Znate, dame i gospodo poslanici, kada neko ima ringišpil u glavi ne mogu da mu pomognem. Samo mogu sa ozbiljnim ljudima koji ovako pravo gledaju i razmišljaju da kroz normalnu razmenu argumentacije učestvujem u onome što je javni dug Srbije i predlog zakona koji SRS traži da se briše.
Srpska radikalna stranka i njeni čelnici i njeni časni članovi, simpatizeri i birači, a njih je milion i po do dva, a možda i više, brojaćemo se još, ne samo da veruju u argumente koje iznosimo za skupštinskom govornicom, nego je, zbog činjenice da građani Srbije danas žive u velikoj bedi i nemaštini, moja obaveza, pre svega kao moralne osobe, a drugo, kao predstavnika građana Srbije, ne samo iz grada iz kog dolazim, već svih onih koji su pogođeni ovakvom politikom koja se sprovodi i koja je kontinuitet one bivše dosovske vlasti, da vam sve to u lice kažem i da vam iznesem argumente koji se možda vama sviđaju ili ne sviđaju.
Ti sa kojima vi pregovarate, to je MMF, a šok terapija je izgleda najviše na vas delovala, to je nešto što nije prihvatljivo ni za srpsku privredu, ni za njene građane. Zakoni koji su doneti od 2000. godine naovamo, valjda ste se za to borili, malopre ste rekli da ste vi zbog toga menjali režim, ostalo je bez posla 900.000 ljudi.
Na primerima samo nekoliko gradova u Srbiji, a reći ću vam kako je to izgledalo u ″Zastavi″, posle 16 razornih projektila, kada je fabrika, uz pomoć SRS koja je tada bila učesnik u vlasti, a pre svega prof. dr Vojislava Šešelja koji je bio predsednik Odbora Vlade Republike Srbije za budžet i finansije, skroz podignuta, pogoni vraćeni i naravno uz pomoć radnika, vrednih, marljivih, onih koji neće da glasaju za vašu stranku u mom gradu; proizvedeno je u prvom kvartalu 2000. godine tri puta više automobila nego u prvoj godini kada ste vi došli na vlast, odnosno ovi zbog kojih ste se vi tako borili i to sve radili.
U vreme kada su srpski radikali svoju časnu ministarsku ulogu vršili, kada je gospodin Krasić bio ministar trgovine, kada je gospodin Jojić bio savezni ministar pravde ili drugi ljudi koji su ovde, ne samo da je građanin Srbije imao nadu i mogućnost da veruje u to da će ti ljudi iskoreniti kriminal i korupciju, nego te 2000. godine, zbog globalne prevare koja je zadesila Srbiju, zbog pomoći koju ste dobili, neki u džep kao što su Svilanović i kompanija i ostali, vi ste obmanuli građane da ćete vi da budete ti koji će da se obračunavaju sa lopovima i kriminalcima ...
(Predsedavajući: Vreme.)
... sa vama na vlast dođoše najveći lopovi i kriminalci u državi. Govorim vam - sa vama, jer vi, gospodine, morate da snosite odgovornost za svaki dan od 5. oktobra 2000. godine i ne samo sada od kada ste u Skupštini, ovo sada pa više nikada više ...
(Predsedavajući: Vreme.)
... jer vi ste bili taj koji je želeo te i takve promene, a niste se pokajali. Oni građani koji se kaju zbog toga su na sledećim izborima ukazali poverenje Srpskoj radikalnoj stranci, jer znaju da kod nas laži i obmane nema ...
(Predsedavajući: Molim vas, vreme.)
... da nikada nećemo da koristimo skupštinsku govornicu, javne nastupe, bilo koji kontakt sa građanima Srbije da bismo smo ih obmanuli, već da bismo im rekli surovu istinu, a to je da ova vlada nije sposobna, a sve vreme pretendujete da budete vi taj nosilac, čuj, Miloljub Albijanić nosilac promena i reformi u ekonomskom sistemu naše zemlje. Sada čovek da vas pita da li se od jutros neki dimnjak u nekoj fabrici puši ili radi, vi veze nemate. O čemu vi pričate?
Ako ste poreklom sa sela, vi nećete da priznate ...
(Predsedavajući: Molim vas, skoro minut i po ste prekoračili vreme.)
... da seljaci danas teško žive i da se muče i da su pod ovom vlašću savijeni do poda, jer nemaju bukvalno hleba da jedu, ni oni ni njihova deca.
Zato bi vam bilo bolje da se vi lepo okrenete stvarnosti i onome kako narod teško živi i da istinu govorite, jer to je vaša obaveza, predstavnik ste vlasti.
Uostalom, građani znaju da sam ja u pravu, kao i svi srpski radikali, a besmisleno je da vama, kada vam se sve vrti i ne znate gde vam je kraj u svemu tome, u tom zamešateljstvu u vašoj glavi, bilo šta objašnjavam na racionalan način.

Javljam se po Poslovniku, gospodine potpredsedniče. Zaista ne mogu da dozvolim da neko ovakvom gomilom laži i neistina vređa moje dostojanstvo i dostojanstvo Narodne skupštine.
Da ne bi sebi prethodni govornik gospodin Albijanić davao toliki značaj, pošto ja ne želim to da učinim kao predstavnik stranke koja će vršiti vlast od sledećih izbora u Srbiji, moram da vam kažem da su svi vaši pokušaji da zamenom teza i iznošenjem podataka koje građani ne prihvataju, zato i neće vas na izborima gde god da se kandidujete, nešto što je činjenica.
Naše usmerenje će biti, pre svega, na pogubnu politiku koja je vođena od strane DS-a od 2000. do 2003. godine. G17 plus - minus, kako god se vi zvali, vi ste jedna prolazna varijanta.
Što se bivšeg JUL-a tiče, pola je kod vas, pola kod onog nesrećnog Karića, tako da zaista u daljem toku rasprave ne želim vama da se bavim, već činjenicom da je Demokratska stranka utemeljila ove pogubne reforme i politiku koju vi nastavljate, a zbog koje građani i te kako teško žive danas u Srbiji.

Dame i gospodo narodni poslanici, uz moje čuđenje ko je prisutno neidentifikovano lice u prvoj klupi na mestu gde treba da sedi pomoćnik ili zamenik ministra, krenuću da vam obrazlažem stav Srpske radikalne stranke o Predlogu zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama.
Argumentaciju da se briše član 2, kao i svaki član do kraja, dali smo vam u toliko primera, kao što su i ovi koje je izneo gospodin Četrović, da svako ko želi racionalno i razumno da posmatra, a da uopšte nema predstavu o tome kakvo je bankarstvo u Srbiji ili da se nije interesovao do dana današnjeg, mora to da prihvati kao valjan argument.
Zbog čega vam ovo naročito potenciram? Zato što se na mnogim elektronskim medijima od jutros forsira ta priča koju plasiraju bankari u Srbiji, koja se samo u jednom delu podudara sa onim što smo mi rekli, a tiče se uslova u kojima poslovne banke danas rade, a vezano je za ovaj zakon i za zakon kojim se osniva Agencija za osiguranje depozita i za odnos Narodne banke, kao centralne finansijske institucije, samim tim i guvernera Jelašića, prema poslovnim bankama.
Situacija u srpskom bankarstvu nije dobra i ona može da se posmatra samo kroz odnos banke prema srpskoj privredi i prema građanima Srbije koji treba da koriste te usluge kroz poslovanje jedne, druge ili treće banke.
Već smo apsolvirali u svim ovim danima rasprave da su tendenciozno i namerno uništene, od strane ministra finansija, četiri najveće srpske poslovne banke.
Sada dolazimo do ekspanzije tzv. stranih banaka i sada se, a to se od jutros naročito intenzivira, i juče po napisima u štampi, i kroz izlaganje ljudi iz te oblasti pojavljuje nesaglasje između njihovog viđenja budućnosti bankarskog sistema i onoga kako se prema njima ponašaju guverner i ministar finansija, odnosno aktuelna vlada koja takav odnos prema tim bankama forsira.
Ministar Dinkić, tada kao petooktobarski pučista, posle upada u Narodnu banku Jugoslavije, a sada to govori i kao ministar finansija, obećao je građanima da će novouspostavljeni bankarski sektor da bude u funkciji poboljšanja životnog standarda građana.
Odnosno, da omogući građanima navodni rast plata, a njega ne da nema u realnim okvirima u odnosu na inflaciju i na cene, već i sami znate da milion ljudi ne radi.
Dakle, ako je i pre sedam dana, promovišući upravo ovaj zakon, istakao svoje posebno navodno zalaganje za to da se kroz osiguranje omogući još sredstava za korporaciju, osnovanu prošle godine, koja obezbeđuje kreditnu stambenu liniju – zamislite, ministar se usudio da vrši diferencijaciju među građanima, da oni koji imaju do 45 godina mogu da uđu u te kreditne aranžmane a da im efektivna kamatna stopa bude 4,5% – onda je morao da pita i te buduće davaoce tih kredita, odnosno poslovne banke u zemlji šta one o tome misle i da li mogu da se uklope u novu ministrovu finansijsku koncepciju, odnosno tu od septembra, jer je navikao, od jedne do druge i treće godine.
Sada dolazimo do toga šta oni kažu. Oni od jutros kažu, i juče su se mnogi predstavnici tih banaka oglasili, da je to apsolutno nemoguće zbog ovakve politike koju vodi Narodna banka Srbije, a samim tim i Ministarstvo koje donosi ovakve zakone i zbog činjenice da su obavezne rezerve banaka neizdržive za njih, u smislu da mogu da obezbede tako drastično smanjenje kamatnih stopa, naročito kada su u pitanju dugoročni krediti, stambeni pre svega.
A da biste se suočili sa realnošću, jer mnoge od vas to možda ne zanima, ali stotine hiljada ili milioni ljudi traže neku mogućnost da reše jedan od svojih problema, pa tako i taj za mnoge nerešivi problem, pored nemanja posla i nemogućnosti da žive, nemaju ni krov nad glavom, moram da vam iznesem (naravno, neću reći koja je to banka) kako izgleda otprilike jedna ta ponuda, pa vi vidite da li kao poslanici sa enormno visokim primanjima, u odnosu na građane koji nemaju hleba da jedu i koji nemaju redovna mesečna primanja, možete i smete da uđete u ovakav aranžman, a kamoli ljudi koji imaju neverovatno niske zarade ili nemaju nikakve.
Ako je model kredita sa učešćem od 20%, iskazan u evrima, sa nominalnom godišnjom kamatom od 8,75%, a iznos kredita recimo 10.000 evra, šta možete sa 10.000 evra, da postavite temelj na kući, nešto malo da krenete da zidate, ne možete da kupite pet kvadratnih metara stambenog prostora u Beogradu; ako je taj minimalni iznos u pitanju, mesečna rata onome ko se usudi da uzme kredite sa ovakvim kamatnim stopama je 88,37 evra, a njegova prosečna zarada mora da bude 176 evra.
Ako bi neko od građana Srbije želeo zaista da reši taj problem, a njih je mnogo, i onih koji su skoro pred penzijom, pa nisu uspeli taj problem da reše, već ljudi imaju decu, unučiće, moraju da računaju da je taj minimalni iznos za rešavanje tog pitanja u Beogradu 50.000 evra, što je misaona imenica za sve te građane Srbije.
Mesečna rata pod tim okolnostima treba da bude 441 evro, odnosno potrebno je da imaju zaradu, koju vi imate kao poslanici kada ste odlučili da povećate poslaničke plate, 883 evra, sa godišnjom kamatnom stopom od 9,58%. Sve to narednih 20 godina i kada se sve to izračuna oni ne vrate duplo više, nego čak 2,5 puta i tri puta.
Onda je donošenje ovakvih zakona i efekat takvih zakona besmislen, zato što vi sa njima ne možete da učinite da se obore kamatne stope i da naterate banke to da urade, jer one su destimulisane takvom politikom koju vodi Narodna banka Srbije, država uopšte, Ministarstvo finansija. Donošenje ovakvih zakona ne da je čista besmislica, nego će uticati u narednim godinama na to da banke koje imaju ista imena i nazive u zemljama u okruženju, koje imaju svoju maticu u nekim zemljama na zapadu, imaju takvu poslovnu politiku u Srbiji zbog nemanja uslova za nešto drugo.
Da pređemo na privredu i da vidimo kako tu stvari stoje. Postavlja se ovih dana pitanje, naravno to je goruće pitanje ne za Kragujevac nego za celu Srbiju, šta će biti sa Fabrikom automobila "Zastava". Ako je jedan od potencijalnih strateških partnera kompanija "Fijat" iz Italije izašla sa podatkom da je ostatak duga 11,5 miliona evra od "Zastava automobila" prema "Fijatu", onda se postavlja pitanje za ministra Bubala, za ministra finansija, za celokupnu Vladu šta sa tim i kako obezbediti bankarske garancije da se taj slučaj prevaziđe.
Sasvim je očigledno da prodaja pojedinih delova "Zastave" koji su išli u privatizaciju ide izuzetno loše, pa će prilikom sledećeg izlaska, kao što je slučaj sa "Zastava prometom", kako u Kragujevcu tako i u Beogradu, nominalna vrednost tih nekadašnjih OOUR-a "Zastave", odnosno sada zasebnih jedinica, pasti za 30%. I, kako da se onda dođe do tog famoznog iznosa, ako je ministar za privredu i privatizaciju jasno poručio da Vlada Republike Srbije sa tim nema ništa; poslovno rukovodstvo grupe "Zastava" se kao dovija na neke načine, traži neke međunarodne bankarske garancije, jedan začarani krug, a vreme prolazi i ističe 2005. godina.
Nije to samo slučaj sa "Zastavom", pođite od malih i srednjih preduzeća. Neka izađe neko iz Ministarstva finansija, iz Ministarstva privrede sa podatkom koliko je tih preduzeća tražilo i pod kojim uslovima kredite, koliko njih je dobilo i koliko otpočelo sa proizvodnjom, ako se svi u predizbornim kampanjama pozivaju na to da je to budućnost Srbije, što naravno može da bude jedan modifikovan japanski model; mislim da je država pametna i da zna normalno da radi i u tome treba da gleda budućnost srpske privrede i za buduće generacije da ovde ostanu i da rade, ali postavlja se pitanje gde je tu uloga države.
Ako mislite da će ovi, u nekim delovima loše prepisani i neupodobljeni sa našim pozitivnim zakonskim rešenjima, novi zakoni iz ove oblasti da pomognu i da se svi ti problemi građana i privrede prevaziđu, onda se grdno varate, zato što je situacija sasvim drugačija na tržištu novca, odnosno na tržištu kapitala.
Sasvim je jasno da građani ne mogu da se uklope ni u takvu politiku koju banke vode; moraju, u krajnjoj liniji, kada im je dogorelo do nokata, pa ne znaju više šta da rade, da plate nagomilane račune, da nešto obezbede deci i da kupe šta im je potrebno za porodicu. Sve drugo je veliki rizik, velika opasnost, kao da ljudi sebi stavljaju omču oko vrata.
Nema stimulativne politike od strane Narodne banke i ministra finansija prema njima kroz druge modele i mogućnosti saradnje da bi se omogućilo da one posluju u korist građana, odnosno privrede. Zbog toga mi poslanici SRS pokušavamo svih ovih dana da vas ubedimo da ne glasate za ove zakone koji u suštinskom smislu neće apsolutno ništa da doprinesu da se jedna izuzetno loša i teška situacija poboljša.
Pogledajte malo nešto od stručne literature, periodičnu ili dnevnu štampu, ne morate ako ne želite iz svojih ideoloških predrasuda, a ovo su sve valjani argumenti koje iznosimo, da verujete nama, mada nam građani veruju, a to je za nas najvažnije, ali pogledajte da se naša mišljenja i naša argumentacija i te kako poklapa sa ljudima koji su svakog dana u toj oblasti i koji govore upravo to što mi kažemo – da sa ovakvim guvernerom i ovakvim ministrom finansija i politikom koju oni vode mi ne možemo da očekujemo pomake ni u bankarskom sektoru, ni u rastu standarda, ni uopšte bolji život u Srbiji, koji je danas izuzetno težak, i to građani svakodnevno vide i o tome nam govore.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ako ste kolegi Davidoviću dali reč povodom amandmana koji sam podnela na zakon o kome sada raspravljamo, onda je on trebalo da govori o tome. Ne verujem da on ispred sebe ima amandman SRS na član 2. predloženog teksta zakona. Ako ste mu dali reč da govori o delu mog izlaganja, a ticalo se Fabrike automobile "Zastava", vi to nikako niste mogli zato što gospodin Davidović nije portparol ministra Bubala, niti je portparol Fabrike automobila "Zastava". On je samo jedan od nas poslanika, koji je sa liste DSS, dakle on je iz vlasti. Dakle, profesor Poskurica i moja malenkost su iz najveće opozicione stranke u Srbiji, ali buduće vladajuće. Ovde još uvek nije prisutan gradonačelnik koji je takođe iz Kragujevca i kolega Radosavljević.
Zaista je neverovatno da neko sebi daje za pravo da govori (doktor Vladan Vučićević, izvinjavam se kolegi) o poslovnoj politici "Zastave", ničim izazvan, i da govori o tome kakva će biti buduća politika te fabrike automobila, a da to nema veze sa amandmanom na član zakona koji sam podnela. Prosto je neverovatno.
Činjenica je da stoji taj dug od 11,5 miliona evra, a što je sada i potvrdio gospodin Davidović. On, vidite, ima te informacije iz vladajuće strukture koliko će "Zastava" da dobije novca od Vlade Republike Srbije, i iz izjava ministra, a za mene je to jedino kompetentno u slučaju ministra Bubala koji je nadležan za to. Nisam ovih dana čula da se aktuelni premijer po tom pitanju izjasnio. Ministar finansija ovih dana nije govorio o tome, pitaću ga ako danas dođe, jer jedini je on taj koji može da nam kaže da li će i kada zaista Grupa "Zastava automobili" dobiti taj novac.
Što se tiče poslovnih banaka koje treba da pomognu ne samo posrnuloj kragujevačkoj privredi, u jednom najširem kontekstu sam govorila o svom amandmanu, što je potkrepljeno činjenicama i primerima iz privrede i iz onoga što muči građane.
Zato upućujem sve kolege koje žele da govore o amandmanu koji sam podnela na predloženi tekst zakona, na član 2, da elementarno prouče o čemu se tu radi i kakav je amandman u pitanju i koji zakon je na dnevnom redu.

Gospodine Markoviću, očigledno je da ništa niste shvatili, zato dođite na vreme i lepo otvorite sednicu. Vi za to primate platu, vi ste predsednik Skupštine. Malo se elementarno edukujte kada je u pitanju posrnula srpska privreda i interesujte se i za slučaj "Zastave".
Nemojte samo da dolazite na Sretenje, da prođete kroz grad i da odete da se slikate a da ništa ne znate, kako narod teško živi, da ima 40.000 ljudi koji ne rade.
Što se tiče ova preostala dva minuta, samo želim još nešto da kažem o načinu na koji će da se vrši stečaj i likvidacija banaka u Srbiji, a koje su vezane za privredu, pa samim tim i kragujevačku "Zastavu" ili Fabriku oružja ili "22. decembar", "Filip Kljajić", Mesnu industriju koja je u stečaju, trgovinska preduzeća.
Dakle, ovo je zaista jedina i prava istina – da su bankari Srbije izrazili otvoreno neslaganje sa takvom politikom koju vodi Narodna banka Srbije, odnosno Ministarstvo finansija u odnosu na to da na tržištu mogu da opstanu samo oni sa izuzetno krupnim kapitalom, koji su svakako na ovaj ili onaj način pod patronatom ministra i guvernera.
Regionalne banke, a takvih ima i na području Šumadijskog okruga, u nekim drugim krajevima Srbije, i u Nišavskom i u kraljevačkom, a o tome sam govorila juče, nemaju mogućnost, bez integrisanja sa nekom od ovih velikih (neminovno će doći pod udar ovakvih zakona), da opstanu i da finansiraju privredu, a to je bila njihova inicijativa od njihovog osnivanja. Imate jednu takvu banku u Beogradu koja 17 godina radi sa privredom koja je sada pred gašenjem, zato što se privredni subjekti koji sarađuju sa tom bankom na jedan veoma nekorektan način od strane Narodne banke Srbije rangiraju u treću i četvrtu kategoriju zbog boniteta koji ta banka treba da ostvari na tržištu.
Zato mi smatramo da ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o bankama i zakon kojim imate nameru da osnujete agenciju za osiguranje depozita neće pomoći. Problemi su zaista mnogo dublji i mnogo širi. Gospodine Markoviću, samo je malo potrebno vremena da u toku dana to pogledate, da pitate nekoga od nas, ako ne znate, i da bar nešto znate, a da ne biste na takav način vodili sednicu i da ne obmanjujete javnost da se nešto briše ili piše, kada vi o tome ništa ne znate.

Zbunjeni ste, gospodine predsedniče.  Prvo ste rekli: "Izvolite, gospodine Aligrudiću", pa onda da prednost imam ja po Poslovniku. Vidite da nešto nije u redu. Dakle, nemojte da izlazite, otvorite sednicu i sedite sve vreme. Čim izađete i vratite se, imate neku konfuziju i ne možete da se snađete.
Dakle, u vašem opisu posla, kada predsedavate sednicama Narodne skupštine, uopšte ne stoji ovo i vi ste zloupotrebili vašu funkciju predsednika kada sam završila po drugi put izlaganje. Dakle, ako želite da govorite, vi ste eventualno mogli meni da objasnite nešto u proceduralnoj stvari, ako nisam razumela način na koji vodite sednice, ali vaše kvalifikacije o privredi, o politici, o odnosu političkih subjekata morate da iznesete ili po Poslovniku, znači, na propisan način, onaj koji ste sami propisali, ili da se javite po amandmanu.
Izvolite, po Poslovniku i vaša poslanička grupa ima 15 minuta. Stigli smo do člana 2. Predloga zakona. Vi ste Predrag Marković iz ove G17 plus, prepustite mesto predsedavajućem. Evo, sada će kolega Aligrudić da koristi svoje poslaničko i poslovničko pravo. Tako i vi koristite ili pet ili deset, 15 minuta. Nemojte sa mesta predsedavajućeg da govorite o nečemu što nema veze ni sa amandmanom, ni sa započetom pričom na čijem početku niste bili. Jednostavno, šta god da mi kažete posle ovoga, samo ćete više da se ukopate i da se uplićete kao pile u kučinu, jer ne možete od jutros da povežete stvari. To je to.

Najsigurnije vam je da kod mene proverite, gospodine Markoviću. Ovi vaši hoće i da vas slažu, ja neću. Samo mogu da vam pomognem da se snađete, ali kolega vam je korektno saopštio. Dakle, govorio je o mom amandmanu i direktno me spomenuo.
Da bi neko govorio o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama – postoji osnovni tekst zakona, ovde se samo neki članovi menjaju.
Tražim da se član 2. briše, odnosno postojeći član 31. koji se menja – morao bi da zna šta znači agencija za osiguranje depozita, a to je, kolega, bila tačka 10, o tome smo govorili prekjuče, i da poveže da je taj amandman i taj član usko vezan za osnivanje agencije za osiguranje depozita.
Da li je vama čudno ili u vašem šeretskom nastupu smešno što SRS ne dozvoljava da se osnivaju agencije koje će građane da koštaju i kojima će da upravlja, kao i svim finansijskim institucijama, dok vi to nemo posmatrate, grupacija G17? Reći ću vam da to nimalo nije smešno i da će agencija imati svoja sredstva koja čine fond sredstava za osiguranje depozita. Taj fond mora da se osnuje tako što Vlada Republike Srbije mora da da novac iz budžeta za to, što mora da se zaduži ili da čeka da dobije neke, navodno, povoljne kredite.
U toj agenciji će da sede članovi upravnog odbora, odnosno direktor agencije, članovi nadzornog odbora, a taj upravni odbor, direktor i cela agencija neće da rade ništa drugo nego će da peru pare, i to pojedinci iz grupacije koju sam navela, kao što to i do sada rade. Ako vi ne možete lično, kao šef te poslaničke grupe koja je stožer okupljanja svih ostalih, ili premijer, da se suočite sa činjenicom da u finansijskom sektoru nekolicina ljudi, pre svega ovaj dvojac Labus-Dinkić, a naravno, uz svesrdnu pomoć guvernera, radi ono što radi, nemojte da očekujete da će srpski radikali da ćute, da to neće da govore građanima i da ćemo zatvarati oči pred aferama, pred pranjem para i činjenicom da se neko enormno bogati od ovakvih poslova povezanih sa poslovnim bankama u Srbiji.
Budite sigurni, gospodine Aligrudiću, u raspravi sa nama o tom pitanju od sada pa do kraja neće ostati kamen na kamenu, što bi se reklo, razbićemo svaku mogućnost da dalje obmanjujete građane i da im govorite kako je sve lepo, kako je šareno, kao u Dinkićevom spotu, a oni svakoga dana žive sve teže. Nemaju ljudi hleba da jedu, budite sigurni da je to tako. Naučite prvo nešto o ovom predloženom zakonu o agenciji za osiguranje depozita, pa se onda uključite po tački 13.

Gospodine Markoviću, od jutros vaša drskost prevazilazi sve granice. Kako vi znate po kom članu Poslovnika se javio čovek, kada nije rekao po kom članu Poslovnika? Vi sada kao sufler, ali neuspeli i zakasneli, kažete – po članu 101, a možda se on javio po članu 178, a da nije po tom. Zaista, nemojte da se ponašate navijački i pristrasno, trudite se da vodite sednicu normalnim tokom.
Kolega Aligrudiću, radi se o tome da je u pitanju tačka 13. izmena i dopuna zakona koji je već na snazi, a taj zakon čiju nam izmenu predlaže ministar finansija Mlađan Dinkić je upravo prouzrokovao sve ove probleme i onemogućio poslovne banke u Srbiji da vode drugačiju kreditnu politiku prema građanima i prema privredi.
Da ste bili od početka tu i da ste čuli šta sam govorila, iznoseći ovaj primer kod jednog jednostavnog apliciranja za stambeni kredit u iznosu od 50.000 evra, došli biste do ove informacije, za koju niste sami zainteresovani, pa se niste ni potrudili da je pronađete, da je nemoguće da neko po tim kamatama plati. Ovaj zakon i njegove izmene i osnivanje agencije za osiguranje depozita, o tome vam govore od jutros i juče bankari iz raznoraznih banaka u Srbiji, neće doprineti da oni budu u situaciji da smanje te kamate i da se time da mogućnost građanima da bolje žive i da posluju.
Da li ima veze ili nema sa zakonom – bolje bi vam bilo, ako želite već toliko da branite Republičku vladu i činjenicu da narod živi sve gore u Srbiji, da odbranite nekim kontraargumentima. Što niste otvorili raspravu o poverenju Vladi, pa da razgovaramo o svemu? Nemojte sada tako da uskačete i da periodično pokušavate da nam držite pridike o tome da li mi treba da pišemo ovakve ili onakve amandmane. Šta to vas briga, kao šefa jedne poslaničke grupe?
Mi imamo našeg, hvala Bogu, živog i zdravog i predsednika stranke i predsednika poslaničke grupe i znamo kako radimo i koji nam je ideološki put i cilj i kako želimo da spasavamo građane Srbije od loše vlasti. Nemojte vi da se mešate u naš posao. Mi se poslovnički ponašamo onako kao što nam je ovaj restriktivni poslovnik dao mogućnost, ali ćemo raditi i pored svega toga, iako je koleginica Radeta sa mnogim drugim kolegama morala unedogled do 11 sati uveče da piše amandmane da bi sprečila da se usvoje ovakvi zakoni. Izvolite, vi glasajte za njih, ali videćete kako će građani da vas nagrade za to.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona koji je sada na dnevnom redu, da se osnuje agencija za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije, jeste novi poligon za pljačku od strane budućih upravljačkih struktura te agencije. Ja moram javnost da obavestim, mada su to činili poslanici SRS kada su govorili u načelu, da će ovo građane Srbije da košta 25 miliona evra.
Napravite jednu malu komparaciju. Pre nekoliko dana hvalio se premijer, a i ministar finansija da je za reformu privrednih tokova za Kragujevac, Vranje i Bor izdvojeno 800 miliona dinara. Pogledajte koliki je fond sredstava potreban da bi počela sa radom ova agencija.
U toku načelne rasprave ni ministar finansija, niti iko iz nadležnog odbora ili vladajuće strukture nije dao odgovor na ključno pitanje – član 2. govori o tome kako će da se zove agencija i kako će da posluje, tako član 2. kaže, što kolega Anastasovski traži da se briše – odakle Srbiji 25 miliona i da li ovih 12,5 miliona evra (50% i o tome ćemo kasnije da govorimo, u članu 7. je to definisano) za osnivanje agencije, što mora odmah da se uplati iz budžeta, postoji u sadašnjem budžetu. Ja vam tvrdim da taj iznos ne postoji, proverila sam sa kolegom Arsićem koji budžet Republike Srbije maltene ima u malom prstu, jer je novac za tekuću budžetsku godinu izdvojen samo za Agenciju za promociju izvoza, o čemu je malopre govorio.
Rebalans budžeta, o kome vi govorite, uključiće 12,5 novih miliona evra, samo za početak, a kasnije još 12,5 za osnivanje ove agencije. Sa druge strane, postavlja se pitanje šta to... Osim što će to biti odlična mogućnost za pojedince da upravljaju sa tolikim novcem i sa onim koji će da se sliva, jer stav 3. u članu 2. kaže da je skraćeno poslovno ime agencije – agencija za osiguranje i finansiranje izvoza a.d., akcionarsko društvo.
Ko su akcionari? Nigde u zakonu ne piše. Hamović, Lazarević, novi srpski tajkuni, prijatelji ministra finansija, prijatelji direktora agencije, tog budućeg? Dužan je neko to da objasni građanima Srbije.
Zašto 12,5 miliona evra nije odmah otišlo kao interventna pomoć za socijalno najugroženije, zašto niste dali za druge gradove u Srbiji za oporavak privrede, nego onih bednih 800 miliona? Šta će nam agencija sa ovakvim imenom i ovakvim akcionarima?
Suština problema u Srbiji od dolaska DOS-a na vlast, i ti problemi se samo umnožavaju, kontinuitet takve politike je prisutan kod Koštuničine vlade i ljudi koji vode i Ministarstvo inostranih poslova i Ministarstvo finansija i Ministarstvo privrede i svih drugih koji su zaduženi za ovu oblast, znači da se ništa ne čini na celokupnoj makroekonomskoj politici i na njenoj promeni u Srbiji. O tome su govorili ovih dana bankari, razni ekonomski stručnjaci.
Šta to zapravo predstavlja u najširem smislu? Ako kažete da ne postoji makroekonomska stabilnost u jednoj zemlji, kao što u državi Srbiji ne postoji, onda morate da tražite uzroke zbog čega je to tako i kako oni da se otklone. Svi ekonomisti, a naročito oni koji posluju u domenu spoljnotrgovinske politike, odnosno ekonomije, znaju da je za plasiranje proizvoda na inostrano tržište potrebno mnogo više od ovog pranja para, odnosno novog nameta građanima koji se planira osnivanjem ove agencije.
Zamislite sada u kakvoj se situaciji Srbija nalazi proteklih pet godina i kakva je perspektiva sa ovakvom politikom i ove vladajuće strukture, ako se iz godine u godinu spoljnotrgovinski deficit sve više uvećava. Ako stavite znak jednakosti između uvoza i izvoza, vi onda za sebe možete da kažete da ste uspešni pozicioni poslanici, da ste uspešna Vlada.
Pošto je taj odnos ne poremećen, nego zaista depresivan za srpsku privredu u odnosu na spoljnotrgovinski deficit koji se beleži, a koji je u odnosu 80 – 20, možda 90 – 10, pa kada je u pitanju ovaj uvoznički lobi i ono što oni koriste, onda vi vidite gde se mi nalazimo kao država i šta treba da uradimo.
Srpska radikalna stranka je puno govorila, a govorio je i gospodin Tomislav Nikolić u svojoj predsedničkoj kampanji, a i mi u kampanji za parlamentarne izbore za Narodnu skupštinu Republike Srbije, a imamo za razliku od svih vas, mislim i na ovu vladajuću, a da ne govorim o onoj prethodnoj DOS-ovskoj garnituri, mnogo normalniji i racionalniji pristup kada je u pitanju poboljšanje na tom makroekonomskom planu. Ne samo da ne postoji volja, nego neko namerno i sistematski uništava srpsku privredu.
Jer, ako ste se hvalili, pre nekoliko dana izašao je ovaj Aligrudić po Poslovniku na početku sednice i hvalio se kako je Buš ekspresno odobrio izvoz preko četiri hiljade srpskih proizvoda na američko tržište, onda da biste potkrepili taj navodni uspeh, koji ne znači ništa, jer je privreda upropašćena i nema šta da se izvozi, neko od vas bi trebalo da izađe, ili bar nadležan iz ministarstva, i da kaže šta ćemo to prvo da izvezemo Amerikancima ili onima koji vape za srpskim proizvodima. U toj kompletnoj globalnoj i tržišnoj ekonomiji, koja se forsira i najvećim delom finansira od strane Amerike, gde se nalazi srpska privreda i šta čini ova vlada da bi ono ″made in Serbia″ imalo prođu na svetskom tržištu?
Ako je vama poznata činjenica, a pretpostavljam da jeste, da je Savezna Republika Jugoslavija potpisala ugovor o slobodnoj spoljnoj trgovini sa Ruskom Federacijom; ako je DOS 2005. godine došao na vlast i ako ste obmanjivali građane, a to nastavljate da radite i vi iz ovog skraćenog DOS-a, kako su vam sva vrata otvorena, kako vas svi željno očekuju i stižu investicije, objasnite onda zašto nema plasmana srpskih proizvoda na, recimo, rusko tržište.
Zašto su se Boris Tadić i Vojislav Koštunica tek posle nekoliko godina svoje vladavine setili da odu u Moskvu i da se susretnu sa ruskim privrednicima? Ovaj sebe proglasio ambasadorom srpske privrede, predsednik Republike Boris Tadić išao tamo da se slika, bio dva dana i vratio se. Nema nikakvog konkretnog ugovora. Ništa izvezli nismo u međuvremenu na tržište Ruske Federacije.
O čemu se onda ovde radi? Nije dovoljno da vam pošalje Džordž Buš poruku i da kaže – možete vi, to je specificirano, četiri hiljade nekih proizvoda da izvezete na naše tržište pod povlašćenim uslovima. Ali, kojih proizvoda?
Nemojte ovde da se igrate sa osećanjima građana Srbije koji su zaista na ivici strpljenja i sa radnicima koji rade u tim preduzećima o kojima država ne brine, gde se ne vrši stimulacija proizvodnje. Ono što je bilo prepoznatljivo svima kada je pisalo ″made in Serbia″, za neke proizvode koji su još u ono vreme kada smo imali onu federalnu državu bili i te kako cenjeni i prepoznatljivi, sada se izbrisalo, nema ga.
Ko je taj ko će to da promoviše? Boris Tadić? Vojislav Koštunica? Ovakav ministar kao što je ministar finansija sa osnivanjem ove agencije? Nemojte da nas zamajavate, stvarno.
Šta dajete kao obrazloženje? Umesto da se stidite toga što morate to da pišete, što niste slušali ono što su vam govorili srpski radikali kada je usvajan Beogradski sporazum i kada je usvajana Ustavna povelja, vi to nalazite kao razlog i opravdanje zašto osnivate ovu agenciju.
Kažete – izglasan je savezni zakon 2002. godine, fond ne postoji i ne funkcioniše, zato što državna zajednica Srbija i Crna Gora nema zajednički budžet. Zašto ga nema? Što nema jedinstvenog tržišta kada je u pitanju trgovina?
Zašto nema jedinstvene monetarne politike? Zašto nema jedinstvene spoljnotrgovinske politike? Zašto Milo Đukanović ne da našim proizvođačima mineralnih voda da ta roba odlazi na crnogorsko tržište?
To su sve pitanja za vas, koje vi niste u stanju da rešite. Najlakše je tako, zatvorimo oči nad onim što radi kriminalna klika u Crnoj Gori, kažemo – ne može to da funkcioniše, hajde da osnujemo fond, 25 miliona evra.
Pa, ako je spreman ministar finansija, a nije, jer ga nema ovde danas, juče je samo prošao kroz Skupštinu, da kaže koja je to lista proizvoda i da kaže – 10, 20, 30 će da se forsira i da se izvozi na rusko tržište. Amerikanci vam se nude, izvoziće se na neko drugo. Nema toga.
Nema, zato što i ono što su ljudi radili prošle godine relativno uspešno, sa diskutabilnim kursom dinara, ove godine ne mogu. Koga ćete vi sada da naterate da izveze maline sa otkupnom cenom od 40 ili 60 dinara za prvu klasu i sa ovakvim rastom kursa dinara u odnosu na prošlu godinu? Da li znate koliki je danas kupovni kurs evra? Skoro 84.
O čemu vi pričate? Ako se bude nastavilo tako dalje, onda ćete da izvršite dodatnu destimulaciju onih koji hoće da izvoze. Morate da govorite jezikom činjenica da kažete – spoljnotrgovinski deficit je toliki, a on je mnogo veći u odnosu na prošlu godinu i to je priznao ministar finansija. Morate da kažete – industrijska proizvodnja u 2004. godini bila je tolika, a u 2005. tolika.
Zašto uopšte da pravite poređenje samo u odnosu na godinu dana, vratite se u 1998. i 1999. godinu. Da li hoćete da vam donesem pregled poslovanja pojedinih preduzeća pod sankcijama, kada je svako od tih privrednih subjekata morao na raznorazne načine da se snalazi, i tada je više bilo izvoza nego što je sada. Nemojte da pričate o nekim stvarima koje nisu utemeljene na jeziku brojki i činjenicama.
Kada je u pitanju ovaj zakon zaista je neverovatno da vi hoćete da date saglasnost da se osnuje neko akcionarsko društvo sa početnim kapitalom od 25 miliona evra, da bi se navodno stimulisao izvoz. To nije ništa drugo nego još jedna nova pljačka.
Na primerima pojedinih srpskih proizvođača koji propadaju zbog takve politike, i politike kursa dinara i fiskalne politike, i nemogućnosti da uzimaju povoljne kredite i zbog toga što im država ne omogućava da plasiraju svoje proizvode, očito je da se sistematski urušava i uništava srpska privreda.
Tome jednom mora da dođe kraj. Kada će da dođe kraj? Kada srpski radikali preuzmu stvar u svoje ruke. Ako dođe, a doći će uskoro, do vanrednih parlamentarnih izbora, građani će, kao što su u mnogo većem broju razumeli naše jasne poruke, razumeti da nije dovoljno da vam neko, navodno, da neke olakšice i vi kažete – plasiraćemo robu na to tržište. Mora nešto da se proizvede. Da bi se izvezlo, mora da ima proizvodnje, a nje u Srbiji ima sve manje i manje.

Gospodine Matiću, pre nekoliko dana vam je jasno i glasno poručio Tomislav Nikolić, predsednik naše poslaničke grupe, da nemate uopšte razloga da na takav način širite front što se tiče političkih neistomišljenika, zato što vi treba ipak da se zabijete u mišju rupu i da ćutite. Vi ste okosnica vladajuće strukture, a ne činite ništa da se ovo stanje promeni.
Kada budemo nastavili da govorimo i o amandmanu na član 3. i tako redom do kraja, videćete, kroz argumente koje ćemo da vam prezentujemo, a vi jeste ovlašćeni predstavnik vaše poslaničke grupe, ali niste valjda u ulozi ministra finansija koji nam je predložio ovaj zakon.
Ne bih se složila sa time da i svi vaši poslanici, koji će po direktivi morati da glasaju, podržavaju da se sa 25 miliona evra osniva neka agencija koja će, navodno, da omogući da se vrši bolji izvoz iz Srbije kod zainteresovanih stranih partnera. Jednostavno, to nije moguće na ovakav način, zbog toga što je nama nejasno, a to je elementarna stvar kada glasate za nešto, ko će da stoji iza toga i ko su ti budući akcionari. Nisu to jednostavne stvari.
Zašto nema plasmana na rusko tržište i na druga zainteresovana tržišta, o tome govore podaci koji se tiču same proizvodnje, kako u vašem gradu, tako i u mom i u svim drugim gradovima u Srbiji. Konkretno znam, za vreme DOS-ovske vladavine – taman što je uoči agresije NATO pakta i za vreme sankcija bila postavljena na svoje noge Fabrika tekstilne industrije "22. decembar" Kragujevac i napravljeni su određeni kvalitetni kontakti i predugovori sa potencijalnim partnerima na ruskom tržištu, koji su i ranijih godina, baš kao i Nemci, mnogo poslovali sa tom nekada čuvenom fabrikom tekstila – sve je to prekinuto, zamrznuto i od tada apsolutno nikakvog plasmana na to tržište nema.
A, prisutne su ne olakšice, nego jedan ugovor koji omogućava, o čemu je govorio kolega Arsić, da se izvoze i poluproizvodi, a pre svega gotovi proizvodi koji su i te kako atraktivni za to tržište, koje su oni prinuđeni da u mnogo lošijem kvalitetu i mnogo skuplje kupuju od nekih bivših tzv. socijalističkih zemalja koje sa njima imaju nepovoljnije ugovore, ali mi to ne koristimo. To je realnost i to je surova stvarnost. Naravno, niko nije srećan zbog toga.
Naš apel i naša kritika je upravo usmerena na to da to mora da se menja. Kako vreme prolazi, a prošlo je godinu i po dana, ništa se nije promenilo. Rezultat je poražavajući, još veći spoljnotrgovinski deficit; tako su i naši argumenti jači. Mi znamo da građani veruju u ovo što mi govorimo.
Kada dođemo do poljoprivrede i do plasmana poljoprivrednih proizvoda, ne po onoj Karićevoj šarolaži, priči i obmani, nego sa stvarnim podacima zašto se to radi i ko je taj uvoznički lobi koji ovde dovozi sve i svašta kada su u pitanju poljoprivredni proizvodi, videćete da smo mi u pravu.

Gospodine Matiću, ovo vam je klimav teren, mislim na ono na šta se ovlašćeni. Nemojte da se upuštate u rusku političku scenu, tek tamo ništa ne znate, ni kakvi su odnosi, ni ko je na vlasti, ni koje stranke imaju koliko poslanika, odnosno deputata u ruskoj državnoj Dumi.
Znate, jedan sam od boljih poznavalaca tih prilika i zbog toga što me to kao parlamentarca godinama interesuje, jer sam boravila tamo, i zato što sam imala tu čast da prisustvujem pretpotpisivanju, da tako kažem, tog ugovora o kome sam govorila, davne 1998. godine, uoči bombardovanja, kao poslanik SRS, tada član Odbora za ekonomske odnose u Veću građana Savezne skupštine.
Istina boli, ali moram samo da vas podsetim na to da su od 2001. godine predstavnici tadašnjeg DOS-a, pre svega DS, ne samo izopštili vašeg predsednika, tada predsednika SRJ, iz svih privrednih i drugih tokova, već ste morali da prolazite ovuda pored Nataše Mićić i da ostavljate svoje poslaničke kartice zato što ste izbačeni iz Skupštine.

Dame i gospodo poslanici, meni je zaista kao poslaniku SRS žao što je zbog opravdane sprečenosti kolega Buha u nemogućnosti da ovo obrazloži, zato što je i ovo jedan strukovni problem, o čemu bi on imao mnogo toga da kaže iz iskustva.
Ovde se radi o ključnoj stvari koju mi potenciramo od početka rasprave o amandmanima, a to su sredstva za osnivanje agencije za promociju izvoza. To je iznos od 25 miliona evra. Došli smo do saznanja, i to je nepobitno tako i potvrđeno kasnijom proverom, da ovih 12,5 miliona evra koji su potrebni za prvu fazu punjenja ovog fonda nema trenutno u budžetu Republike Srbije.
Dakle, očigledno imate nameru da usvojite ovaj set zakona za koje mi predlažemo da se brišu i da u okviru budžetskog rebalansa obezbedite ovih 12,5 miliona evra, što je skandalozno, naročito kada se ima u vidu da već postoji, a o tome je jutros govorio kolega Arsić, Fond za osiguranje i finansiranje spoljnotrgovinskih poslova, koji je svoj inicijalni kapital dobio od Svetske banke, u iznosu od 11,5 miliona evra, i koji posluje na određenim tržišnim i ugovornim principima koje je taj fond sam definisao.
Da preračunate svi koliko je to 12,5 miliona, to je prva faza i to je ono što mora odmah da se izdvoji iz budžeta, a tek 25 miliona evra u dinarima, zavrteće vam se u glavi i doći ćete do neverovatne cifre, mnogo veće nego što je ona koju je Vlada Republike Srbije odobrila kao nekakav poseban program za oporavak Kragujevca, Bora i Vranja.
Postavlja se pitanje da li je nama agencija potrebna, sa tim početnim kapitalom. Znamo da krajnji korisnik i potencijalni izvoznik neće moći uvek i u svakoj prilici da koristi sredstva i da će to da ide kroz protežiranje određenih firmi.
Postavlja se pitanje da li je nama ta agencija potrebna i šta su radili izvoznici u Srbiji, kakva je bila struktura izvoza pre dolaska dosmanlija na vlast, odnosno tog kontinuiteta politike i šta smo mi kao zemlja sa oznakom "made in Serbia" mogli da izvezemo. To su uglavnom bile sirovine, poluproizvodi, proizvodi koji su zahtevali tzv. niski stepen obrade.
Ako dođete do nekog pregleda trenutnog stanja u privredi Srbije, videćete da i tih sirovina uglavnom nema ili se ne eksploatišu. Najočitiji primer za to vam je okupirani rudnik Trepča na području naše južne pokrajine Kosova i Metohije.
Moram da vas podsetim na nešto o čemu je i ranijih godina često govorio, a naročito u prvim godinama okupacije, kolega Ljubomir Kragović, da u to srećno vreme kada je Trepča bila pod patronatom Republike Srbije, kada tamo nisu bili okupatori, Londonska berza je svoju trgovinu metalima usmeravala kroz proizvodnju, odnosno rad dimnjaka u Trepči. Danas je taj rudnik i ta eksploatacija pod okupacijom jedne američke firme.
U ukupnoj strukturi izvoza, primera radi govorim o tome, iako je to teško za svakog srpskog patriotu, naročito za nas radikale, ali i sve dobronamerne političare i ljude da govore o tome, Trepča je imala veoma značajnu ulogu zato što je izvozila i prerađene metale, akumulatore, izrađeni nakit i bukvalno nije postojalo mesto na kugli zemaljskoj gde taj proizvod nije mogao da se plasira.
Ako je privreda Srbije u užasnoj situaciji zbog nebrige, pre svega zbog one prethodne dosovske vlasti, onakve politike kakvu je vodio Aleksandar Vlahović, kao i ministar Đelić, jedan pa drugi premijer, ako vam je jasno da je naša tehnologija u najvećem delu za ono za šta smo mi bili neprikosnoveni na pojedinim delovima tržišta sada zastarela, onda je neverovatno da vi ne usmeravate 25 miliona evra u poboljšanje proizvodnih kapaciteta i u pokretanje proizvodnje nego u stimulaciju izvoza.
Već sam vam rekla da postoji fond koji se time bavi i zainteresovani privredni subjekti koji žele da plasiraju svoje proizvode na inostranom tržištu, ako nisu u mogućnosti da to sami urade, da promovišu i dođu do potencijalnog kupca, to svakako mogu da urade preko ovog fonda ili nekog drugog budućeg koji će time da se bavi.
Otvoreno vam se onda postavlja pitanje – čemu vam služe privredne komore? Vraćamo se na onu radikalsku tezu da su i one nepotrebne, i regionalne i Privredna komora Srbije, koja po prirodi stvari mora da promoviše privredne subjekte i da obezbeđuje taj plasman.
U celoj toj strukturi izvoza trenutno uglavnom dominiraju sirovine. Ove godine će biti, kakav je takav je, na najnižim mogućim granama, izvoz u procentima, a došli smo do tog saznanja koje se objavljuje i u Republičkom zavodu za statistiku, a i vi znate da je enormno visok spoljnotrgovinski deficit zbog tog lobija, zbog nemogućnosti da privreda posluje, radi. I ove godine će sa sirovinama da ide mnogo teško. Imali smo primer naših domaćih poljoprivrednih proizvoda. Sada su ovog leta poljoprivredni proizvođači destimulisani da izvoze svoje proizvode.
Ako govorite o činjenici da je ove godine i te kako podbacila poljoprivredna proizvodnja i o podatku da je 14% manje zasejano pšenice nego što je učinjeno prošle godine, ako vidite da su nezadovoljni poljoprivrednici i oni u metalskom kompleksu i oni nekada zdravi privredni sektori koji su sami mogli ostatak tih svojih proizvoda da izvezu...
A, spletom okolnosti ja sam jedan deo svog radnog perioda provela skoro tri godine u sektoru "Zastava izvoz". Reći ću vam podatak da je 1989. godine taj moj bivši radni sektor, odnosno nekada ″Zastavin″ OUR izvezao iz ″Zastavinog″ programa kao sektor izvoza ostalih proizvoda na tržište, što evropsko, što američko, za 9 miliona dolara profita.
Ako pronađete sada jednu firmu ili dođete do podatka da je neko preduzeće u Srbiji toliko prihodovalo od izvoza, svakako da tome treba da se oda priznanje. Ali, u Srbiji toga nažalost nema, zato što je politika deviznog kursa s jedne strane destimulativna za izvoznike, a sa druge strane, opšti ambijent i nemogućnost da dobiju povoljne kredite da bi izvršili plasmane, a samo osnivanje ove agencije, sa nama nepoznatim akcionarima i ukupnim kapitalom koji će da poseduje (o tome govori član 7), nisu garancija da će to da se desi.
Potreban je potpuno drugačiji pristup ovoj stvari u okviru kreiranja kompletne makroekonomske politike od strane jedne vlade da bi se došlo do pozitivnih efekata. Ova agencija, sa trošenjem ovolikih para, to neće, nažalost, potencijalnim izvoznicima da omogući i samim tim nećemo prihodovati sa ove izvozne strane, već će se enormni uvoz nastaviti, kao što je to bilo svih ovih proteklih godina.

Dame i gospodo narodni poslanici, kolega Vladimirović je kao član Odbora za privatizaciju i te kako upoznat sa problemima koji sada muče srpsku privredu i u kraju odakle on dolazi, a tako je i u celoj Srbiji.
Kada je govorio o predlogu da se briše član 9, koji govori o tome da će učešće Republike Srbije biti u iznosu od 51 posto od ukupnog akcionarskog kapitala agencije, i rekao da hipotetički može da se desi da kasnije, iako je definisano da je u vlasništvu Republike Srbije 51 posto, kapital pređe u ruke nekih drugih akcionara, imao je u vidu sve ono što se desilo sa ″Mobtelom″.
Ma koliko puta da su i poslanici SRS postavili pitanje, a ovi ministri, nekada veliki kritičari srpskog tajkuna Bogoljuba Karića, zaćutali, poput Velimira Ilića, jer je u međuvremenu napravio sa njim koaliciju, ni dan-danas se ne zna šta je čije u celom tom zamešateljstvu koje se zove ″Mobtel Srbija″ i samo je jasno da su oštećeni građani, oštećena je država. Karić se enormno obogatio i profitirao.
Ovo je iznos od 25 miliona evra početnog kapitala. Vidite da su oni koji su se osilili i koji su skloni kriminalu najvišeg ranga pustili pipke i, naravno, ništa im nije sveto; očigledno su bliski strukturama koje vladaju, naročito u oblasti finansija, i s pravom je takva bojazan ovde izražena.
Kada čovek pogleda član 9. i ceo zakon i poslove kojima će agencija da se bavi i obrazloženje koje je predlagač napisao, uz ovu kuknjavu da nam nikako ne ide što se tiče spoljne trgovine sa drugom državom članicom – pa, takva vam je Ustavna povelja i tako ste definisali odnose i opet vam je Marović predsednik državne zajednice, pa ste sa njima u koaliciji u Savetu ministara – jasno se vidi da je intencija predlagača da od Republike Srbije, u pravom smislu reči, kroz ovu agenciju napravi jedan vid poslovne banke.
Ako želite da Vlada Republike Srbije, a samim tim i Srbija bude neko ko će da se bavi tom vrstom posla, onda ne da ste promašili nego zaista su očigledne namere pojedinaca da u tome prigrabe što je moguće više kapitala za sebe u budućnosti. I da nam lepo objasnite, da ste to već ilustrovali primerima, ali nema ko, ministra Dinkića nema ovde, čovek ima preča posla, šta ga briga za tričavih 25 miliona evra za ovu agenciju, na koji način će da se vrši plasman tih kredita, iako je to pro forme ovde definisano.
Zna se da i sada u bankama, koje drže monopol u svom poslovanju, i kod bankara, koji su i te kako vezani tom finansijskom osovinom za Dinkića i za Jelašića, kredite za proizvodnju ne mogu da dobiju svi. Ko je konkurisao kod bivših dosovskih vlastodržaca, dok je Srbijom harala Demokratska stranka, za kredite iz Fonda za razvoj – Rašetin svekar. Ko je dobijao te kredite – oni koji su bili bliski vlasti Demokratske stranke i ministara koji su tada upravljali zemljom. Ko su oni koji će u budućnosti da dobijaju kredite za proizvodnju i da vrše plasman svojih proizvoda? Takođe oni koji su bliski sadašnjim strukturama vlasti.
Da vi ubedite sada srpske seljake da će oni, a taj prelazak iz tog društvenog modela privređivanja, kroz ugašeno zadrugarstvo, do ukrupnjavanja privatnih poseda kod proizvodnje poljoprivrednih proizvoda, jeste jedan proces koji traje i koji je na štetu poljoprivrednika, ali da ih ubedite, da li su u pitanju oni koji proizvode žito, voće, povrće.
Da će ova agencija da im omogući siguran plasman i da će unapred znati za godinu dana, kroz dobru cenu i kroz plasman na neko tržište da će da prihoduju i da ne rade za džabe, niko neće da vam poveruje. To zbog toga što ste sve to obećavali prošle godine.
Pre neki dan se pojavi jedan od najvećih proizvođača malina, čovek kaže da ima tri hektara poseda, vredno je radio, a to je poljoprivredni proizvod koji ima i te kako prođu na zapadnom tržištu i gde god je želeo da ga plasira to je i mogao, ali je rekao da ove godine ne može samo da isplati 1000 nadnica koliko ljudima treba da oberu te maline, koliko je uložio, gde će da se nađe sa tri hektara, sa toliko uloženog kapitala, a nije ni na pozitivnoj nuli.
Mogu da vas podsetim na period tog leta i jeseni uoči pada dosovskog režima, a to će i vas da zadesi, kada je sa skupštinske govornice Čedomir Jovanović rekao da je bolji krompir koji je uvezen iz Holandije, nego onaj iz Prilika kod Ivanjice. Iste greške ponavljate.
Beskrupulozan je Vlahović kada izađe i ovde drži pridike, zato što je on to započeo, Demokratska stranka sa njim, on kao ministar i bivši premijeri iz redova Demokratske stranke. Na isti način se ponašate i zato ćete na isti način i da dobijete odgovor od građana. To će biti mnogo pre nego što je Dinkić zamislio i tako se izjašnjavao pred nekim stranim novinarima – u redu je, stabilno je, premošćavamo nekako, misli paket po paket zakona a vreme prolazi.
Ne mogu ni seljaci, ni radnici, ni penzioneri, ni nezaposleni, nemaju oni više šta da čekaju. Ista priča, iste laži, iste obmane, a ovo je juli mesec 2005. godine, zapamtite, narod nema više vremena ni za obmane, ni za prevare, niti da čeka da će od danas do sutra da mu bude bolje. Ništa se suštinski nije promenilo. Ista politika se vodi.
Ne mogu da razumem poslanike iz vladajućih struktura da na bilo koji način osporavaju argumente koje iznosi SRS, jer je očigledno da je sve što govorimo istina. Oni su navodno uvređeni zbog toga što govorimo na taj način, ali isključivo argumentovano kritikujemo i ovaj zakon i takvu politiku koju vodi Vlada, naročito u odnosu na srpskog seljaka.
Oni su to isto pričali, ali iz neke kvaziopozicije, oponirajući Živkoviću i pre toga Đinđiću i celoj Demokratskoj stranci. Gde je tu princip? Da li se zalažete za iste pomake? Ne govorim o onima koji tada nisu bili u parlamentu, jednokratno su ovde bili, prošli i više neće da se pojave, nego o vama koji ste deo i suštinski podržavate sve ono što se radi, a vidite da ne ide u koriste ni seljaka, ni srpske poljoprivrede i uopšte onih koji nešto rade i privređuju u ovoj zemlji.

Dame i gospodo narodni poslanici, kako odmiče rasprava u pojedinostima o zakonu za osnivanje agencije za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije, mogli bismo neku reč da progovorimo o onome kako trenutnu situaciju vide vaši "partneri" iz Evropske unije.
Oni čije izveštaje vi kao vladajuća struktura očekujete kada je u pitanju tzv. ugovor o stabilizaciji i pridruživanju, zato što se oni nisu pozitivno izjasnili zbog politike bivše DOS-ovske vlasti koju ste nasledili prošle godine u junu mesecu kada smo mi narodni poslanici dobili taj izveštaj.
Neverovatno je zaista i nedopustivo da niko iz Ministarstva finansija nije ovde prisutan, a trebalo bi da bude ministar koji nam je ovo predložio, da nam da odgovore na neka pitanja. Mi sve vreme govorimo ovde, ovaj član 11. gde je doktor primarijus Milivoje Vuković tražio da se član zakona briše, govori upravo o tome na kakvim načelima će agencija da posluje, da bude likvidna, sigurna, rentabilna, što znači da samo sa sigurnim partnerima za plasman hoće i želi da posluje, sa onima koji mogu da omoguće obim proizvodnje, kvalitet proizvoda i koji imaju određenu ugovornu obavezu, likvidni i sposobni da kroz eventualni kreditni aranžman koji dobiju od ove agencije, a koja je zapravo jedna vrsta banke, to urade.
Opet dolazimo do onoga o čemu je govorio gospodin Momir Marković – šta mi to možemo da izvezemo i da li Srbija ove godine, ako to već nije mogla 2003. i 2004. godine, može da plasira žitarice ili, recimo, sirovu kožu na svetsko tržište, to je ono sa čime su se hvalili ovi prethodnici iz DOS-ovske vlasti, ili tekstilne proizvode, i kakav je odnos Evropske unije, odnosno asocijacije koja je navodno pratila šta se ovde dešava kada su u pitanju ti ekvivalenti i pod kojim uslovima mi možemo tamo da izvezemo.
Nejasno je za nas da li su te carine, kada su u pitanju žitarice, kojih ove godine nema dovoljno ni za naše tržište, jer je 14% manje pšenice zasejano, ili recimo sirova koža, da li su te dažbine koje su uvedene od strane Demokratske stranke i bivše vlasti ukinute. U svojim istupanjima u medijima pojedini poslanici koji su ulazili u ovu oblast, a i ministri su naročito skloni tome da kažu – mi ćemo da liberalizujemo našu privredu, mi nećemo da vodimo nikakvu protekcionističku politiku. Vi ste se mnogo zaleteli kada je u pitanju stanje u našoj privredi, jer kako da ne štitite ono jedino što je ostalo zdravo i što može da privređuje.
Politika deviznog kursa nije stimulativna za izvoznike, ali sa druge strane, ovaj uvoznički lobi radi ovde šta hoće. Sve i da hoćete, a očigledno je da nećete, svojim merama da zaštitite srpskog seljaka i poljoprivredne proizvode, opasnost da će preko tog uvozničkog lobija iz druge republike članice da dođe nekonkurentna roba našoj poljoprivredi postoji, zbog toga što ni ova sadašnja vlada, baš kao ni prethodna, kada je to krenuo da radi onaj neuki Čedomir Jovanović u ime Demokratske stranke, nije do kraja izvršila harmonizaciju kada je u pitanju carina na poljoprivredne proizvode.
Bilo ih je nekoliko stotina, on je to radio mesecima kao ekspert Demokratske stranke, a kako su radili vidimo dokle su nas doveli i vi ste nastavili sa tom politikom. To sada je jedna velika opasnost.
Takvo ponašanje i nepostojanje pre svega unutrašnjeg tržišta, a da ne govorim o jedinstvenom spoljnotrgovinskom, omogućava da se na takav način ponaša Milo Đukanović, koji je pre nekoliko dana, a o tome sam jutros pričala, jednostavno jednostranom odlukom rekao da voda iz Srbije ne može u Crnu Goru.
Onda dolazimo do toga kako oni vas vide, mnogo se hvalite, pa mi smo ravnopravni partneri, a vraćamo se na priču gospodina Tomislava Nikolića i SRS iz predizborne kampanje; šta je to za šta su oni zainteresovani i šta je to što od nas hoće da kupe?
Primetno je u ovom uvozničkom lobiju, u strukturi tog uvoza koji pravi ogroman spoljnotrgovinski deficit da se uvozi sve i svašta, a naročito prehrambeni proizvodi i sistematski se uništava prehrambena industrija ovde kod nas, kako mesna prerađivačka, a to vidimo na primeru "Crvene zvezde" iz Kragujevca, nekada najpoznatije i najbolje mesne industrije u onoj bivšoj Jugoslaviji, tako i sve druge.
Hemijski proizvodi – pogledajte kako je zasuto naše tržište, a da se ništa ne radi na tome da se oni drugi delovi hemijske industrije koji nisu privatizovani dobro privatizuju i da mi krenemo da proizvodimo sve to što se uvozi kod nas i da time uposlimo ljude.
Pogledajte za šta su oni zainteresovani. Tek pre 15 dana ratifikovan je sporazum o izvozu tekstila i vi ste videli da poslanici SRS-a nisu želeli protiv toga da glasaju, jer mi smo pobornici da treba da se oživi tekstilna industrija u našoj zemlji.
U tekstilnoj industriji, pored toga što je među zaposlenima najveći broj žena koje su sada ostale bez posla, a to su nečije majke, sestre, supruge, postoji mogućnost, zbog izuzetno kvalifikovanog kadra koji smo negovali u proteklim decenijama kada je tekstilna industrija u pitanju, da ta privredna grana doživi prosperitet.
Da li je posle potpisivanja, odnosno ratifikovanja tog sporazuma u ovoj skupštini neko od vas čuo da je naglo neka fabrika krenula sa oživljavanjem proizvodnje, da je država pomogla, da je ugovorila neki izvozni posao? Nažalost, nije.
Sve su to stvari koje su prisutne i koje su velika brana za mogućnost da se izvoz poboljša. Zabeležen je pad izvoza u odnosu na prošlu godinu, a od prošle godine u odnosu na 2004. godinu takođe za nekoliko procenata.
U ukupnom obimu on je bio veoma mali. I, opet vam ponavljam, šta smo mi samo izvozili, od toga sada nema ništa.
Prema tome, da je jedan deo od ovih 25 miliona evra, primera radi, a evo kroz izvesno vreme, veoma brzo, za nepunih mesec dana, posle rebalansa i stupanja na snagu ovog zakona, 12,5 miliona evra odmah će iz budžeta, tako stoji u članu 7. ovog zakona, da bude prebačeno kao fond agencije, a da je tih 12,5 miliona direktno kroz investicije otišlo u srpsku tekstilnu industriju, svanulo bi mnogima u Srbiji, mnogim gradovima, a ti ljudi bi sutra, a pretežno žene, uglavnom imali posla. Ovako, čemu oni da se nadaju?
Ili da ste investirali u srpsku poljoprivredu, da ste omogućili siguran plasman srpskim voćarima, a njih je zaista mnogo. Sada su aktuelne maline i višnje, to je stvarno ispod svakog nivoa koje su otkupne cene. A zašto da ne govorimo i o jabukama, breskvama i drugim proizvodima koje se u tonama i tonama proizvode ovde u Srbiji.
Nije dobra ovakva politika i ovakvo bahato razbacivanje parama svih obveznika, građana Srbije, koji moraju da pune budžet i zbog takvih poreskih zakona jedva izmiruju obaveze i sve teže i teže žive. Zato u danu za glasanje, ma kada on bio, prihvatite amandmane SRS i ovaj kolege dr Vukovića i sve prethodne i ne dozvolite da se osnivanjem ovakve agencije uzalud troše pare koje mogu i te kako da budu racionalnije i bolje upotrebljene, direktno u proizvodnji i da se taj efekat vidi za veoma kratko vreme.

Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče amandmana koji je na Predlog zakona podneo narodni poslanik gospodin Tomislav Penezić, ceo zakon, a naročito ovaj član, ne samo da treba da se briše iz svih ovih opravdanih razloga koje je gospodin Penezić izrekao, nego zato što će u pravnom smislu donošenje ovakvog zakona sa ovakvim članom da predstavlja presedan, do sada neviđen u našoj praksi kada je u pitanju odnos jedne institucije koja sebi daje neograničena ovlašćenja, odnosno dobila je, kao što je Narodna banka Srbije, po Zakonu o Narodnoj banci i po Zakonu o bankama.
Ovim Narodna banka Srbije još više učvršćuje svoju poziciju, a time i aktuelni guverner Radovan Jelašić. Sudbina svih bankara u Srbiji je donošenjem jednog ovakvog zakona ne neizvesna, nego, kako mi Srbi kažemo, nož i pogača su u rukama jednog čoveka koji vlada Narodnom bankom Srbije i kontroliše sve finansijske tokove. Baš kao što je koleginica potvrdila, u jednom izlaganju je rekla – ne, mi to ne radimo, a onda posle 20 minuta se ispravila i rekla ono što je zaista tačno.
Vidite šta kaže član 4. Kaže – na osnovu rešenja o oduzimanju dozvole za rad banci, odnosno dozvole za obavljanje poslova osiguranja, Narodna banka Srbije (dakle, to je to što je potencirao gospodin Penezić) odmah donosi rešenje o ispunjenosti uslova za pokretanje stečajnog postupka.
Drugi stav kaže – Narodna banka Srbije doneće rešenje o ispunjenosti (uvek čitaj: Jelašić i Dinkić, to je taj dvojac kada kažemo Narodna banka) uslova za pokretanje stečajnog postupka najkasnije narednog radnog dana po prijemu predloga likvidacionog upravnika iz člana 2. stav 2. ovog zakona.
O tome smo govorili kada je u pitanju sam postupak stečaja, to je član 2. I, kaže, što je zaista presedan – rešenje o ispunjenosti uslova za pokretanje stečajnog postupka je konačno. Rešenje o ispunjenosti uslova za pokretanje stečajnog postupka izvršeno je momentom dostavljanja nadležnom sudu.
Tek u članu 5, o kome ćemo kasnije da govorimo, kaže se da protiv tog rešenja može da se pokrene upravni spor pred nadležnim sudom. Gde ovo ima i gde ovo postoji, da organu koji vam je izrekao ovakvu kaznenu meru, zapravo rekao vam da vas više nema, odnosno odlučili Jelašić, Dinkić, Labus da je gotova ta banka, nestaje, ne možete da izrazite nikakvu žalbu protiv tog rešenja?
Moram da vas podsetim na vaše famozne povike, naravno neutemeljene, bile su produkt jedne političke hajke na neistomišljenike i nisu bile potkrepljene nikakvim argumentima u to vreme, moram da vas podsetim na ono o čemu ste govorili kada je gospodin Vučić bio ministar za informisanje i kada je tada bio važeći Zakon o informisanju.
Mediji su (a to danas rade bez ikakve kaznene odredbe, naročito B92 koji se upleo u ono banditsko kolo Nataše Kandić) imali rok od 24 sata da objave demanti svakog od vas za stvari koje su se ticale vašeg privatnog života, pre svega onoga što niste uradili; dakle, mediji koji su blatili porodice pojedinih ljudi.
A, ovde ne postoji jedan jedini minut, nego kaže – ako je prvog radnog dan u nedelji, ponedeljak, doneto rešenje, overio ga guverner, nemate kome više da se žalite.
Ono je konačno, pa izvolite pokrećite spor pred sudom. Pred kojim sudovima? Pred sudovima u kojima su pojedini čelnici tih pravosudnih institucija postavljeni u DOS-ovsko vreme, ljudi koji ne da su politički obojeni nego i te kako služe i izuzetno su povezani sa finansijskim lobijem u ovoj zemlji.
Ako mislite da donesete ovakav Predlog zakona, kao i Predlog zakona o finansijskom lizingu, gde se takođe neograničena ovlašćenja daju Narodnoj banci Srbije, koja bi trebalo naravno da kontroliše poslovanje svih onih koji imaju mogućnost davanja lizinga, onda želite da kroz takvo ponašanje, koje je izraženo od perioda kada je Dinkić upao u Narodnu banku tada Jugoslavije, preko njegovog ministrovanja i sada ovakvog Jelašićevog rada, zaista dovedete Srbiju na najniže moguće grane, da jedna šačica ljudi odlučuje o svemu, da se poigravaju sudbinama zaposlenih i ljudi koji su komitenti tih banaka i da oni procenjuju kada je sazreo taj uslov, a to im daje mogućnost iz člana 3. ovog zakona, da se izvrši prinudna likvidacija.
Kao što je rekao kolega Krasić, ako nas nema, a uskoro će nas biti 126 najmanje u skupštinskim klupama, jer srpskih radikala je toliko minimalno potrebno da bi se Srbija okrenula jednom boljem, normalnom pravcu svog razvoja i da bi građani imali bilo kakvu sigurnost, koju sada uopšte nemaju, pa i oni koji su u ovim bankama, mi moramo da govorimo i da poručimo i tim ljudima, jer svakom je mač nad glavom, i građanima Srbije da to tako ne ide i ne može.
Ovakve zakonske odredbe, osim što predstavljaju presedan u pravnom smislu, zaista predstavljaju veliku opasnost za budućnost Srbije i mogućnost da se šačica ljudi enormno bogati i da uzima u pravom smislu reči reket od onih kojima želi da upravlja i na način na koji to želi da radi.