Hvala najlepše.
Poštovana gospođo predsedavajuća, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, uvažene koleginice i kolege članovi Vlade, dozvolite mi pre svega da naglasim to da se tokom ovog prvog redovnog zasedanja pred vama narodnim poslanicima nalaze dva zakona iz nadležnosti Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Prvi je Predlog zakona o potvrđivanju akata Svetskog poštanskog saveza, a drugo je sistemski zakon, Zakon o poštanskim uslugama. Kratko ću se osvrnuti na njih, a onda kao ministar zadužen za oblast javnog informisanja i na stanje u medijima, posebno imajući u vidu aktuelne događanje, odnosno pokušaj blokada oba javna medijska servisa.
Kada govorimo o Predlogu zakona o poštanskim uslugama, o kojima ste glasali, ali budući da nije bilo amandmana na taj zakon, dozvolite mi da se ipak na njega osvrnem, pre svega da zahvalim narodnim poslanicima na tome što su dali podršku Predlogu zakona o poštanskim uslugama na kome je izuzetno dugo rađeno, ne samo od strane stručnjaka Ministarstva, već poštanskih operatora, RATEL-a i brojnih drugih partnera.
Ono što mislim da nije dovoljno poznato ni narodnim poslanicima ni javnosti, izneću u nekoliko rečenica.
Pre svega, ubrzani razvoj tržišta poštanskih usluga, značajne promene u potrebama i zahtevima korisnika za poštanskim uslugama kao i činjenica da Republika Srbija kao kandidat za članstvo u EU svoje propise treba da usklađuje sa evropskim, uslovili su potrebu za izmenama postojećeg zakona koji je donet još 2019. godine.
Naime, ubrzani razvoj i primena novih informacionih tehnologija nametnuli su potrebu za novim rešenjima i pogodnostima za korisnike, posebno u pogledu brzine i kvaliteta pružanja poštanske usluge. Takođe, razvojem elektronske trgovine, poštanska delatnost dobija sve važniju ulogu i stalno se uvećava broj građana koji elektronskim putem poručuju robu, koja im se putem paketnih i ekspres pošiljaka dostavlja.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, tokom 2023. godine beleži se rast broja korisnika koji obavljaju trgovinu putem interneta, što odgovara i prikazanom trendu obima pošiljaka daljinske prodaje. Podaci govore da tokom 2023. godine 26% korisnika interneta nikada nije koristilo uslugu kupovinu putem interneta i upravo se u ovom delu očekuje dalji rast obima poštanskih pošiljaka, odnosno obima pošiljaka koje su posledica daljinske prodaje, pre svega u okviru ekspres pošiljaka u unutrašnjem poštanskom saobraćaju.
S obzirom na to da se posredstvom daljinske prodaje kupljena roba dostavlja najčešće u paketskim pošiljkama, očekuje se ekspanzija i modifikacija ovih vrsta pošiljaka u narednom periodu, a ona je direktno povezana sa stopom rasta potrošačkih cena, inflacije, kupovne moći stanovnika. Sposobnost da se prepoznaju potrebe korisnika i da se usluge prilagode njihovim zahtevima biće ključna za dalji razvoj poštanskih usluga.
Pošiljke koje su posledica daljinske prodaje čine skoro 44% ukupnih ekspres pošiljaka u 2023. godini na tržištu Republike Srbije, odnosno obim pošiljaka od daljinske prodaje iznosi 20 miliona 481 hiljadu dinara u 2023. godini.
Sa druge strane, ono što je poseban i globalni a i nacionalni izazov, ogleda se u padu obima tradicionalnih pismonosnih usluga za koje je potrebno obezbediti održivost univerzalne poštanske usluge i omogućiti da svaki građanin može da primi ili preda pismonosnu pošiljku na bilo kom delu teritorije, čiji prenos često nije ekonomski isplativ za poštu Srbije. Naime, univerzalna poštanska usluga je najmasovnija kategorija poštanskih usluga i broji više od 226 miliona usluga u 2023. godini u Srbiji, dok je u okviru ostalih poštanskih usluga realizovano preko 51 milion poštanskih usluga, dakle skoro četiri puta manje.
Međutim, ostale poštanske usluge kao značajno skuplje ostvaruju za 50% veći prihod. Univerzalna poštanska usluga je ostvarila prihod od 13,4 milijardi dinara, dok su ostale poštanske usluge ostvarile prihod od preko 20 milijardi dinara. Održivost ovog seta usluga predstavlja jedan od najznačajnijih zadataka za nas, imajući u vidu značaj iste za sve građane Republike Srbije.
Stoga je Zakonom o poštanskim uslugama predviđen čitav niz novina, koje se ukratko ogledaju u sledećem - pojednostavljivanje procedura, skraćenje i pojednostavljivanje procedure pribavljanja dozvole za pružanje poštanskih usluga, veća transparentnost, omogućavanje informisanosti korisnika kroz uporedne cene i geografsku rasprostranjenost poštanskih usluga na sajtu RATEL-a, šira primena paketomata. Pored prijema, omogućava se i slanje pošiljaka putem paketomata i drugih savremenih tehnologija. Dalje, elektronsko obaveštavanje korisnika, tj. korisnici će biti obaveštavani u slučaju neuspele dospele pošiljke elektronskim putem, putem SMS-a, mejla i drugim pisanim putem, uz instrukcije za dalje postupanje.
Dalje, pojednostavljeno uručenje registrovanih poštanskih pošiljaka. Registrovana poštanska pošiljka u unutrašnjem poštanskom saobraćaju moći će da se uruči i bez potpisa, uz prethodnu saglasnost primaoca preko kućnog odnosno zbirnog sandučića, paketomata, automata ili sigurnih mesta.
Imajući u vidu potrebe građana i privrede za uslugama kvalifikovane elektronske dostave kao uslugama od poverenja, u rezervisane usluge Pošte Srbije kao javnog poštanskog operatora, biće uključen i prijem i prenos elektronske poruke u jedinstveno elektronsko sanduče na portalu e-Uprava.
Smanjen je i limit rezervisanih pismonosnih pošiljaka sa 50 na 20 grama, u cilju usaglašavanja sa pravnim tekovinama EU iz oblasti poštanske delatnosti, kao i unapređena je zaštita korisnika poštanskih usluga na način da je regulatoru data mogućnost da meritorno, u vansudskom postupku, odlučuje, u cilju rešavanja spora između operatora i korisnika.
Konačno, za otkupne poštanske pošiljke predviđeno je da se otkupni iznos isplaćuje pošiljaocu na tekući račun ili prosleđuje poštanskom uputnicom ili novčanom doznakom, umesto putem poštanskih pošiljaka u skladu sa propisima o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma. Ono što želim da podelim sa svim građanima Republike Srbije jesu podaci o prihodu poštanske delatnosti u prethodnih pet godina.
Tokom 2019. godine ukupan prihod od poštanske delatnosti iznosio je 21,2 milijarde, a tokom 2023. godine 33,57 milijardi. U istom tom periodu, obim poštanskih usluga, u milionima poštanskih usluga, 2019. godine - 308,7 miliona poštanskih usluga u Srbiji, 2023. godine - 277,7 miliona poštanskih usluga u Republici Srbiji.
Još jednom zahvaljujem na tome što ste podržali Zakon o poštanskim uslugama i izražavam nadu da ćete podržati i Predlog zakona kojim se ratifikuju akti Svetskog poštanskog saveza.
Kada govorim o oblasti javnog informisanja, što je takođe u resoru ovog ministarstva, pre svega želim da vas obavestim da aktuelni pokušaj blokada oba javna medijska servisa nisu, kao što možete da primetite, uspeli, dakle, oba javna medijska servisa emituju svoj program. Želim da zahvalim pripadnicima Ministarstva unutrašnjih poslova na tome što su omogućili da oba javna medijska servisa emituju svoj program, ali takođe želim i da osudim sve one koji su posegnuli za nasilnim metodama, za kršenjem propisa, za kršenjem Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakona o javnim medijskim servisima, pod parolom mirnih protesta, koji su u stvari nasilni, jer se onemogućava slobodno kretanje građana, onemogućava se nesmetan ulazak i izlazak zaposlenih iz oba javna medijska servisa, ali takođe ugrožava se i njihova bezbednost.
Tokom današnjeg dana, neodgovorni pojedinci isključili su dotok gasa u zdanje Radio-televizije Vojvodine u Novom Sadu, što je moglo da izazove i tragične posledice. Samo zahvaljujući brzoj intervenciji tehničkih službi, uz asistenciju pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova, dotok gasa je obnovljen u zdanje Radio-televizije Vojvodine i na taj način su izbegnute moguće i tragične posledice koje su mogle da odnesu živote i zaposlenih i svih onih koji se trenutno nalaze u zdanju Radio-televizije Vojvodine.
Medijska scena u Srbiji je dinamična, ona je pluralna. U ovom trenutku u Srbiji deluje 2.200 medija, 76 novinarskih udruženja, blizu 1.400 proizvođača medijskih usluga, odnosno osnivača medija, tri regulatorna, odnosno samoregulatorna tela, tri sindikata sa nacionalnom pokrivenošću i blizu 10 sindikata sa lokalnom i regionalnom pokrivenošću, što znači da medijsku scenu čini negde oko 4.000 pravnih subjekata.
Sa druge strane, imajući u vidu aktuelnu društvenu krizu u Republici Srbiji, potpuno je jasno da se kao poseban mehanizam ili platforma za sprovođenje obojene revolucije koristi medijska scena, odnosno čitav niz medija i pojedina medijska udruženja koja jesu formirana i koja deluju kao grupe za pritisak, a ne kao medijska udruženja ili kao konkretni mediji. Tu pre svega mislim, i biću potpuno otvoren, na medije u okviru "Junajted grupe", koji u kontinuitetu krše propise, krše medijske zakone i ne samo medijske zakone, već i profesionalne i etičke standarde, kako nacionalne, tako i međunarodne. Nažalost, nisu jedini u tome.
Ono što želim posebno da istaknem, Ministarstvo informisanja i telekomunikacija je ove godine, zahvaljujući podršci Vlade Republike Srbije i predsednika Republike, alociralo sredstva veća za 60% u odnosu na prethodnu godinu za oblast javnog informisanja i to je najveće povećanje sredstava za oblast javnog informisanja u Srbiji iz godine u godinu od 2000. godine. U toku su medijski konkursi koje je raspisalo, u skladu sa zakonom, Ministarstvo informisanja i telekomunikacija i na tim konkursima koji traju do 17. marta opredeljena su sredstva koja, ponavljam, do sada nisu u tom iznosu opredeljena, dakle, ona su veća za 60% u odnosu na prethodnu rekordnu godinu.
Ono što takođe želim da izjavim i da kažem to je da je potreba za dijalogom nešto što je, čini mi se, nikad, nikad nasušnije nego u ove naše dane.
Medijska scena jeste poprište otvorenih pretnji, poziva na rušenje ustavnog poretka, poziva na vršenje nasilja. To nasilje se nažalost materijalizovalo u prethodnim danima kroz brojne slučajeve vršenja nasilja u javnom prostoru. Jedna od žrtava tog nasilja bio je i moj uvaženi kolega Selaković koji je napadnut pre nekoliko dana. Mogli ste da primetite na tom slučaju kako izgleda kampanja širenja neistina od strane pojedinih medija koji su odmah izašli sa tvrdnjom da nije došlo do fizičkog napada već isključivo do verbalnog okršaja. Bez obzira što je počinilac priznao da je izvršio fizički napad i nagodio se sa Tužilaštvom, dakle pravosnažno sankcionisan, i dalje nema izvinjenja pojedinih medija zbog toga što su od petka uveče pa do sa vodili i još uvek vode kampanju koja treba da zbuni, uplaši, uznemiri našu javnost, a ta kampanja je usmerena pre svega i u kontinuitetu ka ličnosti predsednika republike, članova njegove porodice, pojedinim članovima Vlade, javnim funkcionerima, ali i brojnim građanima koji su se našli na meti tih medijskih grupa koje sistematično, organizovano, u kontinuitetu targetiraju, dehumanizuju i kriminalizuju čitav niz naših građana počev od običnih građana, pa do nosilaca najviših državnih funkcija.
Ono što jeste važno i što želim da istaknem to je da i ova društvena kriza će uskoro doživeti svoj kraj, u to nemam ni najmanju dilemu. Verujem da će se sve razumno i hladne glave opredeliti za dijalog, i priključujem se pozivima za dijalog. Naše ministarstvo je još od maja prošle godine uspostavilo dijalog unutar medijske zajednice koji nije uvek lak, nekad je i vrlo mučan, svakako je dinamičan kada sa jedne strane imate svega nekoliko zaposlenih u sektoru za javno informisanje i medije, sa druge strane blizu 4.000 pravnih lica u okviru medijske zajednice. Međutim, pokazali smo da kroz taj dijalog možemo da postignemo i prve rezultate koji se ogledaju u značajnom povećanju budžeta za oblast javnog informisanja, u izmeni propisa koji imaju za cilj da relaksiraju procedure i olakšaju sufinansiranje proizvodnje medijskih sadržaja i edukaciju novinara, ali takođe i po evidencijama, odnosno bazama podataka oba nacionalna medijska udruženja tokom prethodne godine zabeležen je za oko 15% manji broj slučajeva ugrožavanja bezbednosti novinara, odnosno ometanja njihovog rada.
Ministarstvo će u i u narednom periodu nastaviti da vodi taj intenzivan dijalog, inkluzivan, transparentan, demokratičan u kome ima mesta za svakoga i verujem da ćemo kroz taj dijalog uspeti da damo doprinos razrešenju ove društvene krize.
Ono što na kraju želim da kažem imajući u vidu da se polako bliži i vreme za kraj današnje sednice to je da dani koji su pred nama od nas zahtevaju odgovornost, mudrost, staloženost, trpeljivost, zajedništvo i sabornost. Stoga pozivam sve da odustanu od bilo kakvih pokušaja i ideja da vrše nasilje u narednim danima, posebno 15. marta. Upućujem poziv i pridružujem se tom pozivu za dijalog. Dijalog je lekovit, on je potreban i on je jedini mehanizam za izlazak iz društvene krize. Kao istoričar mogu da kažem da takva iskustva imamo i kroz 19. i 20. vek, iz tih društvenih kriza smo izlazili samo jači, jedinstveniji, verujem da će to biti slučaj i ovog puta.
Želim da zahvalim svima onima koji se odgovorno i mudro ponašaju, koji štite interese svoje države i prepoznaju značaj očuvanja stabilnosti Republike Srbije i u političkom i u privrednom i u svakom drugom smislu. Ovo govorim i kao neko ko je kao član Vlade zadužen za oblast telekomunikacija.
Mi smo prethodne godine postigli izuzetne rezultate u oblasti telekomunikacija, dostigli smo iznos od četiri milijarde i 133 miliona evra prihoda od izvoza IKT usluga. To je najbrže rastuća i najprihodovanija privredna grana u Srbiji, sa oko 115 hiljade zaposlenih. U januaru prethodne godine prosečna plata bila je 227 hiljada dinara, u decembru prethodne godine prosečna plata iznosila je 316 hiljada dinara. Zajednica IT je vrlo dinamična, vrlo brojna, vrlo solidarna i vrlo uspešna i ministarstvo se tu postavilo kao jedan pouzdan i trajan kontinuirani partner IT zajednici. Stoga, mislim da svi imamo razloga da budemo zadovoljni i ponosni na uspehe koje IT zajednica postigla i čitava taj privredni sektor u 2024. godini.
Ukoliko uporedimo podatke sa recimo 2012. godinom, tada je celokupan godišnji prihod od izvoza IKT usluga bio svega 376 miliona evra, ponavljam 2024. godine četiri milijarde 133 miliona evra. Verujem da ćemo uprkos društvenoj krizi uspeti da kao IT zajednica, IKT sektor doprinesemo da Srbija ove godine ne bude druga najbrža rastuća ekonomija u Evropi kako je to bila 2024. godine, već da bude prva najbrže rastuća ekonomija u Evropi.
Sa tim uverenjem i sa tom nadom, sa tim pozivom da zajedno radimo, zahvaljujem vam poštovani narodni poslanici, na tome što ste podržali Predlog zakona o poštanskim uslugama. Izražavam nadu da će te podržati Predlog zakona o ratifikaciji dokumenata Svetskog poštanskog saveza. Zahvaljujem na pažnji koju ste posvetili ovom izlaganju. Hvala vam.

Poštovana gospođo predsednice Narodne skupštine, uvaženi narodni poslanici, poštovani gospodine predsedniče Vlade i dame i gospodo članovi Vlade, dozvolite mi samo da se osvrnem na određene strahove koje je izrazilo nekoliko uvaženih narodnih poslanika u vezi sa autentičnošću podataka o rastu i razvoju privrede u prvih osam meseci ove godine, što je uslovilo, naravno, rebalans budžeta i plus od 132,5 milijarde.
Kada govorimo o sektoru telekomunikacija, želim da vas obavestim i da sa svima vama podelim zadovoljstvo da je sektor telekomunikacija prošle godine ostvario suficit od 3,44 milijarde evra. To je bila rekordna godina. Za prvih sedam meseci ove godine beležimo rast od 20,29%, što znači da ćemo preći bez bilo kakvih teškoća cifru od četiri milijarde evra suficita u ovoj godini, kada govorimo o sektoru informaciono-telekomunikacionih tehnologija.
S druge strane, ono što mislim da je važno i što čak naša javnost ne zna u dovoljnoj meri, 12,2% srpske privrede čini sektor informaciono-telekomunikacionih tehnologija. Taj sektor učestvuje za sada sa 6,8% BDP-a.
Takođe, zaposleno je oko 115.000 ljudi i prosečna plata u maju, neto prosečna plata iznosila je 234.000 dinara sa tendencijom daljeg rasta. To jesu egzaktni podaci Republičkog zavoda za statistiku, tako da bih želeo da se priključim i predsedniku Vlade i mojim uvaženim kolegama koji su iznosili podatke generalno i za kompletnu srpsku privredu. Ovome dodajem i sektor informaciono-komunikacionih tehnologija.
Koristim priliku, mislim da kolega Selaković nije tu, ali budući da sam četvrt veka proveo u sektoru kulture, želim da potvrdim da je rebalansom budžeta opredeljeno više sredstava za kulturu po prvi put nakon 25 godina, koliko ja radim u kulturi, i želim na tome da zahvalim i kolegi Selakoviću i vicepremijeru Malom na tome što je rebalansom budžeta po prvi put izdvojeno više sredstava i za kulturu.
Hvala vam najlepše.

Gospodine predsedniče Republike, gospodine predsedniče Narodne skupštine, gospodine predsedniče Vlade, dame i gospodo članovi Vlade, vaša svetosti, dostojanstvenici tradicionalnih crkava i verskih zajednica, vaše ekselencije, dame i gospodo narodni poslanici, gospođe i gospodo, jednom nas tu gde nas ima neće biti, mi smo niti koje vežu ne rođene sa mrtvima, zapisao je naš istaknuti pesnik Stevan Raičković.
Ukazana mi je izuzetna čast da se u ime odlikovanih obratim ovom visokom domu na dan nacionalnog praznika, kada Srbija obeležava spomen na početak Prvog ustanka i proglašenja Sretenjskog ustava.
Nacionalni praznik Sretenje, Dan državnosti Srbije, u sebi sadrži dvostruku simboliku. To je dan sećanja i slavljenja borbe za slobodu, ali je istovremeno i dan kada sa ponosom svedočimo našu bezmalo dvovekovnu ustavnu tradiciju.
Sretenje je onaj dan kada svako treba da se seti šta može da uradi za svoju zemlju, umesto da pita šta bi ona mogla učiniti za njega. Sretenje je zato dan kada merimo ono što su istaknuti pojedinci institucije učinili, po pravilu, u okolnostima koje u njihovom poslu i pregalaštvu nisu bile naklonjene. Tim pre su njihovi rezultati značajniji i vidljiviji.
Danas, na Sretenje, stojim pred vama u ime svih dobitnika visokih odlikovanja i medalja Republike Srbije, ali kao vršilac dužnosti upravnika Nacionalne biblioteke, istovremeno, i u ime ustanove kojoj je ovo prvo veliko priznanje dodeljeno od strane njene zemlje.
Sa Sretenjskim ordenom, koji će danas okruniti rad najveće bibliotečke institucije u ovom delu Evrope, stručnjaci Narodne biblioteke Srbije će imati motiv više da još predanije rade na prikupljanju, čuvanju, obradi i prezentaciji kulturne baštine, ali će istovremeno svi na tom pozvanju, koje nikada kraja nema, imati još više prava da zatraže da država Srbija stane iza njihovih napora. Jer, nemojmo zaboraviti, narodi i njihove države koji traju, traju dok traje njihovo sećanje.
Gospodine predsedniče Republike, dame i gospodo, moje reči su inspirisane potrebom da se u ovom visokom domu osvrne na fenomen rodoljublja, koje se iskazuje žrtvom i onog koji se manifestuje stvaralaštvom.
Istinite su reči pesnika koji kaže da je život smrtonosan, ali da odoleva. Dati život za svoju domovinu s pravom se smatra najvećom žrtvom i nesebičnim činom rodoljublja, posebno kada je život položen u odbrani slabijeg i ugroženog. Rodoljublje je i stvaralaštvo, davanje ličnog doprinosa boljitku zajednice i zemlje.
Desanka Maksimović, čiju dvadesetu godišnjicu smrti obeležavamo, odlučno je sa rečju, umesto oružjem u rukama, uzviknula je: "Otadžbino, tu sam!". Zaista su bili tu: Dositej, Vuk, knez Mihailo, Stojan Novaković, Paja Jovanović, Nikola Tesla, Bora Stanković, Nadežda Petrović, Mihajlo Pupin, Oskar Davičo, Miloš Crnjanski, Isidora Sekulić, Ivo Andrić, Milutin Milanković, Anica Savić-Rebac, Meša Selimović, Vasko Popa i brojni drugi. Ljubav prema domovini iskazivali su stvaranjem i darivanjem. Svojim delima i postignućima oni su Srbiju za sva vremena ucrtali na karti Evrope i sveta. Duboko svesni da je njihovo pozvanje da dar, veštinu i znanje koje su posedovali stave u službu opšteg dobra, bili su istinski pobednici u bici bez oružja, u bici na polju kulture, prosvete, nauke i umetnosti.
Istorija nas uči kako narodi i države bez kulture i prosvete nemaju budućnost. Možda će neko reći da je vreme velikih ideala zanavek prošlo i da živimo u dobu kada virtuelno preti da nadvlada realno, kada se pred nama nalaze nova, do sada nepoznata iskušenja. Međutim, upravo pojedinci i ustanove, koji su danas odlikovani od strane svoje zemlje, svedoče o svevremenosti i potpunoj utemeljenosti ideala i sistema vrednosti, koje ni vreme ni nedaće nisu mogle da naruše. Njihovi rezultati, pojedinačni i kolektivni, čine ih izuzetnim i vrednim svakog poštovanja, a sve nas obavezuju da im odamo priznanje, podstaknemo ih na dalje delovanje na dobrobit domovine.
Našim novim razmišljanjima, čast mi je da u ime odlikovanih izrazim zahvalnost na odatom visokom priznanju, koje je istovremeno privilegija odabranih, ali i posebna odgovornost koja nam je poverena. Zahvaljujem.