Hvala.

Poštovani predsedavajući, ministre sa saradnicima, kolege i koleginice narodni poslanici, u vašem izlaganju gospodine Ružiću čuli smo da se na Zakon o lokalnim samoupravama čekalo pet godina, da ste Nacrt zakona dostavili predstavnicima gradova i opština, da su se vodile dve javne rasprave, što je svakako za pohvalu. Ono što je bitno i što treba da se naglasi je poruka koju Republika šalje - da vlast na lokalu više uključi građane u proces odlučivanja, ali i da se budžetima planiraju podsticaji za rađanje shodno strategiji Vlade Republike Srbije.

Bitno je da se sve institucije uključe u borbu protiv bele kuge, a samim tim i opštine i gradovi, jer sve aktivnosti na nacionalnom nivou moraju biti praćene aktivnostima na lokalnom nivou i u tom pravcu za ovu godinu je predviđeno 566 miliona dinara, što je pet puta više nego prošle godine kada je za ta sredstva konkurisalo svega 15 opština.

U današnjem izlaganju mog kolege Vujića čuli smo da je ministarstvo tražilo od lokalnih samouprava mišljenje o načinu borbe protiv bele kuge. Ne kažem da adresa nije dobra, ali nikako ne smemo da zaobiđemo i mišljenja majki, a to ne govori kao narodni poslanik već upravo kao majka, jer ste akcenat stavili na podsticaj rađanja trećeg i četvrtog deteta i mislim da vam majke mogu najbolje reći koji su razlozi zbog kojih se odlučuju za ne rađanje trećeg i četvrtog deteta.

Mišljenja lokalnih samouprava jesu bitna, a pogotovo ako dolaze od onih gradova koji o trošku svog budžeta potpomažu i podstiču rađanje dece, a to je grad Jagodina koji je godinama unazad prepoznao da je ključni problem države Srbije mali natalitet i podsticajem iz gradskog budžeta doprineo da Jagodina bude jedan od gradova, ako ne i jedini grad, koji svake godine beleži porast u rađanju dece.

Država je krenula putem decentralizacije, ali je važno da se zadrži kontrola nad zakonitošću rada jedinica lokalne samouprave. Imajući u vidu da je predloženi Zakon o lokalnoj samoupravi dobar, ja ću na kratko izaći iz okvira teme, jer postoji nekoliko važnih problema koje moramo da sagledamo, a ja znam da će Ministarstvo za lokalnu samoupravu sa vama na čelu, gospodine Ružiću, moći da ih reši.

Naime, postoji velika razlika u veličini jedinica lokalne samouprave, kada kažem veličina ne mislim samo na broj stanovnika, već i na površinu opštine i gradova. Tako, na primer, dok u gradskoj opštini Vračar na površini manjoj od tri kvadratna kilometra, prema popisu iz 2011. godine, živi 56 hiljada stanovnika, u gradu Kraljevu na površini od 1.530 kvadratnih kilometara živi samo 125 hiljada ljudi. Dakle, Kraljevo je više od 500 puta veće od Vračara, a ima tek dvostruko više stanovnika.

Jasno vam je da smo u obavezi da na velikom području obrazujemo sve komunalne delatnosti od obezbeđivanja zdrave pijaće vode, iznošenja smeća do gradskog i prigradskog prevoza, a pri tom su izvorni prihodi koji mogu da se prikupe od malobrojnog stanovništva nedovoljni. Iz tog razloga, kao poslanica iz Kraljeva, zalažem se da država pomaže više gradovima i opštinama koje imaju veliku teritoriju a mali broj stanovnika.

Još jedan problem koji postoji je to da je neophodno organizovati još jedan nivo lokalne samouprave. U Srbiji iznad gradova i opština nemamo viši nivo lokalne vlasti, jer okruzi su oblik dekocentracije, a ne decentralizacije vlasti. Zato je neophodno zakonom predvideti kao obavezan čvrsti oblik saradnje između susednih opština i gradova, gde bi oni mogli zajedno da rešavaju probleme koji se ne mogu rešiti u jednoj opštini ili u jednom gradu.

Na primer, Kraljevo je sa opštinama Raškom, Vrnjačkom Banjom, Trstenikom i Paraćinom, uz pomoć francuskih partnera, zajedno radilo na izgradnji regionalne deponije.

Takođe, u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština napravljen je Protokol o saradnji sa svim opštinama i gradovima koji se nalaze u slivu Zapadne Morave, kako bi mogli zajedno preventivno da deluju u cilju sprečavanja elementarnih nepogoda.

Mislim da bi uspostavljanjem viših nivoa saradnje susednih opština i gradova doprinelo povećanju broja opština i gradova koji međusobno sarađuju, a u ovom predloženom Zakonu o lokalnoj samoupravi se krenulo u tom pravcu.

U vašem obrazloženju Zakona o lokalnoj samoupravi ističete da će se unaprediti funkcionisanje mesnih zajednica i njihov odnos sa jedinicama lokalne samouprave. Upravo su mesne zajednice mesta gde se prepoznaju problemi, gde građani preko svojih zajednica mogu da ukazuju na probleme življenja. Ne kažem da to do sada nije bila praksa u gradovima i opštinama, ali će sada biti obaveza lokalnih samouprava da unaprede mehanizme neposrednog učešća građana u obavljanju poslova lokalne samouprave, što je za JS, kao socijalno odgovornu stranku, jako bitno, i to je dobar pokazatelj da je državi kvalitet života njenih građana najbitniji.

Što se tiče Zakona o matičnim knjigama, mogu da iskoristim priliku da pohvalim gradsku upravu iz grada iz koga dolazim, iz Kraljeva, jer su oni među prvima elektronskim putem povezali mesne kancelarije sa odeljenjima za opštu upravu u okviru gradske uprave, tako da građani na seoskom području mogu da preuzmu izvod iz knjige rođenih, venčanih, umrlih bez dolaska u gradsku upravu. Građani mogu da dobiju ova dokumenta na nekoliko svetskih jezika, tako da nemaju dodatne troškove u plaćanju prevodioca.

Inače, grad Kraljevo vodi matične knjige za šest opština sa područja KiM i sve su unete u centralni sistem, a to znači ako je neko rođen u Kraljevu ili Zvečanu može da uzme izvod u Beogradu.

Ono što stvara problem, a ujedno i za vas molba, gospodine ministre, jeste da su matičnim službama u Kraljevu potrebniji savremeniji računari, jer ovi postojeći ne podržavaju sve aplikacije vašeg ministarstva, a sami ste rekli da je prevođenje matičnih knjiga veliki poduhvat. Mislim da bi pomoć ministarstva u vidu donacija savremenih kompjutera bio podstrek zaposlenima, s obzirom da su među prvima u Srbiji preveli matične knjige u elektronski oblik, da i dalje odgovorno rade na modernizaciji uprave na lokalu.

Što se tiče predloga za izbor guvernera NBS, poslanička grupa JS će podržati predloženog kandidata, gospođu Jorgovanku Tabaković, imajući u vidu da je inflacija u prethodnih pet godina očuvana na prosečnom nivou od 2%, što je u rangu najstabilnijih evropskih država, da je očuvana stabilnost deviznog kursa, da je učešće problematičnih kredita u ukupnim bankarskim pozajmicama spušten na minimum. Verujemo da će gospođa Tabaković u novom mandatu, na čelu NBS, održati kurs pozitivnog poslovanja ove ustanove.

Na samom kraju, poslanička grupa JS će sve predloge zakona koji se nalaze na dnevnom redu ove sednice podržati. Hvala.

Poštovani predsedavajući, pitanje postavljam ministru Đorđeviću, ministru za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Obraćam se u ime Organizacije osoba sa invaliditetom iz Kraljeva, a povodom donošenja zakona o organizacijama osoba sa invaliditetom, na kojem već godinama radi radna grupa, ali se o ovom zakonu, po mom mišljenju, nedovoljno govori u javnosti. Ovo pitanje interesuje preko 500 organizacija koje okupljaju i rade sa više od 800.000 osoba sa invaliditetom u našoj zemlji i još više članova njihovih porodica.

Zakon bi trebao da omogući pravnu sigurnost i trajnu održivost reprezentavnih organizacija osoba sa invaliditetom koji se zbog finansijskih problema i neregulisanog pravnog statusa suočavaju sa problemom opstanka i javlja se potreba za ukidanje nekih od postojećih usluga koje pružaju svojim članovima zbog visokih materijalnih troškova.

Takođe, dodatnu potrebu za ovim zakonom predstavlja i činjenica da opstanak ovih organizacija zavisi od volje lokalnih jedinica samouprave, u smislu načina na koji će se finansirati rad organizacija, pa se usled razlike u ekonomskoj razvijenosti gradova i opština, ali i političke volje, javlja jaz u radu i statusu organizacija.

Činjenica je da je organizacijama osoba sa invaliditetom neophodan konkretan pravni akt, jer bi se na takav način stvorili direktni uslovi za poboljšanje položaja i prava osoba sa invaliditetom u našoj zemlji. Rešavanje pravnog statusa ovih organizacija u skladu je sa reformskim procesom unapređenja socijalne zaštite u Srbiji, a to bi takođe stvorilo i preduslove za razvoj usluge i sistema socijalne zaštite, kao i rešavanja mnogih pitanja od značaja za bolji kvalitet života građana i građanki sa invaliditetom.

Dakle, moje konkretno pitanje ministru Đorđeviću je kada će se Predlog zakona o organizacijama osoba sa invaliditetom naći u skupštinskoj proceduri, jer mi iz Jedinstvene Srbije smatramo da je donošenje ovog zakona od velike važnosti za dalji rad i opstanak ovih organizacij, a samim tim od suštinske je važnosti za bolji položaj osoba sa invaliditetom u Srbiji? Hvala.

Poštovani predsedavajući, ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici. Juče, danas raspravljamo o tri seta zakona koji su iz oblasti prosvete i, gospodine Šarčeviću, za nas iz Jedinstvene Srbije je bitno da su oni u skladu sa reformama školstva u Srbiji i da nam donose novi kvalitet u obrazovanju. Zbog toga ću u danu za glasanje imati podršku poslaničke grupe Jedinstvena Srbija.

Važeći Zakon o udžbenicima je usvojen 2015. godine i tad je bilo raznih kritika na ovaj zakon. Mišljenja sam da je predloženi Zakon o udžbenicima o kojem danas govorim najbolji i najkompletniji u odnosu na prethodna tri donesena zakona.

U pripremi ovog zakona učestvovala je Radna grupa, a ja sam u razgovoru sa predsednikom Saveza slepih i slabovidih iz Kraljeva saznala da ste vi, ministre, pozvali predstavnike Saveza na sastanak, da dostave sva potrebna rešenja koja treba da se ubace u zakon i da ste vi njihove sugestije prihvatili, što je svakako pohvalno za vas i za vaš kabinet.

Upravo ovaj Predlog zakona o udžbenicima donosi nam novine, a to je cena za niskotiražne udžbenike, koji bi trebalo da reše problem udžbenika predviđen slabovidoj deci koje izdavač zbog malog broja tiraža nije želeo da štampa. Ono što su škole pre radile u nedostatku udžbenika i asesitivne tehnologije je to da su najčešće uvećavale kopije postojećih udžbenika, ali po meni postoji drugi problem u obrazovanju slepe i slabovide dece – nedostatak pedagoških asistenata, koji bi sedeli sa slepom i slabovidom decom i pomagali im u savladavanju gradiva koje je prilagođeno deci bez invaliditeta, a ne njima.

Nama iz JS je važno da svi naši građani, a pogotovo deca imaju jednake uslove za dostojanstven život, a pogotovo za obrazovanje, ali o problemu pedagoških asistenata, da ne bi previše iz teme, ću pričati nekom drugom prilikom.

Predloženi zakon je dobio pozitivne komentare stručne javnosti. Iz Udruženja izdavača udžbenika su ocenili da se ovim zakonom sistemski rešavaju problemi i da je jako dobro što je u izradi zakona učestvovala Radna grupa.

Jedna od najvećih promena koje predloženi zakon donosi jesu kvote od 5% za ulazak udžbenika u škole. Prethodnim zakonom je definisano 5% kao cenzus tako što se rangiraju udžbenici. Ako ne uđu u izbor, ukidaju se i nemaju mogućnost tri godine da konkurišu. To je bila otežavajuća okolnost za velike izdavače, a posebno za brojne male izdavače. Prema novom zakonu udžbenici se biraju na četiri godine.

Meni kao roditelju jednog školarca i jednog budućeg školarca je jako važno i htela bih da pohvalim što se ovim predlogom zakona uvode digitalni udžbenici. Znam da je to jako skupa oblast i da treba puno ulaganja, da treba raditi na obuci zaposlenih, ali to je nešto što mora da se uvede u škole, i to iz više razloga.

Prvi razlog je što nam dece beže iz škole jer im je dosadna. Moramo da decu motivišemo, da način učenja u školama prati modernizaciju, da im predavanja budu zanimljiva, a fokus da bude na razgovoru i diskusiji sa đacima na zadatu temu. Sve što se radi u školi završi se u školi, tako da domaći zadaci koji bi se radili kući bi bili minimalni, a deca bi imala više vremena za druženje i za vanškolske aktivnosti, npr. sport.

Drugi razlog što je uvođenje digitalnih udžbenika dobro je to što će se smanjiti težina školskih rančeva, a složićete se da su oni preteški, da je prosečna težina negde oko šest, sedam kilograma i zato nam 2/3 đaka ima loše držanje, a čak 90% đaka pati od nekog deformiteta stopala. Pravilo je da đačka torba ne sme da bude teža od 10% težine deteta, ali u praksi je to drugačije.

Treći razlog, a mislim da je on za roditelje i najbitniji, je to što će se uvođenjem digitalnih udžbenika smanjiti troškovi za nekih 15%, što za jedan porodični budžet nije zanemarljiva stavka.

Po prvi put, u skladu sa Strategijom za podsticanje rađanja, svako treće i naredno dete dobiće besplatne udžbenike što je svakako pohvalno, kao i besplatni udžbenici za oko 90 hiljada osnovaca.

Htela bih i samo par rečenica o Predlogu zakona o Nacionalnom okviru kvalifikacija. Ovaj zakon je bitan za približavanje sistema obrazovanja i tržišta rada. Za vaše ministarstvo, gospodine Šarčeviću, nije bio ni malo lak posao napraviti nacrt zakona i znam da se na Nacionalnom okviru radilo u proteklih 10 godina, a uglavnom u okviru projektnih inicijativa. U Radnoj grupi koja je radila na zakonu učestvovala je 21 institucija, i to govori o složenosti problema koji se rešavaju ovim zakonom.

Ovaj zakon obuhvata sve postojeće nivoe i vrste kvalifikacija sticane formalnim i neformalnim obrazovanjem, nezavisno od životnog doba. U praksi, cilj ovog zakona je da povezuje standardne kvalifikacije i standardna zanimanja i da se kroz registar predstave budućim poslodavcima i naravno građanima.

Zbog svega ovog što sam navela, i kao što sam na početku naglasila, poslanička grupa JS će u danu za glasanje podržati predloge zakona koji su na dnevnom redu ove sednice. Hvala.

Zahvaljujem.

Pitanje upućujem Ministarstvu za rad, zapošljavanja, boračka i socijalna pitanja, odnosno ministru Đorđeviću. Poštovani ministre, razlog zbog koga danas postavljam pitanje jeste problem nekoliko hiljada dece sa invaliditetom, čiji se roditelji, odnosno porodica suočavaju sa problemima i poteškoćama svakog dana. U 24% porodica, jedan od roditelja je morao da odustane od posla da bi se starao o detetu, jer je toj deci potrebna stalna nega i pažnja zbog čega roditelji nisu u situaciji da rade i ostanu bez prihoda.

Smatram da niko ne može da se smatra o detetu od samog roditelja i da trebamo da učinimo nešto da pomognemo tim porodicama. Podržavanje jednog roditelja i priznavanje tom roditelju statusa koji se priznaje hraniteljima, od izuzetne je važnosti za teško bolesnu ili decu sa invaliditetom, kojima je za oporavak i dostojanstven život preko potrebno da ostanu da žive u svom prirodnom orkuženju okruženim članovima svoje porodice.

Roditelji žele da se izjednače sa hraniteljima, da steknu ista prava, jer su hranitelji za to plaćeni i do 50.000 dinara, a roditelji su skroz isključeni iz ovog sistema podrške. Roditelji u sve probleme sa kojima se suočavaju zbog bolesti dece su još i na rubu materijalne egzistencije.

Prvenstveno, ja kao roditelj, a zatim i kao narodni poslanik koji u ovom parlamentu predstavlja jedinstvenu Srbiju, a za nas je porodica stub društva, postavljam pitanje – da li u Ministarstvu rade na Predlogu zakona o socijalnoj zaštiti? Da li su se sastali sa predstavnicima udruženja koju čine roditelji ili deca sa smetnjama, koji su pokrenuli inicijativu za uvođenje statusa roditelja - negovatelj, i dobili više od 60.000 potpisa?

S obzirom da je usvajanje ovakvog zakona od izuzetne važnosti da bi se regulisala elementarna prava i ekonomski položaj porodice dece sa invaliditetom. Hvala.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, ministri sa saradnicima i kolege narodni poslanici, predlozi zakona koji su danas na dnevnom redu su rezultat temeljnog rada resornih ministarstava na daljem unapređenju i podizanju kvaliteta usluga građanima i privrednim subjektima, i upravo kao takvi će imati podršku poslaničke grupe Jedinstvene Srbije u danu za glasanje.

Što se tiče Predloga zakona o Nacionalnoj akademiji, iz vašeg jučerašnjeg obraćanja, gospodine Ružiću, stekao se utisak da vaše ministarstvo stavlja akcenat na uvođenje reda u administraciji i obezbeđenje što boljeg učinka javne uprave i to je svakako dobar signal svim lokalnim samoupravama da moraju da funkcionišu na isti način, u istim rokovima i u istim zakonskim osnovama. Upravo će osnivanje Nacionalne akademije za javnu upravu to i omogućiti.

Postoje zaposleni u lokalnim samoupravama koji ne sagledavaju značaj svoje uloge i svog angažovanja na radnom mestu, što zbog indolentnosti, nezainteresovanosti, a često i zbog nedovoljnog znanja, a da pri tom imaju istu ili ravnopravnu naknadu sa onima koji daju svoj maksimum.

Ovim Predlogom zakona takvi zaposleni će se uputiti na stručno usavršavanje i edukaciju i istovremeno će se napraviti razlika između rada i nerada. Kao krovna obrazovna institucija Nacionalna akademija za javnu upravu će imati ključnu ulogu u planiranju i izboru kadrova, sistemu nagrađivanja kao i efikasnosti u profesionalnom pružanju usluga građanima.

Cilj Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu je efikasan sistem javne uprave, i zato su potrebni javni obučeni državni službenici. Verujem da će, i smatram da će Predlog ovog zakona upravo doprineti ostvarenju tog cilja.

Ministarstvo za lokalnu samoupravu je na dobrom putu da transformiše lokalne samouprave u moderne, ekonomične i odgovorne. Ipak, postoji veliki problem, broj problema u radu lokalnih samouprava zbog nedovoljne obučenosti i usklađenosti zaposlenih sa savremenim metodama poslovanja koje donosi svakodnevna modernizacija, ali Zakon o Nacionalnoj akademiji za javnu upravu doprinosi njihovoj edukaciji a samim tim i smanjenju troškova koji bi dodatno opteretili lokalni budžet.

Zakon o Nacionalnoj akademiji za javnu upravu je usko povezan sa Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima koji će omogućiti njegovu implementaciju i definiše sam program i rad Nacionalne akademije.

U članu 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima, član 97ž odnosi se na predavače na Nacionalnoj akademiji i svako se vodilo, i vodi će se računa da ti predavači budu afirmisani i stručni, ali sam ja mišljenja, gospodine Ružiću, da bi kao predavače mogli i uključiti i zaposlene u lokalnim samoupravama koji su se dokazali na svojim radnim mestima jer su upravo oni najbolji poznavaoci problema u radu javnih uprava.

Poslanici poslaničke grupe Jedinstvena Srbije su podneli jedan amandman na član 2. Predloga zakona kojim se menja član 97v stav 1. a koji se odnosi na program obuke rukovodioca. Mišljenja smo da rečenicom – da na obuku idu i oni koji se pripremaju da budu rukovodioci, ostavlja se prostor za favorizovanje određenog dela državnih službenika jer oni ne mogu unapred znati da će biti postavljeni na rukovodeća radna mesta. Više o amandmanu ću pričati u danu kada budemo o Zakonu raspravljali u pojedinostima.

Zakon o informacionoj bezbednosti nam donosi izmenu jednog člana ali ja želim da iskoristim ovu priliku i da skrenem pažnju na to koliko je informaciona bezbednost jedne zemlje bitna, pogotovo u današnjem globalno izazovnom vremenu. Izazovnom, pre svega, u smislu bezbednosti, a informaciona bezbednost je duboko prožeta sa svim terorističkim napadima. Svedoci smo da su takvi napadi, maltene, svakodnevni. Evo, pre neki dan je, i u Americi se desio jedan takav gde je smrtno stradalo više od 50 ljudi. Na sreću u Srbiji još uvek nemamo taj vid nasilja, ali svakako da nas brine bezbednost u regionu i u svetu, jer rizik uvek postoji i mi prosto moramo biti spremni.

Srbija ima Strategiju razvoja informacione bezbednosti i time je potvrđena spremnost države da se suoči sa globalnim izazovom zaštite podataka. Za mene kao narodnu poslanicu, ali pre svega, kao roditelja je jako bitno što je strateški planirano pružanje saveta i prijava u vezi sa bezbednošću dece na internetu. Ovoj temi treba podići svest pre svega roditeljima i samoj deci, ali uključiti što više škola i nastavnog osoblja edukacijom kroz različite školske programe.

Predlog zakona o elektronskim dokumentima i poslovanju je osnova za uspostavljanje moderne e-uprava u Republici Srbiji koja će građanima i privredi omogućiti brže i efikasnije usluge. Efikasnost ovog predloga zakona ogledaće se u uštedi vremena, smanjenju troškova poslovanja, isključenju odlazaka na šaltere. U našoj zemlji upotreba elektronskih dokumenata još uvek izaziva nepoverenje kod većine stanovništva i svi dalje više veruju papirnim dokumentima, stoga moramo raditi na podizanju svesti kako građana tako i službenika.

Kao što sam i na samom početku rekla, upravo su ovi predlozi zakona rezultat modernizacije i unapređenje rada počev od državnih službenika, lokalnih samouprava, pa do samim ministarstava i u danu za glasanje imaće podršku poslaničke grupe JS. Hvala.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, na samom početku želim da istaknem da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržati predložene zakone o kojima danas raspravljamo, kao i ostale predloge zakona koji su na dnevnom redu ove sednice.
Predloženi zakon o stanovanju i održavanju zgrada je privukao veliku pažnju javnosti, što i zaslužuje, jer će se njime konačno uvesti red u zgradama, definisati obaveze stanara, a takođe će se i utvrditi i održivi način stanovanja, a sve u cilju da se građanima omogući kvalitetniji život u stambenim jedinicama.
Zakonom se ne predviđaju dodatni troškovi, a jedna od glavnih novina je uvođenje obaveza da svaka zgrada formira skupštinu stanara koja bira upravnika zgrade, s tim da je ostavljena mogućnost stanarima da se dogovore i da tog upravnika izaberu između sebe. U slučaju da se ne dogovore, mogu da angažuju profesionalnog upravnika van zgrade, što vidim i kao šansu za lokalne stambene agencije da na taj način prošire svoju delatnost i ponude zgradama usluge profesionalnih upravnika.
Često je nemoguće napraviti dogovor među stanarima i kao epilog toga imamo ruinirane zgrade koje niko ne održava, oštećene fasade, a i vi ste, poštovana ministarko, u svom izlaganju napomenuli da postoje slučajevi gde su takve zgrade bile opasnost po treće lice. Upravo ovim zakonom imaćemo odgovorno lice koje će brinuti da takvih slučajeva više ne bude, a sa druge strane institucije će znati sa kim treba da razgovaraju ukoliko se nešto tako i dogodi.
Na primer, u Kraljevu ima oko 550 registrovanih ulaza, od toga 115 potpisanih ugovora sa lokalnom stambenom agencijom, a svega njih 15 je aktivno. To je upravo realna slika odnosa stanara prema zgradama u kojima žive.
Mislim da život u stanu podrazumeva iste obaveze, u smislu održavanja, kao i život u porodičnoj kući. Zamislite da porodica koja živi u kući dozvoli da joj krov prokišnjava, da joj fasada oronula, da je dvorište zapušteno i da sačeka da neko iz komšiluka dođe i da sav taj posao obavi umesto njih. Tako ne ide. Stanari bi trebalo da postanu svesni svojih obaveza prema zgrada u kojima žive. Ukoliko nisu u stanju da se dogovore da zajedno brinu o funkcionalnosti zgrade, ovim zakonom imaju mogućnost da angažuju stručno lice, u ovom slučaju licenciranog upravnika koji će se brinuti o tome.
Mora da postoji spona između građana, lokalne samouprave i lokalne stambene agencije. Građani treba da budu inicijatori, a lokalna samouprava treba da nađe način da preko stambenih agencija unapredi život u stambenim jedinicama. Ideja koja postoji u nekim gradovima je da lokalne samouprave predvide svojim budžetom fond kojim bi se građani subvencionisali ili kreditirali radi održavanja fasade, ili ulagali u energetsku efikasnost svojih zgrada. Naravno da bi svakako bile bolje subvencije, jer bi se na taj način građani podstakli da vode brigu o svojim zgradama koje nisu, u krajnjem slučaju, ni samo njihov problem i briga, već i briga lokalne samouprave.
Takođe se konačno ovim zakonom, posle 70 godina, rešava pitanje zaštićenih stanara koji su ostali da žive u stanovima i nakon što su denacionalizacijom oni vraćeni vlasnicima, a takvih je vlasnika u Srbiji trenutno oko 1.500. Ovim zakonom bi stanovi bili vraćeni pravim vlasnicima, a zaštićeni stanari bi bili preseljeni u stanove u javnoj svojini i imali bi mogućnost otkupa tih stanova.
Stavljam akcenat na to da ovaj zakon ima opšti interes konačno uvođenje reda i kao takav svakako će imati podršku poslaničke grupe JS u danu za glasanje.
Što se tiče Predloga zakona o upravljanju aerodromima, predviđeno je da upravljanje aerodromima postane delatnost od opšteg interesa i mogućnost davanja aerodroma u koncesiju kako bi se obezbedio novac za njihov razvoj i efikasnije komercijalno korišćenje. Za nas iz poslaničke grupe JS svaki aerodrom je bitan, tako da je osnivanje Privrednog društva „Aerodromi Srbije“ svakako dobro, iz razloga što bi se uticalo na bezbednost letenja, ali bi se i omogućilo da se neki aerodromi koji nisu u funkciji konačno osposobe.
To je slučaj i sa Aerodromom „Morava“ u Kraljevu. Ja kao Kraljevčanka verujem da će uskoro Aerodrom „Morava“ biti u funkciji za civilne letove. Znam da je Vlada Republike Srbije, a i vaše Ministarstvo prepoznalo potencijal ovog aerodroma i koliko je njegovo funkcionisanje bitno za ekonomski i privredni razvoj celog Raškog okruga.
Treba istaći podatak da u slučaju da Aerodrom „Nikola Tesla“ bude privatizovan koncesijom na 25 do 30 godina, budžet Srbije bi po tom osnovu imao prihod od 550 do 600 miliona evra, što svakako nije zanemarljiva suma. I ovaj Predlog zakona će imati punu podršku poslaničke grupe JS u danu za glasanje. Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministri sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, na današnjem dnevnom redu imamo šest Predloga zakona. Ja ću o svakom reći po nešto, ali ću akcenat staviti na Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije, odnosno o njegovoj važnosti za grad iz kojeg ja dolazim, a to je Grad Kraljevo.
Ovaj zajam se odnosi na projekat urbane generacije Dositejeve ulice u Kraljevu, a sprovodi se u cilju otklanjanja posledica zemljotresa koji je 2010. godine pogodio Kraljevo i centralne delove Srbije i stanje i struktura objekata koji se nalaze u tom naselju. Najveći deo tih objekata je pravljen za stanovanje radnika koji su radili u „Fabrici vagona“ i „Magnohromu“, a predviđeni su za samce, ali su se kasnije tu stvarale porodice koje i dan danas tu žive.
Inače, u zemljotresu koji je pogodio Kraljevo 2010. godine, pored nažalost ljudskih života oštećeno je oko 24.000 objekata, izgrađeno je oko 500 novih kuća, a na desetine stambenih objekata je potpuno rekonstruisano.
Prva zamisao je bila da se projekat realizuje sa nešto manje od 30 miliona evra, odnosno 650 stanova, međutim kasnije se došlo do sadašnjeg projekta koji je koncipiran na oko 13,5 miliona evra, odnosno 366 stanova smeštenih u četiri nove osmospratne zgrade u stambenom naselju Pic mala u Dositejevoj ulici.
Naime, iznos od 13,5 miliona evra bio bi podeljen 60% i učešća države, odnosno država bi uzela zajam od osam miliona evra, a grad Kraljevo bi kroz izradu infrastrukture uložio oko pet miliona evra, odnosno 40%.
Država se zadužuje, realizuje projekat preko Ministarstva za građevinu i infrastrukturu i preko grada Kraljeva koji je imenovao projektnu jedinicu za upravljanje projektom i projektnu komisiju.
Grad Kraljevo izvršio je eksproprijaciju kompletnog zemljišta, uradio planske akte, urađen je projekat za celo naselje, izvršeno ispitivanje zemljišta, dobijena je dozvola za gradnju infrastrukture na zemljištu budućeg naselja i time su stvoreni uslovi za gradnju prve faze. Mislim da je od kraja 2013. godine kada je urađena studija izvodljivosti, pa do današnjeg dana kada o ovom sporazumu i raspravljamo u ovom visokom domu, najzahtevniji proces bio prikupiti potrebnu saglasnost svih vlasnika stanova, odnosno saglasnost 366 porodica koje su trebale da se dogovore i saglase oko ovog projekta, odnosno saglasiti želje stanara i mogućnosti ovog projekta.
Potpisan je najveći broj predugovora, a sve na osnovu vanredne dokumentacije, s obzirom da je bilo stanova koji nisu imali dokumentaciju koju treba da poseduju vlasnici, a i činjenica je da su zakoni, standardi menjani više puta od momenta izgradnje.
Grad je tu izašao u susret vlasnicima i pomogao im da prikupe svu potrebnu dokumentaciju. Stanovi se menjaju kvadrat za kvadrat, s tim da sam već napomenula da su stanovi bili nefunkcionalni i da su većinom bili veličine 12 metara kvadratnih, a s obzirom da po novom zakonu stambene jedinice ne mogu biti manje od 27 metara kvadratnih, mnogim porodicama će ovo biti mogućnost da prošire životne prostore. Razliku kvadrata će moći da zakupe ili otkupe po povoljnim cenama. Opet je dobro što sredstva dobijena tim putem Grad Kraljevo će upotrebiti za izgradnju novih stambenih jedinica za socijalno stanovanje.
Mogu konstatovati da je Grad Kraljevo u najvećem procentu u saradnji sa resornim ministarstvima, posebno sa Ministarstvom za građevinu i infrastrukturu odoleo izazovima i stvorio uslove da se sporazum danas nađe na dnevnom redu i da se nadam se ratifikuje, što je svakako preka potreba građana Dositejeve ulice.
Realizaciju ovog projekta građani Kraljeva vide i kao šansu za aktiviranje građevinske operative koja je bila jedna od najboljih u bivšoj Jugoslaviji, ali i privatnih firmi koje su napravile imidž u ovoj oblasti, u poslednje vreme.
Izaći ću iz teme, moram pomenuti da je Kraljevo u jednom trenutku primilo oko 30.000 interno raseljenih lica, od kojih je 20.000 ostalo u Kraljevu. Razlog njihovog dolaska je svakako strašan, jer su prognani sa svojih ognjišta, u Kraljevu su dobro došli, ali možete zamisliti koji je to bio udar na postojeću infrastrukturu u Kraljevu, koje je u tom momentu imalo oko 80.000 stanovnika.
Mislim da zbog toga Kraljevo zaslužuje podršku, kao i građani Dositejeve ulice i verujem u podršku svih kolega, jer bi ratifikacijom sporazuma omogućili građanima Dositejeve bolje standarde u smislu stanovanja, ali i šansu gradu da stvori nove vrednosti realizacijom ovog projekta. Zahvalnost svakako Vladi Republike Srbije i resornim ministarstvima, jer su prepoznali potrebe Kraljeva i stanovnika Dositejeve ulice.
Želim da iskoristim ovu priliku i da podsetim da je neophodno da što pre stavimo u funkciju aerodrom Morava, što bi bio veliki potencijal za Kraljevo, a i gradove u okruženju. Time bi privukli nove investitore i stvorili povoljne uslove za otvaranje novih radnih mesta, koja su neophodna u tom delu Srbije.
Što se tiče Predloga zakona o potvrđivanju ugovora o zajmu između Vlade Republike Srbije i Fonda za razvoj Abu Dabija, za budžetsku podršku, od ministra Vujovića smo čuli da ovaj kredit neće uticati na rast javnog duga, da će biti namenjen za budžetsku podršku, odnosno da ćemo njime finansirati ili postojeće obaveze po dospelim kreditima ili samo plaćati kamate ili kombinovati.
Kredit je na 10 godina, sa pet godina grejs periodom i petogodišnjim rokom otplate po kamatnoj stopi od 2,25%. U slučaju da, a nadam se da ćemo ratifikovati ovaj sporazum, kredit će nam biti na raspolaganju u decembru 2016. godine ili u januaru 2017. godine.
Kada je reč o Predlogu zakona o potvrđivanju ugovora „Apeks“, zajma za mala i srednja preduzeća, treba reći da je to jedan od najboljih vidova kreditiranja. Na taj način se stvaraju uslovi za rast kreditne ponude malih i srednjih preduzeća i obezbeđuju povoljni izvori za finansiranje njihovih projekata. Veoma je važno napomenuti da je novina ove kreditne linije inicijativa pod nazivom „Poslovi za mlade zapadnog Balkana“ kojom Evropska investiciona banka želi da podrži mala i srednja preduzeća koja promovišu zapošljavanje mladih.
Na kraju svoj izlaganja želim da naglasim da će poslanička grupa JS podržati predloge zakona o kojima danas raspravljamo, kao i ostale predloge zakona koji su na dnevnom redu ove sednice. Hvala.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, pravo na obrazovanje je jedno od osnovnih ljudskih prava i predstavlja pokretačku snagu na osnaživanju dece, ali i odraslih, da sami oblikuju svoju budućnost, stoga će Poslanička grupa JS svakako podržati predložene izmene Zakona o visokom obrazovanju.
Predložene izmene se odnose na veliki broj mladih ljudi, po nekim procenama oko 12 hiljada, pošto tačnih podataka nema, odnosno na studente koji su upisali studije pre uvođenja Bolonje 2005. godine, a koji do sada nisu položili sve ispite.
Pred bolonjcima je produžetak studija već dva puta produžavan. Prvi put je to bilo akademske 2011-2012. godine, pa je produžen na 2013-2014. godinu, a potom na sadašnji rok, septembar 2016. godine.
Usvajanjem predložene izmene Zakona studenti bi dobili još jednu šansu, odnosno još dve godine vremena da dipolomiraju. Jako je bitno naglasiti da je skupštinski odbor razgovarao, razmatrao, diskutovao i da postoji inicijativa da se uputi amandman kojim bi se produžio rok i studentima magistarskih i doktorskih studija za dve godine, a danas smo mogli čuti od mnogih poslaničkih grupa da će uputiti istovetni amandman, što je svakako dobro, jer zakon mora imati isti odnos prema svim studentima.
Iz vašeg današnjeg izlaganja, gospodine ministre, čuli smo da je više od 65% fakulteta podržalo Predlog zakona, kao i Studentsko udruženje.
Smatram da je neophodno produžiti rok studentima koji su studije započeli po starom sistemu, jer pri upisu nisu imali zakonsko ograničenje, ograničeno vreme za koje treba da diplomiraju, a država svakako ne bi bila na gubitku, jer svi studenti plaćaju polaganje ispita, školarinu i sve druge obaveze. Jedinu dodatnu obavezu ima administracija, odnosno profesori, koji ispite za njih spremaju po starom, a ne po bolonjskom programu.
Obzirom da je u Srbiji mali procenat visokoobrazovanih i da je strategija države da se poveća broj građana sa fakultetskom diplomom, to ide u prilog da treba omogućiti starim studentima da svoje studije privredu kraju i omoguće jedan od važnih oslonaca u životu.
Mnogi su skloni da, žargonski rečeno, večite studente proglašavaju za lenje. Među njima ima različitih sudbina. Mnogi od njih su paralelno studirali i radili, pa im je preostalo malo vremena da se spreme za zahtevne ispite, neki su osnovali porodice, mnoge živote su obeležile porodične tragedije, neki su stali na tri-četiri ispita do kraja, obično na predmetima na kojima retki studenti prođu i kod najzahtevnijih profesora, a iz današnje diskusije kolege Vojislava Vujića mogli smo čuti za primer Geografskog fakulteta, gde se zbog jednog profesora čitava generacija studenata koči. Mislim da ovaj fakultet nije usamljen i da ovakvom problemu treba sistemski prići i rešiti ga, da ne bismo stvarali tzv. uska grla na fakultetima.
Ovi studenti nikome ne smetaju. Kod njih vidim samo upornost i želju da održe vezu sa fakultetima i znanjem. Ta upornost društvo ne košta, već samo apsorbuje određenu energiju koja bi se mogla usmeriti u druge društvene nepoželjne aktivnosti.
Pripremajući se za današnju diskusiju, došla sam do podatka da je prosečna dužina studiranja u Srbiji oko osam godina. Verujem da mladi treba da imaju podršku u društvu i bolje uslove za razvoj svojih potencijala, pre svega na planu formalnog i neformalnog obrazovanja.
Možda ću na trenutak izaći iz teme, ali želim da navedem dobre primere brige o mladima i studentima koji su svoje studije započeli u Jagodini i koji svake godine o trošku lokalne samouprave imaju mogućnost da posete Univerzitet u Beču i razmene svoja iskustva sa kolegama. Nekoliko hiljada studenata je do sada imalo prilike da poseti Beč, što je svakako za pohvalu.
Grad iz kojeg ja dolazim, Kraljevo, ima fakultet za građevinu i mašinstvo, a pre dve godine je otvorena i visoka Poslovna škola koja svake godine upiše 100 novih studenata, od kojih je 50 na budžetu i to je mogućnost da mladi ljudi koji nemaju finansijske mogućnosti da studiraju u Beogradu, Kragujevcu, Novom Sadu, ostanu u Kraljevu da se školuju i usavršavaju. Inače, od 100 studenata koji iz Kraljeva odu za Beograd, samo se troje vrati.
Druga izmena Zakona se odnosi na uslov za upis u narednu školsku godinu o trošku budžeta, da ostane 48 bodova, što je i ispravno, s obzirom na podatak da svega 10% studenata uspe da ispuni zakonski uslov i prikupi svih 60 bodova.
Bezrezervna podrška svima koji žele da uče i studiraju, jer, čovek se uči dok je živ, a u Danu za glasanje Poslanička grupa Jedinstvene Srbije će svakako podržati predložene izmene Zakona o visokom obrazovanju. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, kolege i koleginice narodni poslanici, na samom početku želim da naglasim da će JS, odnosno poslanici JS podržati predloženi zakon o sportu.
Prethodni Zakon o sportu donet je 2011. godine i on je, možemo reći, odgovorio očekivanjima koja su postojala pri njegovom donošenju, ali za dalje unapređenje sporta u Srbiji potrebno je doneti novi zakon o kojem mi danas i raspravljamo.
Predlog zakona o sportu, odnosno njegovo usvajanje je potrebno radi uređenja ove oblasti u skladu sa evropskim standardima i propisima i sportskim pravilima nadležnih međunarodnih sportskih saveza, čiji je razvoj bio izuzetno dinamičan u ovoj oblasti u proteklom periodu. Usaglašavanje sa novonastalim nacionalnim propisima i konsenzusom svih relevantnih subjekata sporta, da su potrebne izmene u zakonskoj regulativi, kako bi se postojeći sistem unapredio.
Usvajanjem predloženog zakona omogućila bi se, sa jedne strane, mogućnost da se maksimalno poveća obuhvat bavljenja građana sportom, a sa druge strane, da se i dalje podržava i razvija domaći vrhunski sport.
Postoje mnogi razlozi za donošenje novog zakona, a jedan od razloga koji je za JS, kao socijalno odgovornu stranku, jako bitan je taj koji proističe iz potrebe da se svim građanima, posebno deci, mladima, ženama i osobama sa invaliditetom omogući permanentno bavljenje sportom, uz što veću podršku sportistima koji postižu vrhunske rezultate na koje smo svi ponosni i koji su naši najbolji ambasadori u svetu, a kao neko ko je 15 godina bio aktivni sportista, takmičar, reprezentativac, znam koliko je ta pomoć i podrška potrebna.
Podatak da je u 2013. godini u Srbiji svaka peta odrasla osoba gojazna, da svaka treća konzumira cigarete, a da skoro polovina stanovnika ima hipertenziju je alarm da se kao nacija mobilišemo i nađemo rešenje o podizanju svesti građana koliko je bitno baviti se sportom, odnosno koliko fizičko vežbanje i zdrava ishrana treba da budu sastavni deo života.
Primer odgovorne lokalne samouprave je grad Jagodina, pod vođstvom Dragana Markovića Palme, gde svako selo ima terene za male sportove i time stvara mogućnost, odnosno da svako dete ima mogućnost da se razvija i da sebi stvara idole u vrhunskim sportistima koji su upravo i potekli sa takvih malih terena širom Srbije.
Kraljevo, grad iz kojeg dolazim, je u prošloj godini otvorilo modernu halu sportova. U ovoj godini je planiran početak radova na zatvorenom bazenu, adaptacija postojeće atletske staze, kao i moto staze na Beranovcu, što je svakako pohvalno i svakako potrebno sportistima u Kraljevu.
Poštovani ministre, juče smo u vašem izlaganju čuli, a to je posebno ostavilo utisak na poslaničku grupu JS, da predloženi zakon o sportu ima za cilj da sport ne bude privilegija pojedinaca i bogatih, već da omogući svim građanima da mogu da se bave sportom. To nam govori da promene u novom zakonu idu u pravcu smanjenja diskriminacije, odnosno da sva deca, bez obzira na materijalnu situaciju, dobiju šansu da se bave sportom. Ta činjenica omogućava da nam deca ne budu na ulici, već na sportskim terenima i igralištima. Po mom mišljenju, to je korak ka unapređenju školskog sporta koji je važna karika u približavanju sporta i zdravog života najmlađima i eventualno određivanje njihovog životnog poziva sutra kao profesionalni sportista.
Jako je bitno spomenuti da je prvi put regulisana upotreba ličnih podataka sportista, da zdravstvena zaštita za decu od šest do 14 godina ubuduće je besplatna i obuhvaćena osiguranjem, a to svakako olakšava teret roditeljima. Članarina za maloletne sportiste ne može da pređe 10% od prosečne zarade.
Jedinstvena Srbija smatra da je među jednima od važnijih odredbi predloženog zakona odredba po kojoj će ugovor između menadžera i sportiste ubuduće morati biti overen, a kada je reč o maloletniku, on će morati da ima saglasnost oba roditelja, čime se, složićete se, eliminiše svaki vid eventualne zloupotrebe.
Zakonom se regulišu i transferi u sportu, pogotovo međunarodni koji su dozvoljeni po striktnim pravilima međunarodne zajednice. Kada je reč o domaćim nacionalnim transferima, posebno je stavljen akcenat na maloletne sportiste, kojima u slučaju da pređu u drugu sredinu mora biti omogućen kvalitetan način života.
Izdvojila bih i pohvalila uvođenje obaveznog osiguranja za trenere i sve sportiste za vreme nastupa za reprezentaciju, veću odgovornost članova rukovodećih organa, kao i nove obaveze u smislu prijava sukoba interesa.
Ponekad, nažalost, sportske utakmice i rezultati ostanu u drugom planu zbog nedoličnog ponašanja na utakmicama, ali predloženim zakonom i to će biti sankcionisano, kako na utakmicama prvih liga, tako i na nižem nivou.
Svedoci smo da važeće rešenje o privatizaciji klubova nije dalo rezultate jer nije pokrenuta nijedna privatizacija, tako da odluka da pitanje privatizacije bude regulisano posebnim zakonom je ispravna. Ali, treba navesti da predloženim zakonom se sprečava ugrožavanje društvene imovine u sportskim organizacijama do regulisanja pitanja privatizacije.
Zbog svega ovoga što sam navela, na samom kraju želim ponovo da naglasim da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati predloženi zakon o sportu. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, kolege i koleginice narodni poslanici, donošenje izmena i dopuna Zakona o zdravstvenoj zaštiti predstavlja potrebu za usklađivanjem sa evropskim zakonom i težnju ka integraciji sa evropskim institucijama.
Donošenje ovih izmena i dopuna predstavlja evolutivni proces i modernizaciju u okviru zdravstva. U skladu sa reformama koje sprovodi Vlada, a za koju se zalaže JS i u skladu sa merama štednje prednost donošenja ovih izmena i dopuna Zakona o zdravstvenoj zaštiti jeste činjenica da se vodi računa o poreskim obveznicima, ne stvaraju se dodatni nameti građanima Republike Srbije, što je složićete se jako bitno, već su sredstva za sprovođenje obezbeđena iz postojećeg budžeta Ministarstva zdravlja.
Podržavanje ovih izmena i dopuna Zakona o zdravstvenoj zaštiti JS još jednom pokazuju svoju odgovornost prema građanima Republike Srbije i brigu o njihovoj socijalnoj i zdravstvenoj zaštiti. Jedinstvena Srbija čvrsto stoji iza ovih izmena i dopuna jer je lako uočljivo koliko benefite donosi ljudima na koje se odnosi. U prilog tome stoji činjenica da su pri stvaranju ovih izmena i dopuna učestvovale sve zainteresovane strane na koje se ovaj akt odnosi. Prednost je u tome što zakon nije nametnut, već su zainteresovane strane usaglasile i postigle konsenzus u vezi sa odredbama u vezi ovih izmena i dopuna.
U procesu saradnje učestvovali su Ministarstvo zdravlja, nadležne komore zdravstvenih radnika i zajednice medicinskih fakulteta. Prednost ovih izmena i dopuna zakona vidimo u članu 175. gde je predloženo smanjenje pripravničkog staža za zdravstvene radnike sa visokom stručnom spremom sa 12 na 6 meseci. Smanjenje staža je bitno zato što su zdravstveni radnici u toku završnih godina studija imali obaveznu praksu i fakulteti su se usaglasili sa potrebom da se staž zbog tih okolnosti smanji. Svi znamo da studije medicine traju dugu, da retko ko završava u roku, a već imaju obaveznu praksu i samim tim se omogućava da brzo stupe u radni odnos.
Bitna novina ovih odredbi jeste što se u članu 198. briše stav 2. u kome je bila istaknuta mogućnost da zdravstveni radnici kojima je trajno oduzeta licenca vrše poslove uz nadzor drugog zdravstvenog radnika sa izdatom licencom. Predloženi zakon donosi novinu i mogućnost u visu licencnog ispita na osnovu člana 191, a odnosi se da zdravstveni radnik koji ne ispunjava uslove za obnavljanjem licence propisane ovim zakonom dužan je da podnese zahtev za polaganje licencnog ispita nadležnoj komori u roku od 60 dana pre isteka licencne godine. Zdravstveni radnik zapravo koji ne obnovi licencu pod uslovima propisanim ovim zakonom ne može obavljati zdravstvenu delatnost u zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi i drugom pravnom licu iz člana 54. ovog zakona.
Mislim da je ovo dobra odredba jer sprečava svaki vid zloupotrebe ili čak korupcije. Jedinstvena Srbija kao socijalno odgovorna stranka, odnosno poslanička grupa JS u danu za glasanje će podržati ovaj zakon kao i ostale predloge zakona koji se nalaze na dnevnom redu ovog zasedanja. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, gospodine Mariću, poštovane koleginice i kolege poslanici, na samom početku svog izlaganja želim da istaknem da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije podržati Predlog zakona o zaštiti od grada, kao i druge predloge zakona koji su danas na dnevnom redu.
Pripremajući se za ovu sednicu pokušala sam da pronađem podatke o tome šta je o protivgradnoj zaštiti pisala štampa, pa ću podsetiti na samo nekoliko naslova objavljenih prošle godine, „štab za vanredne situacije traži dodatna sredstva“, „Dačić: pročešljati sistem protivgradne zaštite“, „grad pokosio voćnjake u selima kod Čačka“ itd.
Pročitala sam i da se Srbija svrstava u grupu zemalja sa najmanje efikasnim sistemom protivgradne odbrane i dok je on u EU po statistici efikasan u 50% slučajeva u Srbiji taj procenat iznosi tek 20%. Valjda je i ovo dovoljan razlog za usvajanje zakona o protivgradnoj zaštiti.
Juče je skupštinski Odbor za poljoprivredu prihvatio i podržao predlog novog zakona za odbranu od grada istakavši da će za efikasno funkcionisanje sistema odbrane od ove elementarne nepogode biti potrebno oko osam miliona evra godišnje, odnosno potrebno je obezbediti 20 do 25 hiljada protivgradnih raketa. Ovim predlogom se i posle 23 godine dobija zakon usklađen sa evropskom praksom.
Inače u Srbiji je sistem zasnovan na raketnoj tehnici. Pored toga se koristi još aviotehnika, s tim što ova tehnika ima mnogo manja ograničenja. Ne mogu, a da se ne osvrnem i na protivgradnu zaštitu u Gradu Kraljevu iz koga dolazim. Naime, Skupština grada Kraljeva je usvojila Izveštaj o realizaciji programa rada i finansijskog plana Fonda za razvoj poljoprivrede za 2014. godinu, u kome, nažalost, nijednom rečju nije pomenuta protivgradna zaštita.
U tom planu piše da je od planiranih, oko 75 miliona dinara potrošeno nešto više od 68 miliona, što čini 90% sredstava. Gradsko veće je nedavno dalo saglasnost na finansijski plan Fonda za razvoj za ovu godinu, plan premašuje za nekih 30 hiljada dinara iznos od 69 miliona dinara i opet nema pomena protivgradne zaštite. U isto vreme regresiranju premije osiguranja useva, plodova, višegodišnjih zasada, rasadnika i životinja namenjeno je 18 miliona dinara.
Kraljevo je prošle godine doživelo poplave katastrofalnih razmera, a za sanaciju posledica potrošena su značajna sredstva. Nakon katastrofe, naslušali smo se različitih konstatacija, a bilo je o tome reči na poslednjoj sednici gradskog veća, da bi štete bile neuporedivo manje da je više uloženo u preventivu. Pominjano je da svaki dinar uložen u preventivu štedi pet do sedam dinara na saniranju posledica. Verujem da je sličan odnos i kada je u pitanju protivgradna zaštita.
Dok je prethodnih dana u Kraljevu po prilično grmelo, poljoprivrednici su sa zebnjom gledali u nebo, jer ništa drugo nisu ni mogli da učine nakon saznanja da su strelci na protivgradnim stanicama dobili samo po tri rakete. Zbog ovog navedenog Predlog zakona o zaštiti od grada treba usvojiti po hitnom postupku, kako bi što pre počeo da se primenjuje, jer novim zakonom će se značajno uticati na poboljšanje sistema protivgradne odbrane i preciziraće se nadležnosti na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou.
Ovim predlogom zakona se određuje i stabilan način finansiranja poslova odbrane od grada, sa preciznim definicijama, uloge i obaveze jedinica lokalne samouprave. Zakonom je predviđeno da poslovi protivgradne zaštite ubuduće budu u nadležnosti RHMZ, što je bio slučaj do 2011. godine. Zakonom se uređuje i oblast međunarodne saradnje u sistemu odbrane od grada. S obzirom na područje naše zemlje štete od grada često dostižu razmere elementarnih nepogoda.
U protekloj deceniji na teritoriji Srbije u proseku je godišnje bilo između 100 i 110 dana sa potencijalnom opasnom oblačnošću. Zato ne smemo dozvoliti da našim poljoprivrednicima jedina zaštita od grada bude gledanje u nebo i da se mole Bogu da ne padne grad, već da podržimo i usvojimo novi Predlog zakona o zaštiti od grada, a to će svi poslanici JS i učiniti, sa naglaskom na stav kojim se nudi više načina finansiranja iz državnog budžeta, opštinskih fondova i kasa osiguravajućih kuća. Hvala.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, kolege narodni poslanici, poštovani roditelji male Zoje, na samom početku svog izlaganja želim da naglasim da će narodni poslanici poslaničke grupe JS u danu za glasanje podržati Predlog zakona o genetičkim i retkim bolestima.

Moram priznati da me je Predlog zakona o prevenciji, dijagnostici genetičkih bolesti, genetički uslovljenih anomalija i retkih bolesti, popularno nazvan Zojin zakon, prema tragično preminuloj Zoji Mirosavljević, podstakao da se više zainteresujem za ovu materiju, posebno nakon saznanja da je njegovo stavljanje na dnevni red zasedanja Narodne skupštine izazvalo burnu reakciju javnosti.

Sve ono što je vezano za zdravlje, posebno dece, izuzetno se reflektuje na raspoloženje građana, koji su se i ovom prilikom oglašavali na različitim mestima. To potvrđuju komentari, reakcije na društvenim mrežama koji nam ne idu u prilog, a i peticija za koju sam saznala u pripremi za ovu sednicu, a koju je za manje od 20 dana na internetu potpisalo više od 3.700 ljudi. To je, na primer, više nego što je potrebno da se pređe prag lokalnog parlamenta u Kraljevu i osvoje četiri odbornička mandata.

Nisam stručnjak za medicinu, pa ne mogu da se izjašnjavam o pojedinim stavkama definisanim Predlogom zakona, ali kao roditelj ne mogu da ne podržim ovakav zakon koji će, verujem, više nego mnogi drugi doprineti da se spasu životi obolelih od nepoznate bolesti.

Kada u retkim trenucima slobodnog vremena pogledam neki od programa jedne od četiri lokalne televizije u gradu iz koga dolazim, primećujem da se svakodnevno oglašavaju osobe koje traže pomoć za lečenje u inostranstvu. Gotovo gde nema mesta za lepljenje plakata u gradu na kome nema bar jednog poziva za prikupljanje sredstava potrebnih lečenju. Apeli za pomoć stižu iz informativnih emisija, a ne retko i na programima javnog servisa Srbije. Organizuju se različite humanitarne akcije, prikupljanje novca po školama, a nije retkost da neko pokuca na vrata tražeći pomoć za lečenje. Onim drugima, kao što je Zoja Mirosavljević, šansa da znaju od čega boluju nije pružena ili nije pružena na vreme, a zbog činjenice da im je uskraćeno ljudsko pravo da znaju od čega boluju morali su da plate najveću moguću cenu.

Još niko tačno nije prebrojao koliko je retkih bolesti prisutno u Srbiji, niti koliko ima obolelih. Samo se na osnovu svetske statistike da se one javljaju kod jednog od dve hiljade stanovnika grubo procenjuje da ovde ima oko 450 hiljada obolelih, mada ima stručnjaka koji te procene smatraju preteranim.

Iako za većinu retkih bolesti još nema leka, smatra se da kvalitet život osoba sa retkim bolestima i njihovih porodica više zavisi od dostupnosti lečenja i službi za podršku nego od same težine lečenja. Posebno potresno je na mene delovala izjava roditelja koji su bili u situaciji da im doktori za samo tri sata kažu pet različitih dijagnoza, vrlo ozbiljnih, ali bez ikakve konkretne potvrde. To što lutaju, za roditelje ne može biti prihvatljivo u situaciji kada moraju da odu kući, gledaju im dete umire.

Do sada, deca sa retkim bolestima su bila nevidljiva, čak su se i roditelji te dece na društvenim mrežama registrovali kao nevidljivi ljudi. Zato donošenjem Zojinog zakona ova deca će biti vidljiva i za državu i za društvo.

Koliko smo sami sporo reagovali dokazuju američki lekari potvrdom da će genetska terapija za Batenovu bolest biti nazvana Zojina terapija.

Na kraju, zbog svega što sam navela, u danu za glasanje poslanička grupa JS će podržati usvajanje Predloga zakona o kojem danas raspravljamo. Hvala.

Poštovani predsedavajući, ministre, kolege narodni poslanici i građani Srbije, na samom početku svog izlaganja želim da naglasim da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržati Predlog zakona o sprečavanju dopinga u sportu.
Svi znamo da je odavno u sportu prestala da važi parola kako je samo važno učestvovati. Da je tako, ne bi se u sportu na svim nivoima vladala tolika sredstva i sa značajnih mesta u različitim ekipama smenjivali oni koji ne ostvaruju očekivane rezultate.
Iz ovoga izvodimo zaključak da je više od učešća važna pobeda, pre svega da bi se opravdalo sve ono što je uloženo u sport. Ako je tako, onda se ne biraju sredstva da se dođe do pobede, a način da se do nje dođe je i korišćenje stimulativnih sredstava, sve češće i onih zabranjenih.
Doping je tema o kojoj se malo priča, ali se čini da je najveći broj običnih ljudi, a što je porazno i sportista, o tome vrlo malo i zna.
Iako se pod ovim pojmom prvobitno smatralo samo poboljšanje učinka na nekom takmičenju, korišćenjem stimulativnih i narkotičkih sredstava tokom vremena je doping dobio mnogo šire značenje, pa ga je i Međunarodni olimpijski komitet definisao kao korišćenje, uzimanje i davanje ljudskom organizmu stranih supstanci ili veće količine supstanci koje organizam normalno sadrži sa ciljem da se na veštački način stimulišu, odnosno povećaju takmičarske sposobnosti, što je u suprotnosti sa sportskom etikom, fizičkim i mentalnim integritetom sportiste.
Prvi podaci o dopingu u sportu potiču iz antičke Grčke, gde su stari Grci u vreme olimpijskih igara koristili određene vrste gljiva da poboljšaju fizičke performanse, a Asteci su u iste u svrhe konzumirali ljudsko srce. Doping su, navodno, koristile neke vojske u ratovima, da bi na veštački način podigle hrabrost i izdržljivost svojih vojnika.
Korišćenje doping sredstava i metoda za povećanje izdržljivosti je prisutno među vrhunskim sportistima, ali i kod amatera i rekreativaca. Posebno razočaravajuće deluje saznanje da je prisutno i kod sve mlađe populacije.
U sportu se koristi i sve veći broj različitih supstanci sa ciljem da se poboljšaju rezultati, smanji nervna napetost, poveća mišićna snaga i masa, gubitak težine, otkloni umor i ostvari brži oporavak ili zamaskira neka druga supstanca prilikom testiranja.
Posebno je zabrinjavajuće što sportisti uzimaju doping sredstva čak i po cenu vlastitog zdravlja, a zbog težnje za samodokazivanjem zbog uticaja roditelja, trenera ili drugih činilaca, a sve u cilju sticanja slave i novca.
Da bi se sprečilo negativno dejstvo ovih supstanci po organizam, međunarodna organizacija, vlade gotovo svih zemalja, nacionalne i sportske federacije i MOK su se mobilisali da stanu na kraj ovom poroku.
U tom cilju je osnovana i Svetska antidoping agencija u cilju popularizacije sporta bez dopinga i zaštite sportista od neželjenih posledica. Napravljena je i lista zabranjenih supstanci i pronađeni postupci za njihovo otkrivanje posebnim hemijsko-tehnološkim laboratorijskim ispitivanjima.
Predloženi zakon precizira disciplinske mere koje podrazumevaju diskvalifikaciju sportskih rezultata, privremenu suspenziju, zabranu učešća na takmičenju, zabranu obavljanja poslova u oblasti sporta.
U kaznenim odredbama piše da će onaj ko sportisti da ili propiše, izda ili na sportisti primeni doping sredstvo, navede ga, pomogne mu ili mu na drugi način omogući da upotrebi doping sredstvo, biti kažnjen zatvorom od šest meseci do pet godina. Ako je sportista maloletnik ili je reč o više lica ili je to izazvalo naročito teške posledice, učinilac će biti kažnjen zatvorom od dve do deset godina. Sve ovo, kao i mnoge druge odredbe su u redu samo ako se obezbedi poštovanje zakona.
Posebno želim da naglasim i poručim svim sportistima i mladim ljudima koji žele da se bave sportom, a iz ugla sportiste koji je već 20 godina u sportu, da se vrhunski rezultati postižu samo vrednim radom, treningom, zdravim razumom i hrabrim srcem.
Na kraju, kao što sam i rekla, poslanička grupa JS će podržati predloženi zakon, uz napomenu da je potrebna mobilizacija celokupne zajednice i svih koji se bave sportom i mladima da kod njih razviju sportski duh u punom smislu tih reči i da ih uče da se do vrhunskih rezultata dolazi samo mukotrpnim radom i odricanjem, a ne korišćenjem stimulativnih sredstava, jer su onda rezultati trenutni, a posledice, nažalost, trajne. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, ministri, kolege narodni poslanici i uvaženi građani Srbije, na samom početku svoga izlaganja želim da naglasim da će narodni poslanici poslaničke grupe Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržati Predlog zakona o otklanjanju posledica poplava u Republici Srbiji, kao i Izveštaj Vlade o elementarnoj nepogodi.
Elementarne nepogode koje su ovog proleća zahvatile veliki deo Evrope, najteže posledice prouzrokovale su na teritoriji Balkana, posebno Republike Srbije.
Poplavljene su velike površine poljoprivrednog zemljišta, značajni privredni i stambeni objekti, a što je najvažnije, u vodama je nestao ne tako beznačajan broj ljudskih života. Sve to navodi na potrebu donošenja propisa kojima bi se stvorili uslovi za preventivno delovanje i u sličnim situacijama svođenje posledica na najmanju moguću meru.
Ma koliko posledice ovogodišnjih majskih poplava bile teške, ne možemo da zanemarimo činjenicu da su mogle biti i pogubnije da nije bilo pravovremenog i adekvatnog odgovora Vlade Republike Srbije i svih njenih ministarstava, posebno Ministarstva odbrane i Ministarstva unutrašnjih poslova, ali i brojnih dobrovoljaca koji su priskočili u pomoć postradalom stanovništvu.
U vreme kada je, nakon martovskih izbora, odgovornost za vođenje države preuzeo predsednik Vlade Aleksandar Vučić, koji je vrlo hrabro započeo korenite reforme na svim nivoima, elementarna nepogoda je zapretila da zaustavi proces od koga se očekuje da za dve ili tri godine Srbiju postavi na zdrave noge. U takvim trenucima gospodin Vučić se uhvatio u koštac sa još jednim problemom i zahvaljujući ugledu koji uživa u svetu, a i ličnim vezama, obezbedio je značajnu humanitarnu pomoć poplavljenom stanovništvu.
Ne mogu da ne spomenem ni veliki doprinos ministra inostranih poslova gospodina Ivice Dačića, koji je koordinacijom aktivnosti sa srpskom dijasporom uspeo da obezbedi značajna materijalna sredstava za pomoć stanovništvu stradalom od poplava.
Po mojim informacijama, sredstva su stigla u Srbiju i već počela da se dele onima kojima je u ovom trenutku najpotrebnije kako bi se što pre eliminisale ili bar ublažile posledice elementarne nepogode i svako od ugroženih zimu dočekao u obnovljenom domu.
Ono o čemu bih ja danas govorila i na šta bih stavila akcenat je situacija u Gradu Kraljevu, koji je u dva navrata tokom ove godine bio zahvaćen poplavama i to u mesecu aprilu i maju.
Katastrofalne poplave koje su tokom aprila i maja meseca ove godine pogodile kraljevački kraj, nanele su ogromne štete infrastrukturnim i stambenim objektima, ali i poljoprivrednom zemljištu.
Prvi poplavni talas je početkom druge polovine aprila prekrio više od hiljadu hektara obradivog zemljišta, pa su poljoprivrednici nakon što se voda povukla bili prinuđeni da ponovo zasejavaju njive sa obe strane Morave.
Nabujala Ribnica ugrozila je deo istoimenog prigradskog naselja, ali je pravovremenom reakcijom kriznog štaba tokom samo jedne noći nasipanjem kamena na obale reke sprečena katastrofa.
Bujični potoci u gledićkom kraju u dva navrata, u aprilu i maju, odneli su veliki broj mostova različite veličine, pa su brojna domaćinstva nekoliko dana bila bez komunikacije sa ostatkom sveta. Brzom i efikasnom akcijom pripadnika inženjerskih jedinica druge brigade kopnene vojske, čije je sedište u Kraljevu, montirana su tri teška mehanizovana lansirna mosta u Ravanici, Godačici i Bogutovcu i tako ponovo uspostavljena komunikacija do konačnog rešavanja problema.
Deo onog što je oštetio prvi poplavni talas, dodatno je uništio i drugi poplavni talas, između ostalog i delove infrastrukture koji su u međuvremenu popravljeni.
Znatno veće štete pretrpelo je oko 500 domaćinstava na potezu od Mrsaća do Vitanovca, gde je nivo vode u stambenim objektima na pojedinim mestima dostizao i do dva metra.
Čim se voda povukla u prigradskom naselju Grdica, na teren je izašlo oko 200 dobrovoljaca, uglavnom učenika Saobraćajno-tehničke škole „Nikola Tesla“ i studenata Mašinskog fakulteta, koji su se organizovali putem društvenih mreža.
Tako je u Kraljevu, među prvim gradovima poplavljenih područja u Srbiji, iz kuća uklonjen kompletan nanos mulja i druge prljavštine, što je bio uslov za dezinfekciju, deratizaciju i zaštitu od komaraca. Pravovremeno su reagovala i javna preduzeća, „Čistoća“ i „Putevi“, čijom mehanizacijom je na deponiju transportovan sav otpad iz poplavljenih kuća, kao i deo uništenog pokućstva.
Vrlo brzo je reagovala i Skupština grada odlukom da se 64 miliona dinara iz Fonda za solidarnu stambenu izgradnju preusmeri na saniranje posledica poplava, da bi gradsko veće donelo rešenje o dodeli jednokratne novčane pomoći od po 120.000 dinara vlasnicima svih domaćinstava koja su pretrpela štetu.
Reagovali su kraljevački umetnici, različita esnafska udruženja, koja su na svoju ruku organizovala raspodelu pomoći. Novac je pristizao i na namenski račun za otklanjanje posledica poplava, a najveća donacija od 40.000 evra stigla je od partnerskog grada Maribora.
Šleperi humanitarnih pomoći stigli su sa različitih strana, a jedan takav sa 25 tona različitih artikala, uz moje angažovanje, dostavili su naši ljudi koji žive i rade u Nemačkoj.
Uz pomoć prijatelja iz Italije, dvadesetak dece sa poplavljenog područja letovalo je na crnogorskom primorju. Naši prijatelji iz italijanske pokrajine Trantino prikupljaju delove nameštaja koji se u Kraljevo očekuju najkasnije za mesec dana.
Drugi poplavni talas primorao je poljoprivredne proizvođače da po treći put obrađuju njive i presejavaju ih, a Komisija koju je formirala lokalna samouprava procenila je štetu na 900 miliona dinara. Prema informacijama kojima ja raspolažem, podatke o tome je dostavila resornim ministarstvima.
Posebno treba spomenuti i pohvaliti one gradove i opštine koji su se samovoljno organizovale i proaktivno reagovale u otklanjanju šteta i pružanju pomoći ugroženom stanovništvu.
Sigurno je da je u efikasnosti prednjačila Jagodina, gde su se gradski funkcioneri, koji inače ne primaju naknadu za svoj rad, odvojili po 20.000 dinara, lokalna preduzeća i preduzetnici donirali su u proseku po 300.000 dinara, a fabrike po milion dinara. Uz pomoć tih sredstava kupljen je nameštaj i bela tehnika kako bi domaćinstva što pre počela normalno da funkcionišu. Tim ljudima je uručena i nova garderoba kao donacija privrednika iz Novog Pazara i fabrike „Prvi maj - Pirot“. Zahvaljujući toj pomoći, stanovništvo se vrlo brzo vratilo svakodnevnom životu.
Na kraju želim da ponovim da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržati Izveštaj Vlade i glasati za Predlog zakona o otklanjanju posledica poplava u Srbiji. Hvala.