Gospodine predsedavajući, poštujem vas zaista, molim vas samo, nema potrebe, ovo su neki stavovi iza kojih stoji moja poslanička grupa, a vi posle možete utvrditi da li su oni u redu ili nisu.

Dakle, da nastavim, danas on ove veštine, zbog kojih je tada dobio stan, koristi kako bi svakoga ko se usudi da u javnosti govori kritički o naprednjačkom režimu prosto rastrgao napadima i optužbama da je izdajnik ili strani plaćenik, a posebno kada se govori o Kosovu, o temi nad kojom bi najviše voleo da ima monopol. Ovaj monopol služi da nam se svaki put kada se vrati iz Brisela predstavi kao pobednik i kao spasilac.

Priča nam te pomenute bajke, kako je Srbija pobedila 5:0, a za tih deset godina položaj Srba i na severu i na celom Kosovu je sve lošiji. Te njegove priče mi liče na onaj vic „Bili Amerikanac, Rus i Srbin“, ne znam šta je dalje bilo, ali naš je pobedio. Meni taj vic nije uopšte smešan. Ni ovo poređenje mi nije smešno. Tužno mi je.

Danas većinu u Narodnoj skupštini, većinu koja će izglasati ovaj izveštaj i ushićeno aplaudirati predsedniku, kako smo videli mnogo puta, čine politički inspiratori ubistva Olivera Ivanovića. Šokantno mi je ljudi što se to sada tek pominje. Koji je ovo sat, koji je sat ovo? Mi sada pominjemo ubistvo čoveka za kojeg ne možemo da utvrdimo ko ga je ubio, ali ne možemo izgleda da utvrdimo. Ne možemo da utvrdimo ni ko je platio kampanju na televiziji „Pink“, koja ga je isto tako rastrzala, kao što za sve protivnike režima radite.

I ubistvo Olivera Ivanovića je, slažem se, najeksplicitniji primer, ali svako ko otvori temu Kosova u javnosti može da očekuje optužbe da je izdajnik i strani plaćenik i napad svih sila režima. Monopol nad pitanjem Kosova u javnosti se postiže da slučajno neko ne bi pitao, ono što se svi ovde pitamo, kuda vode ovi pregovori i u čijem interesu se vode, ukoliko nisu posvećeni boljem životu ljudi na Kosovu.

Dok obe strane maksimalno podižu tenzije oko svakog tehničkog detalja pregovora, videći u svemu samo korak ka nezavisnosti, koji u slučaju Prištine treba osvojiti, a u slučaju Beograda odbraniti, ovi obični ljudi su kolateralna šteta i za njih malo ko pokazuje interesovanje. Ja vam ne verujem kada kažete da se interesujete za njihove probleme.

Dok pregovori traju, Srbima na Kosovu se ograničavaju osnovna ljudska prava, poput slobode kretanja, mogućnosti zaposlenja, lečenja, obrazovanja, priznavanja ličnih dokumenata, slobodnog raspolaganja svojom imovinom. Da odgovorim ovim, ne mogu reći kolegama koje dobacuju – govor mi pišu ti ljudi koji tamo žive ove probleme. Ja ovde vidim i prioritete za ove sledeće pregovore koji će se dešavati. Ukoliko se ne reše ta životna pitanja ljudi, sam konačni sporazum neće imati nikakvu svrhu. Ljudi će izgubiti budućnost. Na hiljade su otišle i odlaze. Kroz ovo pitanje će iznova biti moguće kreiranje novih kriza.

Rekao bih o prioritetima konkretno. Prioriteti u pregovorima treba da budu stvarno rešavanje problema ličnih karata tako da one važe na svim graničnim prelazima koje Kosovo ima, a ne samo onim sa Srbijom. Prioritet u pregovorima treba da bude rešavanje problema civilne registracije koja prouzrokuje nepriznavanje srpskih izvoda iz matičnih knjiga izdatih nakon jula 1999. godine.

Prioritet u pregovorima treba da bude zdravstveni i obrazovni sistem, koji bi trebalo da budu u nadležnosti Zajednice srpskih opština. Zašto ovo nije prioritet, nego ljudi moraju da švercuju lekove, jer od 2015. godine srpska državna apoteka nema licencu da radi? Prioritet u pregovorima treba da bude verifikacija diploma Univerziteta u Prištini, jedine visokoškolske ustanove na srpskom jeziku na Kosovu, jer bez toga je nemoguće dobiti posao u javnoj upravi.

Prioritet u pregovorima treba da bude prihvatanje udžbenika. Srpskoj zajednici se garantuje upotreba nastavnog plana odobrenog od Ministarstva obrazovanja Srbije. Prioritet u pregovorima treba da bude usklađivanje fitosanitarnih sertifikata. Beograd i Priština su uskladili svega 15-ak, od ukupno preko 50. To znači da samo deo proizvoda može da se uvozi. Ovo su konkretni primeri gde treba usmeriti vreme i energiju, kako srpskih, tako i kosovskih vlasti da se pitanja kao ova reše.

Jedna velika, velika, važna, jako važna stvar, ne mogu da naglasim dovoljno koliko je važna ova stvar. Pazite sada. Kao što nijedno važno pitanje koje je povezano sa SNS-om ne može da prođe bez kriminala i korupcije, tako je i sa kosovskim. Samo je ovde reč o nečemu opasnijem i neodgovornijem, jer su kriminalci promovisani u tzv. zaštitnike Srba na Kosovu. Tu konkretno mislim na ljude koji su 2013. godine vršili strašan pritisak na Srbe kako bi izašli na kosovske izbore tada. Od tada počinje njihova strahovlada u srpskim sredinama na Kosovu, pre svega na severu, i na Zvonka Veselinovića i na Milana Radojičića.

Nivo korupcije od predstavnika Srpske liste je opšte mesto na kojem se javno govori na Kosovu, ali pre svega među kosovskim Srbima, i koji trpe najveću štetu, uostalom, na nameštenim tenderima koje dobijaju jer su usvojili vaše načine kako to radite u Srbiji. Tužna je naša pozicija kada se pozivamo na vladavinu prava na Kosovu, a sever smo tako žrtvovali kriminalcima koji su najbrutalnije zaveli tu strahovladu.

Ali da se osvrnemo i na prava manjina. Najbolje merilo da se utvrdi koliko je neko društvo pravedno, napredno i demokratsko jeste odnos prema manjinskim zajednicama, prema onima koji su u ranjivoj situaciji u odnosu na većinsko stanovništvo i to treba da važi kako za kosovsko, tako i za srpsko društvo, a nema Kosova ni bez Srba ni bez Albanaca.

Kada govorimo o položaju srpske zajednice na Kosovu, jasno je da Srbi nisu zaštićeni od diskriminacije i da im se prava uskraćuju. Kako se onda to pobeđuje deset godina? Samo me taj deo zanima. Kako ste se vratili kao pobednik, kao spasilac, toliko puta, ne jednom, toliko puta i iznova i iznova? Za dugoročno rešenje koje će pre svega krenuti od interesa građana smatramo da Srbija treba da insistira na sledećem: formiranju ZSO, kako bi se dodatno ojačale garancije za srpsku zajednicu na Kosovu, ali kroz to i ostvarivanje kvalitetnog obrazovanja i zdravstva koje bi trebalo da bude u njihovoj nadležnosti, obezbeđivanje pojedinačnih i kolektivnih prava Srba i drugih nevećinskih zajednica na Kosovu po najvišim međunarodnim standardima, a tu uključujemo i prava na posebne veze sa Srbijom, obezbeđivanje maksimalne zaštite kulturne, istorijske i umetničke baštine srpskog naroda na Kosovu.

Mada imamo jedan mali problem sa time, moram da primetim da vam to ne ide ni u Beogradu. Evo, u ovom izveštaju koji predstavljate vi govorite, pozivate se na organizaciju Evropa Nostra, koja se bavi zaštitom kulturnog nasleđa. Ista ta organizacija vas je upozorila da je u Beogradu ugrožena Kalemegdanska tvrđava gondolom koju planirate da gradite. Pa eto kako se odnosite prema kulturno-istorijskom nasleđu.

Trebalo bi insistirati na relaksiranju rešavanja tehničkih pitanja koja mogu imati velike pozitivne uticaje na stanovništvo. Nije svako tehničko pitanje put u priznavanje nezavisnosti. Naravno, trebalo bi insistirati na dekriminalizaciji društva, što će biti jako teško, s obzirom na to da je SNS promovisao zapravo kriminalce u zaštitnike Srba na Kosovu.

Srbija u pregovorima mora pažljivo da balansira svoju međunarodnu poziciju tako da ne ugrozi svoj strateški pravac ulaska u Evropsku uniju. Svoje interese treba da vezuje za svoje najbliže susedne države i da ne dozvoli da u polarizovanom svetu bude izolovano ostrvo u Evropi. Obraćanje i Rusiji i Kini za zaštitu naših interesa ne donosi rešenje, već stvara nove probleme u svetlu ideje da Srbija pripada evropskom prostoru i politički i ekonomski i na sve druge načine.

Predlažemo drugačiju strategiju u dijalogu – stavljanje običnog čoveka i njegovog života u centar pregovora. Mora se omogućiti normalan život svima na Kosovu i pre konačnog statusa Kosova. Ne može se čekati završetak pregovora i sveobuhvatni sporazum da bi građani tek onda nekad u budućnosti vodili iole normalan život. Ljudižele da mogu slobodno da se kreću, da rade, da trguju, da se obrazuju i da se efikasno leče, sve ono što mi svi ovde hoćemo.

Za kraj, da završim, vidim da ste nestrpljivi, SNS neće rešiti probleme građana Kosova, isto kao što neće rešavati zagađenje vazduha ili kvalitet obrazovanja u Srbiji. Oni se time prosto ne bave. Bave se održavanjem na vlasti, rejtingom i sopstvenim interesima. Srbiji treba promena. Hvala.

Zahvaljujem.

Hteo bih samo da pojasnim par stvari.

Dakle, što se tiče ovoga – „Ti lutaš, bebo. Skrenuo si sa puta, bebo“, nije neuobičajeno da ljudi koriste stihove, metafore, da na različite načine pokušavaju da nešto objasne što misle da je važno. I, ja zaista mislim da je važno, da je gospodin predsednik odlutao od Ustava.

Pokušavam da vam skrenem pažnju, jer smatram da ne slušate razum, da ne slušate zakone, a najradije bih vam se obratio tim istim pravosudnim telima i lepo njima objasnio, ali smatram da su okupirani od strane vaše organizacije koju predstavljate. Ali, hajde da ostavimo sada to.

Imam da dodam još nešto, pošto imam malo vremena gore.

Hteo bih oko ovih fotografija koja donosite na skupštinska zasedanja nešto da vam kažem. Ovo nije prvi put da pokazujete moje fotografije na skupštinskom zasedanju. To ste radili i kada ste povodom projekta „Beograd na vodi“, koji smo kritikovali iz onoliko mnogo uglova pokazivali moju fotografiju, nakon čega sam dobio razne pretnje i razne napada u javnosti od ljudi koji su bliski sa Srpskom naprednom strankom. To se sada takođe, desilo.

Dakle, vaš govor u javnosti je upravo potvrdio ono što sam ja danas izlagao, a to je da smatrate da imate neku vrstu monopola, da se bavite svim pitanjima u Srbiji, a posebno pitanjem Kosova.

Pažljivo sam govorio i ono što sam rekao, nisam govorio o tome da Srbija treba da prizna Kosovo. Govorio sam o tome da treba da otvorimo debatu. I, ovo izgleda, kako vi smatrate debatom.

Slike koje ste doneli, dakle, mogao sam i ja doneti. Mogao sam doneti sliku kako vaša koleginica Suzana Vasiljević vam otima vino iz ruke, mogao sam doneti sliku…

Pa, to ste doneli, gospodine. Nemojte negodovati. Takvu sliku ste doneli. Ja vama to nisam uradio. Mogao sam doneti, recimo, sliku Zagorke Dolovac, mogao sam doneti sliku onog nedostajućeg snimka kada je poginula žena…

Hvala, predsedavajući.

Dakle, reklamirao bih član 106, da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.

Moram da kažem da su svi ovde govorili van možda konkretno Izveštaja ili konkretne stvari. I slažem se, zaista je pohvalno to što ste dozvolili diskusiju koja ide malo i šire, zato što je zaista opširna ova tema.

Ali gospodine predsedniče, ako mogu da vas zamolim najdobronamernije, evo, bez ikakvih nekih ulazaka u neke okršaje, molim vas, potpuno ste obesmislili ovu raspravu svojim kilometarskim…

(Žagor.)

Čujte, gospodo, ništa loše nisam rekao, pustite me da čujete, obesmislili ste samo u tom smislu što govorite po 20 minuta. To nisu replike, gospodine Vučiću. Dajte se držite malo teme.

Tako je, ukazujem na povredu Poslovnika.

Gospodine predsedavajući, ja ne govorim o temi, meni je u redu to što gospodin Vučić govori i šire…

Samo bih još nekoliko sekundi da završim, pa…

Dakle, ja govorim o zloupotrebi vremena.

Ne želim.

Povreda Poslovnika, član 106. stav 1. – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Kada bi mene neko predstavljao, ja bih bio malo nezadovoljan na ovakvo predstavljanje. Ako je to najbolji, ako je to najbolje što ima da ponudi SNS, pa što o njemu ne pričate, dajte malo detalja, ali hajde malo da uđemo u to. Čemu ova dramatizacija, sve okolo, a samo da ne pomenete onog koga predstavljate? Hajde da otvorimo to.

Drago mi je samo da je ovde jasno da se razvejala svaka ideja da će ovaj parlament izgledati drugačije, da će biti neko mesto rasprave i razmene argumenata. Pokazali ste upravo ovim dobacivanjem i na ovaj način, ovom dramaturgijom sa aplauzima.

Hteo bih samo jednu stvar da vam kažem i sa time završavam. Čini mi se da je gospođa Ana Brnabić nešto slabije aplaudirala, pa ako biste to mogli malo da rešite, nije vam dobra ova dramaturgija.

Da, želim da se izjasnimo.

Dobar dan, poštovani predsedavajući, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, poštovani građani i građanke Republike Srbije.

Moje ime je Radomir Lazović i danas vam se prvi put obraćam u Narodnoj skupštini kao šef poslaničke grupe „ZELENO – LEVI KLUB – NE DAVIMO BEOGRAD – MORAMO“.

Pre svega, želeo bih da se zahvalim građanima koji su glasali za nas i dali nam poverenje na izborima, pre nego što bilo šta drugo kažem.

Smatram da je malo nepristojno da gospodin Orlić ne bude u sali dok se govori o njegovoj kandidaturi, takođe smatram da je nepristojno da gospodin Dačić ne bude u sali dok se govori o ovoj važnoj funkciji i takođe smatram da je nepristojno da koalicioni partner iznese bolje predstavljanje kandidata nego oni koji ga predstavljaju, ali dobro.

Mi smo ovde da bi vodili drugačiju politiku od one koju ste navikli da gledate u ovim prenosima. Nismo došli da se svađamo, uprkos tome što vi na tim svađama insistirate, došli smo da postavljamo pitanja, tražimo odgovore, nudimo rešenja i vodimo dijalog sa drugima o tim rešenjima. Želimo da budemo glas onih ljudi koji sve lošije žive i osećaju se loše što žive u društvu sa najvećim ekonomskim razlikama u Evropi, onih koji žele da žive u zdravom i zelenom okruženju, udišu čist vazduh, piju čistu vodu i imaju gde da se okupe.

Imajući to na umu zaista ne mogu da zamislim da će predlog Vladimira Orlića za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije doprineti tome da se u ovoj instituciji čuju neki argumenti, da rasprava bude zdrava i da se na kritiku odgovara. Evo, videli smo odmah na startu kako to planirate da sprovodite.

Ne mogu da zamislim da će Vladimir Orlić doprineti normalnoj demokratskoj parlamentarnoj praksi da se čuje glas opozicije i nezadovoljnih građana, kao neko ko se u javnosti istakao upravo uništavanjem svakog dijaloga, gospodin Orlić nema šta da traži na ovom mestu. Ovo mesto bi trebalo da bude garant da će sve političke grupacije imati jednaku šansu da predstave svoje argumente u skupštini.

Sve što znamo o gospodinu Orliću, a imali smo prilike da vidimo debate u medijima i diskusije upravo u Narodnoj skupštini govori nam da je on tu da dijaloga ne bude. On je šampion nadvikivanja, on je as dobacivanja i prekidanja sagovornika, on je svetska klasa kada je u pitanju lansiranje uvreda i pretnji, on je neprikosnoveni vladar kada se vikom treba sakriti od argumenata i tako pobeći od odgovornosti za probleme koji na kraju ostaju građanima.

Ako hoćete o rezultatima vaše vlasti, ako hoćete o tome da pričamo, šta će vam onda gospodin Orlić kao predsednik parlamenta? Njegovi zadaci su dosta drugačiji bili u prethodnom periodu.

Ono što je takođe važno istaći je i to da on nije neki zaneseni zaljubljenik u lik i delo svog vođe, kojeg tako ponesu emocije, pa malo burnije reaguje, poput Kebare i drugih polaznika i polaznica akademije mladih lidera. Ne, ne, on debatama pristupa metodično. Sistemski se trudi da nadvikivanjem sa sagovornicima pojede i ono malo vremena koje opozicija dobije u medijima. On je trenirano oruđe u rukama partije. On je čovek na zadatku.

Ako je tako, onda gospodin Orlić krši i zakletvu koje smo juče položili, jer on ne služi u najboljem znanju i umeću građanima, kako u zakletvi piše, već služi svojoj partiji da sakrije sva njena nedela.

Da kažem i nešto pozitivno. Evo, mogu da vam obećam, uvek ću se truditi da nađem nešto pozitivno čak i u onome što vi radite. Činjenica da je on jedan od retkih visokih funkcionera SNS koji nema problem sa plagijatom doktorata, poput Siniše Malog, Aleksandra Šapića, Nebojše Stefanovića, diplome Tomislava Nikolića ili nemojmo nikada zaboraviti nekako zaboravljenu, čini mi se nismo je dovoljno pominjali, Jorgovanku Tabaković, govori nam u ovom slučaju da se radi o inteligentnom i obrazovanom čoveku. Nemojmo da napravimo tu grešku da nije tako.

Siguran sam da ove tehnike manipulacije, svu tu bahatost i oholost pri sprečavanju dijaloga nije naučio na fakultetu.

Hteo bih da istaknem još jedan podatak iz biografije Vladimira Orlića koji, čini mi se, mogao bi da postane nekako zapostavljen. On je takođe i pesnik. Zašto je to važno vidim pitate se, gospođo Brnabić.

Kao pesnik Vladimir Orlić jeko dobro razume važnost reči. Razume važnost načina izražavanja, metafora, poređenja i formi obraćanja. Kao umetnik on razume važnost kritičkog propitivanja stvarnosti u kojoj živimo. Ove razumevanje nije ograničeno samo na umetnički svet, već i na politički. Zato kada gospodin Orlić sa neke od ovih govornika iznosi uvrede ili kada u medijima vikom guši debatu, on to ne radi jer ne zna za bolje. Naprotiv, on to radi upravo zato što je izuzetno svestan i dobro razume svoj zadatak, da se ni najmanji opozicioni glas u Srbiji ne sme čuti. Njegova odgovornost kao obrazovanog i inteligentnog čoveka koji se stavio u službu tamne strane je zbog toga mnogo veća. On je svestan šta radi.

Odgovoran je za najbrutalnije ubijanje dijaloga kako bi se sakrila odgovornost vlasti za brojne afere i štetne projekte koji ostavljaju posledice po život građana, pa bi onda očekivao od bivše premijerke jedan malo bolji aplauz kada je već to uspeo da sakrije šta ste radili.

Srbija je danas zemlja sa najvećim ekonomskim razlikama u kojoj malo povlašćena grupa ljudi, uglavnom bliskih SNS, ima ogromno bogatstvo, a obični ljudi zarađuju nedovoljno da prehrane porodicu. Zato kada Orlić zaurla preko nekog od medija, kada prekida opozicione predstavnike, znajte da ovako nešto on želi da sakrije.

Naši radnici imaju najdužu radnu nedelju u Evropi, a zarade su među najnižima. Oko 1,4 miliona građana, dakle svaki peti građanin je, prema zvaničnim podacima, dakle, vašim podacima, koje često frizirate, ispod granice siromaštva. U Srbiji dve trećine radnika prima platu koja je manja od prosečne, pa onda ne čudi što vlast upravo Orlića stavlja na čelo Skupštine, jer treba ubiti svaku mogućnost da se odgovornost i za rezultate njihove politike razgovara. Za to služi.

Ali, da sada ne pravimo preveliku grešku kada kažemo da je samo Orlić kriv, zar se u Srbiji sakrivaju najvažnije teme? Nije tako, on je deo toga.

Pogledajte šta su uradili sa nacionalnim frekvencijama. Dali su ih najgorim televizijama koje samo hvalospeve Vučiću smeju da puštaju i gde ne sme ni sekunde biti opozicije, a ako ostane neka sekunda, Orlić je tu da ono malo što pretekne, ono malo medijskog prostora što se dobije za opoziciju u debatama ili ovde u Skupštini popuni svojim nadvikivanjem i besmislenim upadicama.

Hrana je za godinu dana poskupela 16%. Cene rastu već više godina za redom. Inflacija je dvocifrena. Ovo se dešava, a najviše pogađa najsiromašnije. Znam da vi o tome ne znate mnogo, jer ne znate koliko cene hrane koštaju. Ovo su sve teme o kojima režim ne želi da priča, jer kvari sliku naprednjačkog napretka.

Da ne mislite da sam pogrešio, nisam pogreši. Pored pojma napredak, uvodimo i pojam naprednjački napredak. To vam je kada je dobro ekipi oko vladara, vašim drugaricama, braćalama, baticama, a ostalima se na „Pinku“ i „Hepiju“ ispira mozak da živimo u zlatnom dobu.

Srbija je za poslednjih osam godina povećala budžet, ali za odbranu, vojsku i policiju, a smanjila za zdravstvo, obrazovanje i socijalnu zaštitu. Udeo BDP-a za obrazovanje i socijalnu zaštitu je sve niži, a ulaganje za zdravstvo ispod svakog minimuma i to želite da sakrijete, gospodo.

Mi smo u Srbiji u situaciji da se na protestima borimo za ono najosnovnije. Organizujemo proteste da bi sačuvali pijaću vodu. Ej, bre, SNS bi da gradi na vodoizvorištima. Borimo se i protestvujemo da se nešto uradi po pitanju otrovnog vazduha, a vi gradite spalionicu koja će da nas truje. Petnaest hiljada ljudi nam umre godišnje od ovog zagađenja. Pola Srbije želite da prepustite rudarskim kompanijama poput „Rio Tinta“ da za jednu od najmanjih rudnih renti potrujete ljude, zemlju i vodu.

Mi ćemo se suprotstaviti izboru gospodina Orlića za predsednika. Suprotstavićemo se štetnim zakonima u Skupštini, kao što smo se na ulici suprotstavili rušenju u Hercegovačkoj, seči Košutnjaka, otimanja aerodroma u Nišu, isto kao što smo se suprotstavili namerama vlasti da sprovede projekat „Rio Tinto“ ili kao što smo organizovali proteste zbog stradanja radnika na gradilištima ili podržavali one koji su nedavno ustali protiv katastrofalnih urbanističkih planova u Novom Sadu.

Videli smo, gospodo, vaš odgovor. Vas gledam. Videli smo vaš odgovor – nasilje. To je ono što imate kada nemate argumente. Imate nasilje, ali od argumenata bežite. Od njih se sakrivate i zato vam treba gospodin Orlić na ovom mestu, da vas zaštiti, jer ne umete, jer ne znate, ali on ume i on zna i on je najbolji od vas da vas od toga spasi.

U Skupštini ili na ulici uvek smo se borili da Srbija bude dobro mesto za život, a to je, po pravilu, značilo da bi nam je naprednjački režim na suprotnoj strani i drago mi je da se sada gledamo sa suprotnih strana. Naš Zeleno levi klub – Ne davimo Beograd – Moramo će zbog svih ovih razloga glasati protiv da gospodin Vladimir Orlić bude predsednik parlamenta, a pozivamo i sve druge narodne poslanike da glasaju protiv.

Hvala.

Hajte, ljudi molim vas da se držimo teme stvarno. Ako mogu da apelujem na sve vas da se držimo teme, nije da je moj apel nešto značajan, ali ako možemo da se držimo ovoga, da pričamo o gospodinu koji je kandidat.

Takođe bih hteo da kažem samo, nema potreba da se ubeđujemo, imate većinu, očigledno će čovek biti izabran. Evo, neka nam pokaže u daljem radu kako bi to bilo lepo da nam dokažete, meni bi bilo dobro zbog parlamentarizma, zbog demokratije da ne budem u pravu i ako ne budem u pravu priznaću.

Izvinite, povređen je član 106. stav 1.

Pa, dobro ovde više ne moram ni da govorim koji je član u pitanju. Član je 106. stav 1. i kao i obično pričate van teme, ali ovde samo da kažem pošto očigledno nije ta vest nekako došla do svih poslanika, evo i za građane.

Mi smo imali jedan lep sastanak u pauzi gde smo se dogovorili na kolegijumu, šefovi poslaničkih klubova, da probamo da ovu diskusiju vodimo o temi i da probamo da ona ide tako da se argumentima govori o onome šta je tačka dnevnog reda.

Ja bih upitao onda da li imamo taj dogovor ili nemamo? Mislim da je to dobar korak i da je to pozitivna stvar, i hajde molim vas, da se onda toga držimo. Apelujem na vas. I na vas, gospođi je sedmi saziv, pa hajde malo pokažite ozbiljnosti onda. Hajmo da radimo ono za šta smo došli.