Hvala, predsedavajući.

Pre nego što moj kolega, uvaženi profesor Pavićević, iznese svoje izlaganje hteo bih malo da vratimo priču na ono što je suština ove današnje tačke dnevnog reda, a to je formiranje ovog anketnog odbora.

Dakle, govorilo se puno juče o tome kako izgleda nasilje koje dolazi sa strane političara, pa se onda to nasilje pretače u nasilje iz medija, pa onda se to pretače u televizijske programe koji se bave nasiljem, a onda to nasilje dolazi do društvenih mreža, pa onda se to nasilje širi među građanima. Dokazali smo, ja mislim, da je izvor tog nasilja zapravo onaj ko ima i tu apsolutnu vlast i na kraju apsolutnu odgovornost.

Ali, umesto nasilja imao bih sada danas da počnem da govorim o nečemu drugom, a to je kojim merama mi to možemo da unapredimo rad naših državnih organa, naš sistem? Kako možemo da dođemo do toga da mi živimo u državi u kojoj nasilje neće biti ovako uzgajano i u kojoj će deca imati bolje vaspitanje, bolju nastavu i bolju prosvetu?

Dakle, govorili smo o tim merama koje bih vas sada podsetio, koje bi nadam se i taj anketni odbor koji ćemo zajedno formirati trebalo da predloži. Neke od tih mera su naravno povećanje ulaganja u prosvetu sa 3,5% BDP-a na 5% BDP-a, povećanje plata nastavnicima i poboljšanje njihovog materijalnog položaja, tako da plate ne smeju biti manje od državnog proseka, a sada su manje od 10 do 17%. Onda nastavnici ne smeju biti tretirani kao administrativni radnici, dakle ljudi moraju imati više vremena da se posvete đacima, vaspitanju, nastavi. Mora se zaposliti više psihologa i pedagoga u školama zato što na 500 ili 600 đaka naše škole mogu da zaposle pedagoga, a tek na 800 psihologa.

Mora se omogućiti pedagozima da se posvete saradnji sa đacima, mora im se omogućiti da utiču na nastavni program, da utiču na vannastavne aktivnosti, da na najbolji način sa đacima i nastavnicima dopru do onoga što je suština vaspitanja, znanja za naše đake.

Nasilje prema nastavnicima i učenicima mora se iskoreniti iz škola. Nastavnici moraju biti nezavisni u svom radu, ne moraju za sve pitati direktore koji su često dolazili iz SNS-a. Dakle, podsećam vas na sve ono o čemu smo juče razgovarali, kako bi građanima bilo jasno koje su to mere koje će se naći kao predlog opozicije na stolu anketnog odbora.

Treba se zaustaviti praksa zapošljavanja nastavnika preko ugovora na određeno vreme. Zatim, pričali smo juče o tome, da male plate dovode do manjka motivacije zaposlenih u obrazovanju, govorili smo o tome da nam najbolji odlaze na bolje plaćena mesta. Samim tim što nisu dobro plaćeni u nastavi, oni ne žele ni da se edukuju za nastavu, ne žele da se obrazuju i da postanu nastavnici, pa nas onda čeka još jedan problem koji ćemo uskoro imati, a to je da nemamo dovoljno ni nastavnog kadra koje bi htelo da po tako malim platama uopšte radi u nastavi.

Govorili smo i o socijalnim radnicima, odnosno o tome da imamo značajan nedostatak ovog kadra. Jedan socijalni radnik neretko ima 40. dece na starateljstvu, ima mnogo administracije, ima problem širine zaduženja, ima problem toga što se ljudi ne specijalizuju pa se tako onda rade na svim tipovima problema od starateljstva, preko razvoda, do nasilja.

Mi smatramo da je sve ovo što sam naveo kao jedan mali rezime onoga što je problem u nastavi, da je to sve činjenica da je sistem zakazao. Ovakav sistem je pitanje može li se uopšte nazvati sistemom, ali hajde da govorimo o tome šta imamo. Imamo i nedostatak psihijatara i kliničkih psihologa, a posebno dečijih psihijatara, izraziti nedostatak usluge za zaštitu mentalnog zdravlja u zajednici.

Ono što bih građane hteo da podsetim, jeste da smo često ovde od vladajuće većine imali izvrgavanje ruglu kada neko ima mentalne probleme, kada ima probleme sa mentalnim zdravljem. Dakle, to nije ništa sa čime se treba šaliti, gospodo, to je nešto što je ozbiljan problem. Posebno će to biti sada problem posle ovih novih tragedija koje su se desile i trauma koje su naši građani imali.

Podsetimo se i korone, koja je ostavila takođe trag dugogodišnje posledice po građane. Sigurno su ostavile probleme po mentalno zdravlje naših ljudi. O tome vam govore različita istraživanja i to je nešto što bi morali da uzmemo u obzir i u šta bi takođe morali da ulažemo.

Dodao bih još da postoji porast anksioznosti i depresivnosti kod mladih u poslednjih 20 godina, a izvor toga je nesigurnost u budućnost, besperspektivnost, izrazit pritisak i kompetenciju kojima su izloženi još od osnovne škole. Molim vas da obratite pažnju na ovo što sam rekao. Dakle, ovaj pritisak i kompeticiju kojima su izloženi od osnovne škole, zato što su nam sami đaci govorili o tome da se na njih vrši veliki pritisak, da osećaju konkurenciju, da osećaju kompeticiju, da osećaju da ih teraju da svi budu odlični i u oblastima u kojima oni možda i ne mogu, niti moraju biti. Dakle, ja smatram, dakle ovo je kontekst u kome mi radimo i u kome će raditi anketni odbor i u kome bi trebalo da donese mere.

E sada, hteo bih u stvari da vas podsetim na nešto, pošto ću se dalje baviti podrškom i time kako druge neke oblasti vide ovaj trenutak u kome se danas nalazimo. Dakle, da vas podsetim da se na ulicama nalazi stotinak hiljada ljudi koje ne možemo ni da izbrojimo koliko ih ima, koji zahtevaju promene u ovom našem društvu.

Dakle, oni zahtevaju promene koje bi da živimo u nekoj normalnijoj, demokratskijoj zemlji, uređenijoj, same došle i ne bi bilo potrebe ni da imamo ove proteste, ne bi bilo potrebe ni da zakazujemo, da vas teramo da zakažete ovu sednicu, ne bi bilo potrebe ni da tražimo ovaj anketni odbor, već bi sami shvatili da ovo naše društvo ne može više da bude zatrpano na ovaj način nasiljem sa televizija sa nacionalnom frekvencijom poput „Pinka“ i „Hepija“.

Zato ljudi okupljeni na ulici, a okupiće se u petak u 18,00 časova ispred Narodne skupštine ponovo zahtevaju, oduzimanje nacionalnih frekvencija televizijama koje sluđuju građane, zahtevaju, dakle misli se na „Pink“ i „Hepi“ naravno, smenu svih članova REM-a koji je svojim ne činjenjem omogućio nesmetano širenje mržnje i nasilja. Kao što vam je izgledalo da nije moguće da ministar prosvete podnese ostavku, kao što vam je izgledalo da nije moguće da RTS izveštava o protestu, kao što vam je izgledalo da nije moguće da bude zasedanje Skupštine o ovom problemu.

Evo, danas je jedna članica REM-a podnela ostavku. Dakle, stvari pod pritiskom građana se polako dešavaju. Pitanje je samo da li ćete razumeti da u tome i vi imate jednu ulogu ili ćete zajedno sa bujicom ovih groznih stvari koje su zadesile naše društvo i vi biti odneseni u političku istoriju iz koje ste izmileli na jedan zaista štetan način po naše društvo.

Kao što rekoh, građani zahtevaju smenu svih članova REM-a, jer je svojim ne činjenjem omogućio nesmetano širenje mržnje i nasilja. Građani zahtevaju gašenje štampanih medija i tabloida koji objavljuju lažne vesti, podmetačine i kontinuirano krše novinarski kodeks. Da podsetim, to je „Informer“, to je „Alo“, to je „Srpski Telegraf“ i drugi.

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Građani zahtevaju smenu rukovodstva RTS-a zbog toga što neadekvatno izveštava o onome što se dešava u našem društvu. Tu se ne misli samo, da pojasnim možda malo za RTS ovo, ne misli se samo tu o izveštavanju o protestima, već se misli o tome da na Javnom servisu treba da postoji sloboda, mogućnost da se govori o problemima našeg društva. Kako vam ta sloboda trenutno izgleda? Izgleda tako što u informativnim programima, prema istraživanjima nezavisnih organizacija, vi imate 95% učešća SNS. Čak se i koalicioni partneri SNS žale da ne mogu da se vide na RTS-u. Eto dokle je došlo ta zatrpanost Vučićem, Anom Brnabić, SNS sa svih strana sve vreme. To je Javni servis koji ima ulogu da pruži pluarizam, kritiku, da pruži mogućnost da građani čuju sve o problemima države u kojoj žive.

A, dodao bih i da ga svi plaćamo, da pripada svim građanima i zato se zove Javni servis, a ne političko glasilo SNS.

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Podsetiću vas da je RTS nedavno, njihov kolegijum, izdao saopštenje u kome tvrdi, kao i Savet REM-a, kao i Vlada, kao i ministar Gašić, tvrde da sistem nije zakazao i da je upravo takvo stanje koje sam ja opisao ono koje bi trebalo da bude u RTS. Svako ko gleda ovu televiziju može da zaključi da taj program nije normalan.

To što i mi imamo televizije poput „Hepija“ i „Pinka“ na kojima možete videti čoveka koji sa pištoljem u programu, glavnog urednika, ne tamo nekog novinara, nego glavnog urednika, da vodi program sa pištoljem ili to što na „Pinku“ osuđeni kriminalac objašnjava kako je najbolje ubiti čoveka, a da za to ne bude okrivljeni to je problem ovog društva, to je dno na koje smo pali. To ne čini da RTS zato što je bolji od toga radi kako treba.

Još jedan zahtev imaju građani. Hitno ukidanje programa koji promovišu nasilje, nemoral i agresiju na televizija sa nacionalnom frekvencijom. Dakle, da objasnimo građanima. Ne samo rijaliti programa u kojima učestvuju ovde pojedini poslanici, pa se trkaju tamo sa onim besprizornim ljudima, pa se utrkuju kako da pobede u super finalu, pa se posle ljute što su izgubili, pa tuže Željka Mitrovića. Kažu - nameštena je bila „Farma“, pa su uvređeni, pa oni ne znaju šta će jadni da rade, bili su drugi u super finalu. Da li se sećate toga?

Ljudi, samo da bude jasno, pojedini poslanici iz ovog saziva ovde su vam učesnici „Farme“. Zato moramo razumeti da oni imaju jednu i ličnu i jednu emotivnu vezanost za rijaliti programe. Oni što se brane toga, zato što i sami učestvuju ili neki učestvuju, a neki bi voleli da učestvuju. E, tako to izgleda. Zbog toga oni brane ove rijaliti programe u kojima se promoviše nasilje.

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Hteo bih da objasnim nešto. Kada oni kažu treba ukinuti sve rijaliti programe. Nama je svejedno šta je forma programa, da li je on uživo, da li je on snimljen u studiju, na koji način je on prezentovan. Nas interesuje ono što je njegova suština. Ako je suština nasilje, ako je suština da ljudi jedni druge napadaju, dave, vrše nasilje nad ženama, vrše nasilje nad maloletnicima, prikazuju na jedan glorifikujući način kriminal, ono najgore u našem društvu, zar nije normalno da neko ustane i kaže, danas sam to ja, ali je to nebitno, može biti bilo ko, ja verujem da i sa druge strane postoje ljudi koji smatraju da ovo nije normalna situacija, znam da među vama koji ste, možda i glasali za SNS, misleći da tu leži ono što je vaš interes, znam da i među vama ima onih koji će sa gađenjem da gledaju na nasilje i na odvratnosti koje dolaze sa televizija „Pink“ i „Hepi“.

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Nemajte sumnje, a juče sam takođe govorio o tome, da istraživanja eminentnih naučnika kažu da izloženost ljudi ovakvoj vrsti nasilja, a posebno dece, jer su deca osetljivija, nežnija i sklonija da na njih se utiče sa ovakvih kanala, da to vodi tome da će ona počiniti nasilje, da će počiniti krivična dela, da će se ponašati na način koji ne želimo.

Sada kada imamo jednu takvu situaciju, da li je normalno da ima jedno telo koji bi trebalo da se bavi time? Dragi građani, to telo postoji. To je taj REM o kome toliko često pričamo zato što taj REM ne radi. Oni se ne bave regulacijom ovog polja. Za njih je normalno, evo iz ovog izveštaja smo čuli, iz izveštaja koji su predstavljali danima, a koji zapravo nije izveštaj o nasilju koji dolazi, nego je vladajuće većina pokušala da nam zamaže oči na neki način da se ne bi bavili zapravo nasiljem koje dolazi sa „Pinka“ i „Hepija“.

Dakle, moje pitanje za vas koji možda i vidite u SNS neku vrstu, ne znam, dobrobiti na našu zemlju, zar nije normalno da to telo utiče tako da na „Pinku“ i „Hepiju“ nema ovih programa? To telo po zakonu upravo ovo treba da radi, i ako je tako zašto se to ne dešava? Zbog čega se ovo dozvoljava? Zbog čega imamo konstantno izlive, bujice nasilja, odvratnosti koje dolaze sa ovih televizija?

Objasniću vam zašto je tako. Zato što se preko ovih televizija pored toga što se ostvaruje ogroman profit na nemoralu, na tuđoj bedi i tuzi, ostvaruje se i politički uticaj zbog ovakvih medija na kojima su oni glorifikovani sve vreme, na kojima su stavljeni u prvi plan, na kojima nam se obraćaju svaki dan. Zbog njih dobijaju izbore i na taj način ostvaruju potpuno neprimereni uticaj na naše društvo.

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Dakle, upamtite ovo, nasilje koje dolazi sa ovih televizija i generalno nasilje, što sam objasnio ranije, ima svoj izvor i taj izvor je vladajući režim.

Da se vratimo dalje. Građani zahtevaju takođe i institucionalnu odgovornost. Podneo je ostavku gospodin Ružić.

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Izvinite, predsedavajući, jel spavate? Izvinite što vas budim, predsedavajući. Predsedavajući, izvinite što vas budim, možete li utišati malo vaše kolege? Izvinite, predsedavajući.

Dragi građani, u ovom trenutku se sa druge strane čuje žamor, čuju se dobacivanja, čuju se uvrede, čuju se pretnje. Neki veseli skup je u pitanju uprkos ovoj tragediji u kojoj živimo. Pokušao sam da utičem na predsedavajućeg da to utiša, da to smanji, ali očigledno to on nema nameru.

Ja ću se vratiti u govoriti u onoj meri u kojoj mogu. Podsećam vas da smo ovu sednicu uspeli da zakažemo zbog toga što je jedna trećina svih poslanika, odnosno svi opozicioni poslanici su tražili ovu sednicu i zahtevali je i uspeli da ih nateraju da se ona sazove, a pogledajte kako to sada izgleda i kako se ponaša vladajuća većina.

Vratimo se na ono što je suština. Dakle, građani na ulici zahtevaju smenu ministra policije Bratislava Gašić, smenu šefa BIA, Aleksandra Vulina i ministra prosvete Branka Ružića. Dobro je da je ministar prosvete podneo ostavku. Očekujemo ostavke i i drugih ministara i šefa BIA.

Razlog zašto se traži ova ostavka je to da bi Srbija mogla da okrene drugi list kako bi mogli da uđemo u Srbiju bez nasilja. To je ono što građani traže, a ovo je jedan od načina da do toga dođemo. Ovo su hitne mere koje zahtevamo protestom, a one dugoročne mere koje bi trebalo na dugoročnije jedan način utiču na to da se naše društvo zaista okrene od nasilja su delom one koje sam pročitao na početku, o kojima smo juče govorili, na koje sam vas podsetio i objasnio za one koji možda nisu juče mogli u programu uživo da prate.

Kolege mi kažu da bi bilo dobro da kamera pokaže kako izgleda vladajuća većina u ovom trenutku, ali ja mislim da je bi bilo dobro, u stvari da mi nešto od tih ljudi zaista očekujemo da urade ne bi bilo potrebe ni za protestom, ni za ovom sednicom, već bi prosto oni shvatili da moraju da donesu velike i dalekosežne odluke kako bi Srbija nastavila dalje.

Ove zahteve protesta pročitao sam vam i podsetio sam vas na njih kako bismo imali pravi značaj onoga što sledi sada i što ću vam sada ukazati.

Dakle, pogledajte koliko su opravdani ovi zahtevi, ako ih podržava 450 vrhunskih nastavnika, istraživača i saradnika univerziteta i instituta u Srbiji.

Ono što sada čitam je puna podrška zahtevima građanskih protesta koji se već pet nedelja odvijaju na ulicama naših gradova, a koja dolazi od preko 450 nastavnika, istraživača i saradnika univerziteta i instituta u Srbiji.

Ono najbolje što Srbija ima podržava proteste, podržava zahteve protesta.

Pročitaću vam Proglas koji su uputili javnosti – već čitavu deceniju Srbija je zemlja u kojoj ne postoji sloboda medija. Srpski javni prostor zagađen je mržnjom i nasiljem, i to prevashodno sa nacionalnih frekvencija koje su javno dobro.

Vrlo ispravno su ovde nacionalne frekvencije stavljene pod znake navoda, jer su one zloupotrebljene kao javno dobro.

Već čitavu deceniju Srbija je zemlja u kojoj ne postoji politička odgovornost. Umesto nje u našem društvu se kao najviša vrlina uzdiže podanički odnos prema vlasti.

Iz tog razloga se i odgovor na stravične tragedije koje su ovog proleća zadesile Srbiju sveo na pokušaje nosilaca vlasti da se izbegne bilo kakva politička odgovornost.

Na vapaj građana koji traže da Srbija više ne bude takva zemlja predstavnici vlasti su odgovorili uvredama, neistinama, sinhronizovanom hajkom na javne ličnosti iz sveta kulture koje su se usudile da iznesu sopstveno mišljenje.

Posebno je pogubno što te uvrede i neistine šire narodni poslanici sa govornice u Narodnoj skupštini, što je još jedno tužno poglavlje institucionalnog urušavanja naše države.

Na poslednjem protestu su kolonu desetina hiljada građana u Beogradu predvodili naši studenti. Poziv univerzitetskih nastavnika i saradnika je otuda pokušaj da Srbiju izgradimo kao zemlju u kojoj će naši studenti videti svoju budućnost.

To nije Srbija podanika, već Srbija slobodnih građana. To nije Srbija nasilja, već Srbija oslobođena straha. Najzad, to je Srbija u kojoj institucije nisu samo zgrade ispred kojih se građani okupljaju na protestima.

Zato, pozivamo na hitno ispunjavanje postavljenih zahteva građanskih protesta. Ovo je Proglas, pokazaću vam. Ovo je Proglas koji je potpisalo preko 450 nastavnika, istraživača i saradnika univerziteta i instituta u Srbiji. Pogledajte ovaj spisak, pogledajte ovo.

Ovo su ti ljudi koji su stali iza svojih studenata, iza građana Srbije. Pogledajte ovo. Ovo je taj spisak, ovo su ti ljudi. Dakle, preko 450 ljudi, nastavnika za sada je potpisalo, a biće ih još.

O tome koliko je važno to što profesori i nastavnici ustaju za svoje studente i za mlade ljude govori i činjenica da se u Srbiji gotovo 350.000 građana iselilo u periodu ove vlasti. Svake godine sve više ljudi odlazi. Mlade osobe koje odlaze za boljim životom. To je možda najbolji pokazatelj u kakvom stanju je današnja Srbija. To je zemlja iz koje ljudi žele da pobegnu. U to je ovaj Proglas važniji.

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

U ovom Proglasu se kaže da poziv univerzitetskih nastavnika i saradnika je pokušaj da Srbiju izgradimo kao zemlju u kojoj će naši studenti videti svoju budućnost. U ovom trenutku tu budućnost ne vide.

Svaka druga mlada osoba planira ili razmišlja o tome da svoj život nastavi u nekoj drugoj državi, a kako i ne bi.

(Nebojša Bakarec: Što je dosadno.)

Dakle, videli smo, gospodo, da što se tiče ovog anketnog odbora ovo su vam sve predlozi kako bi on mogao da utiče da se promeni situacija u našoj zemlji.

Pročitao sam vam sada na desetine predloga, mera kako bi mogla da izgleda Srbija ukoliko bi se primenile ove mere.

Znači, nama je potrebno, pored razoružavanja kojim se bavite, zaista bavite se, ali tek sada kada su se ove tragedije desile. Govorio sam juče kako ste se bavili šest i po godina. Dakle, ukupno 10.745 komada oružja. Danas se vi hvalite razoružavanjem, ali to razoružavanje je odraz ozbiljnosti i odgovornosti građana. Dakle, to dolazi kao želja građana da podnesu da se promeni situacija u zemlji. Ali, neću sada govoriti o oružju, govoriću kasnije.

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Dakle, ono što želim da kažem građanima – u našem društvu postoji veliki broj odgovornih ljudi, odgovornih osoba. Očigledno iz akademske zajednice, o kojoj sam pričao. Očigledno iz opozicije, iz svih ovih organizacija koje su danas ovde i koje brane ideju da Srbija mora biti bez nasilja.

Želim da vam ukažem da ovi predlozi pristižu. Ti predlozi se objavljuju. Tih predloga ima puno, ali naša vlast ne želi ništa da uradi kako bi Srbija bila bolja država. Podsetiću vas da je Društvo za srpski jezik i književnost Srbije, dakle oni koji se bave vaspitanjem naše dece, koji se bave kulturom, kulturnim nasleđem naše dece kroz jezik podneli su inicijativu za zaustavljanje urušavanje obrazovnog sistema. Pogledajte i prepoznajte sličnosti kako je u zahtevima koji dolaze iz različitih grupa društva, dakle imamo različite grupe društva, ovo su oni koji se bave našim jezikom, književnošću, ovo su oni koji se bave svim drugim oblastima.

Dakle, Društvo za srpski jezik i književnost Srbije kaže da je tragedija povezana sa dugogodišnjim promovisanjem negativnih vrednosti u društvu i urušavanjem obrazovnog sistema, nešto na šta se moraju odnositi ovi njihovi zahtevi. Oni traže da se zabrane programi u medijima koji propagiraju nasilje i nemoral, kao što su rijaliti programi čim se vređa dostojanstvo čoveka i šteta utiče na formiranje ličnosti. Evo, primetite sličnost sa ostalim grupama društva koje to govore.

Zabraniti eksplicitne predstave nasilja i uvredljive sadržaja u sredstvima javnog informisanja u bilo kojoj formi. Sankcionisati sve koji u medijima koriste govor mržnje pa i na društvenim mrežama i u drugim formama i koji podstiču i odobravaju nasilje u školama. Pojačati psihološku pedagošku podršku učenicima, smanjiti opterećenje nastavnika administrativnim procedurama. Pogledajte, ovi ljudi prepoznaju isto ovo što smo govorili već puno puta.

Pogledajte dalje, preispitati zakonske akte koji otežavaju pravovremeno i funkcionalno izricanje vaspitno disciplinskih mera učenicima. Dakle, treba razmisliti da li mi na pravi način merama utičemo na to da se učenici vaspitavaju.

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Na kraju, ono što je zapravo jedan osnovni zahtev i nešto što je najvažnije, čini mi se, ako smem da tumačim ove predloge ljudi koji su ih uputili, mora se podići status i ugled prosvetnog radnika kao temelja prosvećenog i demokratskog društva. Dakle, ono što mi ovde imamo sada je velika sličnost sa merama koje ovde opozicioni poslanici predlažu već danima, sa Proglasom koji je potpisalo 450 akademskih radnika, a sada ću vam prijatelji reći nešto o tome, kako oni koji su najvažniji u piramidi važnosti, oni koji su najvažniji, učenici, kako učenici vide šta treba uraditi da bi se popravila situacija u zemlji.

Ovom prilikom se zahvaljujem učenicima Prve gimnazije koji su izneli svoje zahteve, koji su izneli svoje mišljenje. doprineli su tome da se u ovom našem društvu otvori javna rasprava kako ono treba da izgled jednom kada dođemo u priliku da se zaista neke mere i urade.

Nikome ne treba ova kupovina, nikome ne trebaju novci, nikome ne treba milostinja, nama trebaju dugoročna, sistemska rešenja, kako bi ova naša država mogla nakon velikih tragedija da krene u pravom pravcu. Hvala gimnazijalcima, hvala srednjoškolcima, hvala studentima, koji doprinose i daju svoje predloge. Molim vas, sve one molim, sve grupe, sve organizacije civilnog društva, druge gimnazije koje možda do sada to nisu uradile, studente, akademsku zajednicu, da iznesu svoje predloge. Ovo je taj trenutak. Sada je važno delovati. Sada je važno reći šta mislite. Sada je važno stati, da bi Srbija mogla da krene, a za to nam je potrebno vaše mišljenje i vaši uvidi, zato što vi najbolje možete da vidite ono što vlast ne vidi. Srozali su prosvetu na najniže grane. Doveli su nas do toga da ljudi koji rade u prosveti izgube dostojanstvo, zato što nisu dovoljno plaćeni, nemaju adekvatnu podršku, ne mogu na pravi način da utiču na budućnost naše dece.

Anketni odbor koji predlažem bi trebalo da uzme u razmatranje i ove predloge. Sada ću se osvrnuti na predlog gimnazijalca iz Prve gimnazije.

U uvodnom delu oni kažu da su oni mladi i da „na našim plećima“, dakle njihovim, „se nalazi odgovornost da menjamo ovakav sistem“. Potcrtavam, „menjamo“. Ovaj slučaj koji se desio treba da bude osvešćenje, kao i povod za promenu. Dakle, samo ću delove ovoga govoriti, izvinjavam se zbog toga, ali smatram da činjenica da ste prepoznali da u ovom trenutku je potrebno nešto menjati govori najbolje o tome kako ozbiljno shvatate ovu situaciju. Evo, ne znam, zašto je vama ljudi problem da čujemo šta kažu gimnazijalci. Možete li malo da imate dostojanstva? Šta će da se desi, gospodo, šta će da se desi ako čujemo šta kažu ljudi?

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Molim vas. Nataša, možete li da utičete, ako predsednik ne može? Možete vi, kao jedna od najiskusnijih poslanica, da utičete na vaše kolege i da ih zamolite, molim vas, da ih zamolite da nam dozvole da kažemo o čemu pričaju gimnazijalci? Pogledajte ove gore navijače. Pogledajte ove ljude na…

Gospodo, da vam kažem nešto, meni je potpuno normalno da vi u vašem predsedniku vidite nekoga čije ponašanje treba da oponirate, pošto smo čuli juče da se on tuče na stadionima, i evo do čega to dovede. Ako se predsednik tuče na stadionima, evo ovako vam izgledaju onda poslanici većine, dovikuju, dobacuju, ne bih rekao – deru se, ne znam da li je to pristojno, voleo bih da ublažim svoje izlaganje. Dakle, dajte se malo, ljudi, obuzdajte. Obuzdajte se.

Kažu učenici Prve gimnazije: „Želeli smo da damo svoje predloge kao moguća rešenja i pozovemo što više učenika i profesora da nam se pridruže, jer se svi borimo za isto, za buduće dobro. Naravno, otvoreni smo za dodatne predloge i sugestije, ukoliko ih imate“. E, tako razmišlja mladost. Otvoreni su za predloge, otvoreni su za sugestije. Bravo na ovome.

„Zahtevi Prve gimnazije se odnose na tri osnovne teme koje vidimo kao klicu ovakvih problema.

Reforma školstva. Sve više uviđamo da je vaspitanje dece od strane roditelja nešto što izostaje, u manjoj ili većoj meri, kao i sekundarno vaspitanje koje deca treba da steknu u školi, uz svoje učitelje, nastavnike i profesore. Tražimo od države da pruži adekvatnu reakciju u ovom pogledu i odreši nastavničke ruke, posebno na ove načine.

Snižavanje tolerancije prema učenicima. Učenici Prve gimnazije zahtevaju da se pooštre kazne koje učenici dobijaju usled neprimerenog ponašanja, kako bi bili svesniji posledica onoga što čine. To isto traži Društvo za srpski jezik i književnost. Dakle, ljudi uviđaju šta je problem.

Tražimo povećanje plata u prosveti.“

Stvarno, svi vide da je prosveta dovedena na najgore grane, svi ljudi koji žele da pogledaju, oni koji žele, mogu da vide.

Dakle, gimnazijalci kažu: „Tražimo povećanje plata u prosveti. Prosveta je jedan od elementarnih stubova svake države. Postajemo sve više svesni današnje situacije u kojoj nedostaje stručni kadar koji bi predavao u školama i da ne bismo završili u situaciji u kojoj neadekvatno obučeni ljudi podučavaju naše učenike, neophodno je povratiti ugled prosveti i u ovom svetlu, čime bismo privukli veći broj studenata koji bi se školovali za rad u školstvu“.

Dakle, evo, o tome sam vam i ja pričao i juče i danas. Dakle, imaćemo problem da neće imati ko da edukuje našu decu, jer ste stvorili od tog zanimanja nešto za šta ljudi neće hteti da se školuju. Zašto bi neko hteo da uloži veliki trud, da bi na kraju završio sa tako malom platom, a radi tako odgovoran posao?

„Susrećemo se sve više sa potpuno demotivisanim profesorima, koji usled niske plaćenosti i vezanosti ruku sve više gube početni entuzijazam i odustaju od pružanja maksimuma svojim učenicima. Pozivamo vas da se setimo…“

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Može li neko da snimi ove bukadžije, huligane, ljude koji dobacuju? Ljudi, je li ovo Narodna skupština, ljudi? Šta vam je? Smirite se. Šta vam je?

„Pozivamo vas da se setimo da ulaganjem u prosvetu mi ulažemo u dugotrajnu investiciju, u najvrednije što država ima, u buduće generacije, na kojima, kao što znamo, ostaje svet sutra.“

Ovo govore gimnazijalci Prve gimnazije.

„Uvođenje novog školskog predmeta i fokus na važnim, zapostavljenim predmetima. Dakle, važno je povratiti značaj danas olako zapostavljenih predmeta, poput likovne i muzičke kulture i fizičkog vaspitanja. A zašto je ovo važno? Ovi predmeti imaju sufiks kultura i vaspitanje.“

Znam da je vama to teško da razumete, ne znate šta je to, ali ima ko zna.

„U današnje vreme kada su deca previše za telefonima, tabletima i ostalim uređajima, izuzetno je važno podsticati kreativnost i fizičku aktivnost, kao način da prevaziđemo sve češću agresiju kod mladih.“

Dakle, ovi ljudi sami prepoznaju šta su glavni problemi i nude rešenja kako da to unapredimo.

„Pored ovoga, stekli smo utisak, i ovo je jako važno, da našem obrazovanju nedostaje jedan opšti i univerzalni predmet koji će nas učiti onom elementarnom, što se neopravdano očekuje da sami naučimo, ili kako to mnogi kažu – onome o čemu bi život trebalo da nas uči, na časovima ovog predmeta bi se govorilo o…“

I sad ovde želim da skrenem pažnju, postoji mnogo načina, ne samo ovaj predmet kako mi možemo u našem društvu da gajimo ono o čemu pričaju gimnazijalci, ja ću pročitati ono što bi bio opis njihovog predmeta koji predlažu, a voleo bih da ove stvari koje oni ovde govore uđu institucionalno u sve pore ovog društva. Smatram da je to zadatak nas koji se bavimo društvom političara, donosioca odluka, donosioca zakona.

Dakle, na časovima predmeta o kojem govore gimnazijalci da im je neophodan kaže se: „Trebalo bi raditi na izgradnji međuljudskih odnosa, trebalo bi raditi na ispravnom i pogrešnom, subjektivnom i objektivnom, izgradnji discipline, poštovanju, dužnostima pojedinca prema porodici, prijateljima i društvu i ličnom doprinosu i važnosti opšteg dobra kod pojedinca, kao i osnovnim životnim veštinama, poput pripremanja hrane, zamene sijalica i svega onoga što ljude zanima“.

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Znam da je vama nenormalno da slušate u Narodnoj skupštini o ovim važnim stvarima. Molim vas, stišajte se. Molim vas, stišajte se.

„Podsticalo bi se kritičko mišljenje, iskazivanje emocija kod učenika, što bi na sve imalo pozitivne rezultate u budućnosti. Deca bi bila otvorenija u komunikaciji sa roditeljima i shvatila bi odmalena da postoji uvek mesto na kom će njihov glas da se čuje i gde će on biti bitan.“

Bitan. Da li razumete šta znači to?

Gimnazijalci traže da njihov glas bude bitan. Ja čitam njihove zahteve, a vi dobacujete. Pa zato traže da bude bitan. Zato što im je ovo odgovor. Odgovor su im ljudi koji u ovako tragičnoj situaciji se ponašaju, ne bih rekao kao deca, uvredio bih decu, naravno, deca imaju malo svesti i razuma da treba da zaćute u trenutku ovako velike tragedije i kada se bavimo time kako da promenimo naše društvo i kako ovaj anketni odbor da doprinese da ovo naše društvo iz nasilja krene u brigu i solidarnost.

Da se vratimo onima koji očigledno bolje od nas ovde iz ovog doma sve znaju. Uloga nastavnika treba da bude mentorska, da njima kroz ove časove bude omogućeno da prate, pored profesionalnog razvoja učenika, i razvoj osobe na ličnom planu. Ovo bi moglo da pomogne da se spreče fatalne posledice, poput one u školi „Vladislav Ribnikar“, ukoliko se uoče na vreme.

Moja koleginica Biljana Đorđević govorila je o tome šta znači rano uočavanje problema kod dece. Ja sam govorio o tome šta znači i koliko je važno mentalno zdravlje pojedinaca. Za vas je to za podsmeh, za vas je to za izvrgavanje ruglu. Nije prvi put da prema zdravstvenom stanju diskriminišete osobe. Podsetiću šta je radio predstavnik većine kada je ovde gledao ko ima astmu, ko je smršao i ostale stvari koje ste govorili.

Kažu gimnazijalci - Ovaj predmet bi trebalo da bude jedan od predmeta sa najvećim fondom časova, jer prioritet našeg društva jeste da na kraju dana i školovanja, pazite sad ovo – prioritet našeg društva da na kraju dana i školovanja postanemo dobri ljudi.

Gimnazijalci takođe traže da se smanji opterećenje nastavnika administrativnim procedurama, kako bi bili usredsređeniji na vaspitno-obrazovni rad. Ja sam ovde o tome govorio na jedno četiri-pet mesta. To bi mogla da bude jedna od najkonkretnijih, najdirektnijih mera koja bi mogla da se uvede. Ljudi su preopterećeni administrativnim radom, nemaju dovoljno vremena da se posvete deci.

Kako bi vaspitno-obrazovni sistem bio što efikasniji, fokus nastave i nastavničke profesije ne treba biti na upisivanju podataka samo i informacije u elektronski dnevnik. Niko ne kaže da ne treba to odraditi, samo je problem jer onda ne može doći do prisnijeg odnosa sa učenicima, a to je ono što nam je potrebno. Deca provode veliko vreme u školi, potrebno je da im nastavnici, osobe koje im predaju, bude neko ko može da im se posveti, u koga mogu da imaju veru i ko može i na drugačiji način, koji nije samo kroz gradivo, da im objasni šta ih dalje čeka u životu i na koji način mogu da dođu do nekog bezbrižnog detinjstva, odnosno perspektivnog života.

Jedino, kako kažu gimnazijalci, kada nas budu prestali zanimati isključivo papirološki problemi i kada se budemo usredsredili na učenike, zbog kojih ceo obrazovni sistem i postoji i lošu postavku odnosa između nastavnika i učenika, možemo doći do kvalitetnog rešenja i očekivati manji broj nepoželjnih situacija.

Ljudi, ja ne znam o čemu drugom treba da govori ovaj anketni odbor, ova Skupština, ako ne o ovome? O čemu drugom da govorimo? O čemu treba drugome da govorimo nego o ovome, gospodo? Ovo su ključne stvari. Ovo vam govore oni koji su najbitniji u našem društvu, mladi, deca, učenici vam govore šta treba da radimo. Za mene nema važnijih ljudi u ovom društvu ako treba njima da pomognemo. Ko drugi treba da kaže nešto?

Znam da vas ne zanima, vidim kako se smejete. Vidim šta radite. Ali ne vide građani i zbog toga mi je žao. Žao mi je, ljudi, što ne vidite kako izgleda ovo.

Kažu gimnazijalci – uvođenje preventivnih psiholoških pregleda i razgovora za sve učenike jednom godišnje. To kažemo i mi, to kažu i ovi drugi ljudi čije sam zahteve pročitao. Dakle, imamo jedno opšte slaganje na koji način treba dalje nastaviti. Jedini ko ne čuje ste vi. Ovi preventivni psihološki pregledi, poput sistematskih pregleda, na kojima učenici posećuju pedijatre i stomatologe svake godine, kako bi se uverili da je sve u redu sa fizičkim zdravljem đaka, što je pozitivno i što treba da se radi, ali takođe je važno da postoji osoba koja će proveriti mentalno stanje pojedinca.

Sad da vas pitam nešto – kada svi izvrgavate ruglu mentalno zdravlje pojedinca, kada se smejete ljudima koji imaju mentalne probleme, kada to radite, šta mislite, kako se oseća jedna mlada osoba koja možda iskusi anksioznost ili neki drugi problem, koji ne mora biti toliko ni veliki, koji može biti rešen odlaskom kod stručne osobe? Ona se oseća kao da će ona ista trpeti ismevanje, kao da će trpeti jednu porugu u društvu, jer i to dolazi od onih koji imaju najveću odgovornost, od vladajuće većine u ovom društvu. Evo, ja vas molim da barem primenite to, pa da ne izvrgavate ruglu osobe koje imaju zdravstvenih problema.

Hvala koleginici Đorđević, ova diskriminacija je takođe i kršenje Ustava.

Zašto je ovo važno? Kroz godine i evidenciju stručna lica bi mogla uočiti ukoliko postoje promene na ovom planu kroz određenih đaka, što bi moglo da pomogne da se spreči razvoj lošeg psihičkog stanja učenika. Ljudi, ovo bi moglo da pomogne. Ja ne kažem da bi ovo moglo biti rešenje, ali bi moglo da pomogne ili je moglo da pomogne da se kod ljudi koji su izvršili masovna ubistva vidi da nešto nije u redu. Razumete?

Takođe, gimnazijalci kažu da bi trebalo smanjiti pritisak na učenike u vidu ocenjivanja. Danas je preovladalo mišljenje da ukoliko neko dete nema odličan uspeh ili sve petice, da se ono ne trudi dovoljno, da nije dovoljno dobro i da se nad tim detetom vrši veliki pritisak, te onda oni sugerišu da se u kontinuitetu vrši apel za razumevanje dece na roditelje.

I roditeljima je potrebna pomoć da na pravi način mogu da razumeju svoju decu, i to stručna pomoć. Apeluju da se izvrši uticaj na roditelje da razumeju da time, da istaći ono što neko dete nije nadareno za jedan predmet ili granu nauke, ne znači da je manje vredno i da postoje druge stvari u kojima je dete dobro, koje oni treba da podstiču i pružaju detetu vetar u leđa. Ovo su neki od zahteva gimnazijalaca.

( Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Izvinite, predsedniče Odbora za obrazovanje, pa valjda bi vas ovo trebalo da zanima. Pa, valjda bi vas ovo trebalo da zanima, gospodine Atlagiću. Gospodine, Atlagiću, vi ste predsednik Odbora za obrazovanje, trebalo bi da vas ovo zanima. Znam da predsednika Odbora….

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Ne vredi vama govoriti, nije važno, ja se ionako obraćam građanima, a vi vičite, urlajte, radite šta hoćete.

(Marko Atlagić: Stižu mi poruke, rekli su mi nastavnici da prekinete.)

Dakle, dragi građani, gimnazijalci kažu, da bi trebalo sprovoditi zakon o minimalnoj udaljenosti kladionica od školskih ustanova. Pogledajte u medijima šta su vam glavne reklame, samo kladionice, kockarnice na sve strane, ali o ovome ćemo se baviti drugom prilikom, ali drago mi je da oni najmlađi koji su najosetljiviji, u najosetljivijoj dobi, kada mogu biti pod uticajem ovih reklama ovo vrlo dobro prepoznaju – bravo i za ovo.

Predlažu učenici regulativu medija. Želimo da ukažemo na važnost medija kao sredstvo informisanja i njihove uloge u razvoju mladih. Šta kažu mladi? Mnogi mladi danas pronalaze svoje idole u ljudima koje viđaju na ekranima i zato je važno voditi računa o tome koga puštamo da vodi glavnu reč u medijima. A šta kažu istraživanja o kojima sam juče govorio? Dakle, ovo kažu gimnazijalci, oni vrlo dobro prepoznaju šta je problem. Problem je što mladi pronalaze idole u ljudima koje viđaju na ekranima i zato je važno voditi računa o tome koga puštamo da vodi glavnu reč u medijima.

Gospodo, podsetio bih vas na nešto. Znate li ko je bio idol, znate sa kime se hvalio čovek koji je ubijao u Mladenovcu i u Smederevu? Hvalio se sa društvom iz rijaliti programa, sa osuđenim kriminalcima. Smatrao je da je bolji od drugih zato što se druži sa zvezdama.

Jednu takvu zvezdu imamo i ovde u Narodnoj Skupštini, zvezdu koja je bila druga u superfinalu „Farme“. Druga u superfinalu „Farme“, zamislite?

Detaljno ćemo se pozabaviti kako se to završilo malo kasnije. Čovek je završio tako što tuži Željka Mitrovića. Prevaren je za pare, pa je nastalo sad tu nešto. Izgleda da ta „Farma“ i ti rijalitiji ne funkcionišu baš najbolje ni kada je to u pitanju, ali dobro.

Za trenutak ćemo ostaviti ovu temu i vratićemo se. Dakle, mladi prepoznaju da se pronalaze idoli u ljudima koje viđaju na ekranima i zato je važno voditi računa o tome koga puštamo da vodi glavnu reč u medijima.

Istraživanja kažu da nasilje u medijima podstiče ljude da budu agresivni, čak i počine zločin. To posebno važi za decu, jer su deca po prirodi osetljivija. Četrdeset godina istraživanja je dokazalo da je izloženost nasilju u televizijskom programu opasno za dečije zdravlje i blagostanje. Dakle, kraj citata.

Drugi citat. Izloženost i uticaj nasilja u medijima u direktnoj je vezi sa nasilnim ponašanjem. Dakle, o ovome sam pričao juče, o ovome sam pričao jutros i o ovome ću vam pričati sve vreme.

(Narodni poslanici Srpske napredne stranke dobacuju iz klupa.)

Vratimo se na to šta kažu gimnazijalci. Zahtevamo zabranu prikazivanja sadržaja koji promovišu nasilje, vulgarnosti i sve neprikladne sadržaje koji zahtevaju oznaku 18+ u udarnom terminu ili u toku dana kada bi takav sadržaj bio dostupan za gledanje deci, a to su i rijaliti programi.

Mladi zahtevaju strožu kontrolu sadržaja kako bi se na vreme otkrio i zabranio svaki program ili emisija koji promovišu i na nedoličan način prikazuju prostituciju, narkomaniju, silovanja, alkoholizam, nasilje, nekulturan rečnik na kanalima sa nacionalnom frekvencijom.

Dragi mladi, dragi gimnazijalci ovo je nešto što već postoji. Sa ovim bi trebalo da se bavi REM, ali se to ne dešava i upravo zbog toga mi tražimo smenu REM-a, kako bi na to čelo, na to mesto došao neko ko bi želeo da sprovodi upravo ovo što vi vidite kao važno.

Mladi traže, a podsetiću vas da je ovo i jedan od zahteva protesta „Srbija protiv nasilja“, kontrolu naslovnih strana tabloida i štampanih medija, zabranu nasilja i prikazivanja neprikladnog sadržaja ili potresnih scena na naslovnim stranama.

Dakle, ovo kažu mladi. Dakle, ljudi prepoznaju šta je problem, vi ne prepoznajete. A šta kaže ona koja bi trebalo da ima odgovornost upravo za ove stvari? Olivera Zekić kaže: „Meni uopšte nije jasna ta histerija ljudi. Pa, mi živimo u 21. veku. Odavno je neko rekao da novine prodaju suze, krv i slavne ličnosti“.

Sve suprotno od ovoga što mladi govore, što mladi traže i što bi trebalo da bude nešto čime se bavi anketni odbor. Sve suprotno govori osoba koja ima najveću odgovornost da nešto menja u domenu elektronskih medija. Doduše, ovo je ona izjavila komentarišući dnevne novine „Informer“, koji je na naslovnim stranama objavio i intervju sa silovateljem, zbog čega su na ulici bili opravdani protesti.

Kaže Zekićeva, i to javno govori, ne krije da nema nameru da se bavi regulacijom medija. Dajte onda, gospođo, podnesite ostavku. Zašto ste na tom mestu? Da li vam je neko rekao, kada je vodio razgovor da vas tu prime, da vas tu postave, čemu to služi ili su propustili?

Kaže ona za intervju silovatelja u dnevnom listu „Informer„ - to definitivno jeste ekskluziva da „Informer“ prvi dođe do tog čoveka.

Dakle, ona prepoznaje ne „Informer“, nego se oni takmiče ko će pre, ko će pre da iz lešinari na tome. Eto vam ljudi pravi termin lešinarenje šta znači. To znači termin lešinarenje i o tome sam govorio juče.

(Narodni poslanici Srpske napredne stranke dobacuju iz klupa.)

U pravu je, jer kada nasilje služi za zaradu, kada nasilje služi kao zabava, ne može biti da nema posledica i te posledice na kraju su vam došle. Skupo smo platili vaše neznanje. Skupo smo ga platili.

(Narodni poslanici Srpske napredne stranke dobacuju iz klupa.)

Dakle, vratimo se na ono što kažu gimnazijalci. Kažu da treba kontrolisati naslovne strane tabloida i štampanih medija, zabrana nasilja i svega ovoga o čemu sam pričao.

E, sada, evo, pokazao sam odgovor vlasti.

Kažu gimnazijalci – sankcionisanje za sve koji koriste govor mržnje, podstiču i odobravaju nasilje u školama.

Pogledajte, ljudi, to kažu ne samo gimnazijalci, to kaže i Društvo za srpski jezik i književnost. To kažu i brojni drugi ljudi. To kažu svi.

Zašto vi to ne kažete? Zašto vi ne kažete da nije normalno da se na naslovnim stranama pojavljuju najodvratnije gadosti koje vidimo u „Informeru“, „Alo“ i u „Srpskom telegrafu“? Zašto ne kažete to? Zašto vi ne kažete da je normalno da se tako nešto reguliše? Zašto ne kažete da treba zaustaviti nasilje koje dolazi sa „Pinka“ i „REM-a“? Zašto? Da li imamo neko nerazumevanje po tom pitanju? Da li ste vi možda za nasilje? Da li ste vi možda za glorifikaciju kriminala? Pa, recite da niste. Osudite „Pink“ i „Hepi“. Osudite Milomira Marića koji sa pištoljem vodi program, ali kako da osudite kada se vaše glavešine sa istim tim pištoljima pojavljuju i slikaju? Kako da osudite? Znam da ne možete.

(Narodni poslanici Srpske napredne stranke dobacuju iz klupa.)

Kažu gimnazijalci – pozivamo sve profesore i učenike, kao i sve vas koji ste uvideli važnost ovih problema da se priključite i podržite ovakvu inicijativu nas mladih, jer smo zajedno i samo zajedno možemo da napravimo promenu.

Nijedna bitna stvar se nije dogodila sama od sebe. Zato ustanite, podignite glas i pokažite da vam je stalo. Pokažite da nećete okrenuti glavu i pustiti da ovo prođe kao još jedan dan u moru incidenata i rezultata lošeg sistema, tog sistema koji nije zakazao.

(Narodni poslanici Srpske napredne stranke dobacuju iz klupa.)

Podržite mlade da promenimo svet. Učinimo starije generacije ponosnim. Budimo odvažni da menjamo. Budimo dovoljno hrabri da ostavimo trag.

Pocrtao bih ovde par reči, da napravimo promenu, da promenimo, da menjamo. To traže ljudi.

(Narodni poslanici Srpske napredne stranke dobacuju iz klupa.)

To razumeju ljudi. Ljudi žele promene. Ljudi ne žele da im vi govorite da sistem nije zakazao. Ljudi žele da taj sistem brine o njima. Ako ne brine o njima, onda je valjda zakazao. Ako su ljudi poginuli, onda je valjda zakazao.

Dakle, to traže ljudi. To vam traže mlade. To vam traže profesori. To vam traži 450 akademskih radnika. To vam traže građani na ulicama.

(Narodni poslanici Srpske napredne stranke dobacuju iz klupa.)

Dragi ljudi, evo, šta kaže potpredsednica parlamenta, najbolja među vama… Izvinite, da biste razumeli šta kaže, 450 profesora, nastavnika, istraživača i tri akademika…

(Narodni poslanici Srpske napredne stranke dobacuju iz klupa.)

Hej, ljudi, smirite se!

Dakle, ovaj proglas 450 ljudi je za sada potpisalo. Najbolje što ova zemlja ima, možda nisu svi još stigli da ga potpišu.

A šta kaže najbolja među vama, Sandra Božić? Kaže: „Koja akademska javnost? Vas troje plaćenika okupljenih oko istog bankovnog računa? Nisam znala da se tako ulazi u akademski krug građana. Ako i postoje zahtevi građana, nemoguće ih je čuti od buke vaše izdajničke politike i zahteva protiv Srbije koji pune džepove vaših nalogodavaca“.

(Narodni poslanici Srpske napredne stranke dobacuju iz klupa.)

Građani, ako je povećanje plata nastavnicima, ako je poboljšanje uslova u školama, ako je smanjenje administrativnih obaveza nastavnika, ako je ulaganje u decu, ako je ulaganje u pedagoge, u psihologe, u socijalne radnike, ako je poboljšanje generalnih uslova za učenje, ako je razmišljanje o budućnosti izdajnička politika, pa ja vas molim da mi objasnite kako je to moguće.

(Narodni poslanici Srpske napredne stranke dobacuju iz klupa.)

Stanite, zaustavite vaše urlike! Zaustavite ovo nadglašavanje! Stanite! Zaustavite propagandnu mašineriju kojom obasipate nasiljem Srbiju! Zaustavite se!

Pogledajte se u ogledalo koje ste stvorili. Srbija je na najnižim granama. Zaustavite mašinu koja je dovela do toga da nam je osamnaestoro preminulih i dvadesetoro ranjenih.

(Narodni poslanici SNS dobacuju iz klupa.)

Ljudi, niko ne kaže da ste vi učestovali u tome, ali ste odgovorni jer ste vi vlast, a kada imate sve poluge sistema otete, kada ste svaku poru društva zapušili vašim interesima, onda imate apsolutnu vlast, onda imate to da vam na zidovima Beograda piše da apsolutna vlast znači apsolutnu odgovornost.

(Narodni poslanici SNS dobacuju iz klupa.)

Zato imate stotine hiljada ljudi na ulicama, zato imate apele akademske zajednice, zato imate zahteve studenata, zato imate sindikate koji zahtevaju promene i zato će promene i doći, jer se vi više ne pitate! Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Dakle, ja bih još jednom hteo da apelujem da se u ovom Domu Narodne skupštine ne podsmevate osobama koje imaju problema iz domena mentalnog zdravlja.

Znači, nemojte druge ljude nazivati ludacima, nemojte govoriti o šizofreniji i nemojte izvrgavati ruglu probleme koje ljudi imaju.

Gospodo, ovo su ozbiljni problemi. Ja razumem da vi nemate najmanju ideju da postoji nešto što se zove mentalno zdravlje i u šta treba da ulažemo i šta treba da menjamo i da treba da pomognemo ljudima koji imaju ovih problema.

Za vas je to smešno. Vi jedni druge nazivate tako. Šta vam je, bre? Šta vam je? Zbog ljudi koji imaju…

(Milenko Jovanov: Eno, pomozi mu.)

Gospodine Jovanov, zbog ljudi koji imaju te probleme ja vas molim da ne stigmatizujete dalje ove ljude.

Stanite, zaustavite svoju mašineriju, to nije u redu.

Ljudi, jedna od mera o kojoj mi ovde govorimo, kojom treba da se bavi ovaj anketni odbor su upravo problemi sa nedostatkom psihijatara i kliničkih psihologa, a posebno dečijih psihijatara. Treći ili četvrti put vam to govorim.

Ljudi imaju ozbiljnih problema. Deca imaju te probleme. Pa, gledaju vas ovde u Domu Narodne skupštine kako jedni druge na najgore načine prozivate zbog mentalnog zdravlja.

Znači, čoveče, stigmatizujete ljude koji imaju zdravstvene probleme iznova i iznova. Nemojte to raditi. Nađite druge načine da jedni druge uvredite ako vam je do uvreda. Nemojte činiti da se jedan nezaštićeni deo stanovništva oseća još lošije zbog vaših izlaganja. Zaustavite se. Razmislite šta radite.

Ja znam da je teško i znam da vi ne umete, da ne razumete, da ne možete sa jednim drugima obraćati sa „gujo, štrokava“, kao što to radite.

Ne možete se obraćati na taj način… (Isključen mikrofon.)

Dakle, ako mogu samo da razjasnim. Da li je prethodni govornik iskoristio termin „šizofrenija“? Jeste.

Dakle, predsedavajući, sećate se juče kada smo imali situaciju u kojoj vam je Milenko Jovanov tražio hitni stenogram da proverim nešto? Evo, ja bih iskoristio tu mogućnost, pa da tražim hitni stenogram, da proverimo da li je prethodni govornik iskoristio termin šizofrenija, optužujući druge narodne poslanike.

Nema potrebe da se uzrujavate, gospodine Jovanov. Ja ukoliko pogrešim, ja nemam nikakav problem da se izvinim, ali zar niste vi ti koji ste pozivali i govorili i dobacivali ljudima da su ludaci, da popiju lek, da su pušteni iz bolnice i slično?

Dakle, ako to radite, na to sam mislio. Dakle, ja sam samo to zamolio, gospodo.

Nemojte koristiti te izraze. Znate zašto? Zato što onda ti ljudi koji imaju ove probleme se osećaju dodatno stigmatizirani. Razumete? Imate dodatno ljude… opterećujete život nekih ljudi koji ne sede ovde na taj način.

I to vam je slično kada deca koja imaju problema sa mentalnim zdravljem, ako oni vide da vi ovde u ovom domu ismevate ljude koji imaju te probleme, onda će oni reći – dobro, ja onda to neću da prijavim nikome, jer se plašim da ću ja biti ismevan i na taj način vi dodatno produbljujete naše probleme kojih nije malo ionako.

Ne morate vi da se složite sa mnom, ne mora da vam padne kruna s glave, pa da nešto poslušate od opozicije. Uopšte ne mora to. Ne morate ništa da se izjašnjavate da li sam ja u pravu ili nisam, da zaboravimo da se ovo desilo, a vi samo nemojte to da radite i ja bih bio srećan i zadovoljan i eto jedan lep primer kako možete da doprinesete da u javnosti ne bude više mržnje, da ne bude produbljivanje problema i svega ostalog.

Ako to uradite, evo, unapred vam se zahvaljujem.

Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Koleginice, hteo bih možda malo da prokomentarišem ovaj vaš govor, pošto mislim da on ide u skladu. Prvo hvala vam na način na koji ste izneli ove stvari. Mislim da je to apsolutno primereno onome što govorimo i mislim da je tema o kojoj govorite primerena. Hvala vam što ste kao neko ko dolazi iz te struke odlučili da govorite iz vaše poslaničke grupe. Nadam se da će neko kao što ste vi možda i učestvovati u anketnom odboru, jer mislim da upravo ljudi koji dolaze iz ove struke će najbolje i znati. Siguran sam da će vas vaša grupa i podržati.

Samo malo ako možemo da vidimo kako izgleda ovo što ste rekli. Ne slažem se sa nekim delovima onoga što ste rekli, s obzirom da bih, recimo, u ovome što pričate video upravo politiku koju sprovodi država, koja je ustvari da sistem nije zakazao. Vi kažete - važna je porodica. Da li ima neko ko se ne bi složio sa vama? Vi kažete - važna je lepa reč, da ne bude gruba. Da li ima neko ko se ne složio sa vama? Pogledajte kako izgleda ovo oko nas. Mislim da ćemo se tu lako složiti. Vi kažete - vrednosti kod dece treba gajiti, da ne bude ko koliko ima, nego koliko vredi. Da li ima neko ko se ne bi složio sa vama?

Šta je problem u onom prvom delu koji ste rekli? Kažete - ni jedno dete nije otišlo bez adekvatne pomoći. Stvarno. Na osnovu kojih istraživanja i analiza ste vi došli do toga? Poštujem vaše lično iskustvo. Možda u okruženju u kome vi radite je takva situacija. Voleo bih da je tako, uopšte ne ulazim u to. Ukoliko trudite da je to inače stanje sistema, meni deluje da vi zapravo podržavate državnu politiku, da sistem nije zakazao.

Rekao sam to i ranije, reći ću ponovo. Dakle, problem sa tom idejom, sa tim motivom, da sistem nije zakazao, je to što onda nema potrebe da se nešto menja. Evo, vidite u vašem blagom govoru i u vašem načinu da kažete, da ulijete možda ljudima neku vrstu, kako bih rekao, sigurnosti, mislim da je to pogrešno, jer ne treba da imaju sigurnost ako je moguće da kao posledica ovakvog delovanja države dođe do ovakvih rezultata. Dakle, potrebna nam je promena.

Podsetiću vas da upravo o tome govore ovi đaci čije zahteve sam pročitao. Njihov glavni stav, ključna stvar je promena. Oni traže nekako drugačije da bi došli do toga, što vi ispravno zaključite, da je možda pozitivno na kraju. Dakle, ljude vide da ovaj sistem ne radi, a vašim izlaganjem doprinosite lažnom shvatanju da bi možda mogli da se uljuljkamo u to i da kažemo da je sve u redu – evo, u mom okruženju je situacija takva da roditelji dobiju savet i slično.

Dakle, ono što mene boli u ovome što vi radite jeste upravo to. Na neki način nam vi govorite da te velike promene, za koje smo mi naravno, za koje vi, kao vladajuća većina, možda niste, ali problem je u tome što je to ono što ljudi traže. Ljudi traže drugačiji odnos prema deci. Kako da dođemo do toga, što ste lepo primetili, da nije važno ko koliko ima, nego ko koliko vredi? Zar nisam to pročitao u onim zahtevima koje su srednjoškolci rekli? Što ne ustanete i ne podržite, na primer, bar taj deo. Evo, to ne dolazi od opozicije. Što ne kažete da je to nešto što bi moglo da uđe u anketni odbor, to je nešto na čemu bi mogli da radimo? Zar nije normalno da se traži više psihologa i pedagoga?

Znate, vi verovatno imate neke krugove u kojima sa vašim kolegama razgovarate, razmenjujete mišljenja i slično, da li baš oni dele vaše mišljenje da ima dovoljan broj psihologa i pedagoga, da sva deca baš odu sa dovoljno saveta, da svi roditelji imaju dovoljno saveta? Da imaju dovoljno saveta, roditelji bi onda znali kako sa tom decom koja zaista dolaze sa svim ovim problemima koje ste vi rekli, a koja sam i ja pominjao ranije. Ljudi su u jednom okruženju koje nije sigurno i ona vaša reč ovde znači puno.

Jel me razumet šta hoću da kažem? Ne bih voleo da vi, kao neko ko je stručan i ko zna ovu temu, podržava ideju da sistem nije zakazao. Zato što rezultati toga vode da se ništa ne promeni, a rezultati celog ovog sistema su da imamo probleme, da imamo probleme i sa mentalnim zdravljem, da imamo probleme i sa manjkom vaspitanja dece, da imamo probleme sa manjkom socijalnih radnika, da imamo probleme sa manjkom pedagoga i psihologa.

Pozivam vas da iskoristite ovu repliku koju ćete sigurno dobiti da nam kažete na osnovu kojih to istraživanja… Sećate se da smo dosta napadali premijerku kako je mogla da izađe i da odmah tvrdi da je sve u redu, pa pozivam vas da mi kažete koja to istraživanja ste vi videli, pa da kažete da je sve u redu sa psihološkom i pedagoškom podrškom kod đaka i, ako je to sve u redu, kako smo došli do toga? Nemojte prebacivati samo na roditelje. Nemojte prebacivati samo na tu decu. To rade ovi drugi ljudi. Vi ste dužni, kao neko ko je stručan da razumete da nije samo odgovoran pojedinac, već i društvo i okruženje u kojem se kreće.

Jesam predsedavajuća. Hvala vam za reč.

Hteo sam samo da ukažem da prethodna govornica prosto nije govorila o tome, te da joj ja neću odgovoriti, ali mi je važno …

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Važno mi je da to naglasim i podcrtam kako bi građani čuli. Hvala vam puno.

Hvala vam puno predsedavajuća.

Trudio sam se da se neko vreme ne javljam kako bih sakupio teze koje su ovde iznesene, pa, mi sada dozvolite da na njih odgovorim.

Pre nego što bilo šta kažem, dakle, dragi gledaoci ovog prenosa, dragi građani, možete videti da mi ovde često govorimo o tome ko je prekršio Poslovnik, ko je prekršio repliku, kako bi to trebalo drugačije da izgleda. Često se govori o tome kako treba da se vodi ova sednica. To je jedna tema od kad je počeo ovaj saziv, a i ranije naravno.

Dakle, zašto vam ovo govorim. U prethodnom periodu sve organizacije opozicije su na različitim sastancima u različitim kontaktima i na različite načine došli do jednog slaganja u tome da pod ovakvim vodstvom predsedavajućeg prosto nešto ne funkcioniše. Brojne su stvari navedene, između ostalog, način kako se zakazuje sednica, kako ne može da se dođe do toga da na dnevnom redu budu neke od važnih tačaka, i posle ću vam i pročitati koje su to sve važne tačke koje nisu bile na dnevnom redu. Ali, neću sada dublje da ulazim u to, samo ću jednu od stvari, jedan od zahteva koji smo imali da vam objasnim. Imali smo problem sa time jer smo svi smatrali, ok. možda vladajuća većina ne misli tako, svi smo mislili da se ove sednice vode pristrasno kada je vladajuća većina u pitanju. I mi smo rekli u redu, hajde da vidimo šta možemo da uradimo da to bude prosto, nešto što bi mogli da unapredimo. Jedan od predloga bio je da se primeni praksa evropskog parlamenta, praksa Bundestaga, i nešto što bi ovde moglo da funkcioniše, a to je da se na određene vremenske intervale, recimo dva sata, kao što je kod njih, smenjuju u vođenju sednice, znači, ne u funkcijama koje ima predsedavajući, odnosno ne predsednik nego predsedavajući, i da onda svaki od njegovih zamenika ima priliku da vodi sednicu.

Zašto je to važno? Zato što bi trebalo da prosto ti ljudi nemaju svoje neko mišljenje i subjektivno viđenje, nego prosto primenjuju ovu knjigu koja se zove Zbirka propisa, a tu ima svašta, nije sad to važno.

Hteo bih da pokažem da bi jedan ovakav primer…

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Evo zato smo ovo tražili, zato što smatram da predsedavajuća posle dugog perioda vremena imamo nekoga ko na nepristrasan način vodi ovu sednicu. Siguran sam da članica vladajuće većine ne želi da čini usluge opozicije, ali da na neki normalan i miran način vodi ovu sednicu, te vas zbog toga pohvaljujem. Hvala vam na tome.

Sada, kako je to rečeno, građani takođe mogu da vide da u jednom nepristrasnom okruženju i atmosferi, u atmosferi mira i u atmosferi u kojoj bi trebalo da se govori argumentima, kako moćni monolit, fabrika zakona, jedan stub nakaradne demokratije, zapravo izgleda. Oni otimaju svaku sekundu, nezadovoljni su pa se nešto ljute, pa im sve nešto nije po volji, a imaju svo vreme ovog sveta.

Taj Milenko Jovanov, pun samopouzdanja, evo da vam dam priliku Milenko, pun samopouzdanja, funkcioniše samo kada ima Vladimira Orlića na mestu predsedavajućeg da može da mu drži leđa i da može da mu daje replike od po pet minuta i šta god mu treba, ali dosta o tome.

Ovde se postavilo pitanje – ko to ima platu od 400 evra u ovoj naprednoj Srbiji u kojoj ljudi postaju ekonomski tigrovi, a kamoli društvo. Mi živimo zlatno doba i sve te bajke koje čujemo sa druge strane. Dragi ljudi, minimalac ima svaki treći građanin koji je zaposlen. Na ivici siromaštva živi pola miliona ljudi, dva miliona ljudi je jako blizu te ivice.

Puno smo pričali ovde ili sam bar ja, a vi ste pričali šta već, puno sam pričao o tome da je prosveta, nastavnici jedan ogroman sistem, a imaju od 10 do 17 posto manju platu od prosečne …

Samo da vam kažem predsedavajuća. Jako je važno da kada budemo govorili o tome šta će sve biti mere koje će doneti taj anketni odbor, moramo da razumemo kontekst u kome on donosi svoje odluke prosto, moramo da razumemo da je važno da mnogi ljudi naravno, jer ne bi onda bila prosečna plata takva, ali mnogi ljudi žive i na ivici siromaštva. Kada žive na ivici siromaštva samim tim su im neke stvari manje dostupne. Manje im je dostupno recimo privatni nastavnici, manja im je dostupna pomoć kada imaju probleme mentalnog zdravlja i slično.

Zato je važno da ovaj odbor, odnosno onaj ko ga bude vodio, a to bi trebalo da bude neko iz opozicije, razume da će u jednom takvom okruženju morati da donosi odluke i da će morati da uzme u obzir to da u Srbiji najveća većina ljudi ima platu do 50.000. Zbog toga sam to rekao.

Takođe je važno da to razumemo i ovo je primer i zaključujem sa time, da u ovoj ovde Narodnoj skupštini svi ovi ljudi iz ove službe, svi ovi ljudi koji rade ovde niko nema ni prosečnu platu. Kada govorite o tome da brinemo o ljudima, ja vas pitam, evo mi smo predložili da se osnovica plate ljudi koji rade u Narodnoj skupštini izjednači sa drugim službama kao što su ministarstva. Ali da se vratimo na ovaj anketni odbor.

Što se tiče anketnog odbora, anketni odbor bi trebalo da ispita bezbednosne okolnosti pod kojima su se desila ova masovna ubistva, trebalo bi da ispita doprinos medija, trebalo bi da ispita ulogu obrazovnog sistema i trebalo bi da ispita delovanje nadležnih institucija u periodu pre i posle tragedije.

Ja bih sada hteo da vas podsetim još jednom na to koje mere traže građani, a koje mere takođe mi iz opozicije predlažemo. Mere koje se traže su ukidanje nacionalnih frekvencija za „Pink“ i „Hepi“, traži se smena REM-a, traži se smena RTS-a, traži se zaustavljanje fabrika mržnje kao što su „Informer“, „Alo“, „Srpski telegraf“. I moram još nešto da vam kažem – traže se smene ovih ljudi. To je važno, da bi se okrenuo drugi list.

Dolazimo do toga da je ove, baš ove zahteve, ne neke druge nego baš ove zahteve, podržala akademska zajednica Srbije, podržali su ih nastavnici, istraživači, saradnici univerziteta. Zašto to govorim?

Gospodo, ja prihvatam vaš argument da sam o ovome već pričao, to je istina, ali imamo jednu promenu situacije. Samo da vam objasnim zašto o ovome govorim, pa onda negodujte.

Hvala vam, gospođo Elvira, znam da radite najbolje što možete. Ja jesam, žao mi je što ću reći, skoro da sam navikao na ovo, žao mi je što u našem parlamentu…

Ne morate reagovati, sve je u redu, stvarno mogu da govorim. Sa ovakvima izlazim na kraj levom rukom. Nikakav problem.

Ne treba mi vaša intervencija, sve je u redu. Hvala vam.

Šta hoću da kažem?

Od kad sam pričao o ovom proglasu, a to sam radio jutros u ovoj Skupštini, dakle, ja sam vam rekao da je ovaj proglas nešto gde je 450 najeminentnijih nastavnika, istraživača i saradnika univerziteta i instituta u Srbiji dalo punu podršku zahtevima. Taj broj je porastao na 600. Jel me razumete? Znači, taj broj je u međuvremenu porastao na 600, od kad sam ja o ovome jutros pričao, do ovog trenutka danas. Znači, imamo još trećinu više ljudi koji je podržalo ovaj proglas i očigledno je da mi ovde imamo društveni konsenzus da bi ove zahteve trebalo ispuniti.

Da li me sad razumete zašto pominjem ovo?

(Nebojša Zelenović: Tek dolaze advokati.)

A tek dolaze advokati, hvala kolega Zelenoviću na ovom doprinosu i molim vas da o tome pričate više. Hvala na podsećanju da su i poljoprivrednici, hvala na podsećanju da će i oružari, hvala na podsećanju da su i gimnazijalci, hvala na podsećanju na sve one ljude koji trpe u Srbiji, koja je pod nasiljem.

Hvala, kolega Milivojeviću na podsećanju na studente.

Dakle, to je jedan društveni konsenzus koji mi imamo.

Jedini ko brani „Pink“ i „Hepi“ možete biti vi. Ali zašto? Zato što su vaši pojedini poslanici učestvovali u „Farmi“ i tamo završili drugi. I onda su bili drugi u superfinalu i onda su se naljutili, pa su tužili Željka Mitrovića. I sad mi to treba da gledamo? Pa, dajte, molim vas, ljudi!

Niko ne želi „Farme“, niko ne želi „Parove“, niko ne želi rijalitije.

Predsedavajuća, da vam ukažem na to da neki od poslanika su učestvovali u rijaliti programima i zbog toga smatram da imaju dodatni…

Ne želim, u pravu ste. Nema problema.

Dakle, šta se sada desilo?

Mi smatramo ove zahteve delom i doprinosom anketnom odboru. Anketni odbor bi trebalo da ima na umu i ove kratkoročne zahteve koje bi trebalo da ispuni vladajuća većina, a da onda uđemo u nešto što je bilo dugoročno, bavljenje kako da Srbiju izbavimo, Milenko, kako da okrenemo drugi list. Ne možemo to uraditi ako nam ovde u Vladi sedi čovek koji predstavlja službu koja je u proteklih šest i po godina oduzela samo 11 hiljada komada oružja, a hvali se da su prethodnih šest meseci oduzeli 57.000. Ali, želim nešto drugo da vam kažem.

Ti građani koji su podržani očigledno od akademske zajednice, ti građani obratili su se vama, kad govorimo o dijalogu, vi ste vlast, vi donosite odluke, dakle ti građani obratili su se i vama i uručili ove zahteve. Na vama je da ih ispunite. I šta se onda desilo? Dakle, sada odgovaram na taj deo.

Jedan od prethodnih govornika nam je rekao - zašto opozicija neće izbore, kada predsednik daje izbore. Hteo bih njemu da odgovorim. Dakle, mi tražimo ispunjenje zahteva, a vi nudite te izbore, te nudite neke dogovore, sve nudite samo da ne pomenete ove zahteve. Ja ću vam reći šta smo mi onda uradili.

Kada je predsednik to rekao, kada je predsednik ponudio taj dijalog, koji je lažni dijalog, niko mu ne veruje. Mi ne tražimo reč, mi tražimo dela. Mi tražimo da se donesu odluke. Mi tražimo da se sprovedu ovi zahtevi. Mi smo pozvali građane da odnesu poruke predsedniku i da mu poruče šta oni misle kad ih on pita šta je taj dijalog.

Ja ću vam reći šta misle građani i uvek je lepo da pitate građane šta misle, zato što će vam oni najbolje reći šta je suština nekog problema. Dakle, građani predsedniku kažu – ostavi nas na miru, zašto je stradala porodica Milivojević? Građani su predsedniku ovu poruku odneli, dakle, ne ja. Znači, ove poruke su završile kod predsednika. Ambrozija se čupa iz korena. Aleksandar Vučić zagađuje sredinu preko TV kanala. Dakle, očigledno je da se ovde vodi polemika oko javnih servisa, oko medija, oko frekvencija koje su javno dobro. Kolege iz SPS, trebalo bi da znate malo više o tome šta je javno dobro, s obzirom na to da se predstavljate kao socijalisti. Zar ne bi vi trebalo da branite to javno dobro? Objasnite kako vama ne smeta da se čovek sa pištoljem pojavljuje u…

Izvinjavam se.

Dakle, kažu građani: „Molim vas da mi vratite moju zemlju, zemlju pravde, istine, hrabrosti i slobode, vratite mi radost življenja“. Pa normalno je da kada imamo tako veliki izliv mržnje, agresije, sukoba i svega što dolazi sa „Pinka“ i „Hepija“, normalno je, gospođo predsedavajuća, da će ljudi ovo tražiti.

„Gospodine predsedniče“, kaže jedan od učesnika, „želim da živim u Srbiji bez nasilja, želim bolje društvo, drugačije društvo“. Pa o tome pričamo danima. Ovaj anketni odbor o kome govorimo bi trebalo upravo mere da donese kako bi se odgovorilo na zahteve ovih ljudi. Šetamo da nam deca budu živa i vesela. Dakle, to je poenta ovih protesta i društvenih procesa koji se dešavaju. „Kada mrak ode, svetlost dolazi“, kaže jedan od učesnika. „Vučiću, idi, da bi sistem došao.“

E sada, puno smo imali različitih ovde razmimoilaženja da li je sistem zakazao ili sistema nema. Dakle, kaže jedan od učesnika: „Nisam se vratila iz Nemačke da bih živela u zemlji sa ovoliko nasilja. Ja sam se vratila, a ti odlazi“. „Odlazite više, vreme tiranije je gotovo“, kaže jedan od učesnika. „Što pre odlazi, ostaćeš zapamćen kao najgori ikad u Srba, nismo mi neprijatelji jedni drugima, da nam deca rastu normalno želimo.“ Dakle, ovo su poruke koje su na poziv predsednika, koji je tražio da razgovaramo, građani uputili. Ja bih voleo da možemo da razgovaramo, ali to možemo uraditi kada ispunite ove uslove. Imate uslove koji bi trebalo da se ispune, jer su oni nešto što će Srbiju odmah okrenuti od nasilja ka budućnosti.

Dakle, dragi ljudi, pozvao bih se samo i na nešto što je potpredsednica parlamenta Sandra Božić izjavila ovim ljudima koje sam pomenuo. Dakle, ovaj proglas je potpisalo, prvo jutro sam vam pričao o tome, 450 akademskih građana, a sada 600 i taj broj raste. Šta kaže potpredsednica parlamenta Sandra Božić na to? Kaže – koja akademska javnost? Pa, evo tih 600. Vas troje plaćenika okupljenih oko istog bankovnog računa. Stvarno, kaže – ne mogu se čuti zahtevi građana od buke vaše izdajničke politike i zahteva protiv Srbije, koji pune džepove vaših nalogodavaca.

Evo kako potpredsednica parlamenta vidi građane, kako vidi akademsku zajednicu, kako vidi profesore, kako vidi nastavnike, naučne saradnike. Dakle, ljudi nije normalno da nam se obraća ovako žena koja je potpredsednica parlamenta. Znam da je vama ovo normalno, ali nije normalno u zemlji u kojoj želimo da živimo bez nasilja.

Vama je normalno, dakle, ne govorim o neimenovanim nekim ljudima, nego o ljudima koji čine vladajuću većinu, vama je normalno da se ljudima, okupljenima, na ulici obraćate sa - govno jedno bezobrazno, ološi smrdljivi, to su vaše reči – ološu, narkomani, sektaši, to su vaše reči gospodo. Idioti iz opozicije koji će večeras ići na protest to su vaše reči. Tajkunski Šolakov medij, najavljuje haos u petak – lešinari dolaze, hijene, strvinari, šakali, to su vaše reči ovo je u javnom, ovo ste pustili u javnost gospodo. Najodvratniji kriminalni šljam tako se obraćate izabranim predstavnicima građana, lopurde i lažovi, tako nazivate građane. Gluperde, tako nazivate građane. Pseto je ostalo verno gazdi, tako nazivate građane. Ološi bedni, tako nazivate građane. Bolidi, bolesnici, nikome zdrave pameti, opet, nikome zdrave pameti ne bi palo - šta? Da, traži Srbiju bez nasilja? Pa, zar to nije nešto najnormalnije čemu treba da se okrenemo posle velikih tragedija koje su se desile? Gujo štrokava, tako nazivate građane, tako nazivate predstavnike opozicije koje su građani birali. Nema vode koja može oprati fekalije sa obraza pedofilčine, tako nazivate izbrane predstavnike građana, ljudi. Mufljuz uvek mufljuz, tako nazivate građane. Nasilje, kabadahije, ulica, lopovi, tajkuni, gnjide, tako nazivate građane, glupani, ovo je evo, bednici, mrzitelji svega srpskog i lešinari sprovode teror po Srbiji i tako dalje.

Dragi građani, ovako izgledaju Tviter nalozi predstavnika većine, ovako izgledaju Tviter nalozi, ovako izgleda govor kako joj se narodni poslanici Srpske narodne stranke obraćaju, kako se obraćaju javnosti, kako se obraćaju građanima, na koji način šalju uvrede, na koji način reprodukuju, šire nasilje.

Ovo nasilje, kasnije, reći ću vam to na ličnom primeru, ovo nasilje koje vi reprodukujete ovde, ono dolazi sa vrha ove države. Dakle, predsednik lično je upotrebljavajući ove reči nazivao one sa kojima bi kao dijalog, nazivao nas je lešinarima, ološima i slično. I, sada građani, primetite kako te reči predsednika nepogrešivo završe u ovim tvitovima u javnom govoru narodnih poslanika, primetite to. Sada vi meni rečite, čime treba da se bavi taj anketni odbor ako ne da utvrdi odakle dolazi najveće nasilje u ovoj našoj državi?

Dakle, dolazi od predsednika, preliva na narodne poslanike, narodni poslanici onda to prenose ili u medije ili u društvene mreže. Mediji koji to prenose kao što je „Informer“ „Srpski telegraf“, „Alo“ i drugi. Oni prenose to dalje, da bi na kraju završili u tv programima kao što su „Pink“ i „Hepi“, a „Pink“ i „Hepi“ dalje šire ovu mržnju, šire agresiju i šire nemoral dalje. I, do čega onda dođemo? Onda dođemo do toga, da dok sam pričao o ovome, čitao vaše tvitove, govorio vašem jezikom, očigledno imate problem sa tim, pa, što govorite to ljudi? Što govorite?

Najsrećniji bih bio, kada bi vi tu stali, kada bi rekli, to je bilo iza nas, mi više nećemo da se tako ponašamo, mi smatramo da su tragedije koje su se desile nešto što nas je sve otreznilo. Jel ima veće tragedije? Nema. Jel trenutak za otrežnjenje? Jeste. Mi smatramo da bi trebalo da nas to sve otrezni i osvesti.

Šta se onda desilo? Onda jedan od vas, valjda poverovao predsedniku da je to stvarno tako, jedan od vas Janko Langura odluči da na Tviteru ceo dan poziva na moje ubistvo da bi me posle sačekao na stepeništu ovde.

Ljudi, ja sam naravno to prijavio policiji, time će se baviti naš pravni tim, kao što se bavi mnogim drugim slučajevima, ali nema veze. Ono što je tu problem jeste, što vam je to živi dokaz kako nasilje koje stvarate u govoru, kako nasilje koje izgovorite dođe do toga da se ono desi. Smatram da je to pogrešno, ljudi. Smatram, da imate odgovornost prema tome da se to nikada ne desi.

Vi govorite o tome da bi trebalo drugačije pričati. Vi govorite da treba stajati iza izgovorene reči. Prethodni govornik, ovlašćen od vaše strane da govori po ovoj tački, znači, neko ko je odgovoran, el tako? To je neko ko ima povećanu odgovornost od vas ostalih, barem po ovoj tački? Kaže, neodgovornost pokazuje opozicija za izgovorenu reč. Pa, koju odgovornost, drage kolege, koju odgovornost vi pokazujete za ove reči? Koju odgovornost pokazujete za ološi, hijene? Koji odgovornost pokazujete za sve što se izgovorili?

Ne mogu ni da ponovim. Pazite ovo, opozicije, politika hladnog i vatrenog oružja. Kako bre? Gde ste to videli? Spodobe, što gore za Srbiju to bolje po vas, u ta dva tri reda sede lopovi, manipulatori, drugarice dilera, narkomana i alkoholičari. Pogledajte, koliko imam ovoga. Nisam ni pola pročitao, ljudi.

Znači, kao što rekoh, dajte da zaustavimo ovo. Dajte da odavde nakon ove sednice izađemo napolje tako što se nećemo vraćati u ove grozne izjave koje imate. Hajde da stanemo. Hajde da kažemo, ne ide ovako. Došlo je do nekog trenutka kada je ono što smo radili cela ova Skupština, svi, celo društvo, ali i oni koji su najodgovorniji. Vi imate vlast gospodo, vi snosite odgovornost. Znači, najodgovorniji ste. Hajde da izađemo odavde i da donesemo odluke koje će naše društvo da otrgnu od nasilja i da nas stave u poziciju da radimo drugačije, da okrenemo list, da raskinemo sa prošlošću. Da nam ne padne na pamet više tako nešto da radimo.

Hajde da ova naša Srbija prodiše. Hajde da bude normalno, da ne bude normalno taj „Hepi“ i „Pink“, isijavaju nasilje, glorifikuju kriminalce, pojavljuju se ljudi s pištoljima, jedni druge dave, napadaju, napadaju maloletnice, napadaju žene. Kako vas je zabolela svaka reč ovde koja je povišenim tonom rečena, pa ste ustali da branite, hajde tako branite ovu našu javnost koja je pod vašom vlasti toliko posrnula da ne može do sebe da dođe. „Pink“ i „Hepi“ vam uređuju ono što deca gledaju. Hajmo, školski program, obrazovni program. Hajmo, kultura. Hajmo, sve drugačije od onoga što se sada dešava u našem društvu.

Da li možete sebi to da kažete? Da li možete da se zaustavite? Da li možete da zaustavite tu propagandnu mašineriju? Da li možete da kažete nećemo to više raditi? Ne možete. Ja imam slike vaših poslanika koji uređuju u Skupštini „Informer“, kače vesti. Meni je jasna vaša povezanost. Meni je jasno da ste vi izvor ovog nasilja, ali preveliku cenu smo platili kao društvo za to što radite. Još jednom vam govorim, vreme je da se sa time stane. Hvala.

Hvala predsedavajući, poštovani građani, uvažene kolege, hteo bih da vam skrenem pažnju. Danas pričamo o formiranju anketnog odbora koji bi trebalo da utvrdi činjenice oko traumatičnih dešava koja su se desila u našoj državi, oko masovnih ubistava u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i u okolini Mladenovca i Smedereva, u selima.

Za one koji su juče pratili prenos Narodne skupštine, ja sam tvrdio, jedan veći deo, objašnjavajući motiv za uopšte predlaganje formiranja ovog anketnog odbora, govorio sam o tome da smo mi u rečenici Ane Brnabić „da sistem nije zakazao“ prepoznali jednu državnu politiku izbegavanja odgovornosti, bežanja od toga da se donesu neke važne sistemske promene u našoj državi i jednu želju svih poluga vlasti da sve ostane isto, iako su ovi traumatični događaji pogodili našu državu.

Zaista bi bilo neophodno da se stane, okrene drugi list i da Srbija krene od nasilja ka budućnosti u kojoj bi glavnu ulogu igrala briga za decu, vaspitanje, poboljšanje uslova u školama, povećanje plata nastavnika, povećanje broja pedagoga i psihologa, bolji uslovi rada u školama, bolji uslovi za decu, više razumevanja, jedan potpuno drugačiji sistem u kome bi u glavnoj ulozi bilo školstvo, prosveta, briga, a zašto ne i zdravstvo.

Došli smo juče do jednog trenutka, a ja sam vam rekao da ću se uvek truditi da pohvalim nešto pozitivno. Podsetio bih građane da smo imali situaciju u kojoj sam ja tvrdio da, čak i sa druge strane mislim da postoje ljudi koji bi se možda složili sa time, samo dan nakon tragedije u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ ne postoji mogućnost da premijerka može da kaže da sistem nije zakazao.

Koje to analize, koja to istraživanja, koje to pokazatelje tog sistema o kome je govorila je ona mogla da ima samo dan nakon što se desilo ovo masovno ubistvo? Kako je ona mogla da zna? U tome sistem nije zakazao. Mi smo videli upravo da to postaje državna politika.

Dragi građani, dobio sam potvrdu za ono što tvrdim sa najvišeg mesta parlamentarne grupe većine, od gospodina Jovanova. Ovde u ruci držim stenogram koji kaže da se gospodin Jovanov usprotivio želji opozicije za formiranje anketnog odbora i kaže – anketni odbor iz izlaganja predstavnika opozicionih stranaka svih je apsolutno nepotreban zato što oni apsolutno znaju sve odgovore unapred, sve odgovore na pitanja koje anketni odbor treba da da. Bez bilo kakvih analiza, bez bilo kakvih slušanja, bez bilo kakvih priča, bez bilo čega oni to već znaju.

Čekajte, gospodine Jovanov. Da li se ovo desilo možda da ste vi osudili premijerku koja je samo dan posle tragedije u školi „Vladislav Ribnikar“ upravo rekla da sistem nije zakazao? Ovako izgleda, gospodo, kada se neko sprema, kada čita, kada obraća pažnju na ono što druga strana govori. Meni je važno da čujem šta vi govorite, ne zato što mislim da vi govorite ispravno, nego zato što se u onome što pričate kriju nipodaštavanje javnosti, kriju se strašne stvari. Ovo je strašno po meni, da vi dozvolite sebi da napadate opoziciju istim argumentima kojima je bilo jasno da Ana Brnabić ne može da zna ništa jedan dan nakon ove tragedije i zato je važno da vidimo kako izgleda izvrtanje koje konstantno dolazi od vladajuće većine.

Dakle, ljudi, evo vam izlaz iz ove situacije. Priznajte da Ana Brnabić nije mogla da ima nikakve informacije u trenutku kada je rekla da sistem nije zakazao. Priznajte da nisu tačne tvrdnje gospodina Gašića, ministra policije, da sistem radi stabilno. Priznajte da nisu tačne tvrdnje ljudi koji su predstavljali Savet REM-a i Izveštaj REM-a da sistem nije zakazao i da je sve u redu sa „Pinkom“ i „Hepijem“. Hajde da to priznamo. Hajde da u našem društvu dođemo do konsenzusa da nešto ne valja. Hajde da dođemo do toga da nešto mora da se promeni.

Ako dođemo do toga da nešto mora da se promeni, evo, ja vam predlažem šta da uradimo svi zajedno ovde. Hajde da se oduzme frekvencija „Pinku“ i „Hepiju“ zbog nasilja koje dolazi sa tih televizija. To je jedan od zahteva protesta „Srbija protiv nasilja“. Hajde da smenimo Savet REM-a zbog toga što ništa nije učinio da se zaštiti naša javnost od nasilja koje dolazi sa „Pinka“ i „Hepija“. Hajde da zaustavimo dnevne novine koje šire mržnju, agresiju i nasilje, kao što su „Informer“, „Alo“, „Srpski telegraf“ i svi ostali. Hajde da smenimo rukovodstvo RTS-a zbog toga što neadekvatno izveštava. Da li ste svesni da u ovim programima 95%, prema analizama nezavisnih organizacija, programa informativnog zauzima jedna stranka, pa vaši koalicioni partneri vam se žale na to.

Hajde da smenimo ministra policije, kao što je ostavku podneo Branko Ružić, i hajde da okrenemo drugi list.

Izvinjavam se, zaboravio sam jednog čoveka koji je stvarno odgovoran i zaslužio je smenu po mnogo, mnogo razloga, a to je gospodin Vulin. Ne dozvolimo da takvi ljudi budu ikada više na nekim visokim pozicijama.

Nego, da se vratim. Zašto ovo tražim? Ovo tražimo kako bismo došli do okretanja novog lista, kako bismo došli do toga da programi u kojima osuđeni kriminalci objašnjavaju kako ubiti čoveka na ovim nacionalnim frekvencijama prosto ne budu mogući. Neko je za to odgovoran. Kako smo do toga došli? Ja mislim da je odgovoran REM, ali ste odgovorni i vi, gospodo iz vladajuće koalicije, zato što to vama odgovara.

Nemam ja neke, kako bih rekao, ja nemam uverenje da vi to možete da uradite. Znam da je vama to teško zbog toga što vi, zbog toga što kontrolišite i zloupotrebljavate medije dolazite do toga da pobedite na izborima. Zbog toga što se preko ovih medija obračunavate sa vašim političkim neistomišljenicima dolazite do toga da stalno napadate ljude i da uništavate živote. Meni je vaš mehanizam jasan. Juče sam ga ja objasnio ovde. Pokazao sam vam da direktno uređujete, vaši poslanici direktno uređuju portale ovih novina, recimo „Informera“.

Ali, situacija je tako ozbiljna, tako velika da kao društvo mi moramo, pa da li ćete vi dobrovoljno učiniti ove poteze i shvatiti da je došao taj trenutak, da smo pali nisko kao društvo, da moramo da promenimo neke stvari ili ćete to uraditi pod pritiskom građana na ulici za samo društvo nije toliko važno, zbog toga što ove promene moraju da se dese.

U stvari, pogrešio sam kad sam rekao da nije toliko važno. Važno je, zato što kada biste vi doneli ove odluke one bi bile pokazatelj da možda nismo toliko nisko pali kao društvo, ali jesmo, jer da nije građana na ulicama ništa od ovoga ne bilo moguće.

Kako neko reče juče, kao što je do juče bilo nemoguće da će ministar prosvete podneti ostavku, danas se to desilo, kao što je bilo nemoguće da će RTS izveštavati o protestima, danas se to desilo. Još jedna dobra vest za sve koji prate, kao što je bilo nemoguće da se povuče zakon prema kome će nacionalni parkovi biti privatizovani, evo danas se to desilo. Da se nije možda premijerka probudila sa nekom izraženom grižom savesti zbog toga što je Taru, Frušku Goru, Đerdap htela da privatizuje? Rekao bih da nije. Nadam se da možda jeste, jer i dalje verujem u ljude, uprkos stvarima koje su preda mnom. Siguran sam da nije. Nema tu nikakve griže savesti, nego ima građana koji su besni, koji su ljuti i koji traže promene.

Zbog tih građana i zbog onih koje ste dovlačili na kontramiting, gde je čovek poginuo, ja vas molim, zahtevam, apelujem, tražim da se ispune ovih zahtevi odmah. Nema pregovaranja oko toga. Mi možemo da pričamo o čemu god hoćete, ali nakon što ispunite ove zahteve. To ne činite uslugu opoziciji, to ne činite nikome uslugu, to činite dobro za ovaj narod koji se okupio ovde i koji će se ponovo okupiti i koji će tražiti da se zaustavi nasilje u našem društvu.

Hvala.

Dragi građani, ovde se dešava jedan igrokaz. Ko je drugi režiser nego onaj koji nosi najveću odgovornost, a to je svakako predsedavajući ove Skupštine, koji svojim malim, sitnim, sitničavim komentarima, dobacivanjima, upadicama, pokušajem da bude komičan, šaljiv, raznim nekim malim stvarčicama kojima vama u televizijskom prenosu treba da prenese neku vrstu nepoštovanja prema opozicionim poslanicima i tako koristi svoju poziciju da svaki put po malo bocne, doda, malo zaspe nekim nepoštovanjem sve ono što radi opozicija.

Kako bi vi razumeli šta je sad suština ovde, naravno da predsedavajući ima pravo, kao i svi ostali narodni poslanici, da govori u Narodnoj skupštini, samo što to pravo uređuje član 100, koji kaže da predsednik Narodne skupštine kada predsedava sednici Narodne skupštine, ako želi da učestvuje u pretresu, prepušta predsedavanje jednom od potpredsednika Narodne skupštine. To bi značilo da kada dovitljivi komentator želi nešto da kažem, a to nije uopšte nešto što mi ne bismo voleli da čujemo, važno je mišljenje najodgovornijeg među nama, ono je važno i ono treba da bude rečeno, ali treba da bude rečeno poštujući se ova knjiga ovde, treba da bude rečeno poštujući se pravila.

Dakle, ja predlažem da on siđe dole pa da nas obavesti o tim sjajnim mislima koje ima, da razumemo kako se on odnosi prema ovome što je na dnevnom redu danas.

Kada se desi jedna ovakva zloupotreba koju smo prethodno mogli da vidimo, gospodina Mirković, tu je član 103. koji kaže, na koji se pozivao puno puta kada je opravdane zamerke opozicije pokušavao da otme iz vremena koje imamo, tu je član 103. koji kaže da se ova zloupotreba kažnjava tako što se oduzme vreme.

Dragi građani, ja koristim ovu priliku iako govorim o jako važnim i traumatičnim temama, da vam skrenem pažnju na to da je ova Skupština umnogome zloupotrebljena ovakvim ponašanjem predsedavajućeg i da bi predsedavajući trebalo da pokaže dužnu pažnju prema temama kojima se bavimo, kao i da nam ovde omogući da možemo o tome da razgovaramo tako što ćemo sukobiti argumente, tako što ćemo jedni drugima objasniti šta mislimo i slično, a ne da koristi svaki momenat da po jednu, dve sekunde štrpne negde, pa da Milenko Jovanov ima replike koje traju tri minuta, da imamo pitanja koja dolaze od vladajuće većine koje traju duplo više od vremena predviđenog.

Dakle, to je taj moćni SNS, gospodo, to je ta fabrika zakona, čvrsti monolit koji trči da ukrade koju sekundicu opoziciji. Šta će da se desi ako normalno razgovaramo? Evo, da vam pokažem da mogu da cenim i kada se desi neki normalan, argumentovan razgovor, pohvaliću gospodina Jovanova na tome što je priznao da iste argumente koristimo kada govorimo o Ani Brnabić, pa je onda u redu da se ta žena jedan dan nakon tragedije obrati i kaže da sistem nije zakazao, iako nema nikakve informacije o istom tom sistemu na kojima može da tvrdi tako nešto, ali nije u redu kada opozicija ima mišljenje i predlog kako treba da radi anketni odbor koji predlaže.

Meni je ovo jako korisno, mislim da je i građanima korisno da vide kako izgledaju ti dvostruki standardi, te bravure u logičkom razmišljanju, kako izgleda kada jedan dan govorimo jedno, drugi drugo, kada standard jedan primenjujemo na opciju A a standard isti drugačije, samo izokrenut, na opciju B.

Šta ja hoću da kažem i šta je ovde zapravo važno? Važno je da premijerka nije mogla da zna da sistem nije zakazao, da ta tvrdnja izrečena tada može da znači samo da je ovo doneto isključivo za potrebe opravdavanja sebe i ljudi na vlasti koji su u prethodnih 12 godina propustili da deluju da se ovakve tragedije spreče, to je jedan zaključak, ili mnogo gore, i ono što zapravo mislim da se dešava, ako sistem nije zakazao, onda nema potrebe za neke velike promene i ozbiljne popravke tog sistema. Jer, kako tvrdi, sistem nije zakazao.

Naravno da je ovo mnogo opasnije od pukog bežanja od odgovornosti, jer mi smo navikli da ljudi koji dolaze iz SNS se kriju, ne žele da odgovore na argumente, beže od odgovornosti. To nije ništa novo, to se dešava stalno. Mi vas nešto kad pitamo, jedino što od vas možemo da dobijemo su napadi na ljude koji postavljaju pitanja. Nema nikakve argumentovane rasprave, nema nikakvih odgovora, pa tako sigurno neće biti od one koja je glavna u tome da beži od odgovora.

Zato je važno da ovo ističemo iznova i iznova, jer to – sistem nije zakazao, kasnije vam se našlo u izveštaju o bezbednosnoj situaciji zemlje. Kada mi govorimo o tome da u tom izveštaju piše da je za 123% povećan broj bezbednosno interesantnih dela u okolini naših škola, znači, vi to napišete u izveštaju, i onda nam kažete – ali, sve je stabilno, to nije toliko važno. U okolini naših škola se 438 bezbednosno-informativno zanimljivih dela desilo u prvoj nedelji kada su se desila ova tragična dešava, i šta vi kažete? Stanje je stabilno. Skoro 200 pretnji našoj deci, 22 nožem, 13 pištoljem se desilo u okolini škola i šta vi kažete? Stanje je stabilno. Kažete da su ovi događaji s pravom malo uzbudili javnost, ali stanje je stabilno.

Imamo 17 mrtvih žena u femicidima od početka godine. Imamo najmanje tri napada noževima, zoljom je čovek srušio zgradu. Juče se desilo ubistvo žene, deteta i samoubistvo i vi kažete sve je u redu. Mene boli vaše sve je u redu. Mene boli vaše sistem nije zakazao, ali manje više ja, boli sve ove ljudi, boli građane. Zato se okupljaju na ulicama, zato su besni. Jel vi to možete da razumete? Jel razumete da mi u tome što vi kažete sistem nije zakazao, vidimo vašu nameru da ne menjate taj sistem koji je do ovoga doveo.

Ljudi, ne trebaju nam pokazatelji da vidimo da imamo 18 mrtvih i 20 povređenih. Trebaju nam pokazatelji da bi videli na koje sve tačno načine treba promeniti stvari, ali kada se ovako velike tragedije dese, a podsećam vas na primer Slovačke, gde je ubijen novinar sa svojom verenicom, gde su se ljudi okupili slično kao sada, da je pala cela Vlada zbog toga.

Niko ne misli da ga je ta Vlada lično ubila, niko ne misli da ste vi povukli oroz kada se ovo dešavalo, ali kada su neke stvari koje dugogodišnjom vašom nebrigom su dovele do toga da ovako nešto bude moguće i niko ne kaže da ste vi lično za to krivi, ali ljudi pokazao sam vam juče. Relevantna istraživanja govore da kada su deca izložena nasilju, kada su ljudi odrasli izloženi nasilju, na televiziji, konstantno, svaki dan, da dolazi do toga da postoji mogućnost da će ti isti ljudi izvršiti krivična dela nasilja.

Sada vi meni objasnite, ako je to tako, a mogu da vam dostavim izvore, nije mi problem, ako je to tako, kako je onda moguće da u izveštaju REM-a imamo da je sve u redu? Kako sistem nije zakazao ako čovek sa pištoljem vodi jutarnji program? Kako sistem nije zakazao ako imate osuđenog kriminalca koji objašnjava do detalja kako je najbolje ubiti čoveka u programu? Kako sistem nije zakazao kada se vaš voditelj i urednik političke rubrike dnevnog lista „Politika“, najstarijeg na Balkanu ili kako se već hvali, njih dvojica sede u programu i dogovaraju se kako je najbolje ubiti opozicione aktiviste, da li bolje sekirom i puškom.

Zato što mi vidimo da sistem jeste zakazao, zato je u udruženom akcijom opozicije došlo do toga da smo primorali ovog vašeg razrednog, vašeg šefa parade ovde smo primorali da mora da zakaže ovu sednicu.

Meni je drago kada čujem sa vaše strane da se pojedinci hvale time da u Narodnoj skupštini pričamo o ovim problemima, ali građani, znajte da je jedini razlog zašto danas pričamo, ne danas, nego svo ovo vreme, a mislim da je dobro da pričamo ovde, to što nisu imali izbora, što su morali da zakažu sednicu. Ali, evo, došli smo do toga da se i vi pohvalite time, bravo, dobro je to.

Ovaj anketni odbor koji ovde sazivamo, razlog za njega je to što smo videli da se ništa neće desiti, da je neophodno da se urade analize, da je naša premijerka najodgovornija osoba u ovoj zemlji i nemojte lagati da je to predsednik, njegova ovlašćenja su jako mala, a to što ste ih vi okupirali i to što je on okupirao ovu državu i sve institucije, to je druga priča, bavićemo se i time, nemojte da brinete, bavićemo se i time.

Dakle, ona koja je najodgovornija u zemlji, ona koja bi prva trebalo da kaže – hajde, ljudi, da vidimo gde smo pogrešili, šta smo uradili, šta smo mogli da uradimo, hajde da uradimo sve analize, hajde da ne ostane kamen neprevrnut, da bi utvrdili šta možemo drugačije, ona izađe i kaže, gospodine Jovanov, ono što se vama nije svidelo kod opozicije, pripisujući nama da mi već znamo šta treba da radi anketni odbor, ona izađe i prvi dan posle „Ribnikara“ kaže: „Sistem nije zakazao“.

E, tu vam leži motiv i za naše delovanje ovde u parlamentu, tu vam leži motiv i za bes ljudi na ulici, jer ako sistem nije zakazao, neće biti nikakvih promena, a to smo videli iz Izveštaja REM-a, nema potrebe bilo šta da se menja. Ako sistem nije zakazao, nema potrebe da se nešto specijalno uradi ni po pitanju 2,7 miliona komada oružja u rukama građana. Nemojte nas zavaravati sa vašim pi-ar kampanjama u kojima tvrdite da je predato desetine hiljada, to predaju odgovorni građani. Zakasnili ste sa tom merom. Mi je podržavamo, mi kažemo da je dobro da ljudi predaju oružje, ali to je zbog odgovornih građana, zbog osećanja ljudi da bi nešto moglo drugačije.

Mogli ste da oduzmete oružje, bilo je dovoljno vremena. Za zadnjih šest i po godina oduzeli ste ukupno 10.745 komada oružja, nijedne godine više od 2.000 i dođe čovek ovde, ministar policije, i kaže – u prvih šest meseci, iako u Izveštaju piše 100, ne piše ni 100, piše manje, mi smo uzeli 57.000. Jel nema neko od vas da kaže da je to neodgovorno ponašanje, da je neodgovorno ponašanje tvrditi da je u šest meseci oduzeto 57.000 komada oružja? Dakle, ne govorim, samo jedna mala ograda, ne govorim o predatom oružju, nego o onome što ste oduzeli. Znači, oduzeto je manje od 100 komada oružja, a vi tvrdite 57.000. U kojoj to statistici piše? U kojoj to statistici? Gde to piše? Vaš izveštaj piše da je manje od 100, u zadnjih šest godina, a ima među vama onih koji se bave i bezbednošću. Neka ustane jedan i kaže koliko je oduzeto oružja u zadnjih šest godina. Svake godine manje od 2.000 komada. Kako smo došli da za prvih šest meseci ste oduzeli 57.000, ja ne znam.

U stvari, da se samo vratim na poentu, poenta je, ljudi, mi vidimo da ne planirate ništa da radite nakon ovih velikih tragedija. Nas to boli, ljude to boli i želimo da se to promeni. Zato ova sednica Narodne skupštine, zato anketni odbor i zato protesti „Srbija protiv nasilja“. Hvala.