Hvala.

Poštovani predsedavajući, potpredsednici, koleginice i kolege narodni poslanici, u okviru predloga odluka o kojima danas raspravljamo najpre bih pomenula prioritete Vlade u pogledu samog funkcionisanja pravosuđa kao samostalne grane vlasti.

Naime, razvoj pravosuđa predstavlja jedan od ključnih strateških prioriteta Republike Srbije i podrazumeva jedan trajan proces modernizacije i usklađivanja pravosuđa sa potrebama i države i društva, a u cilju obezbeđenja jedne vladavine prava i povećanja pravne sigurnosti, kao i u svakoj drugoj zemlji tako i u Srbiji.

Razvoj pravosuđa obezbeđuje doslednu primenu principa podele vlasti u jednom demokratskom društvu u skladu sa Ustavom i zakonima Republike Srbije. Nezavisno, nepristrasno, odgovorno, stručno i efikasno pravosuđe neophodno je za funkcionisanje svakog društva, pa i našeg, i zato je njegova modernizacija kroz neka kreativna normativna rešenja, koja će, pre svega, biti primenjiva, kao i otvaranje ka javnosti, jedini je odgovor na visoki stepen kompleksnosti i dinamičnosti društvenih odnosa savremenog sveta u kome se nalazimo.

To podrazumeva i da nosioci pravosudnih funkcija i zaposleni u pravosuđu raspolažu odgovarajućim kompetencijama, znanjima i veštinama, a kako bi obezbedili punu primenu načela zakonitosti i predvidivosti u postupanju, uz istovremeno korišćenje savremenih metoda rada kroz primenu informacione i komunikacione tehnologije, a koji su neophodni za delotvoran, efikasan i ekonomičan rad svakog pravosuđa.

Svi navedeni aspekti trebalo bi da dovedu do povećanja poverenja građana u pravosudne institucije, da omoguće privlačenje i zadržavanje stranih investicija u Republici Srbiji kroz razumljive propise koji će se efektivno primenjivati, čime se garantuje delotvorna zaštita njihovih zakonitih interesa i obezbeđuje pravna sigurnost.

Takođe, dalje unapređenje srpskog pravosuđa potrebno je usmeriti u pravcu usvajanja najviših evropskih standarda, uz istovremeno uvažavanje pravne tradicije Republike Srbije.

U prethodnih 10 godina Republika Srbija je prolazila kroz brojne reformske procese u oblasti pravosuđa. Na primer, izmene i unapređenje i sprovođenje normativnog okvira u oblasti pravosuđa, racionalizacija mreže sudova u januaru 2014. godine, zatim preduzimanje mera radi skraćivanja dužine trajanja postupaka i smanjenje ukupnog broja nerešenih predmeta, posebno onih starih predmeta koji već dugi niz godina ostaju nerešeni, zatim uspostavljanje mehanizama za alternativno rešavanje sporova, ja moram da kažem da medijacija ima i te kako dobar odziv, kako od strane stranaka, tako i na rešavanje, odnosno krajnji ishod samih sporova, kao i jačanje dostupnosti pravosudnih institucija i velike transparentnosti u njihovom radu.

Podsetiću da smo od 1. januara 2014. godine počeli sa primenom nove mreže sudova koja podrazumeva novu organizaciju sudova na sudove opšte i posebne nadležnosti i od tada do danas kontinuirano se radi na unapređenju i otklanjanju nedostataka u okviru svakog od sudova opšte, odnosno posebne nadležnosti.

Danas se pred nama, između ostalog, nalazi i Predlog odluke o izboru članova Visokog saveta sudstva iz reda sudija, a koji je podneo Visoki savet sudstva. Ja ću podsetiti da ovaj Visoko savet sudstva je konstituisan 6. aprila 2009. godine i ima 11 članova. Cilj njegovog postojanja jeste stvaranje nezavisnog i samostalnog organa kojim će se obezbediti i garantovati nezavisnost i samostalnost i sudija, ali i sudova.

U sastav Visokog saveta sudstva ulaze predsednik Vrhovnog kasacionog suda, ministar nadležan za pravosuđe, predsednik nadležnog odbora Narodne skupštine, kao i članovi po položaju, ali i osam izbornih članova koje bira Narodna skupština u skladu sa zakonom.

Izborne članove čine šest sudija sa stalnom sudijskom funkcijom, od kojih je jedan sa teritorija AP i dva ugledna i istaknuta pravnik sa najmanje 15 godina iskustva u struci, od kojih je jedan advokat, a drugi profesor pravnog fakulteta.

Kada govorimo o VSS, pomenula bih Projekat EU „Za Srbiju, podrška VSS“ finansiran od strane EU i implementiran od strane Nemačkog društva za međunarodnu saradnju i Ministarstva pravde. Projekat je imao za cilj da doprinese napretku sistema pravosuđa u Srbiji i vladavini prava, u skladu sa zahtevima pridruživanju EU i trajao je od 15. oktobra 2018. do 15. oktobra ove godine. Prioriteti koje je ovim projektom trebalo ostvariti svakako su osnaživanje, nezavisnost, odgovornost i transparentnost pravosuđa u radu, jačanje kapaciteta Saveta, kao i njihovih radnih tela, jačanje kapaciteta Administrativne kancelarije Saveta za pružanje efektivne i efikasne stručne administrativno-tehničke i druge podrške u Savetu, kao i podrška realizaciji ciljeva i zadataka samog Saveta, a koji su definisani u njihovim strateškim dokumentima.

Kako se uticaj pandemije u velikoj meri odrazio i na funkcionisanje samih sudova, a u situaciji u kojoj je veliki broj sudija bio preopterećen kako starim predmetima koje još uvek nije mogao da reši, mislim da je pandemija virusa samo dodatno pogoršala stvari u tom kontekstu. U tom smislu, 16. novembra ove godine donet je plan otklanjanja posledica u radu sudova nakon okončanja proglašenja vanrednog stanja. Plan predviđa niz opštih, pojedinačnih i posebnih mera koje treba izvršiti do kraja godine, kako bi se sanirale posledice korona virusa u delu pravosuđa. Sprovešće ga radna grupa, koja najpre ima zadatak da odredi mere da se sudski postupci ubrzaju onoliko koliko je to moguće, kako bi se do kraja godine normalizovalo stanje u sudovima, a broj predmeta smanjio na onaj nivo koji je postojao 2019. godine.

Radna grupa je formirana uz podršku i u okviru Projekta EU „Za Srbiju“, odnosno podrška Visokom kasacionom sudu i Projekta Agencije za međunarodni razvoj, vladavina prava. Prednost je svakako u rešavanju ovih sporova imaće hitni, prioritetni i stari predmeti. Plan predviđa, ne samo opšte mere o kojima sam sada govorila, već podrazumeva i pojedinačne mere koje predsednici sudova mogu da sprovedu kako bi anulirali posledice korona virusa u smislu hitnosti i načina rešavanja samih postupaka.

Zatim, insistiraće se na korišćenju elektronskih oglasnih tabli i elektronske prodaje u izvršnim postupcima, naravno, u skladu sa Zakonom o izvršenju i obezbeđenju. Prosto, moramo se prilagoditi novonastaloj situaciji i da pokušamo da način funkcionisanja sudova prilagodimo situaciji u kojoj se sada nalazimo usled korona virusa.

Dalje, uz podršku Kancelarije Saveta Evrope u Srbiji, kao i delegacije EU, u narednom periodu potrebno je intenzivirati razgovore u pogledu zajedničkih planova usmerenih ka jačanju nezavisnosti i efikasnosti pravosuđa uopšte. Mi se trenutno nalazimo na putu donošenja nekih veoma važnih ustavnih reformi u cilju jačanja nezavisnosti, nepristrasnosti, ali i većoj transparentnosti samog pravosuđa i to bi trebao da bude naš zajednički prioritet u nekom narednom periodu.

Kako je vladavina prava jedan od ključnih argumenata u predpristupnim pregovorima Srbije, mi se moramo fokusirati na smanjenje broja starih predmeta, na ujednačavanje sudske prakse koja će stvoriti neku vrstu pravne sigurnosti, ali i na usvajanje izmena relevantnih pravosudnih zakona koji su neophodni kako bi se unapredile garancije sudske nezavisnosti.

Na kraju, pomenula bih i to da je u poslednjih šest godina EU pružila punu podršku vladavini prava i reformi pravosuđa u Srbiji, ali i unutrašnjim poslovima, u vrednosti od preko 163 miliona evra. Samo za sektor pravosuđa EU trenutno finansira tekuću pomoć pravosudnim reformama u iznosu od 13,5 miliona evra.

Kako je Vlada Srbije početkom jula ove godine usvojila novu strategiju razvoja pravosuđa za period od 2020. do 2025. godine, ali i revidirani akcioni plan za poglavlje 23, na nama je samo da preduzmemo sve one mere koje nam stoje na raspolaganju kako bismo poboljšali efikasnost kroz sva ova dokumenta koja smo doneli i koja će nam u tome pomoći. Hvala.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, potpredsednici, članovi Vlade sa svojim saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovana ministarka, pre nego što svoje izlaganje usmerim ka setu predloženih zakona, istakla bih sledeće.

Naime, kada smo 2012. godine, kao koleginice narodne poslanice, zajedno učestvovale u formiranju Ženske parlamentarne mreže, sećate se da smo kao uzor imali Republiku Finsku i način i model funkcionisanja u Finskoj kao jedan model koji smo prosto želeli da primenimo i u našem parlamentu.

Takođe, složićete se sa mnom, možda smo bili malo skeptični u pogledu mogućnosti da li ćemo u toj meri zaista moći da ostvarimo veće učešće manje zastupljenog pola na javnim funkcijama i na onim mestima koja zapravo jesu mesta na kojima se odlučuje. Evo, mi danas imamo najbolji primer da to jeste moguće i da smo tada, uz veliku podršku svih kolega i koleginica narodnih poslanika, zapravo i uspeli u svojoj nameri.

Jedna od takvih bitnih tema o kojima svakako treba razgovarati jeste upravo javni sektor i zato danas razgovaramo o setu propisa o platama zaposlenih u javnom sektoru. Njihovo donošenje, kako smo mogli da čujemo u prethodnim izlaganjima narodnih poslanika, jeste neophodno kako bi se u narednom periodu omogućila jedna potpuna implementacija svih propisa o platama koji se vezuju na ovaj glavni, odnosno krovni zakon u javnom sektoru, a to podrazumeva intenzivnu saradnju svih onih učesnika koji zapravo mogu imati bilo kakvu vrstu udela u kreiranju načina na koji će ovaj sistem uopšte funkcionisati.

Sve ovo bilo je značajno otežano tokom 2020. godine zbog pandemije korona virusa, koja nas je u mnogo čemu poremetila, pa između ostalog i u sprovođenju jednog ovako važnog zakona.

Svoje izlaganje ću početi kratkim osvrtom na Zakon o izmenama Zakona i sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru kao sistemskim, odnosno bazičnim zakonom, kojim su zapravo navedeni rokovi za početak njegove primene, ali i primene ostalih posebnih zakona koji se na njega oslanjaju, a kojima se uređuju plate, naknade plata i druga primanja u svim delovima javnog sektora.

Zakon o sistemu plata u javnom sektoru kao krovni zakon kojim se određuju okvir, principi i elementi za obračun zarada u javnom sektoru usvojen je još februara 2016. godine i tada je planirano da se tokom 2016. godine usvoje zakoni kojim bi se prilagodile zarade u javnim službama, lokalnim samoupravama i autonomnoj pokrajini, kao i u javnim službama. Zatim, plan je bio da se tokom 2017. godine izvrši usklađivanje zarada državnih službenika, odnosno 2018. godine u policiji, vojsci i sektoru bezbednosti. Tako bi praktično bili pokriveni svi oni sektori koji kao svoju bazu imaju ovaj zakon. Predloženom izmenom ovog zakona pomera se rok početka primene na 1. januar 2022. godine.

Dalje razloge za donošenje Zakona o izmenama Zakona o državnim službenicima treba tražiti, ministarka je to na početku i obrazložila, u potrebi za odlaganjem primene zakona u delu koji propisuje obavezu sprovođenja javnog konkursa za prijem u radni odnos na određeno vreme zbog privremenog povećanja obima posla. Naime, Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima, koji je stupio na snagu 1. januara 2019. godine, propisana je obaveza sprovođenja javnog konkursa za prijem u radni odnos na određeno vreme usled privremeno povećanog obima posla, počev od 2021. godine.

Taj rok je tada, u tom trenutku, naveden kao razlog, odnosno kao vremenski period u kome bi državni organi od stupanja na snagu zakona pa sve do njihove primene u tom delu zapravo mogli da uspostave jedan jedinstveni sistem i evidenciju kandidata sa izbornih listi koji su učestvovali u javnom konkursu i koji su ispunili tražene uslove za izbor i koji bi, na kraju krajeva, mogli da se uključe u proces rada na određeno vreme bez sprovođenja konkursnog postupka, u cilju efikasnijeg popunjavanja radnih mesta.

Kako smo prethodne dve godine od stupanja na snagu ovog zakona do danas, zbog uslova kontrolisanog zapošljavanja koji proističu iz Zakona o budžetskom sistemu i propisa kojima se ograničavao broj zaposlenja odnosno maksimalni broj zaposlenih u javnom sektoru, nismo bili u mogućnosti da sprovedemo dovoljno konkursnih postupaka koji bi omogućili prijem zaposlenih na određeno vreme usled povećanog obima posla i s tim u vezi nije sačinjena jedinstvena evidencija koja bi kao takva mogla da posluži za način sprovođenja ovog zakona počev od roka koji je u njemu određen.

Iz navedenih razloga, predlaže se da se kao početak primene obaveznosti sprovođenja konkursa za prijem na određeno vreme zbog privremenog povećanja obima posla utvrdi 1. januar 2023. godine.

Set navedenih izmena propisa o platama zaposlenih u javnom sektoru treba posmatrati uvažavajući činjenicu da je usled brojnih faktora izazvanih korona virusom bilo gotovo nemoguće sprovesti iste, počev od januara 2021. godine. Takođe, smatram da je vrlo važno istaći činjenicu da je ukupan broj zaposlenih u državnom sektoru, konkretno kada govorimo o Srbiji znatno manji u odnosu na broj zaposlenih u javnom sektoru ako pogledamo podatke centralne i istočne Evrope. Tako, recimo, u Srbiji na svakih 100 stanovnika otprilike sedmoro je zaposleno u javnom sektoru, a na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku, recimo, 2016. godine, broj ljudi zaposlenih u javnom sektoru je iznosio blizu 450 hiljada zaposlenih.

Međutim, put do ostvarivanja današnjih rezultata nije bio ni malo lak. Ja ću vas podsetiti, mislim da smo o tome danas nešto imali prilike i da čujemo, na fiskalnu konsolidaciju koja je u vreme kada se krenulo u njeno sprovođenje zapravo dovela do smanjenja ukupnih rashoda za zaposlene, ali nije u potpunosti otklonila sve one nedostatke koje mi u javnom sistemu, odnosno u sistemu javnog sektora zapravo imamo. Tu mislim na platne razrede, ali i na jednu sveobuhvatniju analizu potrebe za odgovarajućim kadrovima u različitim državnim sektorima. Složićete se sa mnom da u pojedinim državnim sektorima, recimo, imamo višak radne snage odgovarajućeg profila, dok u nekim drugim možda taj broj nije u potpunosti usklađen sa potrebama samog sektora. Mislim da ćemo u narednom periodu svakako raditi na tome i da će se tome posvetiti posebna pažnja.

Pomenula sam malo pre fiskalnu konsolidaciju i moram da kažem, odnosno da se prisetimo činjenice da su dve mere koje su tada označile snažan početak fiskalne konsolidacije javnih finansija zapravo bile mere koje su bile i te kako nepopularne u vreme kada su bile donete. Jedna od njih jeste ograničenje zapošljavanja krajem 2013. godine. Evo sada, posle punih šest godina od kada je ta mera fiskalne konsolidacije započela sa svojom primenom, mi zapravo vidimo njene efekte, pozitivne efekte, u smislu da je budžetom za narednu godinu predviđeno ukidanje, žargonski rečeno „zabrane zapošljavanja“, odnosno ovakve ograničene mere zapošljavanja. To zapravo pokazuje da su mere koje su tada bile nepopularne, posle šest godina dale odgovarajuće rezultate.

Druga, takođe, nepopularna mera u vreme kada je doneta, tokom 2014. godine, jeste bila mera smanjenja plata iznad 25 hiljada dinara za 10%. Možemo ih tretirati interventnim merama, ali su isto tako one uspele da ispune svoj osnovni cilj, odnosno da zaustave dotadašnji trend neodrživog rasta državnih rashoda za plate, dok je fiskalni deficit sveden na jedan potpuno prihvatljiv nivo.

Sve napred navedeno za posledicu ima i to da je prosečna neto plata u Srbiji u septembru 2020. godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, iznosila blizu 60 hiljada dinara, odnosno bila je nominalno veća za 11,2%, odnosno realno za 9,2% u odnosu na isti mesec 2019. godine, sa tendencijom daljeg rasta i u 2021. godini.

Kako Srbija pretenduje da postane članica EU, sistem plata, zarada i strukture zaposlenih u javnom sektoru svakako treba posmatrati u jednom širem i sveobuhvatnijem kontekstu i ja ću vam za to navesti jedan, po mom mišljenju, veoma dobar primer.

Naime, sam proces pristupanja EU vremenom će povećati pritisak na rast fonda zarada u državnom sektoru, a najbolji primer za to jeste Rumunija. U periodu između 2005. i 2008. godine u Rumuniji je broj zaposlenih u administraciji porastao za čak 20%, jer je došlo do osnivanja nekoliko novih državnih tela koje je zahtevala EU kako bi se propisi i način funkcionisanja tog zajedničkog tržišta i svih elemenata postojanja u okviru EU, konkretno, radi se o telima koja su se bavila koordinacijom plaćanja u poljoprivredi. Isto tako, porastao je i broj zaposlenih u sektoru bezbednosti za čak 50%, što zbog toga što je zahtevalo veći broj graničnih policajaca i žandarmerije, a opet u skladu sa propisima i načelima EU.

Ja ću tumačiti sve navedene izmene zakona kao jednu neminovnost i kao jedan dobar primer koji moramo slediti kako bismo nastavili pregovore ka punopravnom članstvu u EU. Način na koji je neophodno sprovesti sve reforme u javnom sektoru u potpunosti odgovara programskim načelima Socijaldemokratske partije Srbije i zato ćemo mi u danu za glasanje podržati predloge navedenih zakona. Hvala.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, ministre sa svojom koleginicom, koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama se danas nalazi set poreskih zakona, pa ću probati onoliko koliko mi vreme u okviru poslaničke grupe to dozvoljava da ukratko prokomentarišem svaki od njih.

Najpre, Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu nadležnost za utvrđivanje, naplatu i kontrolu poreza na nasleđe i poklon, kao i poreza na prenos apsolutnih prava, ovim izmenama prenosi se sa poreske uprave na jedinice lokalne samouprave. Nesumnjivo je da će navedena izjava dovesti do unapređenja poslovnih procesa i, u krajnjem slučaju, do naplate i kontrole navedenih poreza, posebno uzimajući u obzir činjenicu da se radi o porezima čije prihode u krajnjoj liniji naplaćuju, odnosno pripadaju jedinicama lokalne samouprave.

Primera radi, odlukom o budžetu grada Niša za tekuću 2020. godinu, planirani prihodi po osnovu poreza na nasleđe i poklon iznosili su otprilike oko 60 miliona dinara.

Kako živimo u eri digitalne ekspanzije, ovaj zakon, između ostalog, podrazumeva i proširenje samog predmeta oporezivanja, o čemu su moje kolege u prethodnim obraćanjima već govorile, pa se tako izmenama ovog zakona oporezivanje između ostalog odnosi i na nasleđe i poklon digitalne imovine, čime na jedan sveobuhvatan način predmet samog oporezivanja dobija neku svoju drugačiju formu.

Izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji vrši se pozitivan uticaj pre svega na poreske obveznike, i to tako što im se omogućava da svoje zahteve koji se odnose na povraćaj više ili pogrešno uplaćenog poreza, refakciju poreza, poreski kredit, preknjižavanje ili namirenje dospelih obaveza po nekom drugom osnovu, kao i same zahteve koji se odnose na odlaganje plaćanja dugovanog poreza, sada dostavljaju nadležnom organu u elektronskom obliku putem portala poreske uprave, odnosno sa druge strane, poreskoj upravi se omogućava da na zahteve u skladu sa odgovarajućim poresko-pravnim odnosom zapravo odgovore takođe elektronskim putem, ukoliko se obveznik sa time saglasi.

U svakom slučaju, jedan ovakav vid međusobne komunikacije stvara neki jednostavniji proces, smanjuje troškove, olakšava uzajamnu komunikaciju i povećava efikasnost u radu i u jednom i u drugom smeru.

Navedenim izmenama zakona propisuje se i novo krivično delo – poreska prevara u vezi sa porezom na dodatu vrednost. Umesto dosadašnjeg neosnovanog iskazivanja iznosa za povraćaj poreza i poreski kredit, odnosno, faktički se vrši izmena bića postojećeg krivičnog dela, pa se tako radnja izvršenja, pored navedenog neosnovanog iskazivanja iznosa za povraćaj poreza i poreski kredit, sada obuhvata i radnja izvršenja krivičnog dela poreske utaje. Međutim, samo za PDV, i to tako da se objektivni uslov inkriminacije sada utvrđuje za period od 12 meseci, a ne za poreski period za koji se utvrđuje obaveza za PDV, kao što je to bio slučaj do sada.

Na kraju, ukratko ću se osvrnuti samo na predložene izmene Zakona o republičkim administrativnim taksama, koje se u najvećoj meri odnose, odnosno donose sa ciljem usklađivanja važećeg tarifiranja sa tzv. Programom „e-Papir“. Jedna od izmena odnosi se na umanjenje iznosa takse koje je predložilo Ministarstvo turizma, trgovine i telekomunikacija. Ovim predlogom zakona smanjen je iznos takse za davanje mišljenja o identifikaciji robe, odnosno potrebi kontrole spoljne trgovine za pravna lica i preduzetnike, radi usklađivanja sa stvarnim troškovima te usluge, imajući u vidu da se ne daje mišljenje o primeni propisa, već se samo utvrđuje da li je za konkretnu robu potrebna odgovarajuća dozvola ili ne.

Sveopšti utisak kada posmatrate set ovih zakona, koji se nalaze pred nama, jeste taj da će se njihovom primenom, osim usaglašavanja zakonske regulative sa praksom koju imamo, kao i otklanjanje nedoumica koje u primeni postoje i javljaju se, između ostalog doneće i do lakše primene propisa od strane samih obveznika sa jedne strane, ali i do funkcionalnije i operativnije uprave sa druge strane.

Na kraju krajeva, svaka izmena i dopuna zakona teži upravo ka ciljevima koje sam navela. Iz tog razloga će SDPS u danu za glasanje podržati predloge ovih izmena zakona. Hvala.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, ministre sa svojim saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, razlog za donošenje ovog zakona proizilazi iz potrebe za prevazilaženjem problema sa kojima se svakodnevno suočavamo prilikom primene pravnih propisa, odluka, naredbi i drugih opštih akata nadležnih organa u delu primene Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti. Tu pre svega mislim na mere koje se primenjuju sa ciljem zaštite stanovništva od zaraznih bolesti, ali sa druge stane i na sankcije koje treba primeniti u slučaju kada poštovanje tih mera u praksi izostane.

Iako je Srbija u vreme proglašenja vanredne situacije, odnosno pandemije virusa imala važeću zakonsku regulativu još od 2005. godine, ona je doneta u skladu sa potrebama za regulisanje ove oblasti u trenutku kada je ova oblast i uređena zakonom. Međutim, novonastala situacija zahteva prilagođavanje propisa svim neizvesnostima koje ovaj virus sa sobom nosi. Mislim da smo svi toga i te kako svesni. Pre svega stvorila se potreba za jasnim i preciznijim definisanjem samih pojmova kao što su nepovoljna epidemiološka situacija, kućni karantin, lična zaštita od infekcije, itd. a koje prethodno zakonsko rešenje i nije regulisalo, jer za tim i nije bilo potrebe u trenutku kad je zakon još 2005. godine donet. To praktično znači da je dužnost svakog od nas kao pojedinca da se ponašamo odgovorno i to tako da rizik od zaražavanja sebe i ostalih svedemo na minimum.

Kao neko ko dolazi iz Niša, profesionalno obavljajući poslove u okviru jednog dela komunalnog sektora moram da kažem da naspram obaveza pojedinaca, koje svako od nas ima, stoji i obaveza i ogromna odgovornost poslodavaca, sa druge strane. Tu pre svega mislim na njihovu obavezu da predvide i preduprede sve eventualne korake kako bi sačuvali život i zdravlje građana, odnosno u konkretnom slučaju svojih zaposlenih, ali uz istovremeno poštovanje svih njihovih prava koja su im garantovana Ustavom i zakonom, Ugovorom o radu, kolektivnim ugovorima. Verujte mi, taj posao je za jednog poslodavca nije ni malo lak.

U tom smislu pomenula bih da je za vreme trajanja vanrednog stanja donet veliki broj uredbi, naredbi, odluka, preporuka i one su bile apsolutno neophodne kako bi se pravovremeno reagovalo i kako bi se pravno regulisali svi modeli ponašanja poslodavaca uz istovremeno poštovanje zaposlenih, o kojima sam malopre govorila. Mislim da upravo zahvaljujući tome, ali i naredbama i preporukama lokalnih kriznih štabova imamo situaciju u kojoj smo veliki broj života ljudi zapravo i sačuvali u onom prvom talasu korona virusa.

Jedan od pozitivnih primera je i taj što je t okom prvog talasa od strane Ministarstva za rad doneta preporuka svim poslodavcima da zaposlenima kojima je rešenjem nadležnog organa potvrđeno prisustvo virusa ili određena mera samoizolacije ili izolacije omoguće odsustvo sa rada uz isplatu naknade u visini od 100% i to tako što će u svoje interne akte inkorporirati ovu preporuku kao obavezu. Koliko je ova preporuka bila dobra, odnosno pozitivna govori u prilog i činjenica da je septembra meseca ove godine, tačnije 30. septembra, potpisan Aneks 4. posebnog kolektivnog ugovora za javna preduzeća u komunalnoj delatnosti, a kojim je regulisano sledeće, citiraću – zaposleni koji privremeno odsustvuje sa rada zbog potvrđene zarazne bolesti Kovid 19 ili mere naložene samoizolacije ili izolacije, a koja je nastupila kao posledica neposrednog izlaganja riziku po osnovu obavljanja poslova i radnih zadataka ostvaruju pravo na naknadu zarade u visini od 100% osnova za naknadu zarade.

Moramo da shvatimo da ovaj Predlog zakona uprkos raznim tezama, koje smo danas čuli, treba posmatrati kao neophodnost bez mogućnosti bilo kakve interpretacije nekog površnog i pogrešnog tumačenja.

Na kraju, dozvolićete mi da postavim jedno retoričko pitanje – da li ste čuli za pesmu iz sedamdesetih godina prošlog veka „Život je maskembal“. Sigurna sam da jeste. Koliko god se ista pominjala u kontekstu satire, priznali mi to sebi ili ne, moramo je shvatiti kao našu realnost kako bi se što pre završio, ja ću ga nazvati, korona bal pod maskama. Hvala.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, analizirajući Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2020. godinu, stiče se utisak da se njegovim donošenjem stvaraju uslovi za sprovođenje zadataka javnih finansija u Srbiji.

Najpre, u uslovima pandemije koja u svim segmentima društva izaziva negativna ekonomska kretanja kako na globalnom, tako i u našoj zemlji, rebalans svakako omogućava lokaciju sredstava kojima se obezbeđuje nesmetano finansiranje, pa mogu slobodno reći, borbe za očuvanje zdravlja i života ljudi.

Drugi, ne manje važan zadatak, jeste umanjenje negativnih posledica po privredu i život građana koji u najneposrednijoj meri, ukoliko se ne reaguje blagovremeno, mogu osetiti sve negativne efekte koje pandemija virusa izaziva.

Kao što vam je poznato, početkom aprila ove godine, Vlada Srbije je usvojila program ekonomskih mera za smanjenje negativnih efekata prouzrokovanih pandemijom kako bi se očuvao standard i likvidnost privrede i stanovništva, sve sa ciljem ostvarivanja pozitivnog efekta na pokretanje jedne sveobuhvatne privredne aktivnosti u našoj zemlji.

Činjenica je da ekonomska kriza u ovom trenutku pogađa čitav svet i nikako ne dovodi u pitanje osnovni model kapitalističkog privređivanja, odnosno tržišnu ekonomiju. Međutim, moram da pomenem to da socijaldemokratski model privređivanja podrazumeva da tržište često samo po sebi nije dovoljan samoregulišući mehanizam i da država, naročito u uslovima krize koju imamo danas, mora da posebne za korektivnim instrumentima. Upravo je rebalans budžeta o kome danas govorimo jedan od njih.

Način na koji država interveniše kako bi se predupredili negativni efekti pandemije odgovaraju programskim načelima Socijaldemokratske partije Srbije, a ideja koja stoji iza jedne takve intervencije jeste da se pomogne što većem delu, pre svega privatnog sektora da opstane, tako da trenutni pad poslovne aktivnosti koji imaju, koji se očekuje ne dovede vremenom do trajnog i prekovremenog gašenja radnih mesta, ogromne štete za građane, privredu, pa i na kraju i za same javne finansije.

Da li će ovako snažna državna intervencija imati uspeha, pre svega, zavisi od tri činioca: prvo, da sve mere budu ekonomski racionalne, drugo, da se na vreme obezbedi njihovo finansiranje i treće, da njihovo sprovođenje bude efikasno i pravovremeno, odnosno bez kašnjenja.

Suštinu rebalansa budžeta treba tražiti u razlozima, odnosno uzrocima koji su uslovili potrebu za njegovim donošenje. Ako je to pa makar i delimično saniranje ekonomskih posledica izazvanih pandemijom, što opet sa druge strane, stvara uslove za realno planiranje budžeta, a to nas vrlo brzo očekuje, rukovodeći se parametrima koje smo u ovoj godini imali, e onda mislim da tu uopšte ne postoji razlog za negativno posmatranje i analiziranje ovog predloga budžeta.

Iako je rast ekonomske aktivnosti može se reći bio solidan tokom prvog kvartala ove godine, već u aprilu beleži se snažan pad privredne aktivnosti najpre u sektorima turizma, saobraćaja i rekreacije, i to je logično, ako uzmemo u obzir da su preduzete mere zdravstvene zaštite direktno uticale na njih i njihovu sferu poslovanja.

Takođe, sa velikim problemima suočile su se i kompanije u onim delatnostima koje imaju značajnu uvoznu komponentu, imajući i vidu poremećene lance snabdevanja, pa se tako vremenom dvocifreni rast izvoza koji smo imali u januaru i februaru preokrenuo u dvocifreni pad tokom naredna tri meseca.

Prema trenutno raspoloživim podacima, procenjuje se da bi pad BDP u 2020. godini mogao biti oko 3%. Naime, relativno visoki rast BDP u prvom kvartalu projektovan je u tom trenutku u sladu sa očekivanim pozitivnim efektima u okviru uslužnih delatnosti, ali i u oblastima trgovine, saobraćaja i turizma. Međutim, u tom trenutku se još uvek nisu mogli videti uticaji krize na privredu. To znači da bi u preostalom delu godine realno i mogli očekivati niži, odnosno veći pad BDP-a.

U kontekstu napred navedenog, pomenula bih i to da se ovim rebalansom pruža direktna podrška hotelijerskom sektoru, odnosno rebalansom su dodatno obezbeđena sredstva namenjena hotelskoj industriji u gradovima Srbije, i to, pre svega, kroz jednokratnu direktnu subvenciju svakom pojedinačnom hotelu u iznosu od 350 evra po ležaju i dodatno još 150 po smeštajnoj jedinici.

Složićete se sa mnom da svakako na ovaj način treba posmatrati vid izlaska iz jedne krize u kojoj se sektor turizma nalazi.

U prilog napred navedenom, treba pomenuti i to da je i pored svih teškoća i nepoznanica koje sa sobom nosi period pred nama, Fiskalni savet Republike Srbije je ocenio da Srbija trenutno ima sasvim dovoljno kapaciteta da izdrži tekuću krizu bez nekih značajnih makroekonomskih stabilnosti.

Dozvolite mi da svoje izlaganje zaokružim uverenjem da je pandemija korona virusa postavila pred ekonomsku politiku naše zemlje velike izazove, pre svega u cilju očuvanja ekonomske aktivnosti, očuvanja radnih mesta i standarda stanovništva. I zato je veoma važno na ovaj način pažljivo izabranim merama ekonomske politike blagovremeno odgovoriti na svaki od njih.

Mislim da sa ovim rebalansom budžeta to i čini. I zato će SDPS u danu za glasanje podržati predlog ovog zakona. Hvala.

Hvala.
Poštovani predsedniče, ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman nije podnet sa ciljem da se devastira Grad Leskovac, niti bilo koji drugi grad u Srbiji, već da se građanima na jedan jasan način objasni na koji način su raspodeljena sredstva iz budžeta za finansiranje jedinica lokalne samouprave.
Vlada je ovaj amandman odbila uz obrazloženje da bi se njegovim prihvatanjem uzeo u obzir samo jedan kriterijum, odnosno kriterijum broja stanovnika.
Ja ću se uslovno složiti sa vama i, evo, rizikujem da onda primenimo drugi kriterijum koji je predviđen Zakonom o finansiranju lokalne samouprave, a to je stepen razvijenosti. U tom smislu mogu da kažem da bi po toj osnovi onda sve ostale opštine i gradovi koji imaju niži nivo razvijenosti u odnosu na Grad Niš bili ispred Grada Niša po tom pitanju.
Nemam ništa protiv, to znači da bi Leskovac i Prokuplje i bilo koji drugi grad bio ispred Grada Niša, ali bi to onda značilo da bi Grad Novi Sad bio iza, a ne da ima predviđenih 920 miliona, kao što je to učinjeno u ovom predlogu Zakona o budžetu.
Ovde je očigledno reč o proizvoljnoj primeni kriterijuma i zaista vas molim da mi objasnite na koji način ste došli do ovakve raspodele nenamenskih sredstava.
Ako uzmemo u obzir da se Grad Niš u ovom trenutku nalazi u veoma lošem položaju i o tome smo već par dana govorili u ovoj Skupštini, evo, recimo, juče je bila rasprava o tome kako izmeštanje pruge nije prioritet Vlade, kako se svake godine borimo za izdvajanje određenih sredstava iz budžeta za održavanje kulturnih manifestacija, finansiranje javnog servisa u Nišu je dovedeno u pitanje, dok to ne važi za Vojvodinu i za Beograd. Dalje, laboratorija za ispitivanje kvaliteta mleka, odnosno sredstva za ovu laboratoriju nisu predviđena budžetom za Grad Niš, a za Beograd i za Novi Sad jesu.
Na kraju, jedna od i te kako bitnih stvari o kojoj ja govorim već par meseci unazad jeste aerodrom, odnosno da se u sporazumu sa „Etihadom“ zapravo nije predvidela mogućnost saradnje u smislu da se i niški aerodrom dovede do određenog nivoa.
Čini mi se da ste se u ovom slučaju igrali zanimljive geografije, pa ste možda malo prevideli gde se nalazi Grad Niš, odnosno grad sa tri slova na jugu Srbije. Hvala.

Poštovani gospodine Pejčiću, ja vas potpuno razumem. I ja bih se isto tako ponašala da je u pitanju moj grad. To je vaše legitimno pravo i upravo iz tog razloga postupam na način na koji postupam.
Verujem da ste se vi spremili za odgovor na moje pitanje, pa niste slušali ono što sam ja u obrazloženju amandmana rekla. Da jeste, modifikovali biste svoje izlaganje.
Lepo sam rekla da je problem u sredstvima koja su predviđena budžetom, način na koji su ta sredstva raspodeljena. Zaista nemam ništa protiv ni da Leskovac, ni Prokuplje, Žitorađe ili bilo koji drugi grad dobije više sredstava ukoliko se primenjuju kriterijumi predviđeni Zakonom o finansiranju lokalne samouprave.
Niste shvatili suštinu. Pročitajte amandman.

Ja ću opet ponoviti. Slažem se sa vama, svako se bori za svoj grad na način koji to njemu odgovara. Ovo je moj način da se ja borim za svoj Niš. Imam podršku svojih kolega iz Niša. Legitimno je pravo. Nadam se da ćemo i dalje imati dobrosusedske odnose. To kako će se ko i na koji način se boriti za sredstva za svoj grad, njegovo je pravo. Hvala.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, ministri u odsustvu, stvarno više ne znam na koji način da vas animiram da dođete i da odgovarate na poslanička pitanja, s obzirom na to da smo međusobno počeli da vodimo monologe po tom pitanju i da jedni sa drugima razgovaramo o temama na koje bismo trebali da dobijemo odgovore od nadležnih ministara.
U pisanom obliku sam postavila pitanja i ministru Raduloviću. Kako na njega posle proteka roka od 15 dana nisam dobila odgovor, probaću i na ovaj način to isto pitanje, pa možda mi se i posreći da na bilo koji način i u bilo kojoj formi dobijem odgovor na isto.
Krajem oktobra meseca tekuće godine, italijanska kompanija „Dajtek“, koja je inače trebalo da proizvodi elemente za protok ulja i maziva za potrebe automobilske industrije, raskinula je ugovor, odnosno odustala je od svoje planirane investicije u radnoj zoni u Nišu. U tom smislu, postavila bih pitanja gospodinu ministru. Znam da on nije bio na vlasti onda kada je ovaj ugovor sklapan. Tada je tadašnji ministar, gospodin Dinkić, pre tačno tri godine od dana kada je ova kompanija odustala od investicija, znači oktobra 2010. godine, potpisan je ugovor sa ovom italijanskom kompanijom i u tom smislu je tada planirano da se izdvoji oko 12 miliona evra za ulaganje u ovu fabriku.
S druge strane, planirano je da se zaposli 400 novih radnika. Tim povodom je grad Niš izdvojio, odnosno ustupio 2,5 ha zemljišta. Sada imamo situaciju da imamo jedan poluizgrađeni objekat u radnoj zoni u Nišu, koji iznosi oko 8.000 m2 i koji ne služi ničemu.
Niš je jedan od najsiromašnijih gradova na jugu Srbije, sa preko 40.000 nezaposlenih ljudi i odustajanje od jedne ovakve investicije za grad Niš predstavlja veliki gubitak. Najmanje što očekujemo od gospodina Radulovića jeste da odgovori da li i na koji način se planira dalje korišćenje ovog poluizgrađenog objekta, s jedne strane, a s druge strane, koliko je zapravo novca iz budžeta Republike Srbije izdvojeno za ulaganje u ovu fabriku, koja je, kako vidimo, prestala da postoji? Hvala.

Poštovani predsedniče, ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mi završavamo već drugi dan rasprave Predloga zakona o budžetu i mogu reći da su poslanici, manje ili više, imali slične stavove po određenim pitanjima kako vezane za kritike budžeta, tako i za određene prednosti ovog Predloga zakona o budžetu i u tom smislu rizikujem da se u pojedinim segmentima ponavljam, pošto je već kraj rasprave po ovom pitanju.
U svakom slučaju, član 3. Predloga zakona o budžetu predstavlja jednu tabelu u kojoj se nalaze garancije koje će Srbija izdati u 2014. godini prema poslovnim bankama u iznosu do 787 miliona evra i to na sledeći način. Javnom preduzeću „Srbija gas“ ide 200 miliona evra, Javnom preduzeću „Elektroprivreda Srbije“ 100 miliona evra i „Železara Smederevo“ 30 miliona evra.
U sva tri pomenuta slučaja od 787 miliona čak 330 se izdvaja za održavanje tekuće likvidnosti ova tri preduzeća. Mislim da možda nekim delom privredna i ekonomska neefikasnost Srbije i srpske privrede uopšte možda leži baš u ovim mojim navodima.
Sledeća oblast Predloga zakona o budžetu o kojoj sam želela da govorim jeste oblast o kojoj se govorilo i protekle nedelje prilikom rasprave o setu zakona neophodnih za sprovođenje ekonomskih mera predloženih od strane Vlade Republike Srbije i tiče se stanja javnog duga na dan 30. septembar 2013. godine i projekcije rata glavnice uzetih kredita.
Gospodine ministre, mislim da možda niste prava adresa za konstataciju o ovom pitanju, s obzirom da se radi o kreditima koji su uzeti u periodu pre nego što ste vi došli na mestu ministra, ali to je vaše nasleđeno stanje, tako da je situacija takva kakva jeste.
Ono što je simptomatično jeste velika šarenolikost po pitanju kamatnih stopa za određene kreditne linije, tako da se kreću od čak 0,75% do 8,5% i više, što jasno pokazuje da je država možda uzimala čak i preskupe kredite u odnosu na ono što zapravo može da plati.
Kao posledicu jedne ovakve situacije imamo činjenicu da je prihod dobiti NBS potpuno isti kao i dobit od javnih preduzeća, odnosno preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija. On iznosi tri milijardi dinara.
Na kraju, u delu Predloga zakona o budžetu koji je vezan za Ministarstvo privrede opisan je kapitalni projekat izgradnje infrastrukture i suprastrukture u turističkim centrima, koji podrazumeva ulaganja u iznosu oko 947 miliona dinara za nabavku mašina i opreme u skijaškim centrima Kopaonik, Stara planina i Zlatibor.
Mislim da turistički centri ne predstavljaju samo ulaganje u planinski turizam. U tom smislu ja ću pomenuti da Srbija ima oko 50 banja i u tom smislu banjski turizam jeste mnogo jednostavniji za ulaganje u smislu da ne zahteva neke velika infrastrukturne izdatke, a učinci ulaganja u ovu granu turizma su znatno veći.
Pretpostavljate da ću kao Nišlijka pomenuti Nišku banju i ne samo njenu toplu vodu, već i to da ona predstavlja jednu od najstarijih banja u Evropi. Ona ima izuzetno povoljan strateški položaj u smislu avio saobraćaja, odnosno povezanosti železničkog, avio i drumskog saobraćaja. Nišlije već dugo čekaju izgradnju pomenutog akva parka u Niškoj banji i mislim da on može biti potencijalno veoma značajan za ovaj deo Srbije.
Pošto imam još dovoljno vremena, pomenula bih samo, podnela sam i amandman na tu temu, pa ćemo razgovarati u periodu kada za to bude predviđeno vreme, ali moram da pomenem da je meni prilično razočaravajuće kao nekom ko dolazi iz Niša da ne namenski transferi za Grad Niš budu umanjeni do tog iznosa kao što je to slučaj sa ovogodišnjim budžetom.
Niš ima preko 40 hiljada nezaposlenih ljudi. Na jutrašnjem delu zasedanja sam govorila o tome da se brojne fabrike zatvaraju, da se prestaje sa investicijama i mislim da umanjenje ne namenskog transfera u Gradu Nišu i te kako predstavlja veliki problem za njeno dalje funkcionisanje. Hvala.

Gospodine Krstiću, zaista verujem u to da vi volite svoj grad i da ste se trudili da Niš dobije više sredstava nego što jeste, ali očigledno da niste dovoljno.
Uporno pričam o tom Zakonu o finansiranju lokalne samouprave koji predviđa dva kriterijuma na osnovu kojih se određuje iznos sredstava nenamenskog transfera. I sami znate da je jedan od tih broj stanovnika, a da je drugi kriterijum stepen razvijenosti.
Način na koji je predstavljena tabela i pojedini gradovi u tabeli je tako selektivno prikazan. Recimo, moraću da pomenem i Novi Sad. Ukoliko već govorite o tome da se meri neki od ova dva kriterijuma, ako ćemo poći od stepena razvijenosti, onda Novi Sad kao najrazvijeniji ne može nikako imati 920 miliona. Hvala.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, ministri u odsustvu, stvarno više ne znam na koji način da vas animiram da dođete i da odgovarate na poslanička pitanja, s obzirom na to da smo međusobno počeli da vodimo monologe po tom pitanju i da jedni sa drugima razgovaramo o temama na koje bismo trebali da dobijemo odgovore od nadležnih ministara.
U pisanom obliku sam postavila pitanja i ministru Raduloviću. Kako na njega posle proteka roka od 15 dana nisam dobila odgovor, probaću i na ovaj način to isto pitanje, pa možda mi se i posreći da na bilo koji način i u bilo kojoj formi dobijem odgovor na isto.
Krajem oktobra meseca tekuće godine, italijanska kompanija „Dajtek“, koja je inače trebalo da proizvodi elemente za protok ulja i maziva za potrebe automobilske industrije, raskinula je ugovor, odnosno odustala je od svoje planirane investicije u radnoj zoni u Nišu. U tom smislu, postavila bih pitanja gospodinu ministru. Znam da on nije bio na vlasti onda kada je ovaj ugovor sklapan. Tada je tadašnji ministar, gospodin Dinkić, pre tačno tri godine od dana kada je ova kompanija odustala od investicija, znači oktobra 2010. godine, potpisan je ugovor sa ovom italijanskom kompanijom i u tom smislu je tada planirano da se izdvoji oko 12 miliona evra za ulaganje u ovu fabriku.
S druge strane, planirano je da se zaposli 400 novih radnika. Tim povodom je grad Niš izdvojio, odnosno ustupio 2,5 ha zemljišta. Sada imamo situaciju da imamo jedan poluizgrađeni objekat u radnoj zoni u Nišu, koji iznosi oko 8.000 m2 i koji ne služi ničemu.
Niš je jedan od najsiromašnijih gradova na jugu Srbije, sa preko 40.000 nezaposlenih ljudi i odustajanje od jedne ovakve investicije za grad Niš predstavlja veliki gubitak. Najmanje što očekujemo od gospodina Radulovića jeste da odgovori da li i na koji način se planira dalje korišćenje ovog poluizgrađenog objekta, s jedne strane, a s druge strane, koliko je zapravo novca iz budžeta Republike Srbije izdvojeno za ulaganje u ovu fabriku, koja je, kako vidimo, prestala da postoji? Hvala.

Poštovani predsedniče, ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mi završavamo već drugi dan rasprave Predloga zakona o budžetu i mogu reći da su poslanici, manje ili više, imali slične stavove po određenim pitanjima kako vezane za kritike budžeta, tako i za određene prednosti ovog Predloga zakona o budžetu i u tom smislu rizikujem da se u pojedinim segmentima ponavljam, pošto je već kraj rasprave po ovom pitanju.
U svakom slučaju, član 3. Predloga zakona o budžetu predstavlja jednu tabelu u kojoj se nalaze garancije koje će Srbija izdati u 2014. godini prema poslovnim bankama u iznosu do 787 miliona evra i to na sledeći način. Javnom preduzeću „Srbija gas“ ide 200 miliona evra, Javnom preduzeću „Elektroprivreda Srbije“ 100 miliona evra i „Železara Smederevo“ 30 miliona evra.
U sva tri pomenuta slučaja od 787 miliona čak 330 se izdvaja za održavanje tekuće likvidnosti ova tri preduzeća. Mislim da možda nekim delom privredna i ekonomska neefikasnost Srbije i srpske privrede uopšte možda leži baš u ovim mojim navodima.
Sledeća oblast Predloga zakona o budžetu o kojoj sam želela da govorim jeste oblast o kojoj se govorilo i protekle nedelje prilikom rasprave o setu zakona neophodnih za sprovođenje ekonomskih mera predloženih od strane Vlade Republike Srbije i tiče se stanja javnog duga na dan 30. septembar 2013. godine i projekcije rata glavnice uzetih kredita.
Gospodine ministre, mislim da možda niste prava adresa za konstataciju o ovom pitanju, s obzirom da se radi o kreditima koji su uzeti u periodu pre nego što ste vi došli na mestu ministra, ali to je vaše nasleđeno stanje, tako da je situacija takva kakva jeste.
Ono što je simptomatično jeste velika šarenolikost po pitanju kamatnih stopa za određene kreditne linije, tako da se kreću od čak 0,75% do 8,5% i više, što jasno pokazuje da je država možda uzimala čak i preskupe kredite u odnosu na ono što zapravo može da plati.
Kao posledicu jedne ovakve situacije imamo činjenicu da je prihod dobiti NBS potpuno isti kao i dobit od javnih preduzeća, odnosno preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija. On iznosi tri milijardi dinara.
Na kraju, u delu Predloga zakona o budžetu koji je vezan za Ministarstvo privrede opisan je kapitalni projekat izgradnje infrastrukture i suprastrukture u turističkim centrima, koji podrazumeva ulaganja u iznosu oko 947 miliona dinara za nabavku mašina i opreme u skijaškim centrima Kopaonik, Stara planina i Zlatibor.
Mislim da turistički centri ne predstavljaju samo ulaganje u planinski turizam. U tom smislu ja ću pomenuti da Srbija ima oko 50 banja i u tom smislu banjski turizam jeste mnogo jednostavniji za ulaganje u smislu da ne zahteva neke velika infrastrukturne izdatke, a učinci ulaganja u ovu granu turizma su znatno veći.
Pretpostavljate da ću kao Nišlijka pomenuti Nišku banju i ne samo njenu toplu vodu, već i to da ona predstavlja jednu od najstarijih banja u Evropi. Ona ima izuzetno povoljan strateški položaj u smislu avio saobraćaja, odnosno povezanosti železničkog, avio i drumskog saobraćaja. Nišlije već dugo čekaju izgradnju pomenutog akva parka u Niškoj banji i mislim da on može biti potencijalno veoma značajan za ovaj deo Srbije.
Pošto imam još dovoljno vremena, pomenula bih samo, podnela sam i amandman na tu temu, pa ćemo razgovarati u periodu kada za to bude predviđeno vreme, ali moram da pomenem da je meni prilično razočaravajuće kao nekom ko dolazi iz Niša da ne namenski transferi za Grad Niš budu umanjeni do tog iznosa kao što je to slučaj sa ovogodišnjim budžetom.
Niš ima preko 40 hiljada nezaposlenih ljudi. Na jutrašnjem delu zasedanja sam govorila o tome da se brojne fabrike zatvaraju, da se prestaje sa investicijama i mislim da umanjenje ne namenskog transfera u Gradu Nišu i te kako predstavlja veliki problem za njeno dalje funkcionisanje. Hvala.

Gospodine Krstiću, zaista verujem u to da vi volite svoj grad i da ste se trudili da Niš dobije više sredstava nego što jeste, ali očigledno da niste dovoljno.
Uporno pričam o tom Zakonu o finansiranju lokalne samouprave koji predviđa dva kriterijuma na osnovu kojih se određuje iznos sredstava nenamenskog transfera. I sami znate da je jedan od tih broj stanovnika, a da je drugi kriterijum stepen razvijenosti.
Način na koji je predstavljena tabela i pojedini gradovi u tabeli je tako selektivno prikazan. Recimo, moraću da pomenem i Novi Sad. Ukoliko već govorite o tome da se meri neki od ova dva kriterijuma, ako ćemo poći od stepena razvijenosti, onda Novi Sad kao najrazvijeniji ne može nikako imati 920 miliona. Hvala.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, sadašnji i budući članovi Vlade, drage kolege narodni poslanici, ova rekonstrukcija traje i suviše dugo, traje već šest meseci i mogu slobodno da kažem da je Srbija zapravo u proteklih šest meseci, koliko traje ova rekonstrukcija, bila zatrpana medijskim pričama o tome kako će se odvijati rekonstrukcija, u kom smeru, ko će biti budući ministri i tome slično. Mislim da su na taj način u potpunosti stavljena u drugi plan sva pitanja i problemi sa kojima se Srbija u ovom periodu suočavala.

Moram da kažem da je rasprava u Skupštini tekla na ovaj način iz razloga, u stvari jedan od mogućih razloga je i to što su narodni poslanici dobili personalna rešenja za buduće članove Vlade dan nakon zakazane rasprave u Skupštini o tome i moguće da je to jedan od razloga zašto ona teče u ovom smeru, ali neću sada polemisati o tome.

Ono što je činjenica, a što je ovih dana dosta puta pomenuto, jeste da kandidati za buduće ministre zapravo nisu podneli neki svoj izveštaj, odnosno budući plan rada i o tome se dosta govorilo, što u svakom slučaju smatram da jeste nedopustivo iz razloga što narodni poslanici nisu upoznati sa tim šta će to u rekonstruisanoj Vladi biti drugačije u odnosu na prethodnu Vladu, osim manjeg broja žena u narednom sazivu ove vlade.