Gospodine Markoviću, zaista ne znam šta vi radite. Prethodnih 10 minuta ste sedeli tu i predsedavali, a za govornicom nije bilo nikoga, nije bilo govornika. Molim vas da sledeći put obratite pažnju kada nema nikoga da pozovete poslanika da izađe i da govori o amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine Zankov, zaista vam se divim sa kakvim dostojanstvom u celom ovom zamešateljstvu, koje naravno ničim niste uzrokovali, dajete primer visoko moralnog čoveka i pre svega čoveka izrazite demokratske sposobnosti i potencijala, kao srpski radikal, dok predsedavate sednicom.
Ovaj haos koji se napravio u poslednjih pola sata je postao toliko uobičajen u Narodnoj skupštini Republike Srbije, kada je u pitanju nesporazum pojedinih sa predstavnicima Vlade, da je stvarno neverovatno kako oni sami sebe izvlače iz tog ambisa u koji svaki dan upadaju sve više i više.
Amandman koji je podneo kolega Veroljub Arsić usklađen je sa Zakonom o lokalnoj samoupravi, republičkim Ustavom i deklarativnim težnjama vas pojedinaca, čak i vas koji ste predsednici opština a pripadate vladajućoj strukturi, 15 godina "ispirate mozak" pričama o navodnoj decentralizaciji, samostalnosti jedinica lokalne samouprave.
Kada pogledate član 22b, odnosno stav 2. koji kolega Veroljub Arsić traži da se briše, odnosno član 16, postojeći član 22, videćete da je to direktni atak koji ćete ovim predlogom zakona dati i neograničenu bahatost Ministarstvu finansija, ministru finansija i Republičkoj vladi u odnosu na jedinice lokalne samouprave.
Kada pogledate član 22b, odnosno stav 2. koji je kolega Veroljub Arsić tražio da se briše, odnosno član 16. postojeći član 22. videćete da je to direktni atak koji ćete ovim predlogom zakona dati i neograničenu bahatost Ministarstva finansija, ministru finansija i Republičkoj Vladi u odnosu na jedinicu lokalne samouprave.
Lako je vama da održavate razne konferencije, da sazivate stalne konferencije opština i gradova, da na njima pojedini predsedavaju i da govorite o projektima za decentralizaciju i za ekonomsko osamostaljivanje jedinica lokalne samouprave, a onda da dođete u Skupštinu i da date ovakva ovlašćenja ministru Dinkiću, to je prosto neverovatno. Da zaređate da pitate predsednike opština iz vladajuće strukture koji su narodni poslanici šta misle o ovome, svi će privatno da vam kažu – to je katastrofa. Dinkić će da vas uništi, to je nenormalno da takav zakon postoji.
Ali kada dođe zakon o budžetu, što reče gospođa Radeta a i gospodin Vučić, kada dođu svi ostali drugi zakoni i ovaj koji direktno atakuje na njih kao izvršne nosioce vlasti, svi će da pritisnu zeleno i da kažu – nema veze, sa radikalskim amandmanima nećemo da imamo ništa, nego ćemo da glasamo za integralni tekst zakona koji nam je Vlada predložila.
Šta kaže ovaj član i ovo što je gospodin Arsić pokušao da ospori amandmanom? To je prosto neverovatno da jedinica lokalne samouprave koja treba da opstaje i uz transferna sredstva, na koja svi imaju primedbe i ja sam kao i svaki predstavnik SRS protiv toga da se neguje neki lokal patriotizam, pa kada dođe zakon o sredstvima koja se upućuju opštinama i gradovima, a vi ste videli da nikada nijedan radikal, čak nijedan predsednik opštine, ne kaže – meni je malo, daj meni više, što si dao Boru i Zaječaru, a nisi dao Požegi ili šta ja znam Užicu. Ne, neverovatno je.
Znate da vodimo takvu raspravu kada su u pitanju ta transferna sredstva. Zato što uvek treba više. I svakoj opštini i svakom gradu treba više. Vi imate gradove koji su potpuno zapušteni, naročito jug Srbije, koji je nerazvijenije područje u odnosu na neki centralni deo ili na severni deo Srbije ili na neke beogradske opštine. Ne radi se ovde o tome.
Ovde se radi o mogućnosti da ministar ako proceni, odnosno program javnih preduzeća čiji je osnivač lokalna samouprava (to je ovaj prvi stav), odnosno AP, kao i preduzeća, odnosno zavisnici društava kapitala, čije je osnivačko javno preduzeće, a na koje je osnivač javnog preduzeća dao saglasnost, dostavlja se ministarstvu nadležnom za poslove trgovine, ministarstvu nadležnom za poslove rada, za poslove finansija i ministarstvu nadležnom za poslove lokalne samouprave radi praćenja kretanja cena i zarada.
Drugi stav kaže – ukoliko je nadležni organ jedinica lokalne samouprave, odnosno AP dao saglasnost na program iz stava 1. ovog člana, a taj program sadrži elemente koji nisu u skladu sa politikom projektovanog rasta cena i zarada koju za tu godinu utvrđuje Vlada Republike Srbije, ministar nadležan za poslove finansija, odnosno gospodin Dinkić, može izdati nalog da se privremeno obustavi prenos transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije jedinici lokalne samouprave, odnosno prenos pripadajućeg dela poreza na zarade i poreza na dobit preduzeća AP, do usklađivanja tog programa sa odredbom člana 22. stav 4. ovog zakona.
Sam ministar Dinkić, jutros, to je glavna vest na svim elektronskim medijima, kao i guverner Narodne banke Srbije, Radovan Jelašić, sebe demantuju kada je u pitanju procenat projektovane inflacije i ono što će da se dešava sa našom domaćom valutom i sa kretanjem cena na našem tržištu.
Ako pogledate, zašto onda da trpi jedinica lokalne samouprave ili koleginica Gordana Pop-Lazić, ili Milan Stevović, ili gospođa Maja Gojković, što su neuporedivo sposobniji, pametniji da projektuju rast cena i zarada, odnosno kretanje na makroekonomskom planu, nego ministar Dinkić. Znači, oni i ta jedinica lokalne samouprave treba da snose konsekvence od ministra zato što je on bio loš u proceni. Možda čak i Veroljub Stevanović, gde smo mi opozicija u gradu Kraguejvcu, možda će on bolje da projektuje sve te parametre i da ima bolju sliku o tome za naredni period nego ministar Dinkić.
Radi se o tome da ovi podaci, koje sam vam ovde više puta pokazivala, jasno pokazuju da je ministar, odnosno Republički zavod za statistiku, u najvećem delu za sve periode iza nas, falsifikovao, odnosno bavio se lošom procenom i prikazom, ali prava reč je falsifikat onoga što su cene na tržištu.
Nesporna je činjenica kolike su cene energenata, kolika je cena gasa, cena električne energije, uz najavljeno povećanje od 10%, ne znam kud ćete više kada je cena jednog kilovat sata, ne govorim o onoj najvišoj zoni, o crvenoj, nego prosečna cena, najveća u okruženju.
Kako sada možete da kažete da je ovo realna projekcija troškova, odnosno potrošačke korpe u Srbiji, kada sam vam više puta rekla i mnogi od vas su klimali glavom, a koleginica Radeta je izračunala da za tu minimalnu potrošačku korpu za juni mesec 2005. godine u Republici Srbiji za četvoročlano domaćinstvo može da se skuva 23 jela, bez mesa i ulja. Da li je to vama jasno? Sve ovo kada pogledate, ove cene ovde, to je čisti falsifikat. Projektovana inflacija je čisti falsifikat, prikazana da je mnogo manja od one koja jeste.
Mi se ne zalažemo za to da jedinice lokalne samouprave budu toliko bahate, i tamo gde su naši predsednici opština, gde je gradonačelnik gospođa Gojković, da se unedogled podižu komunalne takse, cene komunalnih usluga, nego naravno da to sve bude u okvirima i usklađeno sa onim što je danas izuzetno težak standard stanovništva.
Ako je projekcija Ministarstva lokalne samouprave na štetu jedinica lokalne samouprave, što ovde i te kako može da bude slučaj, protiv čega se bune čak i oni koji su u toj tzv. Stalnoj konferenciji opština i gradova, u kojoj gotovo da ne učestvuje SRS, gde se raspravljalo o tim pitanjima, onda je zaista nejasno kako vi možete da date saglasnost na ovaj član zakona i da ne prihvatite ovakvu intervenciju u zakonu, od strane kolege Veroljuba Arsića. Time se direktno zadire u određenu autonomnost, odnosno zagarantovano pravo, i po zakonu i po Ustavu, jedinica lokalne samouprave.
Ministar Dinkić u najvećem broju slučajevima, u to budite sigurni, kada su u pitanju predsednici opština i gradova koji su pre svega iz SRS, reagovaće na ovakav način, što će obustavljati transferna sredstva i osporavaće projekte, odnosno plan programa za javna preduzeća čiji je osnivač SO.
Uostalom, evo, na primeru opštine Aranđelovac, gde je na delu bahatost jedne nelegitimne skupštinske većine i nereagovanje, i Ministarstva lokalne samouprave i Ustavnog suda Srbije, na sve predstavke koje je uputio predsednik opštine, dr Radosav Švabić, i na činjenicu da se na najgrublji način zloupotrebljavaju i odbornici, i da se krši zakon kada je u pitanju poslovanje tih javnih preduzeća.
Ne reaguje ni budžetska inspekcija, koja je više puta pozivana od strane predsednika opštine Aranđelovac, od gospodina Švabića, da dođe ispred Ministarstva, da vidi šta se tu radi, dovoljno govori o tome da je kolega Arsić bio u pravu i ja sa ovom argumentacijom, kada sam vam rekla da je nemoguće da normalno posluju jedinice, odnosno da opstaju jedinice lokalne samouprave, opštine i gradovi, a da ostane ovakav predlog člana 16, odnosno stav 2. u članu 22b ovog postojećeg zakona.

Reklamiram član 104. Poslovnika zato što ovakav način izlaganja i neistine koje govori ministar Dinkić nisu primerene ni njemu kao ministru i nemoguće je da mi ovo slušamo. Zato, što u ovim redovima ovde, gospodine Dinkiću, čuli ste samo jedan primer, gospodin Veroljub Stevanović je otišao, on je, takođe, neko ko je iz vladajuće strukture i gradonačelnik jednog od najvećih gradova u Srbiji, sede čak i oni koji vama daju podršku, a koji nikako ne mogu da se slože sa ovim.
Dakle, stvarno ne znam i neću da ulazim, ne zanima me program vaše stranke, grupacije, kako se zove G17, iz domena lokalne samouprave, zato što vi u mnogim gradovima, opštinama niste mogli da prebacite cenzus i da uđete u opštinski parlament, a kamoli da vladate i da vršite vlast i neću da ulazim uopšte u to za šta se vi zalažete. Mogu da pričam kompetentno i odgovorno sa pozicije srpskih radikala, jer se naš program i stav kada je u pitanju lokalna samouprava nije menjao unazad 15 godina.
Kada uđe ministar Lalović (sa jaknicom oko ramena) koji je takođe naveden ovde u članu 22b, kao ministar za rad kakve on ima veze sa programom javnog preduzeća? Da li je to normalno da na takav način zadirete u ono što je zakon i što je zakonska i ustavno pravo jedinica lokalne samouprave?
Gospodin Petronijević je za sve u pravu, ne da kriminal i korupcija vladaju u Skupštini Grada, gde kormilo vodi Bogdanović, nego je to jedna bahatost neviđenih razmera. Moram da vam kažem primer. Što se tiče opštine Zemun – ni jedan jedini dinar od tolikih para za koje kažete da on ima pod svojom šapom, nije došao u opštini Zemun. Svi ovi projekti, a juče je o tome govorio gospodin Vučić, najvažniji je slučaj Knauf i drugi grinfild projekata su u Zemunu, a od juče u Novom Sadu.
Ovde se ne govori o tome hipotetički da li će neki predsednik opštine da bude bahat ili neće, da li će on to da radi, javno preduzeće, odnosno skupština koja će da saglasnost da za takav program, to je nešto o čemu može da se raspravlja, ali ocenu takvog rada u lokalnoj samoupravi takvog predsednika koji je nosilac izvršne vlasti, takve skupštinske većine, narod daje na izborima.
Ko je ministar finansija? Ministar Lalović? On nema pojma šta se dešava u nekom gradu. Šta on zna šta je u Aranđelovcu, Kragujevcu, Požegi i sada će on da ocenjuje da li je taj program u redu i da stavlja zabranu ili ministar finansija da kaže – ne idu transferna sredstva.
Kada ste već rekli, gospodine Dinkiću, malopre, a vi ste valjda čovek koji treba da ima neku reč i neku odgovornost, da ti predsednici opština i svi ti koji se bave takvim procenama i koji to rade, koji do neba dižu cene komunalnih usluga, protiv čega se protivi SRS, opet sam vam rekla da je svaki dinar koji dođe od građana u opštinama i gradovima gde vršimo vlast pametno investiran, bez vašeg zakona i vaših garancija za zaduživanje (kao što je to slučaj u Kragujevcu, gde se Stevanović zadužio sa 400 miliona) ne treba da se zadužuju opštine i gradovi i da traže garancije od vas.
Neka oni u skladu sa onim što su njihovi tekući prihodi i što je usklađeno sa zaista pravom projekcijom rasta cena i zarada, nesmetano koriste i vrše investicione projekte, odnosno ulaganja kao što je slučaj u ovim svetlim primerima, kao što sam spomenula Novi Sad ili Zemun ili opštinu Požega. Otiđite malo tamo. Znaju ovi Novosađani da nikada bolja situacija i nikada veći projekti i nikada nije bilo veće gradilište nego što je sada u Novom Sadu gde se izuzetno mnogo radi i ulaže u gradsku infrastrukturu. Ako ste već rekli da oni moraju da snose odgovornost, jedino mogu građani na izborima da im kažu da li su u pravu ili nisu predsednici opština i oni koji vrše vlast, ne Vlada Srbije i ne ministarstvo.
Onda, lepo gospodine Dinkiću, vi i Radovan Jelašić do danas popodne, očekujem od vas, za sat vremena, da podnesite ostavku. Ovaj član lepo kaže da se bavite projekcijom, evo završavam, samo da mu dam obrazloženje, pošto verovatno treba da drži reč i da snosi odgovornost za ono što priča.
Radovan Jelašić je jutros, odnosno juče izjavio i to je kajron koji je non–stop vrtela državna televizija, da on ne može da bude siguran da će u 2006. godini inflacija da se zadrži na procentu 9,6%, odnosno da bude manja od 10%. Verovatno i vi podržavate takav stav guvernera. Ako vi i on ne možete da garantujete građanima, kao što ste grdno pogrešili i kod projekcije za ovu godinu, lepo podnesite ostavku i onda ćete da snosite moralnu i svaku drugu odgovornost zbog toga što ste bili loši procenitelji i što niste znali da kažete građanima Srbije na osnovu svih parametara šta će da se dešava i sa domaćom valutom i sa inflacijom i sa kretanjem cena i sa rastom zarada. Hvala.

Predsednik Narodne skupštine, po članu 27. Samo da vas upozorim na to da vam ne padne na pamet da kršite Poslovnik, pošto vidim da vam je to namera, iako ste dali ovo obrazloženje gospodinu Krasiću. Sam način na koji ste mu na kraju, posle njegovog reklamiranja člana 85. Poslovnika, dali obrazloženje navodi me na to da vi imate nameru da se, što bi se narodski rečeno reklo, zavitlavate sa nama.
Gospodine predsedniče, to vama ne priliči. Mi smo odgovorni ljudi, vršimo odgovornu funkciju. Vi ste prvi među jednakima i nemojte uopšte da se bavite špekulacijama, ni da nam, ni u mislima, limitirate vreme.
Sada kažete – naravno ja sam to mislio. Prvo, kako ste mogli u 15,30 časova da izlazite sa bilo kakvim uverenjem da će se raditi do završetka 5. tačke, zakona o bankama. Poslanička grupa SRS ima 160 i nešto amandmana. Do pet ujutru, ako treba, ima da se teramo o tim amandmanima, ali ćemo da radimo i da branimo naš stav da zakon nije dobar, da svaki član treba da se briše.
I da smo u pravu kada kažemo da Vlada ne radi svoj posao, da stvara mogućnost da Dinkić i njegova klika i dalje pljačka Srbiju preko privatizacije banaka, onoga što je preostalo, i na način na koji će da posluju po tom tzv. novom zakonu.
Drugo, kada ste rekli – ja se nadam, ovde vi uopšte ne treba ništa da se nadate. Da li ćete vi da imate neke svoje lične nade i uverenja, to je stvarno vaša privatna stvar, a do kada ćemo mi da radimo i da li će to da bude kratko ili dugačko, ostavite nama da radimo po Poslovniku, nemojte nikakvim hipotezama da se bavite, sačekajte, budite strpljivi, u najboljim ste godinama. Ne znam šta više da vam kažem, smeju se ljudi.
Zaista pokušavam da budem i šaljiva i da na način na koji to propisuje Poslovnik vama stavim do znanja da ne možete na takav način da manipulišete, na kraju krajeva, voljom i radnim sposobnostima poslanika, koje su kod nas izražene u svakom trenutku, ali pogledajte ove vaše ovde, jedva sede i još da im kažete da će 164 amandmana od radikalskih ubojitih argumenata da slušaju do pet ujutru, pa ubićete ih načisto.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što ste čuli od kolege Krasića i koleginice Radete, cilj SRS je da se stvori jedan potpuno samostalni državni organ u cilju sprečavanja pranja novca, koga je bilo i ima ga.
Najviše je to bilo izraženo u početku perioda privatizacije. Danas smo mnogo govorili o tome i ako se sada pitate kako su pojedini tajkuni (koji su bili i ranije povezani sa vrhom državne vlasti) oprali novac i kroz proces privatizacije i naročito kroz delovanje urbanističko-finansijske građevinske mafije, koja postoji kako kod mene u Kragujevcu, tako u Beogradu, u svakom gradu.
To je očigledan metod i način da oni koji su nelegalnim putem stekli novac, legalizuju, a da za to do dana današnjeg apsolutno nikome nisu odgovarali. Ono što danas moram da potenciram (u vreme kada možda veći broj građana Srbije da gleda) jeste neverovatan slučaj i neverovatan način sticanja, bespravnog bogatstva, a zatim pranje novca preko privatnih računa od strane Bogoljuba Karića. Sva ova gospoda i dame iz Ministarstva finansija i sam ministar znaju da sam u pravu kada to tvrdim za Bogoljuba Karića, zato što to zna i premijer i ta dokumentacija koja je detaljna i koja je sa više kilograma štampanog materijala dostupna svim nadležnim državnim organima.
Kako je moguće da na privatni račun jedne osobe kao što je Bogoljub Karić dnevno se sliva 7.000 evra? Kako je moguće da ta njegova mesečna primanja dosežu do preko 200.000 evra, da njegova supruga samo kroz izdavanje, zamislite, srpskog kuvara (Milanka je glavni ekspert za recepte i za srpske specijalitete), opere (to se tako kaže i zato zakon ima nameru da spreči pranje novca) preko šest miliona evra. Da ne govorim o ćerki tog najpoznatijeg srpskog tajkuna i njegovoj sestričini ili sinovici, ne znam šta mu je, iz već čuvene D&D grupe, koja je za godinu dana više izdala kompakt diskova od Rolingstonsa i Bitlsa zajedno. Taj iznos na tom računu je preko deset miliona evra.
Sada nešto o zakonu.
Što se tiče člana 13. mi smo potpuno u pravu kada kažemo i ovo je jedino bilo suvislo obrazloženje koje predlagač zakona ne razume i kaže da nije usklađeno sa tekstom amandmana, a lepo se u obrazloženju kaže da, državni organ, dakle komisija umesto uprave, treba da spreči pranje novca i mora da bude potpuno samostalan državni organ odgovoran samo Skupštini, a ne izvršnoj vlasti, imajući u vidu činjenicu da su pojedini ministri iz Vlade Vojislava Koštunice učestvovali u pranju novca.
Bogoljub Karić nije ministar u Vladi Republike Srbije, ali je očigledno veoma blizak Vladi Republike Srbije. Gospodine Albijaniću, ako nemate da kažete nešto pametno o ovom zakonu vratite se na vaše mesto, sigurnije vam je da budete tamo. Postavlja se pitanje, o čemu on ima nešto pametno da kaže.
Što se tiče izveštaja ''Mobtela'', do dana današnjeg ga nema. Dugujete nam odgovor od pre nekoliko dana, ministre.
Nadam se da ste bili tu negde u blizini, kada sam samo potencirala neke od članova Karićeve porodice, o načinu na koji su izvlačili novac na svoje privatne račune. Da li je to tačno? Da li vi imate te podatke? Pouzdano znam da ih imaju apsolutno svi, od premijera do ministara, do UBPOK, do ministra unutrašnjih poslova. Zašto onda pravite farsu? Zašto se šalite sa javnošću Srbije i sa Narodnom skupštinom? To svi pričate u skupštinskim kuloarima. Kažete da vam je navodno dosta takvih lopova, prevaranata i tajkuna koji su oprali silni državni nelegalno stečeni (monopolističkim, ranije datim, položajem) novac na privatne račune.
Sada dolazimo do toga da se zalažemo, upravo iz tih razloga i u budućnosti ko zna šta će sve da se dešava, da se osnuje komisija umesto postojeće uprave koja deluje u okviru Ministarstva finansija.
Postavlja se krucijalno pitanje za ministra Mlađana Dinkića. Ako je on, kao što je rekao (kada je upadom u Narodnu banku Jugoslavije postao guverner) ustanovio gde se nalaze četiri milijarde dolara i ako je ušao u trag tom novcu koji je iznet iz SRJ, i ako postoji otvorena sumnja da se preko određenih tajkuna i preko određenih fantomskih firmi i pojedinaca, pre svega mislim na Hamovića i Lazarevića, taj novac vraća ovde, zar to nije takođe pranje novca.
Oni su tim istim novcem, već pokupovali određene banke. Zato vam je važno da usvojite ovaj zakon o kome treba da se raspravlja posle ove tačke dnevnog reda. Da li ste nešto od svega toga objasnili, da li ste rekli ovima koji su vam naložili, a to je njihov izveštaj ovde koji imam ispred sebe, Komisija Evropske unije u procesu stabilizacije i pridruživanja, da donesete jedan ovakav zakon.
Oni to samo konstatuju i kažu da – Srbija i Crna Gora morali bi uspostaviti okvir za saradnju sa ciljem sprečavanja korišćenja finansijskih sistema za pranje prihoda stečenih krivičnim delom. Da li ste im spominjali slučaj Bogoljuba Karića, Hamovića i Lazarevića? Naravno da niste. Onda kažu – saradnja u ovoj oblasti bi uključivala administrativnu i tehničku pomoć usmerenu ka uspostavljanju odgovarajućih standarda za suzbijanje pranja novca u skladu sa standardima usvojenim od strane zajednice i drugih međunarodnih tela, naročito radne grupe za finansijske mere.
Dalje oni konstatuju da pranje novca predstavlja ozbiljan problem u Srbiji i Crnoj Gori. Tačno, ali oni moraju da znaju sa kim imaju posla i sa kim žele da sačine taj ugovor i ko su ti pojedinci koji su vezani za vrh državne vlasti. Dakle, iz onog ostatka vladavine Demokratske stranke i DOS-ovskog perioda ništa se nije promenilo, iako su vlasti već posvetile, kažu, budnu pažnju njegovom rešavanju. To se konstatuje u ovoj radnoj verziji Evropske komisije za stabilizaciju i pridruživanje.
Oni kažu da u Srbiji Uprava za sprečavanje pranja novca i finansijska obaveštajna služba funkcionišu od 2002. godine. Zamislite od vremena vladavine Demokratske stranke funkcioniše ta služba i vi verujete i mislite da javnost Srbije veruje da je izvršeno sprečavanje pranja novca. Kaže da se sve to dešava u okviru Ministarstva finansija, a takođe je veoma važno, zamislite, da je Srbija postala punopravna članica Egmont grupe 2003. godine.
Mi smo protiv ovakvih naloga koji su vama stigli gde se kaže da Srbija mora da donese novi zakon o sprečavanju pranja novca usklađen sa međunarodnim standardima koji će dati širu nadležnost upravi. Naveli ste nam koje su to zemlje u kojima postoji ovakva uprava koja je pod kontrolom Ministarstva finansija. Mi nismo zadovoljni tim odgovorom. Što kaže gospođa Radeta: zašto niste naveli da li takva komisija postoji i kako je to rešeno. Stalno nas pozivate na ove zemlje secesionističke, bivše jugoslovenske republike i neke u okruženju koje imaju katastrofalne posledice tzv. tranzicije.
Zašto niste napisali kako je to rešeno recimo u Rusiji? Zaista vas molim gospođo, uz sve uvažavanje, prvo što kaže gospodin Nikolić neprimereno je da kao saradnici Ministarstva svi redom sedite u prvoj klupi, jer je ona rezervisana za članove Vlade, a drugo da mi dobacujete. Zaista, nije u redu. Recite, došapnite šta imate ministru, a on će da mi eventualno replicira.
Ono za šta se mi zalažemo je putinovski način rešavanja i obračuna sa tajkunima i sa svima onima koji su na jedan neverovatan način koji im je dala jeljcinovska vladavina i postkomunistički period do dolaska Vladimira Putina na vlast da stiču enormno bogatstvo, da ga najpre iznesu, a posle toga kroz ovakav način, koji je očigledno ovde u primeni ili je na vidiku, unose u zemlju.
Mi smatramo da Narodna skupština Republike Srbije (i to je osnovna razlika između vas i nas) kroz ovlašćenja koja ministar sebi daje i koje daje Vlada Republike Srbije, zato što smo istinski poštovaoci demokratskih načela i striktnog razdvajanja izvršne, zakonodavne i sudske vlasti, da Narodna skupština Republike Srbije, a verujem da i takvu ulogu Narodne skupštine vidi gospodin Predrag Marković, da bar u tom delu može da se složi sa ovom našom intencijom, treba da bude određena vrsta supervizora u odnosu na izvršnu vlast.
Ako su svi poslanici ovde, da se dogovorimo oko osnivanja odbora koji ustanovljava Poslovnik, pa evo i novog odbora za lokalnu samoupravu, mada tu nešto muljate oko mesta predsednika i zamenika predsednika. Još ćemo da vidimo o čemu se radi i da ne poštujete reciprocitet i snagu koju, evidentno najveću, ima SRS.
Dakle, ako oko takvih stvari može i treba da postoji saglasnost, zašto onda, a obraćam se vama narodnim poslanicima iz vlasti, bežite od toga da Narodna skupština preuzme odgovornost za formiranje jedne ovakve komisije koja će da bude potpuno samostalni organ, rešen da u svakom trenutku reaguje.
Videli ste da nije bilo Odbora za privatizaciju, odnosno članova Odbora iz SRS kada je počela da se dešava afera oko "Knjaz Miloša", da brzopotezno nisu reagovali gospodin Vučić, gospođa Radeta, kolega Antić i svi članovi Odbora za privatizaciju iz SRS, pojeo bi vuk magarca. Apsolutno bi sve bilo zabašureno. Labus sa onako sređenom ili sa zdravom nogom, Štimac sa svojim namerama, ''Danone'' sa svojom namerama, progurali bi način privatizacije "Knjaz Miloša".
Ovako, reagovao je skupštinski Odbor za privatizaciju, a posle toga je formiran anketni odbor. Doduše, do dana današnjeg nismo raspravljali niti se izjašnjavali o to izveštaju, kao i o slučaju zloupotreba od strane ovog kumovskog, dvojice vaših prijatelja, Hamovića i Lazarevića u aferi vezanoj za EPS. Mi smatramo da bi Skupština Srbije i narodni poslanici koji su izabrani i na koje je narod preneo deo svog suvereniteta, trebali o tome da vode računa.
Dakle, odmah da reaguje i da javnost obaveste kroz formiranje jedne ovakve komisije. Ovako, šta mi znamo kako radi uprava. Nemojte, molim vas, da mi pričate, sam je Albijanić izašao juče i rekao, tamo neki vaši članovi navodno nisu prošli test, pa su udaljeni iz službe, a da vam ne pričam koga ste sada u Kragujevcu postavili za direktora Uprave carina, čoveka koji je potpuno iskompromitovan na mestu finansijskog policajca, odnosno poslove koje je ranije radio, a takođe je iz ­vaše političke stranke.
Nemojte da zamajavate javnost i da (po sistemu drž­­'te lopova, a svi lopovi oko vas i cela klika koja će da pljačka i da krade i da pere na stotine miliona evra u budućnosti, kao kroz ovo ćutanje u vezi Bogoljuba Karića) govorite narodu kako ste spremni da se obračunate sa kriminalom i korupcijom. Pranje para, počev od piramidalnih štedionica preko žiralnog pranja novca, a to su zaista velike afere koje su potresale našu zemlju, a o čemu je najviše govorila i čemu se najviše protivila SRS. O tome je naš predsednik štampao knjige.
Tražili smo da se formiraju odbori u Skupštini veća građana i Veća republika tadašnje SRJ. Oduvek smo išli na to da kroz skupštinske organe sve to bude ispitano i da Skupština o tome vodi računa. Ko su ti ljudi u Srbiji koji će da imaju snagu i volju, ako to nisu poslanici, da se uhvate u koštac sa tim problemom. Koja je onda naša uloga i koja je uopšte uloga Narodne skupštine.
A, da postoji, gospodine Dinkiću, ovakva komisija, a ne uprava, budite sigurni da bi svaki član komisije, a najbolje bi bilo da predsednik takve komisije iz redova SRS, krenuo oštro da se obračunava sa Bogoljubom Karićem i njemu sličnim.
Ovako, on se drzne da radi šta hoće, tajkuniše kako mu je volja, kupuje sve po Srbiji. Taman se, navodno, prikupi materijal, odnosno evidentno da on sada postoji o svim njegovim mahinacijama i zloupotrebama. On aviončićem, ne ovim, kažete, niste se vozili u istom do Japana, ali nekim drugim ode u inostranstvo. Kada prođe opasnost, posle dva – tri dana neko mu iz vrha državne vlasti javi da je opasnost prošla, a da ne sme da se drzne ni Koštunica, ne smete ni vi, ne sme ni Jočić da ga hapse, da ga privedu i nikom ništa. Narod sve to gleda. On od svoje, preko druge televizije ispira mozak građanima kako je on fin, pošten i dobar.
Narod sve gore živi. Pojedinci se bogate. Budite sigurni da ćemo odmah po dolasku na vlast učiniti sve da Skupština dobije takvu ulogu da bira komisiju i da sve bude kako biste vi i ostali DOS-ovci pre vas rekli javno i transparentno. Hvala.

Prvo moram da vas upozorim da je amandman podneo gospodin Milorad Buha, predsednik Vlade Republike Srpske Krajine, zapadne srpske republike, a nažalost, sada u izbeglištvu, zato što je ona okupirana od strane ustaške hrvatske vlasti.
Onda je gospodin Buha, kao jedan racionalan i razuman čovek, a pre svega onaj koji predstavlja stotine hiljada raseljenih naših sunarodnika, imao u vidu to da je Boris Tadić, a napisao vam je u svom obrazloženju, pre svega predsednik DS. On je od dana preuzimanja funkcije, a zahvaljujući vama iz DSS, jer niste glasali za časnog i poštenog čoveka i istinskog patriotu koji je to juče pokazao i ovde, po ko zna koji put, Tomislava Nikolića, nego za tog izdajnika Borisa Tadića, došao u priliku da troši državne pare.
Juče sam lepo rekla, stvarno kažu Šumadinci za takve kao što je on, da se svakog dana ne obuvaju u istoj pameti, a vidite po njegovom ponašanju da on nije normalan. Predsednik Republike, koji u trenutku koji je presudan za državu i narod, kada se rešava pitanje Kosova i Metohije i opstanak našeg naroda, troši pare i ode (a to je pohvalno što se on setio da ode) u Rusku Federaciju.
A predsedniku Ruske Federacije, Vladimiru Putinu, bez ičijeg odobrenja i mandata bilo koga objašnjava da je jedini način da se pitanje Kosova i Metohije reši tako što treba da se podeli na dva entiteta. Pa znate, to je onda već za opoziv!
Vi, da se jednom na kraju izjasnite i Koštunica, koji je sedeo ovde i slušao sve one, u pravom smislu reči, gadosti, koje su protiv interesa države i naroda, juče iznosili i Dušan Petrović i ona Mićićka i ceo taj korpus. I da se lepo zapitate da li je normalno da Srbija ima takvog predsednika države, da vi na to ćutite, a da on krši svoja ustavna ovlašćenja.
Vi ste videli koliko su se oni juče drznuli i rekli – ma šta nas briga kakvu ćete rezoluciju danas ovde da izglasate. Mi srpski radikali, kao i uvek, pozvali smo na državno, na nacionalno jedinstvo. On će da zastupa interese kako on misli i na način na koji on misli. Zbog toga smatramo i zbog toga što mu nikada nije palo na pamet da pokrene pitanje i Republike Srpske Krajine, a što je još gore interese usmerene...
(Predsedavajući: Vreme.)
... protiv države i naroda, kako Srba na Kosovu i Metohiji, takvim zlokobnim planom i takvim stavom pred Vladimirom Putinom i takvim izjavama po povratku usmerio i na Republiku Srpsku. Da li znate šta je rekao? Dok se mi upinjemo da vam raznoraznim primerima dokažemo ono što je zaista neoborivo da je Republika Srpska okupirana, da tamo narod, političke partije, predstavnici bilo koje sfere društvenog života nemaju ni trunku slobode, on kaže odličan je bio Dejtonski sporazum ...
(Predsedavajući: Prekoračili ste vreme.)
...postignut je najviši stepen multietničnosti, sve perfektno funkcioniše. Onda morate da znate da je u pitanju zaista čovek koji ne vlada sobom.
Drugo je, naravno, prisutno kod njega, to je da vladaju Amerikanci i ostali, tako je rekla i koleginica Radeta, ali i to što on ima istinski stav usmeren protiv interesa države i naroda. Zbog toga je gospodin Buha podneo ovaj amandman i treba da ga prihvatite, jer je u pitanju samo lična promocija Borisa Tadića, nikakva odbrana interesa Srbije, a, nažalost, izabran uz pomoć vaših glasova.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Dinkić zna da su izvršeni određeni psihološki i politički pritisci od strane MMF prilikom konstrukcije budžeta za 2006. godinu.
Iako su se postavila dva par excellence, kako oni to kažu, pitanja za vas u projekciji budžeta za 2006. godinu, a to je isplata duga penzionerima, o čemu ste se poprilično natezali sa njima u vašoj veoma lošoj pregovaračkoj poziciji i ulozi, ne samo vašoj, nego celokupne Vlade koja pred tim međunarodnim finansijskim institucijama i određenim faktorima, kako vi kažete, međunarodne zajednice, ne nastupa baš sa težinom svog kredibiliteta, jer se urušavate iznutra, i ako je drugo pitanje smanjenje javne potrošnje, nije vam MMF udarao packe kada je u pitanju Vojska Srbije i Crne Gore.
Dakle, vaša lična odluka, odnosno odluka vašeg Ministarstva, Koštunice, Vlade Republike Srbije, kako ćete da se odnosite prema Vojsci Jugoslavije i ovo što je rekao kolega Nenad Mitrović u kontekstu amandmana narodnog poslanika SRS Ljubomira Kragovića, ne da je samo jedan deo tog poražavajućeg odnosa koji imate prema Vojsci, nego je to zaista jedan sled događaja koji je počeo od 2000. godine.
Vojska Srbije i Crne Gore počela je sistematski da se uništava dolaskom Borisa Tadića na mesto vojnog ministra. Je l' to tačno? Jeste, tačno je. To svi u ovoj sali znate i ovi žuti koji ne dolaze na sednice Skupštine to znaju, jer su direktno oni kao pomoćnici ministara, onaj ozloglašeni Goran Vesić i Šutanovac bili zaduženi uz Borisa Tadića da to sve urade sa Vojskom Jugoslavije. Šutanovac je posle sebi uzeo otpremninu, odnosno iznos od 26 plata i baš ih briga.
Sada za vas gospodine Dinkiću pitanje oko vojnih afera, odnosno tzv. vojne afere koja se dešavala proteklih meseci. Po sistemu – ''tresla se gora rodio se miš'' i smena bivšeg ministra vojnog i postavljanje ovog Zorana Stankovića, bliskog saradnika Karle Del Ponte i Haškog tribunala. Toliko povika ''držite lopova'', sa vaše strane, toliko prostora u medijima, ne znam na kojoj televiziji se niste pojavljivali, u kojim se novinama niste slikali i o čemu se radi.
Radi se, to tek treba da dokažu nadležni državni organi, navodnoj zloupotrebi, odnosno mitu od 28.000 dinara.
Kada je u pitanju nadoknada nekog člana upravnog odbora, poslanika iz vladajuće strukture, mora javnost Srbije da zna da je na godišnjem nivou to po nekoliko stotina hiljada dinara. Vi ćete da kažete da je to legalno. Sve da je to tako cela afera je podignuta zbog noćenja u hotelu, zamene dizni, ulja na motoru. Šta je dalje bilo sa tom aferom? Smenjen Davinić, odnosno doveden drugi, ne zna se ko je gori od koga, Vojska u sve težem i gorem položaju.
Da odete od kasarne do kasarne da vidite ili da vam kažu ljudi koji ovde imaju sinove vojnike u Armiji Srbije i Crne Gore u kakvim su uslovima ti vojnici i u kakvom položaju su naše odbrambene snage i oficirski kadar. Nerešena stambena pitanja, kakve su im plate, šta jedu vojnici, a da ne govorim o potpunoj degradaciji što se tiče odnosa državnih vlasti prema Vojsci kao instituciji i prihvatanju svega onoga što ide u kontekstu famoznog partnerstva za mir.
Ako imate mehanizam da delujete kao ministar da se određena sredstva preusmere, odnosno da poslušate i ono što je govorio, gospodin Vučić, kada je u pitanju Koordinacioni centar i ove tri južne srpske opštine. Ako kao ministar dolazite na sednice odbora, naročito kada je u pitanju Odbor za Kosovo i Metohiju, pa Odbor za finansije, ne znam da li ste razmatrali izveštaj kako su ta sredstva trošena. Videćete da direktni korisnici, građani koji tamo žive ništa nemaju od ovih para.
Znači, sevap bi bio kada je već toliko zla naneto Vojsci Jugoslavije da se ta sredstva preusmere da bi se, koliko toliko, materijalni položaj poboljšao. Mnogo više bi država trebalo da uradi. Potrebne su stotine milijardi dinara, pre svega da bi se ljudi stambeno obezbedili, da bi vojnici imali dobre uslove, jer ako dovedemo državu u takvo stanje da odbrambene snage, odnosno borbena gotovost i sve ono što je od vitalnog značaja za jednu zemlju vi srozate na minimum, šta će nam onda država i gde mi to zapravo živimo.
Cilj DOS-ovske vlasti, koja je zaista Srbiju vodila putem nacionalnog sunovrata, bio je da se potpuno obezvredi uloga Vojske, vojnika, oficira i generala koji su branili interes države i naroda. Naročito za vreme NATO agresije u zaštiti vitalnih državnih i nacionalnih interesa. Lista za haški sabirni centar za Srbe, progon ljudi, smena generala, za sat–dva dobiju ljudi rešenja da idu u penziju, sve to naočigled celokupne srpske javnosti i pošteni oficiri i vojnici koji su stasali za vojsku, koji vide šta se radi, i njihovi roditelja koji ne mogu da shvate da Srbija i srpski narod (koji je kroz vekove od strane naših neprijatelja po završetku ratova dobijao pohvale za herojsko držanje i za visoku moralnost naših oficira i vojnika) danas spadne na ovakve grane i da se ovako nešto radi.
Poslušajte ovo što smo predložili, odnosno kolega Ljubomir Kragović. Ako nećete vi samo nastavljate tim istim putem koji je započeo Boris Tadić kao ministar vojni i on danas kao predsednik Republike ima još gori odnos prema Vojsci Srbije i Crne Gore. Ne samo on nego ceo krug njegovih saradnika, da ih poimenično sada ne spominjem.
Vi znate, gospodin Vučić je to rekao, to nije presedan, to je nešto strašno, da je prilikom jedne zvanične posete jedan od njegovih saradnika boraveći u zvaničnoj poseti u Ruskoj Federaciji, kada mu je navodno pozlilo, zatražio da ide u Američku ambasadu. Ne bi nas iznenadilo da se Boris Tadić od danas pa do kraja svog mandata, (nadam se da će biti kraći nego na period na koji je izabran) iz dana u dan, sve više i više zalaže za to da se potpuno ponižavaju Vojska, vojnici i oficiri.
Kako bi se bar donekle ublažio taj izuzetno težak materijalni položaj Vojske Srbije i Crne Gore potrebno je da prihvatite ovaj amandman.
Fabrikovanje afera i presuđivanje bez odluke nadležnih državnih organa, uznemiravanje javnosti na bilo koji način, unošenje konfuzije i stvaranje jedne opšte nesigurnosti kod građana i degradacija institucija u koju su građani po svim anketama unazad godinama imali najviše poverenja, ne vodi ničemu, a posebno nije dobro u ovom momentu i u ovoj situaciji u kojoj se danas nalazi Srbija, naročito posle jučerašnjeg usvajanja Rezolucije i svega onoga što je pred nama, pred narodom kao izazov i kao jedno teško pitanje koje će morati da se rešava u narednim mesecima.

Moram da vas podsetim, ministre Dinkiću, da je Prvoslav Davinić iz vaše organizacije.
(Mlađan Dinkić, sa meta: Bio.)
Čujte bio, pa znate, lopov je lopov. Onaj ko je potencijalni kriminalac on ima svoj koren, njega na jedan način kolevka zaljulja da bude
hohštapler, prevarant. Pa, nađite nekog takvog u SRS. Nema. Svi su pošteni i visokomoralni ljudi. Kakve stotine miliona evra spominjete, ljudi nisu to u životu mogli da zamisle. A u pravu ste vi kada kažete da je on kriminalac i da je vršio zloupotrebe, ali je došao iz vašeg korpusa.
Ovaj Zoran Stanković, za koga kažete da će da izvrši profesionalizaciju vojske, doveden je, rekla sam vam, kao bliski saradnik Karle del Ponte.
On je izraziti neprijatelj srpskog naroda, izvršio je mnogobrojne zloupotrebe kao direktor VMA i vi se dičite i ponosite njime i kažete, taj će da spasi nas i našu vojsku.
Koga on da spasi? On je učinio sve kao direktor VMA da je sroza na najniže moguće grane. Sve to što je radio, najpre kao zaštićeni, a onda otvoreni svedok u procesima koji se pred zlikovačkim Haškim tribunalom vodi protiv naših heroja, pre svega oficira vojske, da se stavi u službu Karle del Ponte, neprijatelja i onih koji hoće čitav naš narod da proglase genocidnim, da nam oduzmu pravo na najsvetlije stranice istorije koje imamo, kada smo se branili samo od napada i nikada ništa nismo tražili, na takav način.
Što se tiče vaše uloge, gospodine ministre, i ovoga što ste povezali sa pravosudnim organima i ocenom kako nam je sudstvo danas, ne da nije nezavisno, nego je to katastrofa. Krizni štab u Trgovinskom sudu i dan-danas je taj isti dosovski kadar, predsednik Trgovinskog suda, Goran Kljajević, poznat po najvećim mogućim zloupotrebama i aferama. Ne znam da li je vama poznat, tada ste bili guverner NBJ, a onda NBS, da li ste vi čuli za aferu "Mercedes benz"?
Da li znate da je Kljajević do guše umešan u tu aferu sa bivšim pomoćnikom ministra Nenadom Milićem, sa izvesnom Biljanom Radovanović, koja je i dalje tužilac Četvrtog opštinskog suda?
Moram da vas upozorim i za ubuduće, ali ne samo vas, nego bilo kog ministra iz Vlade, a to poslanici valjda znaju – kada je na dnevnom redu bio Zakon o policiji, usvojen je amandman koleginice Vjerice Radete na član 5. Zakona. Znate šta se kaže u tom članu tog novog Zakona, jer nam je Jočić predočio da je to u reformi policije neophodno i da se sve to kodifikuje – usvojen je amandman po kome je koleginica tražila da niko iz MUP o eventualnom optužnom predlogu, krivičnoj prijavi ili procesiranju, a ne procesuiranju, kako vi to nepravilno kažete, ne sme da daje nikakve informacije, a kamoli da donosi presude i da kaže ovaj je kriv, a ovaj nije.
Svi predsednici sudova, sudije koje su sa mesta v.d. neke gumarske fabrike iz Surdulice ili ne znam odakle došli za sudiju, pa za predsednika suda za vreme Dosovske vlasti, i dalje su na tim pozicijama. To je strašno. Kakvo nezavisno pravosuđe. Pogledajte kolike su samo predstavke i optužbe na zloupotrebe koje se vrše, kakvi su ljudi izabrani na te funkcije.
Kada ste već iskoristili celu tu situaciju vašeg obračuna, zaista, sa samo jednim od kriminalaca iz vaših redova, Prvoslavom Davinićem, trebalo je malo bolje da se informišete gospodine ministre.
Jedna divna dama i časna supruga i majka, gospođa Dragica Nikolić, nikakve veze nema sa Miletom Dragićem.
Kada ste već pobrkali lončiće i kada ste povezivali odlazak na zvanični poziv kubanske ambasade, odnosno Republike Kube gospodina Tomislava Nikolića, morali ste da tražite malo bolji prevod ili da vas edukuju, a ne da povezujete danas najpopularnijeg političara u Srbiji i da pogrešno tumačite da je umesto sa svojom suprugom Dragicom putovao, i to mesec dana. To ste imali izgleda neku rupu, kako bi rekla koleginica Blagica, u vremenu i prostoru, da pogrešno kažete celu tu situaciju i da na takav način istupate u javnosti.
Brzopletost i davanje izjava koje ne priliče ministru i način na koji ste svi to radili, nikako ne može da vam doprinese da ionako nikakav rejting stranke kojoj pripadate ode na neki viši nivo. Samo ste još jednom dokazali da se služite zloupotrebama, manipulacijama i onda kada vama to odgovara da radite poslove i da svoje najbliže dojučerašnje saradnike žigošete. A ovaj Stanković, to budite sigurni, vreme će da pokaže, nešto je najporaznije što je moglo da se desi u ovakvom položaju Vojske SCG.

Kolega poslanik je rekao i distancirao se da nije iz ovog kriminalnog korpusa Prvoslava Davinića, ali jeste iz separatističkog kriminalnog korpusa Mila Đukanovića. Šok za šokom za javnost Srbije, od juče. Kolega, stanite malo, jer takvi kao vi imaće jednu ili dve prilike još nešto da kažu i gotovo je, kao što će i Milo da ode, tako i vi, i nema vas više, što kaže gospodin Vučić – ni na razglednici.
Da građani Srbije onakve izjave čuju od Miroljuba Labusa, koji, uzgred budi rečeno, nikome od vas nije dao mogućnost ništa ni da pisne, izašao je i rekao je, naravno, on je vaš šef, samo ću ja da govorim po sistemu poglavice i gotovo je, nema niko posle mene. Ali, takve izjave, takva zalaganja, takva projekcija budućnosti, bolje da se niste javljali kolega.
Sve to što ste hteli pozitivno da kažete u kontekstu budućeg boljeg položaja Vojske SCG vašim zalaganje za odvajanjem Srbije od Crne Gore, odnosno vašeg uverenja da će separatistički referendum, potpomognut od strane zapadnih sila, koje možda još uvek podržavaju ili ne, videćemo, Mila Đukanovića i njegovo kriminalno rukovodstvo, zaista je poražavajuće za Narodnu skupštinu Republike Srbije.
Vaše je legitimno pravo, kao stranke ili kao poslanika da imate takvu jednu opciju, ali je to pogubno za građane Srbije. Još to govorite dan posle usvajanja Rezolucije o mandatu za pregovore Vlade Republike Srbije čiji je potpredsednik Miroljub Labus i zagovarate separatizam i razbijanje Srbije i Crne Gore dan posle usvajanja Rezolucije, po kojoj treba da se vode pregovore o opstanku Srba na Kosovu i Metohiji.
To je zaista strašno i ne znam šta bi čovek više imao da vam kaže i kako da reaguje bilo ko odavde ko je juče sa najboljom namerom glasao za tu Rezoluciju, a koliko sam videla i vi ste to zeleno dugme pritisli.
Cela ta vaša priča i Miroljuba Labusa i buduća projekcija, znate, o evro-regionu govori Bogoljub Karić i ceo taj korpus oko njega, vi o razdvajanju, odnosno razbijanju državne zajednice Srbija i Crna Gora, ali budite sigurni da je duboko svestan srpski narod i u Srbiji i u Crnoj Gori, naročito onaj koji je imao i smogao snage i volje, i kada je to najteže i kada se vrše pritisci, kada ostaju bez posla, kada se proganjaju, da se na prošlogodišnjem popisu izjasne sa preko 30% da su pripadnici srpskog naroda.
Budite sigurni da će SRS učiniti sve sa svoje strane, a vama je poznato da na svim dosadašnjim dopunskim izborima koji su održani u Crnoj Gori, da smo parlamentarna stranka i da je sve veće poverenje građana Crne Gore, odnosno Srba, koji žive u toj srpskoj republici, u nas i učinićemo sve da opstane državna zajednica Srbija i Crna Gora koja je kroz vekove tako i funkcionisala.
Vaše pravo i vaše zalaganje, ne samo da je pogubno za srpski narod, nego je to jedna opcija koja je opšte neprihvatljiva i videćete i na budućim izborima kako ćete zbog toga da prođete.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo došli smo do stavke u budžetu za 2006. godinu, o kojoj smo već raspravljali nekoliko meseci ranije.
Naime, kada je Narodna skupština na predlog Vlade usvojila Zakon o osnivanju Agencije za promociju izvoza i strana ulaganja, oštro smo se tome protivili zbog načina na koji je Agencija uspostavljena.
Zatim, zbog rukovodećeg organa Agencije, zbog osnovane sumnje da će predstavnici političkih stranaka koji traže uhlebljenje i da dobiju određeni angažman, da budu zaposleni u Agenciji. I zbog toga što smatramo da su ova sredstva na mnogo pametniji način mogla da budu upotrebljena i da se stave u funkciju povećanja izvoza koji je na najnižim mogućim granama.
Deficit tekućeg budžeta u Srbiji je počeo naglo da raste od 2003. godine, a 2001. i 2002. godine kada je Dosovska vlada veći deo sredstava, ali to je bio minimum minimuma a ne šest milijardi dolara nepovratnih sredstava, nego određeni iznos donacija, što "smuljala" kroz privatne račune i nije ih namenski koristila, pa je počeo da se uvećava prošle godine, a naročito zbog činjenice da se od 2000. godine pa do današnjeg dana konstantno povećavao i naš spoljni dug i prezaduženost zbog spoljnotrgovinskog deficita.
Trebalo je u tome da se traže uzročnici svih problema i kako da se dođe do toga, da kroz jednu stabilnu monetarnu politiku, a ne uz stalni pad dinara u odnosu na evro, što je takođe destimulativno za potencijalne izvoznike, do osnovnog pitanja koje smo postavljali kada je osnivana Agencija, a šta je to Srbija danas spremna da izveze.
Šta mi to imamo i koji je to sektor u privredi koji može u tome da da značajan doprinos? Svima je poznato da je strateški interes Srbije da u oblasti poljoprivrede nema samo tzv. održivi razvoj, već da forsira poljoprivredu kao značajnu granu privrede za izvoz. Ako poljoprivredni proizvodi u ukupnoj strukturi naše privrede, to su egzaktni podaci, učestvuju sa 24%, plus prehrambena industrija, postavlja se pitanje zašto se sistematski poljoprivrednici uništavaju od DOS vlasti pa do današnjeg dana.
Zašto nema još više subvencija, jer su one svakako nedovoljne i kako je moguće da u jednoj mesnoj zajednici u opštini Kula, gde je ubedljivo pobedila na vanrednim lokalnim izborima SRS, dođe ministar finansija i samo zarad praznih obećanja i dobijanja glasova, u Ruskom Krsturu, obeća 42 kredita za poljoprivrednike, a to ljudi ni do dana današnjeg nisu dobili.
Nije put da se ljudi obmanjuju i da se destimulišu neverovatnom fiskalnom presijom da bi se postigao izvoz. Šta je onda ova agencija? Jedan metod za pranje para. Ako pogledate unazad, na godine pre onih besomučnih, finansijskih i ekonomskih nezapamćenih sankcija od strane, pre svega, vaših i političkih i stranih mentora, koje su godinama trajale prema našoj zemlji, kada je privreda postradala, onda se zapitajte kako je moguće da u onoj bivšoj Jugoslaviji uopšte funkcioniše izvoz, kada nije postojala jedna ovakva agencija.
Ja ću vam reći na primeru jednog sektora spoljne trgovine, jer to je oblast kojom sam se bavila tri godine.
Vi znate da je do kraja '90-ih godina, naročito 1989. godine u ono vreme najveće proizvodnje u našoj, sada posrnuloj, sada propaloj industriji, a da li će da se oporavi sa ugovorom sa Fijatom, to je veliko pitanje, rekord izvoznih jedinica od strane "Zastave" je bio 220.000 automobila.
Sektor u kome sam bila zaposlena, Sektor izvoza ostalih proizvoda "Zastave", znači, govori se o ostalim proizvodima, ne celine, nego raznih delova iz programa Grupe "Zastava", imao je godišnji promet, sa samo devetoro zaposlenih ljudi u oblasti izvoza, od devet miliona tadašnjih dolara. Nije bila potrebna nikakva agencija, samo sposobni i energični ljudi i ljudi koji znaju da naprave povoljan aranžman. Ovde se sada ide ovakvom politikom Vlade i Ministarstva finansija na sistematsko ugnjetavanje ljudi koji hoće da se bave izvozom.
Znači, ne treba njima nikakva agencija za promociju. Apsolutno je jasno svakom ''malinaru'', svakom voćaru, svakome iz voćarskog kraja iz Srbije, iz povrtarskog kraja, da je uvoznički lobi toliko jak i da je on doprineo da se obezvredi svaki poljoprivredni proizvod, a naš poljoprivrednik ga sa teškom mukom proizvede, da on ne može ni da pokuša ništa da traži.
Kako ćete vi da stimulišete i da li ova agencija sa 50 miliona dinara može da stimuliše jednog ''malinara'' da izveze malinu, ako je otkupna cena za 2005. godinu bila za najbolji rod 40 dinara, dakle, od 30 do 40 dinara u odnosu na 80 dinara i na prošlu godinu, da ne govorim o sve većem deficitu platnog bilansa, da ne govorim o tome da je dinar i te kako devalvirao u odnosu na evro, hteli vi to da priznate ili ne i da je njegova realna, odnosno nominalna vrednost sada za 25% manja.
I svakako da sve to utiče, naročito zbog toga što se stvara pogodno tle, od 2000. godine pa naovamo, za poslovanje srpskih tajkuna, kako ih i prepoznaje narod i što oni zapravo jesu.
Ne možete vi u takvim uslovima kada monopolisti rade šta god hoće i tako se ponašaju, da imate komisije i antimonopolske zakone za zaštitu konkurencije, kada su oni ti koji direktno upravljaju pojedinim kabinetima povezani sa vrhom državne vlasti. Ne možete da ih sprečite da oni vršljaju i rade šta god hoće, kao i da stvaraju pogodno tle za funkcionisanje tržišta. Nije dovoljno da naša zemlja samo potpiše određene bilateralne sporazume i ugovore o slobodnoj trgovini, o tome sam vam govorila kada se pravila i formirala ova agencija, kada se oni ne primenjuju.
Šta sa Ruskom Federacijom, postoji još od 1998. godine i za šta se mi zalažemo, o čemu je govorio gospodin Tomislav Nikolić u predizbornoj kampanji, a mnogi od vas su se tome čudili, a to je zaista jedina realnost.
Dakle, ono što možemo da proizvedemo ovde, a to tek pod uslovom da oporavimo, pre svega, tekstilnu industriju, metalski kompleks, možemo na veliko i ogromno rusko tržište.
Šta mi možemo danas da izvezemo u zemlje Evropske unije? Ovaj izveštaj koji oni daju o vašem radu o tzv. spremnosti Srbije i Crne Gore za pregovore o Programu zaključivanja stabilizacije i pridruživanja, o čemu vi mnogo govorite kao o najvažnijoj stvari, a to je mrtvo slovo na papiru, on sam kaže da nisu stvoreni elementarni uslovi da oni od nas neće ništa i veoma nisko kotiraju kvalitet naših proizvoda. Zašto?
Zato što smo tehnološki unazađeni, zbog toga što se pljačka i krade na sve strane, zato što su mnoga preduzeća, koja su bila i te kako poznata i na bliskoistočnom tržištu i na ruskom tržištu, dovedena u stečaj, prodata budzašto i vi sada da pitate ove u Vranju, Pirotu, Kragujevcu i širom cele Srbije, dakle, u Loznici, sve zaposlene radnike koji su radili u izuzetno moćnim firmama koje su imale kvalitetne proizvode, reći će vam – lopovi sa vlasti su sve raskućili, razvukli, nema ništa.
Dakle, radnici su ostali bez posla, privatizacija je urađena na lopovski način, socijalni programi se ne poštuju. Gde vi očekujete da stvorite proizvode za izvoz?
Prema tome, ova agencija i ovaj iznos u budžetu je trebalo da bude upotrebljen za socijalne programe: da date za vojsku, da date za ljude koji su ostali bez krova nad glavom zbog ovih elementarnih nepogoda, za Srbe sa Kosova i Metohije, za školstvo, za zdravstvo. Ovako, ovo je samo način da se ogromna sredstva operu, da se udome oni džabalebaroši koji nemaju šta da rade, nego će navodno da vrše promociju izvoza i sada vi da objašnjavate srpskom seljaku koji je spreman i dan–danas može sa svojih deset prstiju da proizvede zdravu hranu, da mu treba neki promoter.
On sam najbolje zna šta je spreman da uradi i da su ti proizvodi daleko kvalitetniji od svega onoga što se preko uvozničkog lobija plasira na našem tržištu, mnogo pre nego što naš seljak stigne da svojim znojem to proizvede, ali vas za to baš briga.
Mislim na Vladu, jer ona ima takav odnos, kako prema poljoprivredi, tako i prema svima ostalima, još uvek koliko–toliko zdravim poljoprivrednim sektorima, i nije dovoljno da samo usvojite sporazum o tekstilnoj industriji, rezoluciju, kako se ona već zove, mi vam nismo to osporavali i nismo čak ni glasali protiv toga – a šta ćete da izvezete, kada je tržište zatrpano svim i svačim, odnosno sa tekstilnim proizvodima koji su daleko ispod kvaliteta našeg domaćeg proizvoda, koji je u nemogućnosti bez stimulisanja od strane države da se oporavlja i da se razvija.
Setite se samo kako je bila moćna i jaka naša tekstilna industrija, pođite od Gornjeg Milanovca, preko Ivanjice do Vranja, videćete da je to sada jad i beda, od Kragujevca i firme "22. decembar", nigde programa, nigde ugovora sa Vladom, nigde pomoći, nigde mogućnosti da se oni oporave i stanu na zdrave noge.
U vreme najtežih sankcija kada je već bilo izvesno da će NATO pakt da nas bombarduje Zoran Krasić, kao ministar trgovine i naš tadašnji ministar industrije su veoma važne ugovore u ime Vlade Republike Srbije potpisivali sa našom tekstilnom industrijom. Oporavljena je u to vreme tekstilna industrija "22. decembar" iz Kragujevca i mnogi drugi pozitivni pomaci, onda kada su bile sankcije i kada je bilo gotovo nemoguće da se posluje. Vi sada nemate nikakvo interesovanje, niti imate ideju, osim mogućnosti da dajete ovim lobistima, koji vršljaju po tržištu, da rade šta hoće, da oporavljate privredu, a kamoli da bilo šta izvozite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Markoviću, da li znate šta je to lustracija? Da li ste čuli za lustraciju. Gospođa koja je pre vas sedela na mestu predsednika Skupštine u prošlom sazivu je sama sebi jamu kopala.
Ona je predložila, a juče je svojim stavom nedvosmisleno pokazala šta joj je važnije, da joj je važnije šta joj njeni mentori, pre svega ovi sadašnji politički mentori, bivši predsednik poslaničke grupe, Čedomir Jovanović, govore, a i u to vreme kada je on takođe bio njen šef, a ona privezak DS, ustanovljena je ova komisija za koju tražim da se svakako ukine i da se oduzmu ova sredstva, da se ne koriste, jer je nemoguće kada ona nije ni formirana, tzv. Komisija za ispitivanja odgovornosti za kršenje ljudskih prava, odnosno lustraciju.
Ono što je neverovatno, to je i da će poslanici iz DSS da glasaju za ovu stavku u budžetu. Ako vi budete, gospodo vama se obraćam koliko vas ima iz te političke stranke, u danu za glasanje glasali za to da se ne prihvati ovaj amandman, onda ste vi apsolutno isti kao Nataša Mićić. Nikakve razlike nema.
Ako je ona svojom ''političkom idejom'', jer tu nema ideje, tu ima samo izdaje i prodaje interesa države i naroda, onoliko koliko ih ima u jednom kombiju ili pik-apu, tada svojim angažmanom pre svega DS, učinila da se formira, odnosno da se ustanovi zakonski jedna ovakva komisija, uz oštro protivljenje SRS, koja nikada nije počela da funkcioniše, ako su to tada zagovarali Hiber, Gašo Knežević, Nataša Mićić, Čedomir Jovanović, Goran Vesić i svi glasnogovornici iz te žute koalicije, onda je nemoguće da vi danas, u danu za glasanje, prihvatite da ova i ovakva komisija i dalje postoji, a da kažete da ste različiti.
Zar vam nije dovoljno to što je uvedeno protivustavno vanredno stanje, što je Nataša Mićić ta i koja će jednoga dana po slovu Ustava i zakona morati da odgovara za to. Ne samo ona, nego svi oni koji su tada bili na vlasti, osiono i bahato kršeći ljudska i osnovna prava građana Srbije, njih preko 12.000, što je ustanovio i Odbor za odbranu i bezbednost, odnosno Pododbor koji se bavio pitanjem ozloglašene akcije "Sablja" i obespravljenošću ljudi.
Zar vama nije dovoljno to što je danas država ta koja bi trebalo ne samo da se brine za položaj svojih sunarodnika u sabirnom centru za Srbe u zlikovačkom Haškom tribunalu i zar vam nije dovoljno to što se Ustavni sud Srbije brzopotezno oglasio da stavi van snage Zakon o pomoći, vi ste ćutali na sve to i aminovali haškim zlikovcima, nego hoćete da i dalje iz budžeta građani Srbije, koji žive na ivici bede i siromaštva, forsiraju i finansiraju pre svega nekakvu komisiju za lustriranje, odnosno za navodno kršenje ljudskih prava.
Gde je tu moral? Gde je tu osnovno načelo poštovanja prava građana Srbije da vam kažu da im je dosta takvog maltretiranja i šikaniranja, da uzimate od onoga, koji jedva zaradi i skrpi kraj s krajem da sutra nahrani decu i da kupi hleb i mleko, pare da biste davali u budžetsku stavku za komisiju koja nije ustanovljena, a koja bi pre svega trebalo da se bavi, odnosno nadležni državni organi, a ne ovakva komisija, kršenjem Ustava i zakona od strane onih koji su bili na vlasti i koji su sve to radili u periodu od 2000. do 2003. godine.
Ja vas ne mogu da razumem. Nikako ne možete nekim deklarativnim stavovima da napravite jasnu distinkciju između vas i onih koji su bili protagonisti tog mračnog vremena i sunovrata za Srbiju i za građane Srbije.
Kako to da uradite a da prihvatite da postoji ovakva stavka i da i dalje imate taj zakon koji je ustanovio ovu famoznu komisiju. Ako pogledate unazad šta su radili čelnici Dosovske vlasti, ako pogledate na koji način se i dan–danas neki od njih ponašaju, a pre svega oni koji su ostali na pravosudnim funkcijama iz vremena DOS, koji krše sve norme i pravosuđa i pozitivne zakonske propise, onda treba stvarno da vas je sramota da jedan jedini dinar nameravate da stavite u budžetsku stavku koja se zove ova komisija.
Zašto se niste zapitali i niste stavili prst na čelo, a pre svega ste mogli da se edukujete putem naučnih skupova koje je organizovala SRS, u kakvom položaju se nalazi predsednik naše stranke, najveće stranke u Srbiji i na koji način se krše njegova osnovna ljudska prava od strane Haškog tribunala, da je u nekoliko navrata bio potpuno izolovan, bez mogućnosti da se čuje sa svojom najužom porodicom i svojim saradnicima, u kakvom stanju su srpski oficiri i generali koje ste u tovarima izručivali u Haški tribunal i pravili raznorazne nagodbe, u kakvom stanju su i kako žive građani Srbije koji su na Kosovu i Metohiji?
Da li se brinete za njihova ljudska prava? Što se niste zapitali kako žive deca u onim selima koja smo mi obišli i koja sam spominjala juče, da li oni imaju struju, da li imaju osnovne uslove za rad, kako ih obrazuju njihovi učitelji i nastavnici?
Gde je vaša odgovornost za stanje u Srbiji, za danas najugroženije? Ne, vi ovako potvrđujete da je Nataša Mićić, koja je u biračkom telu toliko popularna koliko i najozloglašeniji neprijatelji srpskog naroda, bila u pravu, zajedno sa Čedomirom Jovanovićem i celom DS, što je predložila da se ovako nešto formira i da maše nama, koji smo najmoralniji i ljudi sa besprekornom političkom i svakakvom biografijom na političkoj sceni i da, navodno, preti tom nekakvom komisijom.
To je nešto što niko razuman u Srbiji ne može da prihvati. Možda vi razmišljate tako. Malopre sam govorila o Agenciji za izvoz od 50 miliona. Sad kažete – to je sledeća stavka, amandman, 550 dinara, nije to ništa. Jedan jedini dinar da uzmete od siromašnih građana Srbije, a milione ne štitite, jer znate da žive na ivici bede i siromaštva, jer donosite sve gore zakone, jeste velika greota i, pre svega, na vašu političku odgovornost. Što se vaše savesti tiče, preispitujte je, ako vam je još uopšte nešto ostalo od toga.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Markoviću, namerno i tendenciozno se celog dana na određeni način vređa dostojanstvo i Narodne skupštine i nas narodnih poslanika.
Ako neko od vas nije povređen zbog neistina i izvrtanja činjenica i pre svega reči u veoma jasnom redosledu stvari, koje iznose poslanici SRS, moram da vam kažem da to mene vređa kao i, verujem, sve časne pripadnike i oficire Vojske.
Sada sam dobila podatak od jednog od svojih prijatelja koji ima 43 godine, pukovnik je Vojske SCG, ima 26 godina radnog staža i platu od 30.500 dinara, sa dvoje dece, podstanar, nezaposlenom suprugom. Koleginice, vaša plata kao narodnog poslanika je preko 100.000 dinara, vaše sve ostale prinadležnosti su možda 200.000 dinara, u to neću da ulazim, i naše naravno.
Ne bih imala ni morala ni ničega kod sebe kada bih tako pričala o ljudima koji su izloženi izuzetnom riziku svog posla. Hvala bogu da nikome normalnom nije padalo na pamet da ratuje. Nemojte da imputirate pogrešne stvari ni SRS, ni ljudima koji su se časno borili, ni vi ni vaše kolege, za odbranu države i naroda.
Ali, kako možete tako nešto da kažete za ljude koji nemaju krov nad glavom, izdržavaju dvoje odrasle dece, kao što je ovaj primer, plata od 31.000. Da li ste vi videli za šta je taj novac – za bolji materijalni položaj pripadnika Vojske i za to da imaju stanove i veće plate. Zar mislite da oni ne zaslužuju veće plate?
Zašto je narodni poslanik zaslužniji od nekoga (ili onaj ko dođe ili fakultativno prođe i nikada nije izašao za govornicu, takvih je
ovde 80%,) pripadnika Vojske? Nemojte da se igrate sa takvim stvarima i da vređate i moje dostojanstvo i dostojanstvo većine, uverena sam, patriotrski opredeljenih građana Srbije i časnih i poštenih ljudi, koji na takav način razmišljaju.
Da li je to civilno lice zaposleno u vojsci koje ima 15.000 dinara, to su uglavnom ljudi bez krova nad glavom. Hoćete da vas podsetim na to, a to je rekao gospodin Dinkić prilikom ekspozea, a taj vaš sufler je danas pokazao da ništa ne zna i bolje nemojte da ga slušate, doživeo je debakl, politički je diletant, sad vi saslušajte šta ću ja da vam kažem – da li hoćete da vam ilustrujem nekim drugim podacima.
Hoćete da se informišete, ako to niste znali, kao žena poslanik, da je preko 300 ljudi pripadnika nekadašnje Vojske Jugoslavije, sada Srbije i Crne Gore, koji su živeli i žive sada na Kosovu i Metohiji jednostranim aktom Prvoslava Davinića ostalo bez posla. Da li znate da ti ljudi ni jedan jedini dinar ne primaju.
Ti ljudi su bili psihološka sigurnost za Srbe koji žive na Kosovu i Metohiji. Pitajte kolege poslanike koji su otuda, naše kolege Perića i Kragovića, kako su ti ljudi to doživeli? Zvali su me 3–4 puta samo u toku jednog dana da dođu ako treba pešice, da pođu iz severne Kosovske Mitrovice, Gnjilana, Štrpca i svih krajeva gde su ostali da žive sa svojim porodicama, u Beograd i da kažu šta dalje da radimo.
Zašto te ljude da ostavljamo bez posla? Zar mislite da je to profesionalizacija. Našli ste na koga da se ugledate, na Slovence, koji su neverovatna priča koja se protežira toliko godina, da su vam uzor oni koji su najveći zlikovni akt učinili protiv srpske vojske kada su u jednom danu preko 30 vojnika od 18 i 19 godina starosti. To je vama primer.

Dame i gospodo narodni poslanici, 3. juna 1999. godine kada se obraćao sa skupštinske govornice u ime srpskih radikala i kao potpredsednik Vlade prof. dr Vojislav Šešelj je poslanicima i celokupnoj srpskoj javnosti poručio da smo mi srpski radikali spremni da priznamo da smo pogrešili i da prestanemo da se bavimo politikom ako je to što stoji, a što je tada Skupština usvajala i protiv čega je jedino bila Srpska radikalna stranka – okviri i načela za mirovni sporazum Černomirdin-Ahtisari, tačno i sprovodljivo.
Nažalost, ispostavilo se da smo mi srpski radikali bili u pravu. Ono što ste vi tada u jeku kampanje već za izbore sledeće godine, potpomognuti od strane Amerikanaca i Zapada, finansijski i logistički pre svega, slavili kao veliko rešenje danas je nešto sa tragičnim i nesagledivim posledicama po srpski narod u južnoj srpskoj pokrajini.
Od 1996. godine proturaju se razni modaliteti i teze o tome kako da se reši pitanje Kosova i Metohije, zapravo to datira još od kraja osamdesetih godina, ali u tome se 1996. godine, ako se ne varam tada baš, ističe akademik Despić, jedna grupa akademika oko njega; pojavljuje se sa nekim svojim planom Dobrica Ćosić, da bi se 2001. godine, uoči jednoglasnog usvajanja Rezolucije o položaju Srba na Kosovu i Metohiji, sa podelom Kosova i Metohije izjasnio i tadašnji premijer Zoran Đinđić.
Bilo je u okviru tzv. rasprave u javnosti raznih drugih rešenja: da se vratimo na Ustav iz 1974. godine, da Kosovo bude republika, da dobije nezavisnost, pa sve do ovih današnjih glasnogovornika koji idu na ruku šiptarskim separatistima i Amerikancima koji ih podržavaju, do najnovijih jučerašnjih, kako ih je nazvao, entitetskih karti Nebojše Čovića.
Međutim, moram sada uz jednu opasku i vama, gospodine Koštunica, da kažem da je taj čovek do pre dva-tri meseca, dok gospođa Sanda Rašković-Ivić nije došla na mesto šefa koordinacionog odbora, sve vreme bio na mestu tog tela koje je trebalo da se brine o sudbini, da pomaže Srbima na Kosovu i Metohiji. Pre nego što je izašao, sinhronizovano uz Karića i uz Demokratsku stranku, sa tim entitetskim kartama, jasno je govorio ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije da Srbi ne mogu da imaju tapiju nad gradovima, nad crkvama i manastirima na Kosovu i Metohiji, da sve to treba da se baci u mutni Dunav – sada parafraziram i muka mi je uopšte što moram da izgovaram te reči moralnih, u svakom slučaju politički inferiornih, nakaza i ljudi koji nikada ništa dobro nisu mislili srpskom narodu.
Pred sobom imam dve deklaracije i jednu rezoluciju, koje su jednoglasno usvajane u Narodnoj skupštini Republike Srbije u periodu DOS-ovske vladavine, kada je Srbija doživela nacionalni sunovrat i kada je doživela da i u momentu kada se u avgustu mesecu usvajala jedna rezolucija, koja je bila tako mlaka i nikakva, koja je samo konstatovala stanje u kome se naš narod nalazi, a danas je još u goroj poziciji, tadašnji premijer iz DS-a Zoran Živković pobrka dva grada na Kosovu i Metohiji i kaže – nema u Štrpcu jednog jedinog živog Srbina; pomešao je Štimlje i Štrpce. Eto takvi su bili predstavnici vlasti, ovi koji se hvale da imaju saveznike u američkom Kongresu i na Zapadu i kako su oni, tobož, bili spremni da rešavaju sva ta pitanja.
Da je besomučna NATO agresija 1999. godine, koja je trajala 78 dana, na našu zemlju i na naš narod zapravo bila nešto drugo, a ne navodno spasavanje od humanitarne katastrofe i njihova briga za Šiptare na Kosovu i Metohiji, pokazalo se već kasnije. Epilog je, evo, svima poznat: u proteklih 15 dana, kada je potpisan i sporazum, od strane Vuka Draškovića, o nesmetanom prolazu NATO snaga, jer u nestanku bipolarnosti, u nestanku ravnoteže na opštoj globalno-političkoj sceni, pre svega što se tiče zapadne vojne alijanse, jasno je bilo svima, svim odgovornim ljudima i svim državnicima koji to gledaju na takav način, a predstavljaju onaj pravdoljubivi deo čovečanstva, da je njihova namera bila da se sve više šire na istok i da je to zapravo bila svrha, a da su šiptarski teroristi, separatisti i njihova želja za nezavisnošću samo jedan dodatni instrument u njihovim rukama.
Poražavajuća je današnja situacija u kojoj se nalazi srpski narod u našoj južnoj pokrajini – 6.535 terorističkih akcija, možda i nekoliko desetina više, izvinjavam se ako i ovaj broj nije tragični bilans, 1.200 osoba ubijeno, 1.238 ranjeno, 1.146 nestalo, oteto, izvedeno preko 5.000 terorističkih akcija uz pomoć tzv. Kosovskog zaštitnog korpusa i UNMIK-a kao mozga terorista, odnosno separatista iz redova šiptarskih bandi. Sve je to prethodna vlada nemo posmatrala, donoseći ovako blage rezolucije.
Kada već govorite o poziciji Ustavnog suda i o tome šta on može a šta ne može i kada se taj nesrećni Slobodan Vučetić oglašava, moram da upozorim sve vas koji ste na ovoj ili onoj funkciji bili na vlasti, da smo vas tri godine usmeravali na to šta treba da činite kada već de facto postoji Rezolucija 1244 i taj sporazum i Kumanovski sporazum, a vi to niste radili.
Lepo smo vam govorili da svaku odluku šiptarskog rukovodstva, separatističkog, a naročito posle usvajanja tzv. Hekerupovih ustavnih okvira i svođenje državnika iz matice, Republike Srbije na strance, uvođenje carine, taksi i akciza, morate veoma glasno i jednoglasno, i za to bismo vam dali pomoć, da osudite i da neprestano Ustavni sud Srbije, sa takvim ocenama da se Šiptari na Kosovu i Metohiji, koji su posle usvajanja Hekerupovih ustavnih okvira dobili i svoj parlament i svog predsednika i navodnu autonomiju na području lokalnih samouprava, ponašaju u suprotnosti sa Ustavom i zakonom, namerno kršeći i taj deo, koji nam garantuje Rezolucija 1244, teritorijalnog integriteta, odnosno suvereniteta.
Zlonamerno je ona citirana i radi se i danas o tome. O tome je govorio gospodin Vučić, kada je anekse sporazuma i delove Rezolucije preneo kako to jeste, kroz citat; dakle, insistirali smo na tome i to je trebalo da bude takva sinhronizovana akcija da se po Rezoluciji hiljadu vojnika i policajaca vrati, da se uspostave carinski punktovi i da se učini sve da se zaštiti srpski narod na Kosovu i Metohiji. To nije učinjeno. Nije urađeno ništa.
Mi danas imamo pred sobom rezoluciju, po kojoj ćemo rezolutno da se izjašnjavamo mi koji smo u opoziciji, a koji smo oduvek, kada je pitanje Kosova i Metohije, to stavljali iznad svakog interesa, jer ključ svih pitanja za nas su bili Republika Srpska Krajina, Republika Srpska, Kosovo i Metohija, jedinstvo naroda i države. Tako smo se ponašali kada smo bili ono kratko vreme na vlasti i otkako smo opozicija.
Pravna snaga i pravni tretman ove rezolucije mora da bude obavezujući za sve. Znate, to što se Boris Tadić kao predsednik Republike, izabran uz vašu pomoć, vas iz DSS-a, ne obuva, što bi moji Šumadinci rekli "svakog dana u istoj pameti", to je njegov problem.
Ali, ovo što se danas odluči ovde i što će Skupština velikom većinom da usvoji mora da bude obavezujuće za sve. To je naša obaveza prema Srbima koji žive na Kosovu i Metohiji, koji su potpuno nezaštićeni i koji su teško stradali, ne samo u noćima između 17. i 19. marta 2004. godine, već se to nastavlja i dan-danas.
Ne mogu da se otmem, dok sada vas gledam i ovo govorim, utisku i očima dece koja su nas ispraćala iz Prilužja i Plemetine, kada smo kao delegacija stranke, na čelu sa gospodinom Aleksandrom Vučićem, išli od manastira Banjska, u koji se, hvala bogu, posle više vekova vratilo naše bratstvo, otišli do tzv. enklava, okupiranih sela Prilužja i Plemetine. Posetili smo osnovne škole "Vuk Karadžić" i "Sveti Sava". Ta deca, direktori tih škola i ti nastavnici, okupljeni građani tih sela tražili su još tada od nas, a to je bilo u maju mesecu, da se što pre sastanemo, da donesemo jedinstvenu odluku koja će da poboljša i da utiče na to da se obezbedi opstanak i da se garantuje sloboda našem narodu na Kosovu i Metohiji.
Ta deca, ti dečaci i te devojčice su nas sa stiskom svojih malih ruku ispraćali i tražili to od nas. Mi smo im to tada obećali. Mi se danas sa mnogo meseci zakašnjenja, zajedno sa vama, nalazimo u najvišem skupštinskom domu da usvojimo jednu takvu rezoluciju.
Upozoravamo vas, kao što smo vas upozoravali kada niste mogli da verujete i govorili – Udbine su daleko, Knin je daleko; niste hteli da razmišljate o stradanju naroda u Republici Srpskoj. Blizu su Raška, Kraljevo, Kragujevac i Beograd, imajte to na umu i mislite stalno na opstanak našeg naroda na Kosovu i Metohiji. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada želite dobro svojoj državi, kada idete na postizanje opšteg konsenzusa oko ključnih nacionalnih i državnih pitanja, kao što je pitanje Kosova i Metohije, onda morate sve segmente kako bi država nesmetano funkcionisala da gledate u tom pravcu.
Nemoguće je da onda sa potpuno neizbalansiranim budžetom ministar finansija izađe za 2006. godinu, jer kao što je velika zebnja i strepnja svih nas i svih građana Srbije oko zaštite srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, velika je zebnja i strepnja svih građana kako će da uđu u sledeću budžetsku 2006. godinu, a naročito kako da izađu iz ove. Jer, svi statistički podaci pokazuju da je egzistencija naših građana svakog dana sve gora i sam ministar je priznao da je inflacija u ovoj godini daleko od očekivane projekcije koju su imali on i guverner Jelašić.
Kurs dinara, uz sve druge poremećaje na našem tržištu, uveliko zapravo daje pravi prikaz stanja da na toj fluktuirajućoj berzi kapitala, da odnos 86 dinara za jedan evro, koliko je već danas, nije taj, jer nema proizvodnje i nema stvorene nove vrednosti, kako bi se ojačale devizne rezerve i kako bi se pre svega ojačao kurs dinara, samo kroz povećanje proizvodnje, kako bi proizvodi koji su konkurentni, a proizvode se na našem tržištu, bili spremni za izvoz.
Međutim, šta da kažem kada u ovoj zemlji, i pored svih tih problema u odnosu na našu domaću valutu, preferencijali koje naša zemlja ima za pojedine poljoprivredne proizvode, za pojedine vrste metala nisu iskorišćeni. Vi kao da se bojite toga. Dakle, od one šećerne afere i od davanja odobrenja od strane Miroljuba Labusa u periodu od pre dve godine, vi kao da ste zaboravili na sve povoljne spoljnotrgovinske aranžmane koje imaju Srbija i Crna Gora, odnosno Srbija i država ih uopšte ne koristi.
Tačno je to što je Mlađan Dinkić rekao da su stvoreni ambijentalni, odnosno institucionalni uslovi kroz izglasavanje one jedne deklaracije i promene carinskog zakona da se na mnogo veći nivo podigne tekstilna industrija i proizvodnja. Reći ću vam na primeru paraćinske štofare ili na primeru kragujevačkog "22. decembra". Sve i da dođe novi vlasnik, a u Paraćinu je novi vlasnik, u pitanju je jedna italijanska kompanija, uz sve dugove koji su tamo zatečeni i uz razvlačenje opreme od strane bivšeg DOS-ovskog direktorskog lobija, nije ostalo ništa.
Mnogo vremena treba da prođe i ko zna koliko takvih rezolucija za tekstilnu industriju da bi moglo da se krene sa proizvodnjom, a to je jedna od privrednih grana koja je ranije u bruto društveno proizvodu imala važno mesto. Poljoprivreda utiče sa 21%, primarna poljoprivredna proizvodnja, i prehrambena industrija koja se tiče prerade poljoprivrednih proizvoda sa preko 25% u ukupnoj strukturi naše privrede.
Gde su ti proizvodi na evropskom, na svetskom tržištu? Nema ih. Nasuprot tome imamo ono o čemu je govorio kolega Krasić i ovaj moj amandman je samo nastavak amandmana koji je on podneo u ime poslaničke grupe SRS, imamo veoma nizak nivo tekućeg bilansa što se tiče naše valute, o čemu sam već govorila, i imamo jednu ogromnu unutrašnju prezaduženost, cifra dostiže do 11 milijardi evra u ovom trenutku i pitanje je, do kraja godine neko će morati da izađe sa tim podatkom, kolika je, te otud jednu neverovatnu situaciju za dalji oporavak građana, u pojedinačnom finansijskom smislu, a da ne govorim, države.
U razvijenim svetskim zemljama kao što je Kanada, kada dođe kraj godine i kada se objavi da je unutrašnji dug građana prema bankama, jer to je ogromna zemlja, sa ogromnim brojem stanovnika, veliki, visok i svakako je to zanemarljivo u procentima u odnosu na ovih 11 milijardi evra, koliko trenutno iznosi naš unutrašnji dug, onda u anketama tih građana, kada ispitaju te koji imaju zaduženje po platnim karticama šta im je najveći san u životu, kažu, da se oslobodimo toga.
Sada dolazimo do dve i po milijarde devizne štednje, navodno u bankama, o čemu je govorio Mlađan Dinkić, odnosno dve milijarde i 70 miliona. Morao bi da nam objasni u ukupnoj strukturi, a pošto je on verovatno imao saradnju i sa bankama i udruženjem banaka, kada je ovako nebulozni zakon o bankama stavljao u proceduru, da li je to štednja po deviznom računu ili je to obavezni depozit.
A pre će biti da je to, jer informacije koje sam dobila od jedne od najvećih banaka, koje posluju kao strane, odnosno domaće na našem tržištu i koje imaju poslovanje u obimu od 80% sa sektorom stanovništva, to je zapravo obavezni depozit kod kredita, koji verovatno i mnogi od vas imaju, manje ili veće.
Da li je u pitanju ovaj kratkoročni keš kredit za koji najveći broj građana svakoga dana aplicira i pozivaju se ljudi sa državnih medija, sa bilborda da dođu što pre, veoma je brzo i efikasno, ali se ne kaže kolika je kamata. To vidite kada dođete tamo. Na dve godine pozajmica od 2.000 do 5.000 evra, efektivna godišnja kamata je 24%. Ako je taj rok otplate pet godina, vi vidite da samo tri godine banci plaćate kamatu. To su užasno skupi krediti.
Govorio je ministar Dinkić i o stambenim kreditima, ali u kontekstu povoljnosti, i to samo pod određenim uslovima može da se govori o kreditima koje država daje preko Nacionalne korporacije. To je limitirani broj sa određenim bankama koje su potpisale ugovor. Mislim ova "Vojvođanska banka", mislim da je "Rajfajzen banka" među prvima to uradila, možda "Meridian banka", ali dolazite na druge zakonske barijere, pre svega, one koje se tiču obaveznosti hipoteke, svih uslova koje morate da ispunite, a koji su zaista neverovatni.
Samo što vam ne traže broj cipela i do kraja niste u mogućnosti da popunite formular kako biste konkurisali. I da sve to nabavite, i da uzmete hipoteku prvog reda, i da nađete kasnije neku kolateralu za zamenu, ne vredi, jer u bubnju je samo 1.500 porodica u Srbiji, a taj problem ima nekoliko stotina hiljada ljudi.
Zašto smo mi govorili, sada to radimo u Novom Sadu, zašto je to bio predizborni program gospodina Vučića za mesto gradonačelnika?
Da mora da se gradi, ali ne pod takvim isforsiranim cenama, kao što je sada neverovatan kvadratni metar u Kragujevcu, koji je privredno propao, od 1.200 ili 1.300 evra stana, nego po cenama, kao što imate slučaj Novog Sada, gde nova gradnja košta, neverovatnih u odnosu na Kragujevac, 600 evra za novi metar kvadratni stana.
U tom smislu je ministar lagao kada je rekao da su uslovi MMF-a i ono na šta je on, u lošoj pregovaračkoj poziciji, pristao kao par ekselans prioriteti, a to su isplata duga penzionerima i smanjenje javne potrošnje, smanjenja u javnim preduzećima, samo bili krajnji uslovi i da je to zadnje što će on da radi dalje sa MMF-om.
Kaže - to ću da završim, taj trogodišnji aranžman je produžen do kraja maja, a u maju nam je rekao biće mnogo brže, sada dođosmo do kraja godine, ali to jednostavno nije tačno.
I u sledećoj 2006. godini, po sistemu "staf monitoringa", odnosno nadgledanja izvršenja svake pozicije i stavke, ništa nećete moći da uradite, a da ulažete u proizvodnju, a da ulažete u socijalne programe, koji bi davali vidljiv efekat.
Zbog toga sam u ime poslaničke grupe SRS predložila, kao u svakoj dobroj ekonomiji, kada već imate ovakvu prihodnu stranu, moram kasnije u amandmanu na član 6. da se osvrnem na to kako je došlo do ovolikih prihoda i kakva su zahvatanja i od koga, da uz balans između rashodne i prihodne strane – uz pravilno korišćenje, bez otimačine, bez nameštanja tendera, bez svih tih davanja bespotrebnih, bez kupovine bogatog i luksuznog voznog parka Borisu Tadiću i Narodnoj kancelariji, bez davanja na raznorazne nevladine organizacije, kojih je mnogo, a koje direktno rade i usmerene su protiv interesa države i naroda, to su samo neke od stavki. – moguće je da se više uradi u socijalnom programu.
To što su na kašičicu dobili Bor, Kragujevac i Vranje nije ništa. Tri meseca je isplaćivana jednokratna pomoć radnicima u Kragujevcu. Hoćete tako da radite i da obećavate u 2006. godini? Kada je počela? U aprilu sa 15.000 dinara, pa jedna faza, pa druga krajem maja, pa tek u septembru do kraja.
Gde je tu obnavljanje proizvodnje i gde je tu rešavanje pitanje nezaposlenih? Jednostavno to ne može da se radi na takav način.
Ovaj budžet se projektuje u drugom veoma osetljivom trenutku. Budžet je za 2006. godinu, kada će da se rešava sudbina Kosova i Metohije, odnosi u državnoj zajednici između Srbije i Crne Gore i sve većih aspiracija koje ima separatistički režim na čelu sa Milom Đukanovićem, i sve će to biti jedna takva konfuzna situacija, koja pogoduje Zapadu, a pre svega Amerikancima, Svetskoj banci i MMF-u, još jedan osnov više da u prvom kvartalu nastave sa pritiscima.
Projekcija ovakvog budžeta po modelu MMF-a, sa potpuno besmislenim izvlačenjem suficita od 40 milijardi, dok sa druge strane trpe građani koji nisu dobili ni stambene kredite, ni kredite za preduzetništvo, za otpočinjanje proizvodnje, ima njih, ali to je u tako maloj meri, a onda ćete da koristite budžetska sredstva za davanje kontragarancije, za izmišljanje nekih novih agencija, to je potpuno besmisleno.
Kada se uradi celokupna rekonstrukcija, odnosno prekomponovanje ovog budžeta sa prihodima od strane SRS, kao što smo mi to uradili počev od prvog, pa preko drugog amandmana, mi dolazimo do nekog prihvatljivog rešenja, s tim što znamo da su mnogi drugi mehanizmi potrebni da, osim što je potrebno da se na takav način izbalansiraju i prihodna i rashodna strana, budu u istom nivou što se tiče nominalnog iznosa, kao što sam to predložila.
Meni Vlada daje odgovor da ona ne shvata zašto to radim. Baš zbog domaćinskog ponašanja i zbog toga što razmišljam šta je sa svim ovim ljudima kojima je isto tako prošle godine obećano, ostavljeni su na cedilu.
Imate samo neka sitna sredstva za sve te namere, a od toga ništa. Recite Mlađanu Dinkiću, ako se ne pojavi danas, vi iz G17 mu recite danas u toku dana, dok traje rasprava po ovim zakonima da je jadno i bedno to što je izjavio kada je podnosio ekspoze, da je preko 7.000 ljudi dobrovoljno u Vojsci Jugoslavije napustilo svoja radna mesta.
Preko 700 ljudi i u severnoj Kosovskoj Mitrovici, i u opštini Zubin Potok, Leposavić, a da ne govorim o onima koji su još u mnogo ugroženijoj situaciji, jer su u tzv. enklavama potpuno okruženi šiptarskim teroristima i okupatorima, dobilo je otkaz. Ti ljudi su se javljali i Ljubomiru Kragoviću, i kolegi Periću iz SRS i meni lično da kažu da država takav odnos ima prema njima, jer nije svejedno šta će da se dešava.
Ti ljudi su bili velika, ne samo kakva-takva, ogromna sigurnost za meštane svih tih opština i sela, jer su umeli, jer su visokoprofesionalni, iako kod sebe ne mogu da imaju ni praćku, a kamoli oružje, potpuno su razoružani, ali su psihološki veoma važni za prisustvo tamo i da ih država plaća, što se pokazala i u noćima između 17. i 19. marta 2003. godine.
I onda, a naročito od 1999. do 2001. godine, kada su šiptarski teroristi, potpomognuti Kosovskim zaštitnim korpusom, krenuli da ubijaju srpske žene i decu.
Razmislite o tome šta je državni strateški interes, zašto smo svih ovih meseci kroz sve ove zakone govorili: ulažite u zdravstvenu zaštitu, ulažite u školstvo, a ne po modelu amerikanizacije školstva, prihvatanja svega što piše u Bolonjskoj deklaraciji, vidite na šta se sve to svelo. Posle mesec dana žale se profesori sa svih univerziteta.
Ulažite u proizvodnju, nemoguće je da to uradite ako i dalje imate ovakve parazite na budžetu i suficit koji je trebalo da služi, ako već može da se dođe do tolikog zahvatanja, za direktnu proizvodnju i izvoz, kako bi se u sledećoj godini, u tom pogledu, napravili veći pomaci. Zahvaljujem se.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas se nisu stekli uslovi za nastavak rada po tački dnevnog reda kada razmatramo Predlog zakona u pojedinostima.
U pokušaju svoje revnosti ministar Predrag Bubalo, koga očekuje Predlog zakona koji je na dnevnom redu posle razmatranja Predloga zakona o budžetu u pojedinostima, došao je u skupštinsko zdanje misleći da je njegov zakon uskoro na dnevnom redu, što doduše rade pojedini ministri iz redova vladajuće koalicije, ali mogu da se izbroje ili ne izbroje na prste jedne ruke.
U takve ne spada Mlađan Dinkić i on pozivom vama – ili vam se ne odaziva na poziv ili niste u mogućnosti da stupite sa njim u kontakt i nedolaženjem na nastavak današnjeg zasedanja, odnosno na početak nastavka, već treći vaš pokušaj – jasno pokazuje da omalovažava Narodnu skupštinu, da u Golupcu otvara neku sportsku halu ili objekat koji je tri puta pre toga otvaran i zaista nam je dosta više njegovog bezobrazluka, a i građanima Srbije.
Imamo izveštaj Vlade Republike Srbije štancovan za skoro svaki amandman SRS isti. Ako ne piše - odgovor je kao u amandmanu na član 2, onda piše da nisu razumeli amandman. Ne može to tako. Ne može ovako da se ponaša jedan ministar.
Ministar Bubalo što je došao to je njegova obaveza za svaku sednicu i po svakom zakonu. Je l' tako, gospodine ministre? U stvari, vi ste pozvani da dođete na svaku sednicu. Gospodine Markoviću, sat i po vremena vam je trebalo da smislite šta ćete da nam kažete da bi se stekli uslovi za nastavak rada.
Ako je sve to tako i ako vi sada mrtav hladan sedite i nastavljate dalje da razgovarate i da dajete nama reč po amandmanima, odnosno kolegi Mirčiću, šta ste onda razmišljali za tih sat i po vremena. Valjda je trebalo da nas obavestite do kakvih ste saznanja došli, zašto je to tako.
Izašao je gospodin Vučić, nedvosmisleno vam je ukazao na to da se ministar i potpredsednik Vlade šegače sa nama i sa građanima Srbije. Kasnije je kolega Arsić, pošto je predsednik našeg okružnog odbora za Braničevski okrug, dobio na sve te svoje zahteve takođe kao ovlašćeni predstavnik informaciju da je ministar po Golupcu, ko zna gde i na šta ovo dalje liči.
Zašto ste uopšte prekidali rad dva sata ako ćete sada nesmetano i normalno da nastavite zasedanje? Odakle vama uopšte to pravo? Vi ste jutros nešto pokušali, gospodine Markoviću, a najveći ste krivac vi, jer je vaš Poslovnik i predlog koji su oni usvojili, vaša skupštinska većina, obesmislio rad Skupštine. Pokušali ste nešto da kalkulišete sa minutažom poslanika. Ne ide to tako.
Mi smo imali u prošlom DOS-ovskom sazivu jednog poslanika koji ništa drugo nije radio nego svakog jutra još u 9,30, čim ovi ljudi otključaju vrata, dođe, sedne, ubaci karticu. Taj nikada nije izašao za skupštinsku govornicu, naprave specijalnu emisiju DOS-ovci o njemu i kažu - ovaj je najvredniji poslanik jer sedi, kartica mu stoji sve vreme. A on, da li sluša ili ne sluša, piše neke svoje knjižice, hvata beleške. Mi nećemo tako da radimo. Ozbiljni smo ljudi, građani od nas očekuju da štitimo njihove interese, da se suočimo i da ministar na naše argumente da odgovor.
Ako vi mislite i kazali ste nam - evo vam odgovor Vlade, da je to odgovor Vlade na amandman koji sam podnela da se potpuno izbalansira budžet, prihodna i rashodna strana za 2006. godinu, uz ceo sled koji posle ide po razdelima, takav da to nije moguće, zamislite vi tog genija iz Vlade, kaže da to nije moguće zato što je izbačen suficit. Šta će nam suficit od 40 milijardi dinara kada oni kojima je pomoć najpotrebnija to nemaju, a ministar se hvali da mu je budžet pun para.
Ako vi imate iole morala i odgovornosti da i dalje na takav način predsedavate Skupštinom, neka vama služi na čast, ali da znate da to nije u redu i onda budite ljubazni, pošto ste prekršili ceo Poslovnik na takav način i ponašajući se u nastavcima isto. Sve mislim sat vremena, promeniće se bar Predrag Marković, pa će da kaže - zašto mene ovaj Dinkić i Labus da zavitlavaju i da mene diskredituju pred poslanicima i pred javnošću, da odložim zasedanje ili da tražim da hitno dođu.
Niti vam se javljaju, niti imate odgovor gde su, ili znate a nećete da kažete, niti nam dajete nagoveštaj kada bi ministar mogao da dođe. Za 15 minuta popiste kaficu, vratili smo se ovde kao da ništa nije bilo. To neće moći.