uništi domaće banke, i omogući samo stranim bankama da kada plate, recimo, porez na dobit, ništa se ne zna šta se dešava sa tim parama, i oni sve pare iznesu iz ove države. Procena je da je negde oko 55 milijardi evra u protekloj deceniji je izneto iz ove države. Da li ste svesni koja je to cifra? Da je sada 55 milijardi evra ova država bi mogla da cveta. Zato što više niste imali nikakvu kontrolu da li neko ima preduzeće na Devičanskim ostrvima, da li neko ima preduzeće na nekom drugom egzotičnom ostrvu, kako to uopšte banke funkcionišu i onda se napravio jedan takav besmislen sistem gde recimo Uprava za sprečavanje novca je bila ta koja je bila zadužena za kontrolu finansijskih transakcija, ali, ako bi joj neko iz banke došapnuo da bi trebalo da proveri, odnosno da li je neka transakcija sumnjiva, banke najčešće to nisu ni prijavljivali. Zato mi danas imamo veoma veliki problem odliva para i to nekako bi neko morao da spreči. Ne kažem da treba da se vraća SDK, nije realno, ali nešto slično tome bi moralo da se napravi, jer, znate, mi nemamo kontrolu kako se iznosi novac odavde.
Imate, recimo samo Narodnu banku Srbije koja jedina danas kontroliše rad poslovnih banaka, ali kontroliše ih sa mesec dana zakašnjenja. Imamo objektivan problem, pitanje šta oni pošalju posle Narodnoj banci. To jednostavno mora da se promeni. Mora da bude rigidnija kontrola. Verujem da ćete kao ministar finansija učiniti nešto na tom polju.
Takođe, ono što bih vas zaista zamolio, a to je Poreska uprava. Mislim da je neko svesno razorio taj sistem, jer vi danas imate čak četiri softvera u poreskoj upravi, ni jedan nije integrisan jedan s drugim. Vi nemate pojma koji su realni podaci šta ko duguje ovom društvu. Vi imate sistem - poseban softver za kancelarijusku kontrolu, poseban softver za poresku policiju, poseban softver za ne znam za terensku kontrolu, poseban za Upravu prihoda i tu se ne zna ko šta radi. Mi danas pojma nemamo ko su zaista pravi poreski dužnici, jer nema nikakve kontrole. To je potpuno razbijeno. Mislim da je to vrlo svesno neko uradio.
Zato nam i cveta ovoliko siva ekonomija, zato smo danas u veoma nezgodnom položaju zbog toga. Verujem da ćete se recimo potruditi da integrišete taj sistem u Poreskoj upravi da on bude jedinstven, da se ovakve stvari više nikada ne ponove, i da naravno, samu poresku policiju podstaknete da mnogo efikasnije radi, jer objektivni da budemo, poreska policija u mnogo čemu ima veća ovlašćenja, od nekih drugih organa. Može da uđe u preduzeće i da vam ispita krvna zrnca, što bi narod rekao, ali oni to, nažalost, ne rade već selektivno vrše kontrole, nešto stave u fioku i onda se naravno, tu ništa ne radi, zato nam danas cveta siva ekonomija.
Tako da bih vas zamolio zaista da tu pre svega povedete računa kao budući ministar finansija. Imaćete punu podršku i SNS i celokupne javnosti, jer ne sme više nikada da nam se događa, a to je bio jedan neverovatan privredni sistem koji se nama ovde afirmisao od strane onih koji nas danas kritikuju, a to je da recimo možete da budete poreski dužnik i da jedno 10-15 godina uopšte ne plaćate porez i da vas baš briga zato što neko nije platio porez.
Takođe, vezano za naš odnos prema Svetskoj banci i prema MMF-u, znam da smo mi danas ušli u jednu situaciju, gospodine Vujoviću, gde mi moramo da nekako dobijemo taj aranžman sa Svetskom bankom. Mada čitam danas intervju u „Politici“ koji je dao gospodin Toni Verhejen. Ne znam koliko ga poznajete, on je danas šef kancelarije Svetske banke, pretpostavljam da se poznajete, ali moram da priznam da mu je intervju bio nepristojan jer nekako se na nadobudan način poneo prema našoj državi, bar mi se tako čini čitajući sve ovo. Voleo bih da grešim. Ali, mi moramo da ostvarimo taj aranžman i to je za nas nešto što je najvažnije.
Međutim, moramo da vodimo računa, još jedna svetska banka se pravi, a to je Svetska banka „Briks“, a možda u nekom budućem periodu bi možda trebalo i tamo potražiti eventualno neki povoljan kredit, a ne samo na ovoj jednoj strani, od koje naravno da nam mnogo toga zavisi, gde smo svi svesni da moramo da ostvarimo taj aranžman, ali prosto valja, možda, potražiti nekada i neku alternativu.
U svakom slučaju, verujem u vašu stručnost. Verujem da ste neko ko izuzetno poznaje i finansije i privredu i ekonomiju. Ovo što sam izneo bih voleo da uradite i svakako, nadam se, duboko se nadam da će ova država postići mnogo veću finansijsku nezavisnost nego što je imala nekih proteklih godina. Vidimo da se to sada dosta popravlja i da će RS u potpunosti kontrolisati svoje finansije, posebno sprečiti odliv novca iz Srbije, a verujem da to možete da uradite i na taj način ćete svim ovim kritizerima koji su sve ovo dopuštali na najbolji mogući način zapušiti usta. Hvala vam.

Hvala predsedavajući.
Ja bih vas zaista zamolio član 107. povreda Poslovnika, dostojanstvo Skupštine. Nazivati ovde poslanike bubnjevima koji će eksplodirati sa nabujalim emocijama jako je ružno i neumesno i moram da priznam da oni koji su vodili muzičke grupe - generacije bez budućnosti i dalje izgleda da žele da ostave Srbiju bez budućnosti i zato naravno nastavljaju sa ovakvim stvarima.
Zamolio bih vas da ovakve ljude prekinete jer ovo nema nikakvog smisla. Hvala vam.

Uvaženi predsedavajući, reklamiram povredu Poslovnika, član 103. jer poslanik može da se samo jednom pozove na član prilikom ukazivanja povrede Poslovnika. Malopređašnji govornik je u više navrata jedan te isti član citirao. To ste mu dopustili.
To što će neko da napusti bojno polje, obavezno kukavice napuštaju, tako da slobodno mogu i da urade.

Hvala, uvažena predsedavajuća.
Ovde prosto moram da reagujem, inače uvažavam uvaženu koleginicu Karavidić, zato što je zaista bila na samom Odboru veoma konstruktivna, ali uvoditi termin autocenzura, to je pomalo vređanje prema novinarima, jer bi to otprilike značilo da se novinar trudio da napravi tekst ili prilog, radio je ko zna koliko na tome, a onda iz čista mira sam sebe cenzurisao i to povukao. Sada bi to trebalo kao zakonom da se reguliše.
Potpuno je besmisleno, kako mi znamo da li uopšte neko uvodi sebi nekakvu cenzuru, jedino da špijuniramo njegov hard disk možda ili da vidimo šta je on to pisao pa ne želi da pusti, a to je potpuno bezveze.
Zašto o ovome govorim? Zato što je, to mi je nekako ostalo nedorečeno, sadašnji Zakon o informisanju, koji je inače tadašnja vlast donela, u liku i delu poslanika preko puta, uvela je potpunu cenzuru u medijima, i to isključivo da bi zadržali vlast jer ih je Mlađan Dinkić tada uslovio da mora takav zakon da se donese i onda su naravno glasali za jedan takav zakon koji su osudili svi, OEBS, Saša Janković kao zaštitnik građana i sva novinarska udruženja. Apsolutno su svi to osudili i to su se najviše oslonili na cenzuru.
Znači, Zakon koji je potpuno cenzorski je trenutno na delu, a sada se ovde traži nekakva termin, autocenzura, znate, ja stvarno da ulazim u misli nekog novinara ili bilo koga ne mogu, a nisam sklon ka tome da vređam kolege novinare, da su skloni tome da sami svoje tekstove povlače posle tolikog truda.
Tako da, zaista ovako nešto je potpuno besmisleno i jednostavno to je nemoguće čak regulisati zakonom i da hoćete. Hvala vam.

Hvala.
Uvažena predsedavajuća, uvažena gospođo Karavidić, ja sam rekao da volim sa vama da polemišem, jer mislim da ste konstruktivni. Ja razumem vaše nastojanje vezano za ovaj amandman, ali ovo što ste malopre navodili, to nije autocenzura. To bi možda mogli da budu neki primeri cenzuri, ali pošto ste i prošli put rekli da znate ko stoji iza smene šefa deska u „Večernjim novostima“, ja vas pozivam da nam kažete ime i prezime čoveka koji stoji iza smene šefa deska „Večernjih novosti“, tim pre što čoveka i poznajem, jer mi je bio urednik i smatram ga čak i dobrim novinarom, ako baš hoćete da znate.
Ja bih voleo da nam kažete, a ne ovako, nabaci se javnosti, a onda nećete da kažete ko stoji iza toga. Pozivam vas da kažete ime i prezime, ko je ta osoba koja ovde navodno cenzuriše novinare.
Možda ćete se vi prisetiti nekih perioda ne tako davnih, kada je, recimo, jedna šefica informativne službe predsedništva izbacivala jednu televiziju za konferencije za štampu ili kada je, recimo, smenjen glavni i odgovorni urednik dnevnog lista „Alo“. Možda se toga ne sećate, ali je direktno iz predsedništva Srbije tada, dok je bio gospodin Tadić predsednik, stigao nalog da se smeni taj urednik. Evo, ja vam kažem ime i prezime kako je to bilo.
Zaista bih vas zamolio da kažete ime i prezime, lepo primer, eklatantno i da svi znamo ko to stoji iza smene urednika bilo kog medija. Hvala vam.

Uvaženi predsedavajući, reklamiram povredu člana 107. – dostojanstvo parlamenta, zato što su kolege određeni novinari ovde, a neko vređa te novinare jer kaže da rade za medije koji nisu novine, samo se kupuju na trafici. Pri tome, vređa i kolege svojim besmislenim aluzijama, a meni prigovara, između ostalog, da sam radio tako na nekom radiju, gde je inače dotični gostovao kada niko nije hteo nigde da ga primi, ni na jednom drugom mediju. Ali, to više govori o njemu. Ja sam makar svoj posao u životu, kao i svi mi, pošteno radio, a neko je dobijao subvencije od države, pravio vinograde, pozivao narod da ne plaćaju struju, pa je bio jednak kao neki tamo po Preševu i Bujanovcu koji takođe ne plaćaju struju. Šta da vam kažem za takvog čoveka koji mrtav hladan danas dođe ovde i sve nas vređa, a vi ovde nikako ne reagujete? To dovoljno govori o njemu i o medijskoj slobodi, posebno u akciji „Sablja“, gde je on bio, između ostalog, jedna od vedeta. Hvala vam.

Reklamiram povredu Poslovnika član 103. i 104. vezano za repliku zato što malopređašnji kolega koji je ukazao na povredu Poslovnika je više replicirao, dali ste mu bezmalo pravo na repliku. Ako se osetio prozvanim ja mu se izvinjavam nije možda dobro čuo. Povezao sam to neplaćanje struje sa ovim u Nišu kada je jedan poslanik, a koji nema veze sa Albancima, između ostalog pozivao narod da ne plaćaju struju. Govorim o svim neplatišama. Slažem se, ima ih puno i u Beogradu, ima i ih svuda, nekako dole kod vas ima zaista dosta njih koji nisu platili, a kažem, evo poslanik iz Niša je pozivao narod da ne plaćaju struju, tako da ne vidim zašto se našli prozvanim. Hvala.

Gospodine predsedavajući sad smo došli do jedne kontradiktornosti. Malopređašnjim amandmanom neko je tražio da se uvodi termin autocenzure da se to navodno sprečava, a sada ovim amandmanom zapravo ista poslanička grupa na neki način želi da uvede cenzuru. Šta znači novinar da prikupi informaciju u skladu sa zakonom? Znate, šta novinar nije ni sudija za u prethodnom postupku, nije ni tužilac, a ne radi ni u UKP, nego je novinar. Naravno da novinar objavljuje informacije koje su zaista značajne za ovo društvo, a ono što je on dužan, to je da pozove drugu stranu, recimo ako je u pitanju malverzacija, na primer, po pitanju vinograda, onda je dužan da zove ovoga ko je dobio subvenciju za vinograde, da ga pita, da li ste vi zaista dobili tu subvenciju.
Znači, ovako nešto je nemoguće usvojiti, jer bismo onda stavili novinare da budu istražne sudije, a to zaista nije ni normalno. Novinar je slobodan, može da piše, ono što je u skladu sa kodeksom i novinarskom etikom, to je da pozove drugu stranu, da to demantuje ili potvrdi, ali ovako nešto je besmisleno prihvatati.

Ja moram da priznam, uvaženog profesora uvažavam kao možda najvećeg živog filozofa trenutno i mogu da se složim sa zaista većinom ovih stvari što je izneo kada komentarišem ovaj amandman.
Znate šta? To sada što ste naveli mora da se gleda novinarski kodeks ili etika. Šta znači da se novinar ponaša, da prikuplja informaciju u skladu sa zakonom? Kojim zakonom? Znate, tužilac prikuplja informaciju u skladu sa ZKP, na primer, ili policija isto radi u skladu sa zakonikom o krivičnom postupku. Koji to ovde zakon bi mogao da bude merodavan da bi novinar mogao da prikuplja informaciju u skladu sa tim?
Mi da smo ovo sada izgovorili, što donekle mogu da se i složim sa uvaženim profesorom, nas bi ovde optužili za najgoru moguću cenzuru, za najgoru moguću cenzuru bi nas ovde optužili. Ja ne znam da li uvažene kolege čitaju stranu štampu? Pa vi da vidite šta se tamo objavljuje, recimo naslovna strana „Daily Mirror“ ili „Sana“, ili bilo koga od tih renomiranih svetskih časopisa, vi biste se zgrozili. Mi smo mala deca u odnosu na ono šta se dešava u nekoj stranoj štampi, a inače je to tabloidno tzv. novinarstvo. Razvilo se baš u tom periodu kada je prethodna neka garnitura vladala.
Ja još nešto moram da kažem, juče je, recimo izašao jedan nedeljnik, kakve tu gadosti pišu, recimo za premijera, da to pas sa maslom ne može da obriše, ali to se ovde štampa i niko o tome ništa ne kaže.
Ako već govorimo o nekakvoj cenzuri, ja ću podsetiti još jednom građane, godine 2009. da bi opstali na vlasti, da se ne bi Vlada srušila, donet je zakon o informisanju koji je Dinkić uslovio. Svi ste glasali za to, to je najgori cenzorski zakon. Zato što su ga osudili i OEBS i zaštitnik građana i sva novinarska udruženja za razliku od tog zakona koji ste vi doneli i uveli mrak i cenzuru. Mi ipak danas donosimo zakon koji svi podržavaju i to je ključna razlika. Hvala vam.

Član 107. dostojanstvo Skupštine.
Gospodine predsedavajući, ja ne dozvoljavam, s obzirom da sam dugo godina bio u novinarstvu, da se vređaju kolege novinari.
Amandman se ovde odnosi na kolege novinare, a ovde neko priča o vlasniku nekog medija koji je negde nekog prisluškivao.
Ne dozvoljavam da se kolege novinari vređaju da su možda neki špijuni ili agenti. Ne pada mi na pamet to da dozvolim. Zašto? Zato što su i oni deo ove Skupštine i oni odavde izveštavaju. Ako neko već aluziju da će novinar da stavlja prislušne uređaje ili da nekog negde prisluškuje, to je zaista ružno.
Ja bih molio vas da reagujete i da zaštite kolege novinare koji su, takođe, deo ovog parlamenta i koji odavde izveštavaju. Hvala vam.

Hvala vam.
Razumem uvažene kolege poslanike koji su možda svoj radni vek i uopšte svoj životni vek proveli u nekoj eri kada je televizija tek nastajala. Međutim, u eri digitalne televizije, a mi ćemo morati 2015. godine da završimo proces digitalizacije, sve to sad što tražite je potpuno besmisleno, zato što u eri digitalne televizije moći ćete da imate RTS koja će potpuno različiti program moći da pušta u Nišu, potpuno različit u Beogradu a potpuno deseti u Valjevu, na primer, ako ima regionalni centar.
Prema tome, nikakve potrebe nema za ovim što ste rekli. Slažem se s vama da je bila strategija da se da šest regionalnih centara, ali to je bilo kad su se dodeljivale frekvencije. Ubuduće više neće biti dodela frekvencija, nego ćete imati digitalnu televiziju, gde možete da kombinujete različite vrste programa. Samim tim, potpuno je bez veze razmišljati da se ne znam koliko javnih servisa otvara po Srbiji, jer jednostavno, niti građani mogu to da plaćaju, niti to ima ikakve svrhe u eri digitalne televizije i naprednih tehnologija. Hvala.