Ovo je još gore nego ono prvobitno.

Dakle, sve to samo još reč „stado“, to samo fali. Dakle, taj deo je kao slučajno izostavljen.

(Ivana Rokvić: Blato, blato.)

Ja ne znam da se ljudi kreću u stadu. Zna se ko se kreće u stadu, poštovani građani. Ne morate da verujete ni meni, ni njoj. Mi ćemo sada lepo da izvučemo steno beleške kada budu bile gotove, pa ćete pročitati sve šta je rečeno, pa videćete lako ko laže.

Ali niste samo stado i stoka, nego svoj glas, budućnost svoje dece prodajete za 1.000 dinara. Znači, nije vas briga da li imate posao ili nemate posao, da li je neko doveo fabriku ili nije doveo fabriku, nije bitno da li imate put ili nemate put, da li

13/2 JD/MP

imate prugu ili nemate prugu, 1.000 dinara je vaša vrednost kako kaže koleginica.

Time nije ona rekla ništa o sebi, ali mnogo toga je rekla o vama kako ona gleda na to i kako ona vidi vas, kao nekoga ko bi za 1.000 dinara prodao budućnost svoju i svoje dece. Imajte i to u vidu kada budete glasali.

Što se tiče toga da se očigledno u Srbiji pre SNS jeo kavijar, a sada se jede parizer, to znate i sami. Najviše su kavijar jeli onih 550.000 što su ostali bez posla.

Da podsetim samo, u to vreme su ljudi zakucavali ekserima ruke u stolove, sekli prste iz protesta, radili za ispod minimalca, a polovinu plate vraćali u kešu.

(Ivana Rokvić: Vi ste tada bili na vlasti.)

Govorim o periodu kada ste vi bili na vlasti.

Dakle, u tom periodu od 2008. do 2012. godine uništeno sve, upropašteno sve, ali su svi jeli kavijar, pa je sada došlo teško vreme kada je nezaposlenost nikada manja, plate nikada veće, pa se jede parizer. Zanimljivo.

U svakom slučaju imajte vi u vidu da vas smatraju stokom koja ide u stadu i koja to radi za 1.000 dinara. To je upravo rekla, a pokazaćemo vam i steno beleške, pa ćete i sami moći da se uverite. Hvala.

Apsolutno je opet neprihvatljivo ograničavanje prava poslaniku da predlaže bilo kakav zakon. Ovom logikom kojom se vi vodite znači čovek prvo treba da bude konj, da bi mogao da bude džokej? Jel? To u bez veze stvari. Dakle, a ginekolog mora da bude žena, jer kako muškarac zna šta znači biti trudan? Jel?

Nemojte, to su bez veze stvari i poslanik je poslanik i svakog poslanika to što je poslanik kvalifikuje, a da je pogrešno i da je naopaka logika, pa mi smo danas imali jedno penzionisano vojno lice koje ovde brutalno laže. Izmišlja kako je general Simović u kućnom pritvoru, prepričava laži dr Milića iz Niša, priča gluposti o nekakvim papirima, itd. itd. A eto, on je kvalifikovan da se bavi vojskom, jer mu nekad neko kako i zašto dao čin neki, a sada brutalno laže da je general Miroslav Simović u kućnom pritvoru, da je maltretiran, da ima neke dokaze, pa ga neko zbog toga maltretira i ne znam ni ja šta i eto vam ga kvalifikovani poslanik za pitanja kojim se bavi ovde u postavljanju poslaničkih pitanja, na koja ne možemo da odgovorimo replikom ili na bilo koji drugi način, jer to ne podrazumeva taj deo sednice. I kakva kvalifikacija? Nikakva.

Prema tome, svaki poslanik ima pravo da predloži zakon. Imate 34 predložena zakona od strane poslanika trenutno u proceduri, 34. Nijedan nije prošao javnu raspravu, nijedan nije predložio ili najmanje su kvalifikovani oni za temu koju su predlagali i? Pa ništa, poslanici su.

Prema tome, hajde samo sami sebi da ne skačemo u stomak i ne oduzimamo nadležnosti koje imamo kada već to rade neki drugi. Hvala.

Pa čitava priča "Koštane" je da je fabrika u stečaju od 2009. godine. To je cela priča. Opet blokaderi zatvorili fabriku, a mi krivi. Godine 2009. u stečaju je fabrika, 1.420 radnika potražuje neisplaćene plate, rešenjima obećavane više puta, odlukom Privrednog suda iz 2003. itd. Dakle, opet je nas dočekalo ono što su blokaderi radili i opet smo mi krivi što su blokaderi iz bivše vlasti zatvarali fabrike. Pa mi kažemo da ste vi zatvarali fabrike. Dakle, cela priča jeste u

17/3 MZ/LjL

tome da su oni fabrike zatvarali, da ljudi nisu mogli da se naplate iz stečajne mase, a da smo očigledno i za to mi krivi. Kao što smo krivi i za ove dve blokaderke što su oskrnavile spomenik Gavrilu Principu.

Dakle, nikakve veze sa nama nema, ali dobro, eto, ako neko misli da će tako neke političke poene da pribavi sebi ili svojoj organizaciji - neće. Najbolje bi bilo da iz te njihove organizacije idu oni koji su im 2009. godine zatvorili fabriku, da se oni obrate, ne ovi lokalni đilkoši, nego ovi koji su 2009. godine bili u vlasti, pa zatvarali fabrike, da oni odu pred te građane, radnike "Koštane", da im oni objasne šta i kako treba. Hvala.

Dok je bio u SNS-u očigledno nije stigao da ode na onu akademiju mladih lidera, pa da nauči periode ko je kada bio u vlasti, pa bi znao da 2009. godine, ja nisam mogao da budem ni u kakvoj vlasti, ali ajde nema veze.

U svakom slučaju, od mene niko nije tražio sastanak, da su tražili sastanak imamo, ja bih sastanak održao, prijemom građana i ovde i u Kikindi i nemam nikakav problem sa tim tako da u tom smislu ne znam zašto se meni obraća.

S druge strane, niti ima ovde ministra koji može da odgovori na ovo pitanje, niti ima ikoga ko može ovde da nam dalje protumači.

Ja samo ono što sam imao prilike da vidim, jer sam potražio na društvenim mrežama, odnosno na internetu o čemu se radi, pa mi je izašlo to kad se šta desilo. Dakle, jedna presuda iz 2003. godine fabrika otišla u stečaj, dakle, zatvorena, kako to već ide, u likvidaciju 2009. godine.

(Slobodan Petrović: Godine 2003. je prestala sa radom, a vi ste je zatvorili.)

Ne, 2009. godine, Privredni sud.

Tako da, kad se to sve lepo sabere i oduzme, kada dođe neko od ministara, nek postavi poslaničko pitanje, pa će dobiti odgovore, ja ne znam što od nas traže odgovore na pitanja kojima niti šta znam…

(Slobodan Petrović: Ja sam pitao. Niste odgovorili.)

Dobro bre. Nemoj da vičeš bre od rane zore. Mani se čoveče, ni viči bre.

20/2 JD/MJ

(Slobodan Petrović: Što lažete?)

Pa, ne lažem bre čoveče, saberi se malo. Hajde, smiri se, diši duboko.

Dakle, nikakve veze sa nama nema i ponovo se dešava milioniti put da mi treba da odgovaramo za nešto što su neki drugi uradili. To niti je u redu, niti je normalno.

Sa druge strane, kada budu došli nadležni ministri, kada budu bili tu, mogu ljudi da odgovore na osnovu činjenica. Otkud znam ko je s kim kad razgovarao, ko jer kod koga tražio sastanak.

(Slobodan Petrović: Šta se javljaš onda?)

Zato što me spomeneš po imenu, Bog te. Pa, da li si normalna čoveče, saberi se, prati radnju fabule.

Hajde što ne znaš Poslovnik, hajde što ne znaš ništa, bar nauči neke osnove stvari. Što se javljam? Zato što si me prozvao.

(Slobodan Petrović: Nemoj da vičeš od ranog jutra.)

Daj saberi se bre dečko. Jasno mi je sada zašto smo mi procenili da može samo vodomere da čita i da nije za ništa više od toga, ali očigledno onaj ko je kod nas na nivou čitanja vodomera negde drugde može i poslanik da bude, što govori o te dve organizacije.

Dakle, kada budu ovde ljudi koji mogu da odgovaraju na sva ta pitanja, kada bili ljudi koji znaju ko je koga kontaktirao da li je bilo sastanaka, nije bilo sastanaka, neka odgovaraju na sva ta pitanja, nemam nikakav problem sa tim.

Na kraju krajeva, to im je posao da primaju sve te ljude. Da li su ili nisu? Stvarno ne znam. Ono što znam to je da cela priča datira iz njihovog vremena, iz vremena kada su oni otvarali fabrike i otpuštali ljude i da ponovo mi treba da odlučujemo.

Evo, ovaj sada ponovo. Nisam bio 2009. godine. Ti bio, ti bio. Tubeles. Stvarno tubeles.

(BOGDAN RADOVANOVIĆ: Jesi, jesi, bivša vlast.)

Ne, ja sam bivša bivša vlast.

(BOGDAN RADOVANOVIĆ: I bivša bivša vlast.)

Tako da naučiš to. Kada dođeš do bivše, bivše vlasti preterano je to.

Jeste, i za vreme Tita ja sam bio vlast. Jeste, od 1941. godine, ja sam bio vlast. Prvo sam bio vlast, pa sam se rodio. Sve sam te razumeo. Dakle, prvo sam bio vlast, onda sam se rodio i onda sam opet bio vlast.

Sve u svemu, ja razumem da je tebi teška ta rečenična konstrukcija, odnosno sintagma bivša, bivša vlast. Uzmi stavi na papir, pa polako do kraja zasedanja ćeš shvatiti. Hvala.

Član 107.

Dakle, trebalo je da se starate o primeni ovog Poslovnika time što ćete vi kao neko ko ima iskustva da pojasnite i objasnite ovom poslaniku periode bliže političke istorije ove zemlje - ko je bio na vlasti od 2001. do 2004. godine, koja Vlada je upravljala ovom zemljom, koja je Vlada izabrana 2004. godine i vladala do 2007. godine, pa onda izabrana nova 2007. godine, pa vladala do 2008. godine, koja Vlada je bila od 2008. do 2012. godine pošto ne zna dečko. Ne zna ništa. Blagog pojma nema šta je bilo 2003. godine.

Kakve ja veze imam sa 2003. godinom? Godine 2003, evo, da nauči nešto, premijer se zvao Zoran Živković. Krajem te godine održani su izbori, u decembru, čini mi se, a Vlada formirana na proleće sledeće godine, manjinska, ali nema on pojma, to šamara, to tako.

Sada, što se tiče vodomera, pa nije on čitao samo vodomere. On je bio stražar u fabrici za preradu vode, ali je tada bio aktivista neke druge stranke, našeg koalicionog partnera, da mu ne spominjem ime, značajno ću pogledati u ovom pravcu.

Koliko si ti stranaka izmenio za tako malo godina, bre? Ti svake godine druga stranka. Tada je nestalo vodomera i on nekako digao sidro. Znači, čuvao čovek fabriku i iz fabrike koju je čuvao je nestalo 400 vodomera, a onda je posle toga bio poslat da bude kao inkasant, ali odbijao to da radi, žalio se sudu, dobio otkaz, Kasacioni sud, izgubio parnicu. E, tako je bilo.

Znači, ti si do čitanja vodomera tek posle došao. Čuvao fabriku iz koje je nestalo 400 vodomera. Gde su nestali vodomeri, to ti nama kaži. Nemoj ti meni da poručuješ šta je ko rekao. Gde su vodomeri, bre? Nestalo 400 vodomera. Koliku štetu si napravio druže?

Dakle, mi se sada obračunavamo međusobno. To je malopre rekao, to je suština. Ovi neki su bili tu, pa su otkazali poslušnost, a oni sada brane, oni navijaju za nekoga u tom našem međusobnom obračunu. Ne razumem šta je ovo. Mi se međusobno obračunavamo, a oni će da naginju na jednu stranu i da pomognu toj strani da se mi ne obračunavamo sa njima. Valjda je to njihova uloga u političkom sistemu Srbije da izaberu. ako se nešto desi. kome će oni da se priklone i kome će da pomognu. Potpuno neverovatno.

Ako je to stvarno, tako šta vas briga, to je onda unutar nas šta radimo, šta se to vas tiče, ionako ste govorili mesecima unazad da kontrolišemo kompletno pravosuđe, da je to sve pod našom kontrolom. Čemu sada toliko uzbuđenje? Sada kada ovo izmenite, tek će onda biti pod vašom kontrolom, kao ono kad kaže malo trudan. Ne može to ili jeste ili nije, jel pod kontrolom ili nije pod kontrolom. Ako je bilo pod kontrolom godinu dana unazad, ne razumem kako će biti pod kontrolom posle ovih izmena. Ništa mi nije jasno. Dakle, potpuno pogrešan jedan ugao, ali dobro, neka se oni uključe, pa možda pomognu onima kojima misle da pomognu.

Ono što je, takođe, interesantno, jel se sećate koliko je bilo uvreda na račun Vladana Petrova kada smo birali sudije Ustavnog suda, iako čovek nije bio kandidat. Sto puta su se bavili njime, a sada kažu – što se ne bavite, što ne kažete, što se ne javite Venecijanskoj komisiji, a u toj Venecijanskoj komisiji sedi Vladan Petrov, i to 15. decembra unapređen Vladan Petrov. Jel vi vidite da oni ništa ne znaju, da oni pojma nemaju ni o čemu, oni samo tako šeketaju šta im padne na pamet, to nikakve veze sa život nema?

Dakle, iz tog razloga, što je sve ovo potpuno besmisleno i van pameti, ovaj amandman nećemo prihvatiti i nećemo za njega glasati, ako ste imali bilo kakvu dilemu do sada. Hvala.

Opak igrač, nema šta.

Ja samo ne razumem, hajde sada, pošto smo utvrdili kada je koja Vlada vladala, da napravimo razliku između Skupštine i Vlade. Skupština tu su poslanici, Vlada to su ministri. Kada se obraća ministrima, to se obraća Vladi, to nismo mi. Ja sada ne znam, verovatno sada rušim sneška, ali eto, mi nismo ministri, mi nismo nadležni za to. Kada dođu ministri nek ih pita, ja nemam ništa protiv stvarno. Ali, kakve veze mi sad imamo sa tim.

Kaže - primite ih, primite ih, neću prestati da vas gnjavim dok ih ne primite. Mene će da gnjavi što ne znam neke ministre. Ljudi, kakve ja veze imam sa tim? Ja se ovde osećam mobigovano, stvarno. Znači, mene će da gnjavi i nas će da gnjavi zato što neki ministar nije uradio svoj posao kako on kaže, iz njegove vizure.

(Slobodan Petrović: To Vučić kaže.)

Pa, dobro, eto i Vučić kaže, okej, sada kada dođu ministri ti ih pitaj, i šta je Vučić rekao i da li se to odnosi na njih ili se ne odnosi na njih. Kakve veze mi imamo sada sa tim i što nas to sad maltretiraš na tu temu, kada mi nikakve veze sa tim nemamo? Niti je ko od mene tražio sastanak. Još jednom, od mene sastanak niko nije tražio, da ga je tražio dobio bi ga.

Dakle, ja sa tim problem nemam, a kada ministri dođu neka ih pita, brate mili, neka raspravljaju tri dana i tri noći, nemam nikakav problem, uzmem kokice sedim i gledam, ali stvarno nema smisla.

Poslednji četvrtak u mesecu, postavi pitanje, poslanička pitanja utorkom i četvrtkom pred početak sednice. Nikakav problem nije, ali dajte više da razlučimo ko se čime bavi u ovoj zemlji itd.

Nas maltretira za nešto što nikakve veze nemamo i još nam obećava da neće da nas ostavi na miru. Stvarno zaštitite nas, molim vas.

U nano sekundi, dakle, niste ni završili rečenicu, već su prijavili. Tako da, to 100%. Ali, svako polazi od svoje psihologije i svako polazi od sebe i to što on predviđa da će da se dešava je ono što je on ovde radio.

Nemam ja nikakve veze sa stavljanjem graničnih punktova između Srba i Srba. Ništa ja nisam razgovarao tamo, nisam pregovarao. Nemam ja nikakve veze sa Miladinom Kovačevićem i davanjem para da se on izvlači iz zatvora, pa napravim međunarodni incident i odnose sa Amerikom pokvarim do krajnjih granica. Nemam ja nikakve veze sa prodajom NIS-a. Nemam nikakve veze sa depešama „Vikiliksa“. Nemam nikakve veze ni sa čim. Sada on računa da će tako što je sebe oprao, tako što je promenio ime, da ćemo tako svi da radimo. Pa nećemo, nismo svi isti. To se tako ne rešava.

Dakle, i te kako prihvatam odgovornost za ono što radim, ali ono što sam rekao je samo da ne prihvatam odgovornost za ono što ne radim i što sa mnom nema nikakve veze.

23/3 AL/VZ

Čovek hoće da priča sa ministrima, a maltretira nas i sam kaže da se obraća ministrima, a niko od nas nije ministar. Niko od nas nije ministar, a sve vreme od ministara traži i sve vreme – e vi da mi odgovorite, vi da mi odgovorite.

Da li ćemo biti ili nećemo biti, polako.

(Bogdan Radovanović: Ti nećeš.)

Ja, pravo da ti kažem, nešto nisam siguran ni da hoću.

(Bogdan Radovanović: Ne da ti se, bogami.)

Otkud tebi ideja da mi se ne da?

24/1 MV/MT 13.55 – 14.00

Ja sam već jednom objašnjavao nekima od vas koji ne mogu da pojme da neki ljudi imaju neke druge prioritete u životu. Ako ste već to hteli da kažete, onda to može i da mi imponuje, ako ste to tako zamislili kako ste zamislili.

Znači, vi stvarno ne znate šta izgovarate ni dok izgovarate, a teško i kasnije da razumete. Već sam jednom objašnjavao ovde u sali zašto nisam i kako nisam i šta hoću, a šta neću, ali to ne vredi, vama svaki dan iznova treba govoriti.

U svakom slučaju, ono što jeste činjenica, to je da očigledno nije bilo dovoljno sve ono što su uradili sa Piculom, da nije bilo dovoljno ono ponižavanje, da nije bilo dovoljno ono denunciranje sopstvene države i vlasti u njoj, da nije bilo dovoljno ono ulizivanje, da nije bilo dovoljno ono gmizanje i puzanje, treba još.

I još jednom se potvrđuje ono što smo stalno govorili – gde god se tri čoveka skupe, oni će da dođu da budu četvrti i da kažu idite pred predsedništvo, tamo vam je mesto, nemojte ovde.

Pazite, oni ljudi kažu - nema veze sa državom Srbijom, ne protestujemo protiv države Srbije, Srbija s tim nema veze, neko drugi nam je uveo ta pravila, njima hoćemo da pokažemo da nismo zadovoljni. Ali, ne, ne, ne, kod Vučića idite, on vam je kriv.

Pa, da li u ovoj zemlji može neko da protestuje, a da vi ne pokušate da to zloupotrebite? Da li može neko da umre, a da vi ne pokušate da zloupotrebite? Da li može nešto da se desi, a da vi ne pokušate da lešinarite na tome, tako jadni i bedni kakvi ste, kakve vas je već Bog dao, u političkom smislu, da ne bude da se lično nekom obraćam? Hvala.

Samo hoću da kažem da bih ja ako mogu da biram da budem Čejs, zato što moj kumić voli Čejsa, ja sam mu i kupovao to. Pa, ako mogu da budem Čejs, neću da budem Maršal. Nekako mi gadno zvuči i podseća me na neke ružne stvari.

Tako da, ništa s Maršalom ne bih da imam. Ako sam Patrolna šapa ja sam Čejs i to prihvatam, nemam nikakvih problema. Hvala.

Samo jedna od sramnih stvari koje su rečene, koje su, uzgred, i netačne i notorna je laž da se bilo ko leči SMS porukama. Dakle, iz perioda kada su bili na vlasti bilo je svega 64 miliona u 2012. za lečenje retkih bolesti, a sada je taj iznos 10,2 milijardi dinara ua 2025. godini i za 2026. godinu se planira novih 10,2 milijarde.

Dakle, roditelji dece koja nažalost boluju od teških bolesti govore o tome, ali to očigledno nema nikakvog efekta na ove ljude.

Dakle, oni koji su najpozvaniji valjda oni bolje znaju od roditelja koji su suočeni sa tim strašnim životnim iskušenjem da im dete boluje od teške bolesti, koji se zahvaljuju državi, oni bolje znaju kako se država ponaša, a kako ne.

Zaista ispod svakog nivoa, ali dobro. Budući da su se slikali sa sve ovim predstavnikom ove njihove omiljene delegacije od prošle nedelje ispred te nadstrešnice onako sve nasmejani, raskeženi od uha do uha, a da su žrtve nadstrešnice uporedili sa psom Donom, pa su svakome po minut stajali i ćutali, to najbolje govori koliko oni nemaju zapravo pojma ni šta rade, ni koliko zloupotrebljavaju te ljude. Tu nema granica više tog bezobrazluka i tog ludila, ali dobro.

U svakom slučaju, ono što je samo činjenica još to je da što su im rejtinzi manji, što su nepotrebniji, to više prete kako će ovo ili ono da se desi. To je potpuno obrnuto proporcionalno njihovom podršci u javnosti. Oni pričaju o tome kako ćemo mi uskoro ovo, mi uskoro ono. Pa vi, ljudi, ne postojite. Vas nema. Vi imate 1,4% u mestu gde ste rekli da je Srbija u malom i da će pokazati rejting na nivou Srbije. O čemu vi pričate? Kome vi pretite bre? Dokle više? Pritom, ovo isto samo vi niste bili tada ovde u Skupštini, bili ste u Vladi, ovo isto sam slušao šest, sedam, osam meseci do izbora prethodnih u prethodnom mandatu. Isto sve ovako nam pretili – vi ćete ovo, vi ćete ono, posle izbora ćete videti. Posle izbora tropa i onda Jovo nanovo sve ispočetka.

Ipak još jednom da kažem građanima, od 64 miliona koliko su oni davali 2012. za retke bolesti, ova vlast, Vučićeva vlast je taj iznos podigla na 10,2 milijarde. To je ogromna razlika.

31/3 AL/MP

Najsrećniji bih bio da je taj iznos nula, jer znači da taj iznos ne bi ni bio potreban, ali nažalost je potreban i ova država razume probleme svojih građana i rešava ih. Hvala.

Opet samo o brojevima, pošto je teško polemisati sa teorijama zavere sa društvenih mreža.

Dakle, od 2008. do 2012. godine u inostranstvu je lečeno ukupno 440 dece, u periodu od 2013. do 2025. godine 5.873. Dakle, 440 u njihovo vreme, 5.873, to je ono što je država obezbedila, država kojom rukovodi SNS. Broj dece, rekao sam, 440 na 5.870. Budžet od 64 milijarde na 10 milijardi i 200 miliona.

Sa druge strane, ono što je takođe bitno, to je da je 2008. godine nula, 2009. godine nula, 2010. godine nula, 2011. godine nula, 2012. godine osmoro dece. E, tako je izgledala njihova vlast. Dakle, tri godine, četiri godine nula, a onda osmoro dece, a onda se taj broj povećava osam, 10, 18, 18, 22, 34, 49, 69, 79, 90, 178, 209, 235, 296, po godinama. Tako izgledaju cifre.

Retke bolesti odraslih deca, 930 u odnosu na osam iz njihovog perioda 2012. godine. Desetostruko uvećana izdvajanja za inovativne lekove. Sa 19,2 milijarde na 218,7 milijardi u periodu od 2013. do 2025. godina. Znači, 218 milijardi dinara. To su konkretni rezultati koji govore kako se tom problemu pristupa.

Ovo je pokušaj toliko jeftine demagogije, da izaziva samo čuđenje i gađenje. Hvala.

Glišić je govorio o iznosu za celu Srbiju. Pričalo se o Užicu, a onda je rečeno i da u celoj Srbiji postoje problemi. Govorio je čovek i onda ga je predsednik pitao – pa jel dobro? Koliko je on rekao? Šest milijardi dinara, čini mi se da je rekao. Pet milijardi evra za celu Srbiju.

32/3 MV/CG

Sada mi treba da vodimo polemiku sa ljudima koji nisu u stanju da razumeju ono što je rečeno. Štaviše, ja mislim da oni to nisu ni gledali, oni čitaju ovo Šolakovo smeće koje tamo lupeta gluposti i oni to sve uzimaju zdravo za gotovo. Kao što su pet dana mene prozivali – šta ćeš sada na sastanku sa Piculom i kako sad i šta sad, ovo i ono. Objašnjavaš ljudima da ne, ali ne vredi. To ko teletabisi, oni tamo kad pročitaju, tamo kad bi pročitali da je zemlja kocka, oni bi rekli kocka.

Znači, govorio je o celoj Srbiji, a ne o Užicu. Ako nešto ne razumete, raspitajte se, pa proverite. Dakle, nije bila tema grad Užice, nego kompletna vodovodna mreža u celoj Srbiji koja ima ozbiljne gubitke. Hvala.

Tragično je da u srpskoj skupštini slušamo iste govore kakve Kurtijevi poslanici govore u Prištini, potpuno identične, gde se targetiraju isti ljudi i gde se traži progon istih ljudi koje i Kurti traži. Mislim da je to ispod dostojanstva naše Narodne skupštine i prosto čudna mi je ta koincidencija koja traje još od prošlog mandata.

Dakle, kada god su u Prištini pokazali prstom na nekoga od Srba sa KiM, tako su i ovde u Skupštini Srbije se pojavili oni koji su iste te ljude ovde pokušavali da dregadiraju, da optužuju, itd.

Što se tiče vremena odgovornosti, da, ono dolazi i odgovaraće svi oni koji su pokušali da izvrše obojenu revoluciju u Srbiji. Prosto, to je tako. Dakle, rekao sam to i prošle nedelje, evo ponavljam i sad, kada puč ne uspe, oni koji su puč pokušali ne mogu da očekuju da će proći bez posledica. To vam je tako, od vremena starog Rima do dana današnjeg. Pokušaju da sklone Cezara, ne uspeju u tome, slede posledice. E, sad, posledice koje će da dožive ovi nisu one koje su se doživljavale kad napadnete Cezara. Ali, u svakom slučaju, političke odgovornosti za ovo će biti.

Nažalost, zakon se dvojako primenjivao, pa su ljudi koji su vršili najgora krivična dela pušteni na slobodu momentalno, a ljudi koji su izvršili neko krivično delo, pitanje je da li je krivično ili je nešto drugo, bili maltretirani, držani u pritvoru dotle da se ova devojka koja je ovde udarila jednu blokaderku pokušala ubiti. I to nikoga ne interesuje, očigledno. Očigledno da je pravosuđe u ovoj zemlji nekom bilo majka a nekom maćeha.

Da svi budu jednaki, da svi odgovaraju, to je apsolutno. Ali, mi to nismo imali. Oni koji su pokušali da spale pripadnike SNS u Novom Sadu, ko je u pritvoru, protiv koga se vodi postupak, koliko ih je? Ništa, jedan ili nijedan.

A onda imamo i uticaje političkog pritiska na pravosuđe od strane istih onih koji nama drže lekcije o tome kako pravosuđe mora da bude slobodno, da ono samo odlučuje, itd. Svaki put kada se povela neka rasprava pred nekim sudom oni su se okupili i tražili od suda da postupa na tačno određeni način ili, ako se to ne desi, oni će tu da blokiraju ulaz, da blokiraju izlaz, da otimaju štitove policajcima itd, itd. Ali, tako valjda zamišljaju pravosuđe.

U svakom slučaju, vreme odgovornosti dolazi. Ja se nadam da će to Srbija videti prosto kada narod bude rekao ovo što oni priželjkuju. Mi nemamo nikakav problem da čestitamo i da poželimo sve najbolje toj novoj vlasti, da budemo mnogo pametnija, ozbiljnija i sposobnija opozicija od onih koji su to danas. Ali, dok to ne kaže narod, ili bar ne većina naroda, nego kažu stranci koji finansiraju sve to, koji kada kažu iz Zagreba, koji osnuju na hiljade, ili kako se to već kaže, naprave na hiljade naloga na društvenim mrežama za obojenu revoluciju u Srbiji, e, znate, za učešće u tome se odgovara. A to da su nam načeli državu, da su prodrli u različite delove sistema, to je apsolutno tačno i zato kao kada odstranjujete kancer, tako ti delovi sistema moraju da odu.

35/2 VS/LjL

Uostalom, nije to samo specijalitet kod nas, evo vidite da se neke od tih stvari dešavaju i u mnogo većim, mnogo snažnijim i mnogo jačim zemljama u svakom smislu od Srbije. Ljudi su kvarljiva roba i očigledno je da su agenture podigle sve svoje spavače u ovom slučaju, jer su mislili da je kraj. Kraj se, na njihovu žalost, nije desio. Na sreću ove zemlje, jeste. Ne zato što smo mi na vlasti, nego zato što vlast mora da se menja na izborima.

To oni ne razumeju, jer oni ne shvataju da je ono što su oni zamislili 15. marta, da ovde izbije građanski rat, da bi to značilo da bismo mi i danas bili u građanskom ratu, i danas bismo se jurili po ulicama sa sve oružjem u rukama, oni to ne razumeju. Oni valjda misle da bi se neko samo tako sklonio, stao u red da ga oni maltretiraju, kao što su Ustaše po celo selo odveli, njih dvojica dođu pa celo selo odvedu, tako bi valjda i mi i "ćaciji" stali u red da nas ovi, kako ih sad zovu, "piculad" postrojavaju i vuku, razvlače po zemlji. To se ne bi desilo.

I dokle bismo došli? Dakle, na izborima, evo imate izbore uskoro, u 10, čini mi se, lokalnih samouprava, različiti delovi Srbije, izvolite, pokažite programe. Jedino što mislim da ovi ovde na tim izborima ili neće učestvovati ili bolje da ne učestvuju. A šta će narod da kaže na tim glavnim izborima, republičkim izborima, to ćemo imati prilike da čujemo kad im bude vreme. Hvala.

Član 107. stav 1. „Govornik je dužan da poštuje dostojanstvo Skupštine“.

Dakle, ponovo imamo osporavanje poslanicima prava da podnose sada i amandmane. Sad nije problem podnošenje zakona, nego i amandmana i sad on traži nekakvu stručnost.

A za šta je stručan on koji čita vodomere? Koji amandman može da podnese ovde čovek koji je gradio karijeru tako što je čitao vodomere? Hajde mi to objasnite. Hajde što je čitao, nego što je i krao. O čemu on onda da priča u ovoj Skupštini?

Pošto nemamo vodomere na dnevnom redu, to nije, to je komunalna tema, dakle, može da bude eventualno neki Zakon o komunalnim delatnostima eventualno, pa onda on može da se javi, a do tada da ćuti. Da li to hoće da usvojimo ovde u Skupštini kao pravilo, da izmenimo Poslovnik, pa da govori samo kada su vodomeri tema?

U redu, ali hajde onda da predloži i promenu Poslovnika, pa da onda stručnjak za vodomere i kradljivac vodomera priča o vodomerima, a ne da nam drži ovde predavanja šta koji poslanik može, a šta koji poslanik ne može.

Dakle, svaki poslanik može da predloži zakon, svaki poslanik može da predloži amandman. Tačka.

Molim vas samo da ubuduće reagujete na ovakve stvari u skladu sa Poslovnikom.

Hvala.

Kratko samo.

U svakom slučaju, ono što jeste poenta to je da je dosta hrabro da vi vidite probleme nama u budućnosti, a da ih ne vidite sebi. To je interesantno. Ja ću još jednom pročitati ono što vama sledi. Vi bolje da vodite računa koje će se tužilaštvo baviti onima koji vama prete, konkretno svima koji sedite trenutno ovda, pa ću još jednom pročitati.

Kaže Bojan Pajtić: „Opozicione stranke koje odluče da idu na sledeće izbore same i da ne podrže studentsku listu rizikuju“, kako kaže, „ne samo političku smrt, već nose i egzistencijalni rizik, jer je narod već dosta besan i ne bi oprostili rasipanje glasova.“

Dakle, stvar je potpuno jasna. Vi se suočavate sa egzistencijalnim problemom. Vi ste nama predviđali probleme pravne prirode, a vi se borite sa mnogo većim problemom u najavi.

Evo sad su mi došli iz televizije da traže od mene izjavu i komentar na tu temu. Dakle, poručili su vam ovi vaši blokaderi da vam neće biti bicikl na kome ćete doći na vlast, nego ćete četiri godine da se hladite. Sve ovo što ste imali kao ideju da gledate u budućnost, mislim da ta sumorna budućnost koju nama priželjkujete čeka vas, a vreme će pokazati ko je bio, a ko nije bio u pravu.

Što se tiče ove cele priče da mi osnivamo tužilaštvo koje bi se bavilo samo nečim, a šta nas onda sprečava da napravimo specijalno tužilaštvo samo za EKSPO i da kažemo – kad već možemo sve, možemo i to. Nije to bila ideja ni u jednom trenutku. Uglješa je rekao šta je bila ideja i šta hoćemo da postignemo ali, dobro, vi pokušavate na taj način da objasnite svoju poziciju. Sa naše tačke gledišta to ne uspevate, što je za vas manji problem. mnogo je veći problem što to više ne uspevate ni sa tačke gledišta koji su vas nekad podržavali i zato vam šalju ove poruke da ćete nagrabusiti, da ne kažem nešto drugo, ako se usudite da izađete na izbore, tako da čuvaćemo vas, hermetički, u ovom sazivu još neko vreme, koliko budemo mogli da izdržimo. Kada više ne budemo mogli, praštajte, šta da radimo.