Poštovani predsedniče, poštovana ministarko, poštovani predstavnici ministarstva, koleginice i kolege, mi raspravljamo danas o reformskim zakonima iz oblasti energetike, koji će promeniti energetsku i ekološku sliku Srbije. To su zakoni koji u budućnosti treba da obezbede stabilno snabdevanje pre svega električnom energijom, da omoguće da se spreči rasipanje energije i da značajno doprinesu smanjenju prisustva štetnih gasova u atmosferi, odnosno da pomognu ozdravljenju životne sredine, a da sa druge strane ne ugroze privredne aktivnosti u našoj zemlji.

Tu moramo naći balans. Moramo se okrenuti održivom razvoju, jer ekonomski razvoj gubi smisao ako ugrožavamo prirodu, ako ugrožavamo životnu sredinu, odnosno ako na taj način ugrožavamo zdravlje građana.

Mislim da ne postoji niko u ovoj zemlji ko ne bi želeo da već sutra pređemo na isključivo zelenu ekonomiju. Ali, to je proces koji traje. To ne možemo da odradimo preko noći i upravo zahvaljujući odredbama predloga zakona koji se nalaze na dnevnom redu, mi postavljamo jedan cilj, a to je da se postepeno smanji proizvodnja električne energije iz uglja. Drugi cilj je sprovođenje jednog investicionog plana za hidroelektrane, gasne elektrane, solarne i elektrane na vetar. Na taj način će se Srbija transformisati iz jednog niskougljeničnog ekološkog društva u jedno zdravo društvo kada govorimo o ekološkim pitanjima.

Moramo imati u vidu i da je naš ugalj osnovni energent iz koga dobijamo električnu energiju, 70% električne energije se dobija upravo iz uglja, ali, sa druge strane, moramo da vodimo računa i kao država koja je u pregovorima za pristupanje EU da je jedan od ciljeva EU da se do 2050. godine postigne klimatska neutralnost.

Upravo novi zakon o obnovljivim izvorima energije treba da tu sliku promeni i cilj je da se do 2040. godine 40% energije dobije iz obnovljivih izvora, a zapravo taj proces nije ni malo brz i nije ni malo jeftin. Dok ne postignemo ovaj cilj, uporedo moramo raditi i na gašenju onih postrojenja koja su dotrajala, onih dotrajalih blokova u postrojenjima i na modernizaciji postojećih postrojenja u termoelektranama.

Proces energetske tranzicije Srbije je pod budnim okom EU, ali i sve ovo što radimo, opet ponavljam, radimo zbog nas, želimo jednu zdravu životnu sredinu, a samim tim da ostavimo jednu zdravu prirodu budućim generacijama. Upravo zbog toga i donosimo ove zakone, među kojima je i Zakon o obnovljivim izvorima energije, koji treba da obezbedi prelazak na čiste tehnologije, odnosno koji treba da nam omogući dobijanje tzv. zelenih kilovata.

Zahvaljujući svom geografskom položaju, Srbija može da računa da koristi energiju pre svega vetra i energiju sunca. Mislim da bismo, kada bismo koristili sve ono što imamo na raspolaganju, stali u red onih razvijenih država koje i te kako crpe ove izvore energije, a tu pre svega mislim na Nemačku i Veliku Britaniju. Navešću primer da ove dve zemlje oko 30% energije za proizvodnju električne struje koriste na osnovu obnovljivih izvora energije.

Ovaj zakon zabranjuje izgradnju svih hidroelektrana, mini hidroelektrana u zaštićenim područjima, i to je jedan pozitivan iskorak. Opet ću se vratiti na sunčevu energiju i energiju vetra i smatram kada bismo iskoristili sve te potencijale, da možda ne bi bilo potrebe da gradimo mini hidroelektrane i da bi upravo ta energija mogla da nadomesti taj višak energije koji dobijamo na ovaj način.

Dobra novina zakona o obnovljivim izvorima energije je i to što će građani koji struju proizvode na ovaj način moći da tu struju, odnosno tu energiju, kilovate, osim što koriste za sopstvene potrebe, da taj višak isporuče u mrežu ili da kasnije to koriste, odnosno da ostvare pravo na umanjenje računa u nekom narednom periodu.

Još jedan odličan predlog zakona je pred nama, a to je Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije, gde će građani dobijati podsticaje za štednju energije u vidu subvencija. To se pre svega odnosi na zamenu stolarije za izolaciju stambenih objekata, zamenu kotlova na mazut i ugalj. Moram da naglasim da do 40% energije u domaćinstvima mi izgubimo upravo zbog toga što su stambene zgrade i kuće loše izolovane, imamo stare i dotrajale prozore i koristimo često neefikasne uređaje u domaćinstvima.

Na kraju želim samo još da istaknem da bez ulaganja u energetiku nema ni zdrave životne sredine i da samo čiste ekologije i održiv razvoj mogu sačuvati i našu zemlju i našu planetu. Zbog svega toga, Socijaldemokratska partija Srbije podržaće ove zakone. Hvala.

Hvala, predsedniče.

Poštovane koleginice, poštovane kolege, sastav delegacije Skupštine, kao i sastav skupštinskih odbora je u stvari rezultat jednog međustranačkog dogovora, dogovora stranaka koje su zastupljene u parlamentu i siguran sam da svaka stranka pažljivo bira kandidate koje će predložiti za članove sastava određenih delegacija i određenih odbora.

Ali, iako je ovo možda danas za nas rutinska stvar, ovo je ipak dobra prilika da razgovaramo o samom radu i značaju delegacija, o postignutim rezultatima i o ulozi parlamenta u spoljnoj politici.

Na dnevnom redu je izbor članova stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama, pre svega u Parlamentarnoj skupštini NATO i biramo člana parlamentarnog Odbora za stabilizaciju i pridruživanje. I kada govorimo o ovom odboru, parlamentarnom Odboru za stabilizaciju i pridruživanje, on ima veoma važnu ulogu, posebno sada kada smo u vremenu gde vodimo pristupne pregovore sa EU i siguran sam da naše kolege koje su u ovom odboru na dobar način rade svoj posao, da u razgovoru sa kolegama iz evropskog parlamenta razmenjuju iskustva, usvajaju dobru praksu, da predstavljaju rezultate našeg rada, oblasti gde smo napravili pomake, naše planove za budućnost, ali da sa druge strane i prihvate na neki način mišljenje kolega iz evropskog parlamenta i da vidimo koje su to oblasti gde je potrebno ostvariti napredak.

Ranije sam govorio da mi u parlamentu često raspravljamo o zakonima i usaglašavamo na taj način zakonodavstvo naše sa zakonodavstvom koje je važeće u EU. Važno je da ubrzamo proces pristupanja EU. Sigurno da brzina procesa pristupanja EU u velikoj meri zavisi od nas samih, ali ne smemo da zanemarimo činjenicu i da se same institucije u EU reformišu s vremena na vreme. Postoji mnogo pitanja na koja treba odgovoriti, da li će EU funkcionisati po istom principu kao i do sada, da li će ostati isti kriterijumi na snazi kada se govori o proširenju EU, da li će se odluke u EU ubuduće donositi istom većinom, odnosno konsenzusom kao i do sada ili će biti potrebna nekakva kvalifikovana većina koja je drugačija od ove koja je sada. To su samo neka od pitanja na koja mi ne možemo da damo odgovor, za to su zadužene evropske institucije, ali u svakom slučaju na nama je da radimo najbolje što možemo da taj proces približavanja EU bude brži i da mi kao društvo na taj način idemo na bolje.

Govorimo danas i o članu delegacije u parlamentarnoj skupštini NATO. Moramo da uzmemo u obzir činjenicu da kada govorimo o ovom pitanju, odnosno o saradnji sa NATO alijansom, da je ovo za nas jedno veoma osetljivo pitanja, osetljivo pre svega zbog uloge ovog vojnog saveza u dešavanjima u našoj zemlji od pre dve decenije i sa posebnom pažnjom treba da pristupamo ovom pitanju. Ne sumnjam naravno u sposobnost naših članova delegacije i da će oni na najbolji način zastupati interese naše zemlje, ali veoma je važno da istaknemo, kada govorimo o ovoj temi da smo se mi odlučili za vojnu neutralnost, a još je važnije da tu našu odluku poštuju najveće svetske sile, odnosno najveće vojne sile. Vojna neutralnost ne podrazumeva da nemamo nikakvu saradnju sa drugim vojnim organizacijama, odnosno sa drugim državama, ona podrazumeva da upravo imamo što bolju saradnju. Saradnju koja će biti pre svega u našem interesu, ali i u interesu druge strane.

To je jedna politika koja daje rezultate u praksi. Mislim da mi na taj način, pre svega jačamo sopstvenu bezbednost, ali i čuvamo stabilnost našeg regiona. Kada govorimo o toj stabilnosti, ona je važna, ne samo zbog vojne bezbednosti, i ne samo sa tog aspekta, važna je i za mnoge druge stvari. Kada imamo stabilan političko pravni okvir, to nam donosi stabilnost i na privrednom planu.

Upravo se aktivnosti skupštinskih delegacija, određenih odbora, to su zapravo aktivnosti koje su deo parlamentarne diplomatije. Normalno je da naša parlamentarna diplomatija bude usaglašena sa aktivnostima Vlade Republike Srbije, odnosno sa Ministarstvom spoljnih poslova, i upravo je na ovom polju veoma važna dobra, intenzivna saradnja predstavnika parlamenta i predstavnika Ministarstva spoljnih poslova.

Na planu međunarodnih odnosa, upravo je parlamentarna diplomatija ta koja zauzima jedno posebno, istaknuto mesto, gde se kroz kontakte predstavnika parlamenta održavaju i unapređuju međudržavni odnosi. S obzirom da parlamentarna diplomatija podrazumeva rad u velikom broju institucija, organizacija i inicijativa, to je u stvari prilika da se kroz niz dinamičnih spoljnopolitičkih aktivnosti, radi na unapređivanju globalne i regionalne saradnje.

Moram da istaknem i da je naša zemlja, član Interparlamentarne unije, kao najstarije parlamentarne organizacije. Mi smo punopravni član još od 1891. godine, tačnije dve godine od osnivanja Interparlamentarne unije, a isto tako pre dve godine smo, upravo ovde, u ovom domu, uspešno organizovali 141. zasedanje Interparlamentarne unije, gde je učestvovalo 150 delegacija, iz celog sveta, među kojima je bilo 77 predsednika i 60 potpredsednika parlamenata.

Svesni smo značaja spoljne politike, kao što sam već rekao, naročito u vremenu kada vodimo pristupne pregovore, sa EU, u vremenu jednih kompleksnih međunarodnih okolnosti i zbog toga ne treba zapostaviti ulogu parlamentarne diplomatije. Više ne živimo u svetu bipolarne međunarodne političke scene i moramo da uvažimo politički uticaj i SAD, i Rusije, i Kine, i država Briksa i naravno moramo da uvažimo i uticaj spoljne politike EU. Svedoci smo da u poslednje vreme, sve glasniji zahtevi da se naša spoljna politika usaglasi sa spoljnom politikom EU, i mislim da u svemu tome moramo da vodimo računa, pre svega o sopstvenom interesu, da pažljivo pristupamo ovom pitanju i najvažnije, da zaštitimo interese Republike Srbije, naravno naše delegacije, delegacije Narodne skupštine Republike Srbije imaju i te kako važnu ulogu, tu je pre svega delegacija u Parlamentarnoj skupštini OEBS-a, delegacija u Savetu Evrope i oni naravno kroz svoj rad i te kako mogu da iskažu naše interese.

Takođe, raduje i intenzivnija saradnja sa SAD, zbog događaja iz bliske prošlosti i ovo je jedno osetljivo pitanje, ali ne smemo da zaboravimo, da ti odnosi između Srbije i SAD datiraju mnogo duže, i da smo dugo bili u dobrim odnosima, da smo i u Prvom i u Drugom svetskom ratu bili saveznici, i svakako da je u poslednje vreme načinjen jedan iskorak i da je intenzivnija saradnja sa SAD.

Posebno moramo da budemo obazrivi, posebno treba da budemo mudri, kada govorimo o pitanju KiM, tu nam je naravno potrebna međunarodna podrška. Zalažemo se za to da rešimo sve probleme na jedan civilizovan način, da budemo usmereni na rešavanje svakodnevnih životnih pitanja, pitanja koja se tiču života građana i onih u Zvečanu, u Prištini i u Beogradu i da dođemo do jednog rešenja koje će biti prihvatljivo za sve, a naravno to ne možemo bez podrške međunarodne zajednice.

Upravo je parlamentarna diplomatija polje koje daje više prostora onim državama koje su manje, državama sa manjim brojem stanovnika, da kroz taj rad iskažu neke svoje interese, da ukažu na neke konkretne probleme, da kroz razmenu iskustava sa drugim predstavnicima parlamenata, usvojimo neke dobre prakse, koje se mogu primeniti kod nas. Naravno, u parlamentarnim delegacijama, kao što sam već rekao, pošto je to dogovor svih stranaka koje su zastupljene u parlamentu, ima i predstavnika i vlasti i opozicije. Tu se uglavnom iskazuju interesi na tri nivoa, sigurno svaki poslanik iskazuje svoj lični interes i neku svoju ambiciju u nastupu u međunarodnim delegacijama. Na drugom nivou iskazuju interes svoje političke partije, ali ono što je najvažnije, treba da se iskaže interes države i veoma je važno koordinirati rad članova delegacija.

Nažalost, često se o parlamentarnim delegacijama, u medijima, stvara predstava da one nisu korisne, da samo troše novac, ali ja ne mogu da se složim sa ovakvim stavom, sa ovakvom vrstom kritike, jednostavno mislim da rad delegacija daje konkretne rezultate. Često je taj rad ispod radara medija, zbog nekih drugih teme, koje zaokupljuju pažnju.

Naša je obaveza i da kroz tu spoljnu politiku, koju vodi Narodna skupština, sačuvamo kredibilitet institucije i da doprinesemo tome da se parlament u javnosti, sve više pominje u jednom pozitivnom kontekstu. Hvala.

Hvala, poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, koleginice i kolege, popis nije samo prost skup podataka o broju stanovnika, kako često doživljavamo popis stanovništva, to je zapravo jedan skup informacija, koje nam daju uvid, na osnovu kojih možemo da radimo analize, na osnovu kojih možemo da radimo projekcije za ubuduće.

Popis nije samo po sebi cilj, on nam daje jednu sveobuhvatnu sliku socijalnih i životnih uslova, u kojima žive naši građani. Upravo su rezultati popisa osnovni alat za efikasnu politiku, za planiranje i donošenje odluka. Na osnovu tako dobijenih statističkih podataka, mi možemo planirati kako da se unapredi, na primer sistem zdravstvene zaštite, kako da se ide u smeru reforme obrazovanja, koje su mere neophodne kako bi smo smanjili nezaposlenost itd.

Navešću samo neke podatke sa poslednjeg popisa, iz 2011. godine, i oni govore da Srbija je tada imala sedam miliona 186 hiljada 862 stanovnika, prosek godina je bio 42,2 godine, oko 17% stanovnika bilo je starije od 65 godina. To je ukratko nešto, kada govorimo o demografskoj strukturi, što nam mnogo ukazuje o strukturi stanovništva u Srbiji.

Sada ćemo, na osnovu onih podataka moći da uporedimo situaciju sa onom od pre 10 godina, da vidimo koliko smo u proseku stariji, ili mlađi, da li nas ima više ili manje, da vidimo kakva nam je sveukupno demografska slika, a podsetiću da smo već, kada govorimo o jednoj bolnoj temi, kao što je demografija, već doneli određene mere, kako bi smo poboljšali situaciju u ovoj oblasti.

Kada govorimo o popisu, moram samo da naglasim da je 2019. godine, sproveden probni popis stanovništva, bio je to jedan dobar teren da se testiraju metodološka organizaciona i aplikativna rešenja, koja su prvi put primenjena, kao i svi instrumenti i novi obrasci.

U tri velika grada, Beogradu, Novom Sadu i Nišu, primenjen je jedan novi oblik popisa, to je samopopisivanje, i građani su mogli sami da popune upitnike i da ih proslede putem internet aplikacije. Naravno ne dočekujem da smo mi još uvek u situaciji da, kao u Estoniji građani sami popunjavaju podatke i na osnovu toga se izvrši popis stanovništva, jednostavno na ovaj način mi smo napravili jedan pozitivan iskorak u tom smeru, a pozitivan iskorak je i to što će popisivači, u buduće na terenu, sa laptopovima, upisivati podatke direktno u elektronske obrasce i na taj način će rezultati moći da se obrađuju i objavljuju daleko brže, nego što je to ranije bio slučaj.

Kada govorimo o ovim izmenama zakona, naravno potrebno je da pratimo zdravstvenu situaciju, zdravstveni bilans i u skladu sa tim da popis se obavi na jedan najbolji mogući način u skladu sa epidemiološkom situacijom. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, koleginice i kolege, moje prvo pitanje odnosi se na problem odlaganja otpada, odnosno rešavanja tog pitanja u delu Centralne Srbije. Pitanje upućujem ministarki zaštite životne sredine, Ireni Vujović.

Naime, pre nekoliko godina je pokrenuta inicijativa, u izgradnji regionalne deponije od koje bi koristi imali gradovi Kraljevo i opštine Raška, Vrnjačka Banja, Trstenik i Paraćin. Osnovano je i preduzeće, tačnije deoničarsko društvo, društvo sa ograničenom odgovornošću koje se bavi ovim pitanjem.

Moje pitanje ministarki glasi - u kojoj fazi je sada ovaj projekat? Šta ministarstvo konkretno može da učini da se ovaj projekat ubrza i realizuje? Da li je moguće, ako se pokaže kao uspešan ovaj projekat o izgradnji Regionalne deponije da se to pitanje preslika i na ostale delove Srbije? Jer, zaista, pitanje odlaganja otpada je jedno od aktuelnih pitanja i sve više, kako vreme protiče, to pitanje dolazi do izražaja.

Znam da je konkretno za Regionalnu deponiju o kojoj sam govorio potrebno da se izradi regionalni prostorni plan, znam da nije sve u rukama ministarstva, ima nešto i na lokalnim samoupravama, one su, takođe na potezu za određene stvari i nadam se da će oni uraditi onaj deo posla koji je do njih, jer je i njima najviše u interesu da se ovaj projekat realizuje.

Drugo pitanje upućujem ministarki Državne uprave i lokalne samouprave, Mariji Obradović. Vaše Ministarstvo koordinira lokalne samouprave u Srbiji kada govorimo o pitanju vakcinacije.

Građani često pitaju, ja dobijam ta pitanja na terenu i, s obzirom da je revakcinisano preko 900.000 ljudi, a vakcinisano preko milion ljudi, dakle, ovo više nisu usamljeni slučajevi, dešava se, naime, na terenu da građani zakažu termin preko eUprave, ali nekada iz opravdanih razloga zaista propuste taj termin i ne odu na vreme i ne vakcinišu se. Šta da rade u tom slučaju? Šta da rade u slučaju ukoliko izgube potvrdu koju su dobili pri vakcinaciji ili revakcinaciji, a koju, naravno, žele da imaju. To je na milion stanovnika sada, a mogu misliti i kasnije koliko će biti. Dešavaće se, biće takvih slučajeva.

Još jedno pitanje za ministarku Obradović i nadam se da sam na pravoj adresi kada upućujem ovo pitanje - kome građani mogu da se obrate i da upute prigovor ako neko ne poštuje propisane mere? Nekada su građani zbunjeni koje radnje rade, koje radnje ne rade. Nekada privrednici zloupotrebljavaju mere koje je doneo Krizni štab i važno je za građane da znaju kome mogu da se obrate u kom trenutku, jer, prosto, to su jedna životna, svakodnevna pitanja na koje su potrebni odgovori.

Hvala.

Hvala na odgovorima.

Sledeće pitanje upućujem ministru prosvete Branku Ružiću.

Naime, pre mesec dana rukovodstvo grada Beograda je iznelo jednu sjajnu ideju da od 1. septembra đaci u Beogradu, učenici osnovnih škola od prvog do četvrtog razreda, od grada na poklon dobiju tablet i da će grad obezbediti digitalne udžbenike.

Proces je veoma jednostavan. Roditelji zadužuju tablete. Kada se obavi procedura oko digitalnih udžbenika, đaci će imati na raspolaganju kod kuće iste udžbenike kao što imaju u školi i to će im u mnogome olakšati školovanje.

Moje pitanje se odnosi na to – da li je Ministarstvo prosvete u mogućnosti da obezbedi sredstva da se isti ovakav projekat realizuje na teritoriji cele Srbije? To nije pitanje samo za vas, to je pitanje i za premijerku, naravno, jer je potrebno obezbediti novac iz budžeta.

Znam da je lakše Beogradu da obezbedi sredstva za tablet i digitalne udžbenike, jer Beograd je glavni grad, predstavništva najvećih kompanija su u Beogradu, ima veći budžet od drugih gradova i opština u Srbiji, ali jednostavno, ovo je pitanje gde ne sme da bude nejednakosti.

Dakle, ako đaci u Beogradu imaju jedne uslove za učenje, iste takve uslove treba da imaju đaci i u Prijepolju i u Leposaviću i u Vranju i u Bečeju. Radi se o tome da je to jedan podjednak pristup obrazovanju gde pružamo jednake mogućnosti svima da se obrazuju. Hvala.

Hvala, gospodine Dačiću.
Ja sam se i u prvom svom obraćanju i u drugom obraćanju trudio da ne iskoristim tri minuta. Neću ni sada iskoristiti dva minuta koja mi pruža Poslovnik.
Zadovoljan sam, naravno, odgovorom. Kao što ste rekli, mi smo pre dva dana vodili raspravu. Bila je tu ministarka trgovine, telekomunikacija i turizma gospođa Tatjana Matić. Nadam se da ćemo usvojiti taj sporazum koji će obezbediti infrastrukturu za brzi internet za još 500 seoskih škola. U tom kontekstu zapravo i govorim da tehnološki napredak je sada na dnevnom redu i da sve oblasti života moraju da prate taj tehnološki napredak, pa naravno i prosveta.
Što se tiče odgovora koji sam dobio od ministarke zaštite životne sredine Irene Vujević, takođe, zadovoljan sam odgovorom i zahvalan što ministarstvo čini sve što je u njihovoj nadležnosti da se situacija na terenu popravi. Spomenuli ste da Kraljevo treba da popravi kredit da bi rešio problem. Kraljevo nema problem sa kreditima. Kraljevo, što se tiče kreditnog zaduženja je nula dinara, je jedan od retkih gradova u Srbiji koji može to sebi da priušti, zahvaljujući jednoj odgovornoj politici gradske uprave.
Samo da se osvrnem na odgovor ministarke Marije Obradović. Tako je, bavimo se često visokom politikom, teškim temama, ali ništa lakša tema nije ni vakcinacija. To je jedan vruć krompir u rukama svih ministara, naravno, i u vašim rukama. Nadam se da ćete ga uspešno rešiti.
Vrlo je važno što su građani mogli večeras da čuju neke korisne informacije, jer samo ako im pružimo pravovremeni i korisne informacije, vakcinacija će biti uspešna. Hvala.

Hvala, predsedniče.

Poštovani ministre, predstavnici Ministarstva, koleginice i kolege, još 2004. godine Evropska unija započela je realizaciju projekta Zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja. On je nastao tada kao potreba da se prevaziđu problemi koji su postojali na nebu iznad Evropske unije, a to su bili problemi koji su se odnosili na izdeljeno nebo, da tako kažem, i stvarali su negativan efekat na efikasnost avio- kompanija.

Avio-kompanije su gubile više vremena, trošile više sredstava da bi prošle sve neophodne kontrole i da bi došle na taj način do željenih destinacija. Cilj sporazuma o čijim aneksima mi danas raspravljamo jeste ostvarivanje slobodnog vazduhoplovnog tržišta, definisanje zajedničkih uslova za osnivanje preduzeća u ovoj oblasti, a pre svega moram da istaknem da ti uslovi treba da regulišu odnose koji se tiču zaštite konkurencije u ovoj oblasti i prava potrošača.

I ovaj sporazum omogućava državama potpisnicama slobodan pristup vazduhoplovnom tržištu. Kao rezultat liberalizacije tržišta stiču se uslovi za niže cene karata i veći izbor avio-prevoznika. Zaista, ova ideja je zaživela kod nas. Na aerodromu u Nišu su funkcionisale pre izbijanja krize zbog pandemije virusa korone niskotarifne kompanije i bilo je u jednom trenutku jeftinije kupiti povratnu avionsku kartu do nekih zapadnih zemalja, nego se voziti autobusom do njih i nazad.

Sve ovo govorim sa jednog aspekta regulisanja vazduhoplovnog tržišta i interesa avio-kompanija, ali ovaj sporazum i te kako štiti interese potrošača, odnosno putnika. Kada se pitamo na koji način ostvarujemo pravo na određene vrste naknada zbog kašnjenja aviona zbog odlaganja puta, zbog gubitka prtljaga, moramo da kažemo da je to delom zasluga i ovog sporazuma. Naše zakonodavstvo se u ovom delu dobro oslanja na zakonodavstvo koje važi u Evropskoj uniji i na osnovu toga ostvarujemo prava kada govorimo o avio-prevozu.

Srbija je još 2006. godine potpisala sa Evropskom unijom Sporazum o zajedničkom evropskom vazduhoplovnom području i taj sporazum je tri godine nakon toga ratifikovan ovde u Narodnoj skupštini. Upravo je taj sporazum prvi koji je Srbija potpisala, prvi od međunarodnih sporazuma koji je Srbija potpisala nakon raspada Državne zajednice Srbije i Crne Gore. Mi smo na taj način preuzeli obavezu da usaglasimo domaće propise sa propisima koji važe u Evropskoj uniji u oblasti vazduhoplovne bezbednosti, obezbeđivanja, upravljanja vazdušnim saobraćajem, rukovođenja aerodromima, zaštite potrošača, liberalizacije tržišta, ali i zaštite životne sredine.

Inače, Srbija je potpisnica preko 30 multilateralnih sporazuma u oblasti civilnog vazduhoplovstva. Sve je počelo još 1944. godine potpisom Čikaške konvencije i još jedna je značajna iz 1999. godine Montrealska konvencija kojom se regulišu međunarodni prevoz lica, prtljaga, robe u avio-prevozu.

Moram da istaknem da je važna karika u sprovođenju sporazuma i regulisanju svih pitanja u ovoj oblasti Direktorat civilnog vazduhoplovstva. Direktorat, u skladu sa Zakonom o vazdušnom saobraćaju, učestvuje u radu međunarodnih vazduhoplovnih organizacija, institucija i njihovih radnih tela. Direktorat je i koordinator kada govorimo o saradnji sa Evropskom komisijom. Upravo Evropska komisija još od 2006. godine prati razvojni put Srbije u ovoj oblasti i cilj je zapravo još na početku postavljen i mi ga ostvarujemo na ovaj način, a to je potpuna integracija našeg vazduhoplovnog sistema u vazduhoplovni sistem Evropske unije.

Upravo kada govorimo o harmonizaciji naših propisa sa propisima Evropske unije mi moramo da istaknemo da smo i ovim pokazali spremnost da to radimo na najbolji mogući način, pokazali smo odgovornost, pratimo kretanja i promene u ovoj oblasti, kretanje i promene na tržištu i u skladu sa tim i danas raspravljamo o aneksima koji se odnose na ovaj sporazum. Na taj način mi prihvatamo standarde razvijenih evropskih zemalja i na taj način podižemo i standard života u Srbiji.

Ovaj sporazum je još jedan dokaz opredeljenosti naše države da sarađuje sa svima, a naročito sa državama u regionu. Mi iz SDPS uvek ističemo da svi konflikti i neprikladna retorika treba da budu iza nas, da treba dogovorom, da treba konsultacijama da pravimo kvalitetne sporazume koji će unaprediti život ne samo u Srbiji. Na taj način mi stvaramo jedan povoljan ambijent za dalji privredni razvoj i u Srbiji, ali i u regionu.

Mi kao potpisnici sporazuma poput ovog promovišemo na neki način i dijalog, promovišemo dobrosusedske odnose i jedino tako možemo rešavati probleme koji kada izbiju nisu karakteristični samo za nas, oni postaju karakteristični za čitav region, za čitav svet. To se najbolje videlo prošle godine nakon izbijanja krize zbog pandemije. Avio-kompanije, odnosno avio-industrija je doživela možda i najteži udarac. Retko koja privredna grana je doživela takav udarac kao avio-industrija. Ljudi gotovo da ne putuju, avio-kompanije zaista imaju problem, prinuđene su da otpuste veliki broj zaposlenih. Imamo primer iz Crne Gore gde su oni bili primorani da ugase nacionalnu avio-kompaniju i sada su u procesu osnivanja nove. Ne treba da idemo ništa dalje od toga da vidimo sa kakvim se problemima suočava čitav svet.

Na globalnom nivou još uvek je neizvesno koliko će kompanija iz avio-industrije otići u stečaj. Navešću neke primere da je situacija alarmantna, da su američke kompanije koje se bave avio transportom zatražili pomoć od 50 milijardi dolara, toliko smatraju da im je potrebno da saniraju probleme. Britanske avio-kompanije smatraju da im je potrebno devet milijardi dolara za sanaciju problema koji su nastupili. Proizvođač aviona „Boing“ tražio je pomoć od Bele kuće da bi se konsolidovao. Njegov konkurent u Evropi, „Erbas“, je četiri dana u jednom trenutku suspendovao proizvodnju u Francuskoj i Španiji. Sve ovo ukazuje da će biti potreban jedan ozbiljan program za oporavak avio-kompanija ne samo u svetu, već i za kompletno tržište i u regionu i u Srbiji.

Ministar je malo pre izneo podatke koji su bili zaista optimistični pre izbijanja krize i odnosili su se i na broj putnika i na broj letova. Govorio je i o radu aerodroma i u Beogradu, koncesiji, i u Nišu, ali i o aerodromu „Morava“ kod Kraljeva.

Ne mogu da se složim da je aerodrom „Morava“ promašena investicija. To je aerodrom koji je najavljivan deset godina. Nedavno je završen, kao što je i obećano. Ovom aerodromu u široj nekoj zoni, ako tako mogu da kažem, gravitira dva miliona stanovnika, u užoj 750.000 stanovnika. To je aerodrom na koji su usmereni veliki gradovi, pre svega Kraljevo, Čačak, u blizini je Kragujevac, možemo reći slobodno i Užice, ali i Novi Pazar.

Ovaj aerodrom još više dobija na značaju ako uzmemo ono što se sada radi, ako to uzmemo u obzir, a to je izgradnja auto-puta od Preljine do Pojata koji će spojiti gradove Kraljevo, Vrnjačku banju, Trstenik, Kruševac, Ćićevac. Na taj način mi smo zaokružili jednu sliku i mislim da ćemo uspešno završiti taj proces i kompletirati jednu saobraćajnu infrastrukturu. To je veoma važno za centralni deo Srbije odakle ja dolazim, jer to mrežom auto-puteva, dakle imamo Koridor 10, Koridor 11, između njih, spaja ih auto-put Preljina-Požega i aerodrom „Morava“ u Lađevcima koji je zapravo kruna tog uspešnog rada na planu saobraćajne infrastrukture. Aerodrom je počeo da radi, bila su aktuelna dva leta, jedan prema Beču, jedan prema Solunu. Kriza je naravno, kao što sam malo pre rekao, uticala na to da aerodrom, kao i svi u svetu obustavi svoj rad, ali se nadam da će se vratiti na stare staze nakon završetka krize.

Moje pitanje za ministra je da li je u razmatranju uopšte da i aerodrom „Morava“ funkcioniše za lou kost kompanije? Mislim da bi to bilo dobro za ovaj kraj Srbije. Znam da to funkcioniše u Nišu, ali u budućnosti sigurno da ne bi bilo loše i za Kraljevo, kao što sam naveo, i za Kragujevac, Čačak, Novi Pazar, jer bi to bilo na korist svim stanovnicima centralne Srbije.

Zbog toga je važno da imamo dobru saradnju sa svim učesnicima u ovoj oblasti i svim međunarodnim institucijama da bismo lakše prevazišli krizu koja je pogodila sve i koja nije zaobišla nikog u svetu, kada govorimo o avio-industriji.

Kada govorimo o ovom Sporazumu o kome danas raspravljamo, to je Sporazum koji neformalno nosi naziv „Otvoreno nebo“. Na ovaj dan, opet, nažalost, moramo da se prisetimo da je to nebo bilo veoma tmurno iznad Srbije 24. marta 1999. godine i dužni smo da se uvek prisetimo, ne samo na ovaj dan, nego uvek svih žrtava, svih koji su stradali u bombardovanju Srbije. U ime SDS i danas ću da osudim jednu takvu agresiju i da izrazim nadu da se ta zla vremena više nikada neće ponoviti. Hvala.

Hvala.

Nije bilo razloga za prethodnu repliku, niti imam nameru da repliciram, zaista nije bilo to u lošem kontekstu, samo želim da kažem to što se zalažem da se modernizuje aerodrom Morava, ne znači da sam protiv drugih aerodroma. Dobro je što je najavljeno i što će biti otvoren aerodrom u Novom Pazaru, u perspektivi, to me svakako raduje, to je još jedna dobra vest.

Ako pogledamo samo okruženje, ako pogledamo druge evropske zemlje, ne možemo mi reći da je Srbija bogata po broju aerodroma, ali opet, želim da budem optimističan i da razmišljam u tom smeru optimistično, kao što smo i sada na dobrom putu, da će se naše privredne aktivnosti razvijati istim tempom i da će nam u budućnosti biti potrebno još više aerodroma, ne samo Morava, ne samo Novi Pazar, tu su i Ponikve, i mi ćemo podržati svaku takvu inicijativu da svi regioni Srbije imaju aerodrom, jer to će pre svega unaprediti privredne aktivnosti, ali i olakšati putovanja stanovnicima iz tih krajeva.

Hvala, predsedavajući.

Poštovana ministarko, poštovani direktore Republičkog zavoda za statistiku, koleginice i kolege, kada govorimo o Programu zvanične statistike za period od 2021. do 2025. godine, izdvojio bih dva cilja. Prvi je unapređenje kvaliteta proizvedenih rezultata zvanične statistike u odnosu na period od pre pet godina, a drugi cilj je usaglašavanje ove oblasti sa međunarodnim statističkim standardima.

Kada govorimo o kvalitetu i obimu proizvedenih rezultata zvanične statistike moram da istaknem da je jedan od zahteva, odnosno najvažnijih zadataka zvanične statistike da pruži realnu sliku društvenih i ekonomskih tokova u državi i da to bude jedna pouzdana osnova za donošenje odluka na svim državnim nivoima.

Statistika je podjednako značajna i za sve organe državne uprave, za sve državne institucije, ali je značajna i za preduzeća, za preduzetnike i za svakog građanina koji ima interes u ovoj oblasti. Na osnovu nepristrasnih i pouzdanih podataka koje treba da nam pruži statistika, koji su pritom uporedivi, mi kao društvo možemo videti u kojoj oblasti ostvarujemo napredak, ali isto tako možemo videti koje oblasti su naša slaba tačka i na osnovu toga možemo da identifikujemo probleme konkretne koji se javljaju i na osnovu toga možemo da uđemo u rešavanje tih problema i da ih unapredimo.

I ministarka trgovine u svom radu sigurno je svesna značaja statistike, i kada govorimo o spoljnotrgovinskoj razmeni, uvozu, izvozu, kada govorimo o potrošačkoj korpi i koliko ti podaci usmeravaju rad Ministarstva i koliko su značajni da se upravo fokusiraju na određene oblasti koje je potrebno unaprediti, jer sve te podatke opet kvalitetnim radom pruža Republički zavod za statistiku. Mi smo, da podsetim, i na osnovu tih zvaničnih statističkih podataka koji se odnose i na demografiju upalili alarm i država je donela konkretne mere da reši probleme iz ove oblasti koji se tiču nepovoljnog odnosa nataliteta i mortaliteta, kao i lošeg odnosa koji se tiče migracija. Mislim da će nam ti statistički podaci u nekom budućem vremenu, za nekoliko godina biti dobar alat da podvučemo crtu i da vidimo koliko su te mere zaista doprinele da se problem reši u praksi i da usmere dalji rad u ovoj oblasti.

U vremenu u kome živimo dešavaju se dinamične promene u našem okruženju i mi smo prinuđeni prosto svakoga dana da pratimo te promene, da ih analiziramo i da na osnovu toga izvodimo konkretne zaključke. U tom izvođenju zaključaka, u ovim uslovima gde je jedno turbulentno okruženje, gde kada govorimo o privredi je oštra konkurencija, upravo nam ti statistički podaci mnogo pomažu, a rekao sam već da moraju da budu pouzdani, da donosimo kvalitetne odluke. Sve više smo skloni tome da u svakoj nekoj privrednoj aktivnosti moramo da se oslonimo na statističke podatke. Nekada je važilo pravilo da je za pokretanje biznisa prvi uslov posedovanje preduzetničkog duha. Danas važi pravilo da je prvi uslov da se uradi jedna kvalitetna analiza tržišta, a to su upravo statistički podaci.

Možda je Mark Tven još pre vek i po dobro predvideo kada je i tada rekao da će jednoga dana statistika biti potrebna svakom građaninu onoliko koliko je potrebno da zna da čita i da piše. Sumeri su pre pet hiljada godina razumeli značaj statistike. Oni su je koristili u svrhu naplate poreza. U Srbiji je statistika zvanično počela da se primenjuje 1862. godine, kada je knez Mihailo doneo akt kojim se tadašnje ministarstvo finansija obavezalo da vodi statističke podatke i od tada Srbija ima zvaničnu državnu statistiku.

Danas kada govorimo o Programu zvanične statistike, mi govorimo o harmonizaciji statističkih istraživanja i metodologiji izrade rezultata sa međunarodnim statističkim standardima, konkretno sa standardima Evropskog statističkog sistema, odnosno Evropske unije.

Ovo je jedan dobar pokazatelj da mi kao društvo prihvatamo praksu Evropske unije, da prihvatamo te standarde da bismo unapredili naš pravni okvir, da bismo unapredili naš kvalitet života. Dobro je što to radimo na ovakav način, jer time pokazujemo da to radimo zbog nas, a ne zbog toga da bismo zadovoljili bilo koga, odnosno da bismo ispunili očekivanja bilo koga u Evropskoj uniji.

Za ovu godinu je planirano da bude realizovan popis stanovništva. On je odložen, trebalo je da bude u aprilu, odložen je za oktobar mesec, opravdano zbog nepovoljne epidemiološke situacije. Moram da istaknem da je upravo popis stanovništva jedan od najpopularnijih statističkih akcija i najpoznatija u narodu, kao takva je prepoznata i ima zahtevnu i kompleksnu organizaciju i sigurno je najskuplja statistička akcija koja se sprovodi i kod nas.

Republički zavod za statistiku znam da već sprovodi pripremne radnje i 2019. godine sproveden je probni popis stanovništva. On je završen uspešno i predstavlja uvod u ovu jednu veliku akciju. Upravo taj probni popis stanovništva je bio jedan dobar poligon da se testiraju sva metodološka, organizaciona, aplikativna rešenja da se oprobaju novi instrumenti, novi obrasci. U tom probnom popisu je u tri velika grada u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, u tri naša najveća grada, primenjen jedan novi metod, to je metod samopopisivanja. Građani su imali priliku, naravno oni koji su to želeli da sami popune podatke koji se odnose i koji su korisni za popis stanovništva, putem interneta. Probni popis je uveo još jednu novinu, a ona podrazumeva da popisivači na terenu imaju laptop, da koriste elektronske obrasce i da na licu mesta direktno unose podatke koji su neophodni, a sa druge strane takav proces omogućava Republičkom zavodu za statistiku da u realnom vremenu prati rad popisivača na terenu, da rezultate obrađuje i objavljuje daleko brže nego što je to bio slučaj inače. Na taj način će hrpa onih papira i formulara papirnih, i popunjavanje hemijskom olovkom otići u prošlost.

Još jedan popis koji je poslužio za testiranje metodologije i novih aplikacija za unos i slanje podataka jeste i probni popis poljoprivrede koji je takođe uspešno završen i on je realizovan u okviru nekog probnog dela za popis poljoprivrede koja ako se ne varam odložen za 2022. godinu. Prethodni popis poljoprivrede obavljen je 2012. godine, a podsetiću da je pre toga obavljen takav jedan popis pre skora pola veka. Možemo samo da zamislimo kakav je propust tu načinjen i kada se uporede podaci i kada se uradi analiza između ta dva perioda koliko su u međuvremenu promenila slika agrara, a da mi toga nismo bili svesni, bar ne zvanično po statističkim podacima.

Sprovođenjem popisa poljoprivrede mi obezbeđujemo kontinuitet strukturnih podataka u ovoj oblasti. Jedan od ciljeva popisa poljoprivrede jeste da se dobiju sveobuhvatne informacije i da se na osnovu tih informacija donose važne odluke u ovoj oblasti, da se sagledaju potencijali poljoprivrede i da se opet ukaže na neke propuste i kako da unapredimo te probleme. Na ovaj način mi smo saznali i tačan broj poljoprivrednih gazdinstava. Saznali smo i na taj način odredili kriterijume koji se koriste kao subvencije za poljoprivredu.

Kada govorim o statistici, ne bih naravno ni sve da svedem na statistiku. Nije u životu sve statistika i ne mogu statistički podaci da nam tačno ukažu kako živimo, ne možemo koristiti ni onu metaforu, kako da kažem, ako nama je jedna ruka u vatri, a druga ruka u ledu da mi imamo optimalnu temperaturu. Naravno, statistički podaci govore nešto drugo. Oni treba da posluže kao jedan instrument, da unapredimo kvalitet života i da unapredimo životni standard građana Srbije. Hvala.

Hvala.

Poštovana potpredsednice Skupštine, poštovani predstavnici Agencije za energetiku, koleginice i kolege, iako raspravljamo o Izveštaju Agencije za energetiku iz 2019. godine i proteklo je mnogo vremena od tada, gotovo godinu i po dana, i došlo je do nekih promena, naročito u ovoj oblasti kada govorimo o energetici, ovakav jedan sadržajan i izveštaj koji obiluje analizama nam daje mogućnost da se osvrnemo na ovu temu sa različitih aspekata.

U Izveštaju možemo videti da je sigurnost snabdevanja električnom energijom, gasom i naftnim derivatima u 2019. godini bila na zadovoljavajućem nivou. To nam opet pruža mogućnost da sagledamo istu priču sa jedne druge strane, a to je da moramo biti svesni da ako želimo da ostvarimo dugoročnu energetsku stabilnost, da moramo naš energetski sektor da prilagođavamo zahtevima koji su važeći kako na globalnom nivou, tako i na nivou Evropske unije, a tiču se pre svega ekoloških pitanja.

Moja koleginica Jasmina Karanac je malopre detaljno govorila o tome, a ja ću naglasiti da je za Srbiju karakteristično to što u ukupnoj primarnoj energiji je zastupljena velika količina uglja koji se pre svega koristi za proizvodnju električne energije. To nam, sa jedne strane, daje jednu nezavisnost, energetsku nezavisnost u odnosu na druge zemlje i snižava troškove proizvodnje električne energije, ali sa druge strane, korišćenje niskokaloričnog lignita u tom procesu proizvodnje utiče loše na životnu sredinu, imamo lošiji kvalitet vazduha. Moramo u budućnosti da se bavimo ovim pitanjem i da unapredimo ovu oblast i da se usmerimo na neku vrstu čistije energije. To je možda neka naša slaba tačka, ali ne samo slaba tačka kod nas u Srbiji, već i u celom svetu, i sve više pažnje na globalnom nivou zaokuplja to pitanje odnosa energetike i ekologije.

Podsetiću da su se u cilju sprečavanja globalnog zagrevanja i zaštite životne sredine skoro sve zemlje sveta obavezale na postizanje nulte emisije do 2050. godine. To je jedan dugoročan, ambiciozan plan. Navešću neke primere, pozitivne, naravno, primere iz Japana i Danske da ukažem kako oni pristupaju ovom pitanju.

U Japanu je posle tragedije u Fukušimi pre deset godina sve manje popularna nuklearna energija i njihova strategija je da intenzivno ulažu u obnovljive izvore energije. Opredelili su se za izgradnju vetroturbina u moru i cilj im je da se upotreba priobalskog vetra za proizvodnju energije poveća četiri puta. Zanimljiva praksa dolazi iz Danske, koja već 40 godina od viška slame proizvodi energiju, zanimljiv primer koji nije karakterističan za ostatak sveta.

Za nas je optimalno rešenje, rekao bih, izgradnja jedne dobre gasne infrastrukture i korišćenje prirodnog gasa je dobar put da prihvatimo ekološke tipove energije, jer upravo gas u jednom kratkom periodu može da zameni ugalj u toj proizvodnji energije.

Još jedan aspekt kome treba posvetiti više pažnje jeste energetska efikasnost. Ona podrazumeva niz mera koje preduzimamo da bismo smanjili potrošnju energije, a put do tog cilja počinje od svakoga od nas, od svakog domaćinstva i treba pribegavati efikasnim rešenjima pre svega u stambenim prostorima pa nadalje.

Osvrnuću se i na deo Izveštaja Agencije za energetiku koji se odnosi na gubitke energije u distributivnoj mreži. Ti gubici su u 2019. godini bili niži nego u 2018. godini, ali opet i tako niži to je i dalje jedna visoka vrednost u odnosu na onu koja je tehnički opravdana. Sigurno će biti potrebno da se nađe neko adekvatno rešenje u budućnosti za ovaj problem.

Od Agencije za energetiku očekujemo da nastavi da radi na stvaraju regulatornog okvira za razvoj efikasnog i održivog energetskog sistema, kao jednog dobrog zamajca za dalji razvoj privrede. Hvala.

Hvala.

Poštovani predsedniče, poštovani ministre, koleginice i kolege, mi danas imamo na uvid biografije 18 kandidata koji su predloženi za izbor članova Veća Agencije za sprečavanje korupcije kao drugostepenog organa ovog tela i na nama je da procenimo kojih pet kandidata su najbolji i koji će najbolje obavljati posao u svom petogodišnjem mandatu.

Sami uslovi konkursa koji podrazumevaju da kandidati moraju da ispunjavaju opšte uslove koji se odnose na rad u državnim organima, da nisu osuđivani na kaznu dužu od šest meseci zatvora ali i da moraju biti pravnici i da imaju devet godina iskustva u struci, ti uslovi konkursa su dovoljni da možemo, na neki način da garantujemo da će budući članovi članova Veća Agencije za sprečavanje korupcije profesionalno i kvalitetno raditi svoj posao.

I današnja rasprava je dobra prilika, i kolege pre mene su govorile o tome, da se osvrnemo i procenimo kakav je bio rad Agencije za sprečavanje korupcije, ali i dobra prilika da iskažemo naša očekivanja o samom radu Agencije u budućnosti.

Nadam se da će članovi Veća doprineti da Agencija nastavi da radi po dosadašnjoj praksi, da u skladu sa zakonom kontroliše imovinu i prihode političara i da će javnost imati uvek uvid u imovinsku kartu političara, odnosno svih onih koji obavljaju državnu ili neku drugu javnu funkciju.

Godinama i decenijama unazad, neko je opšte mišljenje u narodu da političari skrivaju svoju imovinsku kartu. Upravo Agencije za sprečavanje korupcije jeste da pokaže da li je bilo zloupotreba onih koji su vršili državnu funkciju i da li su se na taj način obogatili.

Mislim da Agencija u nekom budućem periodu treba da stvori jednu jasnu sliku i da da odgovor da li se u prošlosti neko obogatio i da li se neko bogati tako što je zloupotrebio funkciju koju obavlja.

Na taj način će javnost moći da iskaže svoj stav o tome, odnosno, dobićemo jedan sud javnosti koji je i te kako važan kao kolektivan faktor u radu svih političkih stranaka i samih političara.

Podsetiću da smo i nedavno u Skupštini usvojili izmene i dopune zakona koji se odnose na poreklo imovine. Njega mogu da posmatram u istom kontekstu kada govorim o radu Agencije za sprečavanje korupcije, jer i on se odnosi na istu temu. I tim zakonom smo takođe pokazali da smo u borbi protiv korupcije svi jednaki pred zakonom, da smo krenuli od najviših državnih funkcionera i da u ovoj oblasti nema tolerancije.

Agencija za sprečavanje korupcije za svoj rad odgovara Narodnoj skupštinin Republike Srbije, ali smo sa druge strane i mi, kao predstavnici zakonodavnog organa dužni da obezbedimo, naravno, u saradnji sa članovima Agencije, najbolje moguće mehanizme da Agencija radi svoj posao, da može da ima odrešene ruke i da sankcioniše svaku radnju koja nije u skladu sa zakonom.

Takođe, na dnevnom redu je i izbor predsednika, zamenika predsednika i tri člana Upravnog odbora regulatorne Agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge. Smatram da njihov zadatak treba da bude, pre svega, očuvanje konkurentnog tržišta, da stvore što bolje uslove za rad svih učesnika na tržištu, odnosno na polju telekomunikacija i poštanskih usluga, a krajnji rezultat toga treba da krajnji korisnici, odnosno potrošači budu zadovoljni tim uslovima.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege, 27. februara na delu Ibarske magistrale kod Kraljeva dogodila se na istom mestu još jedna u nizu saobraćajnih nezgoda i tom prilikom jedna osoba je izgubila život, a dve osobe su povređene.

Ne želim da prosuđujem o uzrocima ove saobraćajne nezgode, niti onih koje su se dogodile pre nje, ali želim da ukažem da je na ovom delu magistrale prošle godine urađen kružni tok, a da na ovom mestu još uvek nije urađena javna rasveta.

Ovom prilikom upućujem pitanje JP „Putevi Srbije“ – kada će biti završeno javno osvetljenje na ovom mestu, na kružnoj raskrsnici kod fabrike „Leoni“ u Kraljevu? I, upućujem apel da se taj posao obavi što pre.

Nisam prvi koji je ukazao na ovaj problem. Podsetiću da je u ime lokalne samouprave gradonačelnik Kraljeva 4. decembra prošle godine uputio dopis JP „Putevi Srbije“ da se što pre završi javno osvetljenje na ovom mestu.

U tom dopisu je navedeno da je zbog nepostojanja rasvete ova kružna raskrsnica nebezbedna i da su česte saobraćajne nezgode na ovom mestu u kojima učestvuju najčešće vozači i pešaci koji ne poznaju dovoljno ovaj deo puta. Zbog toga je važno da se što pre na ovom mestu uradi javno osvetljenje, s obzirom na veliku frekvenciju saobraćaja i to će sigurno unaprediti bezbednost svih učesnika u saobraćaju. Hvala.

Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, predstavnici ministarstva, danas, kada raspravljamo o sporazumu kojim treba da se obezbede sredstva za renoviranje, obnavljanje i proširenje ustanova kulture, želim da ukažem na nekoliko problema u ovoj oblasti. To su problemi, uglavnom, sa kojima se suočavaju zaposleni u ustanovama kulture na lokalu, ali pre svega čini se da i mi sami nekada posvećujemo malo pažnje, malo vremena, malo novca kada govorimo o pitanju kulture. Kao dokaz toga često kada raspravljamo o budžetu najmanje se dotaknemo ovog pitanja koliko izdvajamo za kulturu i koliko smo spremni da unapređujemo ovu oblast.

Velika količina novca usmerena je iz ovog sporazuma na ustanove kulture koje su u Beogradu, ali se nadam da će deo biti opredeljen za ustanove kulture iz unutrašnjosti Srbije.

Želim da ukažem na neke uslove u kojima rade zaposleni u kulturi, pre svega, u mom gradu, u Kraljevu.

Govoriću najpre o problemima sa kojima se suočava pozorište u Kraljevu. To su problemi koji zaista nisu od juče. To su problemi koji traju decenijama unazad. Pozorište je smešteno u zgradi koja je izgrađena pre 140 godina, koja je poslednji put ozbiljno rekonstruisana 1984. godine i do tada nije odrađena nijedna kapitalna rekonstrukcija ovog prostora. Pozorište funkcioniše odlično zahvaljujući razumevanju gradske uprave i zahvaljujući efikasnosti i entuzijazmu zaposlenih i rukovodstva pozorišta, ali dodatne poteškoće stvorio je i zemljotres koji je 2010. godine dodatno razrušio prostor u kome se nalazi kraljevačko pozorište.

I sam Zavod za zaštitu spomenika kulture procenio je da je ovaj objekat izložen riziku od rušenja i neophodno je da se što pre rekonstruiše. S druge strane, zgrada je tokom procesa privatizacije u vlasništvu privatnika koji nema realan interes da ulaže u prostor i želja mu je da po što povoljnijoj ceni proda ovaj objekat.

To nisu jedini problemi. Problem je i scenska tehnika koja je prilično zastarela i zaista kraljevačko pozorište niti može da proizvede, niti da ugosti neko drugo pozorište sa takvom scenskom tehnikom da bi ispunjavala standarde koji su na nivou Republike Srbije.

Još jedna ustanova kulture u Kraljevu ima probleme, a tiče se smeštaja, tiče se prostora. To je Istorijski arhiv u Kraljevu, koji je sada i dalje u zgradi koja je u procesu restitucije vraćena manastiru Žiča i, zahvaljujući dobroj volji i razumevanju episkopa Žičkog i samog manastira, Istorijski arhiv funkcioniše efikasno i nalazi se u istim prostorijama.

Moram da istaknem i razumevanje Ministarstva odbrane i dobru saradnju sa Ministarstvom odbrane koje je ustupilo jedan objekat istorijskom arhivu u Kraljevu, ali taj objekat je neophodno rekonstruisati i adaptirati ga za uslove u kojima može da funkcioniše Istorijski arhiv u Kraljevu i za to je, prema idejnom rešenju, neophodno oko 45 miliona dinara.

Podsetiću i da je Istorijski arhiv u Kraljevu ustanova ne samo od lokalnog, već od nacionalnog značaja, jer pokriva teritoriju gradova od Raške do Trstenika, a nalazi se dobar deo Istorijskog arhiva iz Prištine.

Zaposleni se suočavaju sa još jednom problemom, a to je problem nedostatka prostora u depou, koji je sada u vlasništvu Mašinskog fakulteta.

Ukazaću, naravno, i na jednu dobru saradnju, dobru saradnju između grada Prijepolja, odnosno Doma kulture u Prijepolju i Ministarstva kulture i to je možda putokaz drugima kako da se ponašaju u ovakvim vremenima. Jednostavno, problemi koji postoje u Domu kulture u Prijepolju nisu od juče i treba da se rešavaju na vreme.

Ministarstvo kulture je podržalo deset projekta koji se odnose na Dom kulture u Prijepolju i nadamo se da će oni biti usmereni na pravi način i da će se realizovati na zadovoljstvo svih građana.

Ukazujući na ove probleme i na ova pitanja sa lokala želim upravo da pokažem da je opravdano što danas razmatramo o ovakvom jednom sporazumu, da je opravdano što ulažemo u kulturu.

Mi iz Socijaldemokratske partije Srbije smatramo da ulaganje u kulturu nije trošak, da je to jedna odlična investicija i uvek ističemo da je kultura osnova duhovnog života i most između različitih društvenih identiteta i različitih grupa. Iz svega izloženog Socijaldemokratska partija Srbije glasaće za predloženi sporazum. Hvala.

Hvala predsedavajuća.

Poštovani članovi Saveta Komisije za zaštitu konkurencije, koleginice i kolege, za trenutak sam se malo pre zbunio i morao sam da proverim šta je zapravo tačka dnevnog reda. Govoriću o onome što je na dnevnom redu i neću koristiti i zloupotrebljavati tačku dnevnog reda da pričam jednostrano neke priče koje su suviše propaganda nego što su teme o kojima treba danas razgovarati.

Kada govorimo o Izveštaju Komisije za zaštitu konkurencije važno je što danas raspravljamo o njemu. To je jedan sadržajan izveštaj i uvek treba nešto reći kada govorimo o Izveštaju i osamom radu Komisije za zaštitu konkurencije kao o jednom centralnom telu koje se bavi pitanjem konkurentnosti na tržištu i koji ima pre svega zadatak između ostalog ali možda i najvažniji, da spreči svaku vrstu monopola na tržištu.

Koliki je značaj Komisije za zaštitu konkurencije navešću samo, odnosno reći ću po tome da su nadležnosti Komisije da brine o pravima i obavezama svih učesnika na tržištu. Da učestvuje u izradi propisa koji se odnose na zaštitu konkurencije, da donosi uputstva i smernice u sprovođenju zakona, da prati i analizira uslove na tržištu ali i da određuje upravne mere. Kada ekonomisti često govore i citiraju Adama Smita i njegovu metaforu o nevidljivoj ruci koja reguliše procese na tržištu, na slobodnom tržištu upravo ulogu Komisije za zaštitu konkurencije vidim u tome da ona obezbedi uslove da bi ta nevidljiva ruka normalno funkcionisala i regulisala kretanja na tržištu.

Ovo telo pre svega mora da bude nezavisno i tu nezavisnost garantuje mu to što se finansira iz sopstvenih prihoda. U Izveštaju se navodi da je u 2019. godini ostvaren višak od 266 miliona dinara i od te sume je 160 miliona uplaćeno u budžet Republike Srbije, što je za svaku pohvalu. Uz sve nadležnosti koje sam malo pre naveo moram da kažem da je još jedna značajan uloga Komisije za zaštitu konvencije i ta, što ona u kontinuitetu radi na razvijanju svesti o potrebi zaštite konkurencije. To je jedna edukativna uloga koja je neizbežna i koju Komisija uspešno obavlja.

Ali, kada govorimo o toj edukativnoj ulozi, ne mislim tu samo na proces u koji je usmeren prema građanima, prema javnom mnjenju, već i prema zaposlenima u samoj komisiji i u izveštaju video podatak, da je u 2019. godini da su zaposleni učestvovali na 16 radionica i konferencija u inostranstvu i mislim da će to pozitivno uticati na njihovu stručnost ili na obavljanje posla u budućnosti.

Koliko je važna ova tema? Ima mnogo načina da dokažemo, ali obično o njoj razgovaramo u nekim kritičnim vremenima, odnosno koliko je važna Komisija, vidimo i njen rad, vidimo tek onda kada izostane konkurencija na tržištu, kada se pojavi monopol. Tada je šteta nemerljiva kako i za sve privredne subjekte tako i za potrošače, kao krajnje korisnike roba i usluga.

Za uspešan rad komisije, naravno, neophodno je da sarađuju sa svim institucijama i po prirodi posla povezane sa Upravom za javne nabavke, Komisijom za zaštitu prava, Državnom revizorskom institucijom, pravosudnim organima i organima izvršne vlasti.

Da bi se javni interes zaštitio na najbolji mogući način važno je da ove institucije rade usaglašeno. Takođe, važno je i međunarodna saradnja.

Vi ste, malopre, gospodine Periću, rekli da je Komisija i u izveštaju se navodi, imala dobru saradnju sa Italijanskom komisijom za zaštitu konkurencije i to će u svakom slučaju, kao što sam i malopre reko, siguran sam doprineti osposobljavanju zaposlenih u komisiji za dalji rad.

Socijaldemokratska partija Srbije, opšte je poznato, zalaže se za evropski put Srbije, za pristupanje Srbije EU i u tom smislu je važno da naše zakonodavstvo bude usaglašeno sa zakonodavstvom EU.

Upravo će i ovo pitanje, pitanje zaštite konkurencije biti možda jedna od najosetljivijih ekonomskim i možda najsloženijih pitanja kada govorimo o pristupnom putu, odnosno pristupnom pregovorima Srbije sa EU.

Od predstavnika Komisije očekujemo uspešan rad u pregovaračkoj grupi za Poglavlje 8, koji se odnosi upravo na politiku konkurencije u Poglavlju 10, koji se odnosi na informaciono društvo i medije i u poglavljima 14. i 15, koji se odnose na transport i energetiku.

Za pohvalu je, sa druge strane, što je i sada naše zakonodavstvo poprilično u ovoj oblasti usklađeno sa zakonodavstvom EU i to je potvrđeno u izveštaju Evropske komisije kada govori o napretku Srbije.

Na početku izlaganja, gospodin Perić je konstatovao da je naša Komisija mlada, mlado telo koje se bavi ovim poslom u odnosu na druge evropske komisije. Jeste sigurno mlada kada je uporedimo sa nemačkim regulatornim telom koji je nastalo još 1954. godine, i zaista ovakva jedna tela u EU nastajala su 1980. godine prošlog veka, ali sa druge strane, možda i nije mlada kada uporedimo sa Luksemburgom, gde je ovakvo jedno telo uspostavljeno 2007. godine, dakle, dve godine nakon što je formirano u Srbiji, a opšte Luksemburg je jedna uspešna tržišna ekonomija koja ima najveći BDP po glavi stanovnika u Evropi.

Možemo da budemo ponosni što je Srbija jedna od malobrojnih zemalja koja je početkom 20. veka svojim propisima tretirala ovu jednu temu. Već početkom 20. veka postojali su zakoni koji su se bavili zaštitom konkurencije na tržištu u Srbiji.

Kada govorimo o značaju zdrave ekonomije, moramo da znamo da je konkurencija na tržištu ono što je demokratija u politici, ali i sa druge strane moramo da budemo svesni da savršena konkurencija postoji samo u teoriji, u praksi teško je ostvariti. Postoji mnogo prepreka na tom putu da bi ona bila savršena i uvek je potrebno boriti se protiv monopola. Monopol je antipod zdravoj konkurenciji i monopol je omiljen samo tamo gde se bogatstvo stiče uz nečiju pomoć, uz pomoć privilegija i gde se stiče samo na monopol.

Kada govorimo o sprečavanju monopola, taj fenomen je veoma važan i on, pre svega, se odnosi na tri ključne stvari na tržištu, a to su cene, kvalitet proizvoda i usluga i sloboda izbora.

Svaki monopolista kada je u toj situaciji, on će povećati cene, jer kupac nema alternativu. On na taj način uvećava svoj profit, sa druge strane, potrošač je prinuđen da plati nešto više nego što bi inače platio da postoji konkurencija. Kada postoji zdrava konkurencija, onda je situacija na strani potrošača.

Zato je važno da Komisija, ne samo Komisija nego i drugi državni organi konstantno prate kretanje na tržištu da bi se sprečilo nelegalno udruživanje i stvaranje monopola.

Slično je i kada govorimo o kvalitetu. Ako postoji monopol od strane jednog proizvođača ili pružaoca usluga, u tom slučaju on neće mnogo voditi računa o kvalitetu, neće imati motiva da pruža kvalitetne usluge ili da pravi kvalitetne proizvode, on čak neće ni razmišljati o unapređivanju kvaliteta, ali kada postoji zdrava konkurencija, odnosno kada ima više proizvođača ili pružaoce usluga, to je jedan dobar motiv za svakoga da usklađuje kvalitet sa cenama da bi privukli što više kupaca.

Još jedna opasnost, stalan je pristup od monopola, a to što u takvim situacijama često bude sužen izbor potrošačima, a sloboda izbora je jedan efikasan mehanizam koji pritiska proizvođače da vode računa i o ceni, i o kvalitetu, odnosno afinitetu potrošača.

Iz izveštaja Komisije za zaštitu konkurencije moram da izdvojim i da pohvalim organizovanje javnih debata koje su posvećene novom zakonu, koji ima za cilj upravo da unapredi politiku zaštite konkurencije.

Takođe, i Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija je obrazovalo radnu grupu koja radi Nacrt zakona i nadam se da će novi zakon dati, pre svega, bolje mehanizme Komisiji da može da reaguje na tržištu, ali i da će unaprediti samo poslovanje na tržištu.

Navedeni su u izveštaju i postupci koje je pokrenula Komisija za zaštitu konkurencije, navedene su i analize koje je sprovela Komisija i njihov cilj, zapravo, jeste bolji uvid u stanje konkurencija na tržištu gde se određeni parametri sagledavaju na jedan, rekao bih, objektivan način. Upravo ti parametri nekada mogu da budu upozorenje na mogućnost potencijalnog ograničenja ili narušavanja konkurencije na tržištu.

Krajem prošle godine emitovan je jedan video spot koji je Komisija emitovala. On promoviše mehanizam pokrajničkog programa. O tome ste nešto govorili. On je izazvao veliku pažnju u javnosti.

Šta je program, odnosno, mehanizam pokrajničkog programa? To je potpuni ili delimični imunitet za otkažnjavanje za učesnike koji prijave restriktivni sporazum na tržištu.

U 2019. godini, koliko vidimo u izveštaju, nije bilo nijedne ovakve prijave, u 2018. godini jedna, ali se nadam da će Komisija nastaviti u kontinuitetu da promoviše jedan ovakav mehanizam koji je zaživeo u drugim razvijenim zemljama i koji se pokazao kao dobar.

Ja namerno iz izveštaja, iako je izveštaj zaista sadržajan, iscrpan, nisam želeo da navedem niti jedan pozitivan primer, niti jedan negativan primer. Smatram da to možda ne bi bilo korektno, možda i bi, ali bi se moglo posmatrati kao tendenciozno, ako bih ja to izgovorio odavde.

Poslanike štiti imunitet za izgovorenu reč za ovom govornicom, i to im daje za pravo da kritikuju. Često kritikuju i neopravdano, često iznose neistine. Lako je optužiti bilo koga, ali treba to i dokazati i da li je zaista tako. Ne možemo jednostrano da gledamo. Lako je optužiti i novinare da rade u svojim matičnim televizijama ili novinama i da su dopisnici drugih novinara i televizije.

Sve je to lako, ali treba sagledati kakvi su uslovi u kojima novinari rade. Ja sam radio kao novinar, znam kolika je plata. Imam mnogo kolega na lokalu koji su novinari. Teško žive.

Zamislite nekoga ko je završio fakultet koji mora da vodi računa o svom ponašanju, o svojoj dikciji, o svom izgledu i radi za platu koja je veća od minimuma.

Svako traži da bude dopisnik, da ima još jedan dodatan posao i nekorektno je spočitavati njima što žele da rade više da bi više zaradili.

Naravno, možda to neko ne može da razume sa svoje pozicije, koja je prilično lagodna, ali opet kažem namerno nisam naveo nijedan ni pozitivan, ni negativan primer. Želeo sam da ukažem na značaj Komisije za zaštitu konkurencije i želeo sam da ukažem na značaj postojanja zdrave konkurencije u našem društvu i da brižno moramo da se odnosimo prema ovoj temi i da kontinuirano radimo u ovoj oblasti. Hvala.

Hvala predsedavajuća.

Poštovani ministri, koleginice i kolege narodni poslanici, dobro je što danas raspravljamo i nadam se da ćemo uskoro usvojiti predložene izmene i dopune Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, jer zakon će uskoro biti primenjen u praksi. Na ovaj način mi ćemo pre njegove same primene otkloniti neke nedoumice koje postoje u zakonu i na ovaj način mi ćemo ovaj sistem učiniti efikasnim, odnosno te nedoumice neće se prikazati praktično na terenu kada počne primena zakona. Već za 15, 20 dana zaposleni u poreskoj upravi imaće jedan složen i rekao bih, jedan težak zadatak. Na nama je da utabamo put, da stvorimo jednu stazu gde neće biti smetnji da se ovaj zakon sprovede u delo.

Očekujemo da će primenom ovog zakona država pokazati važne stvari, pre svega ovo je jedan od najznačajnijih zakona koji je donet u prethodnom sazivu Narodne skupštine Republike Srbije. Ovim zakonom država pokazuje pre svega rešenost da se obračuna sa korupcijom u svim njenim segmentima. Pokazuje da su svi jednaki pred zakonom. Pokazuje da će svako sumnjivo bogatstvo biti isterano na čistac i pokazuje da stvaramo jedan efikasan i ozbiljan poreski sistem.

Zaista ako se osvrnemo u prošlost videćemo da u nekim turbulentnim vremenima koja su iza nas, bilo je mnogo nepravdi. Ovaj zakon treba da ispravi te nepravde. Naravno, neće ispraviti sve ali deo njih hoće. Iz tih turbulentnih vremena mnogi su izašli sa skupocenim automobilima, sa vilama, sa jahtama, sa ogromnim stanovima, a sa druge strane imali smo veliki broj nezaposlenih ljudi, ljudi koji su ostali bez posla i taj broj se meri u hiljadama, u desetinama hiljada. Tu se stvorio jaz između manjine koja ima mnogo i većine koja se borila da opstane.

Ono što je važno kada govorimo o ovom zakonu jeste da na ovaj način šaljemo poruku da su svi jednaki pred zakonom kada govorimo o plaćanju poreza. Dakle, vrlo je jednostavno, koliko prometa toliko poreza. Svi treba da plaćaju porez. Ne može niko da se bogati enormno, a da ne plaća porez, a neko da radi za minimalac i da plaća porez. Zato se mi iz SDPS zalažemo za sistem progresivnog oporezivanja. Dakle, kako raste bogatstvo tako raste i stopa poreza.

Kada govorimo o tome važno je reći da na ovaj način, takođe, šaljemo poruku da nikome više ne padne na pamet da ne plaća porez, jer se to neće isplatiti. Neplaćanje poreza nije nešto što je apstraktan pojam. To je jedna vrlo konkretna priča. Ako želimo besplatno školstvo, ako želimo kvalitetno obrazovanje, ako želimo jednu sveobuhvatnu socijalnu zaštitu, dobre puteve, moraju svi da plaćaju porez.

Zbog svega toga Socijaldemokratska partija Srbije glasaće za predložene izmene i dopune zakona, jer na ovaj način pokazujemo da su svi jednaki pred zakonom i da nema privilegovanih.

Hvala.