Zahvaljujem.

Poštovani narodni poslanici, poštovani kandidati, poslanička grupa Pokreta slobodnih građana, SDA Sandžaka i Partije za demokratsko delovanje neće glasati za izbor ove Vlade.

Gospodine, odnosno profesore Macut, pažljivo sam i slušao i čitao vaše izlaganje, vaš ekspoze. On je dosta opširan i sadržajan, međutim, jedan element tu baš vidno nedostaje. S obzirom na to da je ovo nova Vlada, da ste vi novi mandatar, da je prethodna pala, izgubila većinu u Skupštini, da nema prethodnog premijera, gospodina Vučevića, ključno pitanje jeste - šta je to novo što vi donosite, osim vas lično, vašeg imena, vaše karijere, integriteta i nekoliko novih lica? Ili da prevedem na jednostavniji jezik - šta je to što je bilo u prethodnoj Vladi i što je prethodna Vlada radila loše, što ćete vi sada da radite bitno drugačije i zbog čega tražite poverenje Narodne skupštine da budete predsednik Vlade Republike Srbije u narednom periodu?

Ja sam video da ste veliki deo svog ekspozea posvetili prosveti, što je prirodno, s obzirom na ambijent iz kojeg dolazite i verujem da je potrebno da se o tome što više priča, ali, nažalost, nisam primetio da imate nameru da drastično menjate odnos prema prosveti i prosvetnim radnicima u toku trajanja svog mandata.

Ono što smo mogli da čujemo jesu najave da će verovatno Vučić da nam lično piše udžbenike za decu u osnovnim i srednjim školama, da ćete uvesti privatne odnosno strane fakultete i univerzitete u nameri da devalvirate univerzitete koji su sada u blokadi.

Da se verovatno ništa neće menjati govori činjenica da prvi do vas i prvi koji sedi pored vas i prvi koji je na listi jeste gospodin Siniša Mali, koji je pre nekoliko dana slavodobitno objavio kako smo platili 411 miliona evra za prvu ratu kupovine "Rafala". A znate odakle taj novac? Taj novac je ušteđen otimanjem plata prosvetnim radnicima u poslednjem periodu. Od njih ste uzeli pare da biste kupili međunarodnu podršku ili da biste kupili ćutanje međunarodne zajednice za sva nepočinstva koja vršite u ovoj zemlji, od onih ljudi koji obavljaju najplemenitiji posao u jednom društvu, od ljudi koji uče i vaspitavaju našu decu, od ljudi koji kreiraju budućnost naše zemlje.

I šta ste dalje uradili? Umesto da dođete do tih ljudi koji prave budućnost naše zemlje, da ih pitate šta je to što im smeta u ovoj zemlji, šta je to što ih boli, zbog čega protestuju, šta je to što im predstavlja prepreku da taj posao rade još bolje, vi ste ponudili na mestu ministra prosvete čoveka koji se kandidovao da bude progonitelj studenata i profesora, čoveka koji je svojim izjavama govorio kako studente i đake treba izbaciti na ulicu, kako treba fizički prekinuti njihove blokade, kako treba smeniti rektora, uhapsiti rektora, kako treba etatizovati univerzitete.

Šta vam je namera, gospodine Macut? Da otvorite društveni dijalog, da otvorite dijalog u okviru akademske zajednice kako bismo došli do jedne normalne situacije u našoj zemlji ili da na to mesto postavite nekoga ko će biti kaznena ekspedicija i od koga će akademska zajednica zazirati? Ako vam je ovo drugo ideja, ako vam je ovo drugo cilj, moram odmah da vam kažem da ste u jednom delu u tome već uspeli, i pre nego što je gospodin izabran, zato što postoji jedan ne mali deo akademske zajednice koji već zazire od gospodina Vuka Stankovića. Pre svega je reč o ženama i studentkinjama koje su od juče, kada nas je pogodila ta nesrećna vest da će taj gospodin biti ministar prosvete, krenuli sa svojim ispovestima i svedočanstvima o brojnim neprijatnostima koje su doživljavali upravo od strane svog profesora, o seksualnom uznemiravanju. Da li ste upoznati sa tim stvarima?

Da li ste, gospodine Macur, kao profesor, spremni da nešto učinite po tom pitanju i da li ste spremni da nešto sistemski učinite po pitanju seksualnog uznemiravanja, ne samo u visokoškolskim institucijama, već i u svim institucijama sistema naše zemlje?

I ključno pitanje - ako se dokaže…

Navikli smo na te vaše manevre gde pokušate nekoga da prekinete usred misli, da biste ga sprečili da kaže ono što je suština.

Dakle, ja postavljam pitanje - ako se ispostavi da je jedno jedino svedočanstvo tih devojaka tačno, da li ćete vi, gospodine Macut, razrešiti ministra koga danas predlažete? Pitanje je vrlo jednostavno, vrlo konkretno. Mi nikoga ne optužujemo unapred, nego pitam - ako je tačno, da li ćete u tom slučaju takvu osobu razrešiti iz svog kabineta?

Kada je reč o ostalim kadrovskim rešenjima, dakle, vrlo je jasno po kom principu se pravio novi sastav Vlade, taj princip je da pare i batine ostaju u rukama partije, a ostala mesta koja navodno zauzimaju neki eksperti one se po principu muzičke stolice dele kako ko, kako, šta zauzme. Dakle, kada je glavni čovek ove zemlje ovako pritisne taster koje zauzeo mesto, može da uzme to ministarstvo da prodaje maglu, ko nije dobio više sreće u idućem izvlačenju i onako se ni o čemu neće ovde ni pitati.

Jedan o uspešnijih u toj igri, u igri stolica i politike i muzike jeste gospodin Dačić, koji se opet nalazi na toj funkciji, prosto nekako fotelja je anatomski pridobija oblik njegovog tela, čini mi se da verovatno i po principu održaja može da stekle pravo svojine na kabinetima u tim ministarstvima. Dakle, on se ponovo našao na mestu ministra policije.

Međutim, meni je tu važnije jedno drugo pitanje, što vam se gospodine Macut na tom mestu ne nalazi Dragan Vučićević? Pa, cela Srbija zna da je on čovek i glavni inspektor i glavni tužilac i glavni sudija u ovoj zemlji. Dakle, da prvo „Informer“ napravi optužnicu i onda „Informer“ donese i presudu u lajv programu, a tek onda se nađe neki lojalni tužilac ili sudija koji će da potpiše tu sramotu.

Svi znaju da je i Dragan Vučićević taj koji je emitovanjem nelegalnog snimaka prisluškivanje jednog polu kafanskog razgovora učinio to da šestoro ljudi, uglavnom mladih ljudi, trideset i drugi dan provode u pritvoru. Zbog tog čoveka koji je ideolog svega ovoga što vi radite i koji radi u direktnoj saradnji sa ljudima koji zloupotrebljavaju naš bezbednosni sektor, šestoro ljudi je optuženo da su teroristi i da napadaju ustavni poredak i šestoro ljudi provodi svoje vreme i svoju mladost u pritvoru. Da li ste se bavili možda i tim gospodine Macut?

Pričate o nacionalnoj bezbednosti. Dakle, ponavljam jedan polu kafanski razgovor koji se emituje i zbog čega ljude držite u pritvoru predstavljate kao vrhunac rada naših bezbednosnih službi na očuvanju bezbednosti Republike Srbije. Za to vreme osuđeni kriminalci ulaze na područje naše države kako god hoće, prođu celu Srbiju u Loznici ubiju policajca, za to vreme Milan Radojčić šefuje po Kopaoniku, njegovi ljudi iz obezbeđenja gaze kolima i ubijaju ljude nekažnjeno, ne sme niko izveštaj da napravi o tome. I, vi pričate o očuvanju nacionalne sigurnosti. Pa, kako su to Mladen, Srđan, Marija, Vlado, Davor i Lazar veća pretnja po nacionalnu bezbednost u odnosu na sve ove ljude od kojih se svaki pošteni građanin Srbije ovde plaši?

Ova Vlada koju ste vi napravili gospodine Macut, odnosno koju ste predložili, nije Vlada ni kontinuiteta ni diskontinuiteta, to je Vlada jedne opšte konfuzije. Mi na mestu ministra za evropske integracije imamo čoveka koji ne veruje u evropske integracije. Mi na mestu ministra za informisanje imamo čoveka koji nije bio informisan da će biti ministar, čovek izjavljuje juče – mora da se seti šta je pisao pre nekoliko godina sutra treba da postane ministar na čelu tog važnog resora.

Znate, ova Vlada neće učiniti apsolutno ništa dobro za građane, ona će možda doneti dobro aforističarima i komičarima, ali nažalost takva Vlada može da proizvede samo tragične efekte.

Zato mi ostajemo pri ideji koju smo izložili 20. marta je jedini izlaz iz ove duboke društvene krize u kojoj se nalazimo formiranje Vlade narodnog poverenja, Vlade na čijem čelu treba da bude nestranačka ličnost koja uživa nepodeljeno poverenje naše javnosti. Vlada na čijim će ključnim pozicijama da se nađu ljudi od imena, prezimena i integriteta, koji će odgovoriti na ključna pitanja koju muče našu zemlju, koja će omogućiti da se sprovodu studentski zahtevi, koji će doneti istinu o tome da li je i ko naredio upotrebu nedozvoljenog zvučnog oružja protiv mirnih građana Srbije 15. marta 2025. godine? I, koji će na kraju krajeva omogućiti prve normalne i fer izbore u Srbiji.

Nažalost, predstavnici vladajuće većine to nisu shvatili onako kako bi trebalo, a to je kao pružanje ruke kako ne bismo pali u ponor društvenih podela i raslojavanja kojima prisustvujemo poslednjih meseci.

Optužili ste opoziciju da hoće vlast bez izbora. onu opoziciju koja je prvog dana rekla da niko od ovih ljudi ovde ne želi mesto za sebe u toj Vladi, onu opoziciju koja čak na nelegalni i nelegitimnim izborima osvojila više od milion glasova i to ste učinili u situaciji kada imamo pet univerziteta koji su u blokadi, imamo prosvetne radnike koji su u štrajku, imamo advokate koji su u štrajku, imamo potpuni kolaps pravnog, političkog i privrednog sistema. Vi ste gospodo odlučili da to ignorišete. Tom odlukom da ignorišete tu situaciju preuzeli ste odgovornost za sve što iz takve situacije može da se izrodi, ali nažalost ne može da se izrodi ništa dobro.

Umesto toga podvalili ste nam neku kvazi ekspertsku vladu u koju ste uveli četvoro članova novoformiranog pokreta za političko ograđivanje Aleksandra Vučića od SNS. Pa, pošto nas optužujete da mi hoćemo vlast bez izbora, mene interesuje koje su glasove dobili ti ministri koje danas predlažete? Na kojim su listama oni bili na prošlim izborima? Koliko mandata oni unose u ovu vladu? Da li je to uvođenje nekih ljudi u vladu bez izbora gospodo?

Vi ste gospodine Macut rekli kako smo u poslednje vreme videli zapanjujuće izlive besa i kako nam je potrebna harmonizacija odnosa u društvu. S obzirom na to da niste pominjali kontekst u kome ste to videli, jasno je da ne razumete o čemu se zaista ovde radi. Ljudi su besni u Srbiji zato što se ta harmonizacija sprovodi dislokacijom vilica i gaženjem studentkinja po ulicama. Ljudi su besni zato što u Novom Sadu u padu nastrešnice stradalo je 16 ljudi a za to niko nije odgovarao, a nisu oni besni na onaj beton koji je pao na njih, besni su na korupciju koja ih je ubila, besni su na politiku koja je tu korupciju omogućila i koja štiti, besni su na politiku koja štiti one ljude koji su za to odgovorni i dok se ovi studenti provode svoju mladost po zatvorima Vesić, Toma Momirović, Zorana Mihajlović i ostali ne smetano i slobodno šetkaju po Beogradu, Trstu i po drugim mestima evropskim gradovima.

Nije to ona ista vrsta besa, gospodo, na koju ste vi navikli, onaj bes koji proizilazi iz vaših redova, taj bes iz vaših redova je bes od moći, bes od para, bes od osećaja nedodirljivosti. To je onaj kokainski bes pod kojim vaši kumovi i prijatelji lupaju širom Srbije i gaze ljude po ulicama. Ovo vam je gospodo, bes ljudi kojima ste 90-ih godina oduzeli mladost, a danas biste da to isto učinite i njihovoj deci. Ovo je bes onih ljudi koji gledaju kako pod parolom za našu decu svakodnevno otimate od njihove dece. Ovo je bes onih ljudi koji decenijama gledaju kako ih najgori preskaču, koji gledaju vaše sitne, male, lokalne šerife koji se ponašaju kao veliki bogovi koji bezdušno odlučuju o ljudskim sudbinama, koji tuku, prete, zatvaraju, izbacuju decu iz škola. Ovo je bes, gospodo, ljudi koji više očima ne mogu da vas gledaju. To je bes ljudi koji će radije provesti vreme na ulici nego u svojim kućama jer ste im se smučili i ne žele više da žive u radikalskoj Srbiji.

Zbog toga je gospodine Macut sada i potpuno svejedno šta piše u vašem ekspozeu, vi ćete biti poslednji radikalski premijer Republike Srbije. Potpuno je svejedno sa kojim ćete političkim stavovima izaći, ljudi su rekli – dosta bahatosti i korupciji ekipe koja vas dovela i instalirala na to mesto. Zato nema nikakvog razloga da imamo sto dana tolerancije prema vašoj vlasti i da čekamo da li ćete vi doneti neke rezultate i da li ćete nešto uraditi, jer ova vlada neće ni izdržati sto dana.

Zahvaljujem.

Pošto je gospodin Bajatović pominjao taj slučaj, a i vrhovni pravnički autoritet iz reda vladajuće stranke je govorio o tome kako ljudi u Novom Sadu nisu bili prisluškivani od strane BIA ili policije, nego su sami prisluškivali jedni druge pa to puštali u javnost, ako je to tačno, evo ja to odmah prihvatam. Jel to tačno, Ivice? To onda znači da taj snimak ne može da se koristi u postupku i da ljudi moraju da budu pušteni na slobodu. Prihvatamo odmah tu situaciju.

Druga stvar, koja se tiče ograđivanja. Kada neko iz naših redova napravi grešku i kaže nešto što nije pametno i što nije dobro, mi od toga ne bežimo, ali ljude ne ostavljamo, ne ograđujemo se od ljudi, nego od postupaka. I da su uradili i rekli nešto što je bilo manje štetno u tom trenutku, mi ne bismo bežali od toga da kažemo da je to pogrešno. Ali, i da su uradili nešto što je veće od toga, ne bismo ih ostavili vama na milost i nemilost. A ograđivanje od ljudi, ako vas interesuje šta je to, to je kada vam Vučić napravi pokret da se skloni od vas i da kaže - hajte vi svojim putem. To je kada okupi 3.000 vas u sali i kaže - bez mene ne vredite ništa, bez mog imena ne možete da dobijete ništa, bez mene ste niko i ništa! I potpuno je u pravu. Evo vam istorijski trenutak kada ću reći da se u nečemu slažem sa Aleksandrom Vučićem. Potpuno je u pravu, bez njega ste zaista niko i ništa.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Naša poslanička grupa koju pored Pokreta slobodnih građana čini i SDA Sandžaka i Partija za demokratsko delovanje će u danu za glasanje podržati usvajanje predloženog zakona.

Predloženi zakon smatramo kao neophodnost uvođenja hitnih mera kako bi se sprečilo nastupanje štetnih posledica velikog obima.

Da je situacija iole normalna, mi danas ne bismo morali da razgovaramo na ovaj način, a iole normalna situacija podrazumeva da donošenju političke odluke prethodni ozbiljna stručna rasprava.

Vi ste prvo doneli političku odluku, pa ste onda političku odluku sami promenili, pa ste onda političku odluku vratili, bez da ste ikoga konsultovali o tome, bez da ste o tome govorili građanima pre izbora, bez da ste im rekli šta je vaša politička platforma.

Platforma za donošenje te odluke mora da bude zasnovana na jasnom i nedvosmislenom mišljenju struke u Srbiji, koja treba da kaže da li postoji tehnologija koja obezbeđuje bezbedan i ekološki neutralan način eksploatacije litijuma, koje mere je neophodno preduzeti da bi se sprečilo nastupanje posledica, koja je verovatnoća nastupanja posledica u slučaju ne primene tih mera, manjkavog, neurednog ili povremene primene tih mera i kakve bi posledice iz toga mogle da proisteknu.

Umesto stoga, vi ste svoje političke odluke i garancije građanima bazirali na sledećoj rečenici – dok nam Nemci ne budu garantovali da ćemo imati čiste reke i planine, da ćemo to odlaganje za deponiju imati urađeno u skladu sa evropskim standardima, nećemo da pokušavamo ni da počinjemo. Ovo je citat predsednika države Aleksandra Vučića nakon sastanka sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom, sa kojim se i danas sastaje.

Mene interesuje ovde, gospođo Brnabić, bili ste i predsednica Vlade u tri mandata, gospođo Handanović, aktuelna ste ministarka, predstavnici parlamentarne većine, kako se osećate kada ovo čujete? Jel se osećate potcenjeno? Jel se osećate obesmišljeno? Kako se oseća predsednik Vlade Miloš Vučević kada čuje da u državi u kojoj je on nominalno predsednik Vlade, predsednik države garancije za zaštitu životne sredine za zdravlje i bezbednost građana traži od Nemačke, traži od Rio Tinta, traži od sebe samog, traži od boga, traži od igre slučaja, traži od sudbine, traži od svega i svakoga na ovom svetu, samo ne od njega, samo ne od njegove Vlade, samo ne od njegovih ministara.

Aman, ljudi, pa da li proradi u vama onaj srpski inat da kažete tom čoveku – stani, čoveče, ovo je naša zemlja, mi ćemo garantovati ovde građanima bezbednost i sigurnost? Mi imamo ministarku za zaštitu životne sredine. Pa pogledajte je, svet nema dve takve ministarke. Imamo ministarku koja je spremna da svoje celoživotno znanje i iskustvo, svoj profesionalni, lični i politički integritet uloži založi za bezbednost građana. Gospodo, jel ima jedan među vama, ne svi, jedan među vama koji bi smeo da stavi potpis na takvu izjavu ili to pak i vama deluje pomalo iracionalno, smešno i tužno?

E, tu mi, gospodo, dolazimo do ključnog problema, jer kao što kaže moj kolega Vladimir Pajić, nemamo mi problem sa periodnim sistemom elemenata, mi imamo problem sa koruptivnim sistemom u kome je svaki vaš izdanak do grla kontaminiran korupcijom. Imamo problem sa time što ova zemlja ima hronični nedostatak broja inspektora koji treba da zaštite ovu zemlju, a i među onima koje ima, teško da možete naći nekoga ko će sutra biti spreman da svoj privatni interes podredi javnom interesu.

Problem je u tome što je svaki izdanak vaše koruptivne mašine nalazi za svoje nepočinstvo onaj razlog da je nešto morao zbog dece. A hoće li morati tako sutra zbog dece da nešto prećuti, da nešto previdi? Hoće li sutra, motivisan beskrajnim koruptivnim potencijalom i države i investitora ili zastrašen beskrajnim ucenjivačkim kapitalom partije koja ga je postavila na to mesto, hoće li sutra biti spreman da potpiše izveštaj inspekcijskom nadzori koji su mu pisali upravo oni čiji rad on navodno treba da kontroliše?

Verujem da je većina vas gledala onu seriju „Černobilj“. Znate kad kaže ono not great not terrible? E, to nije poslovni moto, to je životna filozofija vaših partijskih uhleba. Ćuti, ne mešaj se, ne diraj, proći će. Jedino sredstvo prevencije svih katastrofa u Srbiji u poslednjih 12 godina je - neće valjda. E, sa tim, gospodo, mi imamo problem. Imamo problem sa time što je institut „Jaroslav Černi“ prodat, i to ne bilo kome, prodat je „Milenijum timu“, simbolu korupcije i kriminala u Srbiji.

Imamo problem, gospodo, sa time što niste u stanju obične strujomere da očitate pošteno bez da oštetite građane ove zemlje. Vi ste, ljudi, rastočili ovu državu. Vi ste dezintegrisali pravni sistem naše zemlje. Pa, nije lako, nije nikome lako ko živi u ovakvoj zemlji. Niste vi prva vlast, gospodo, koja se suočava sa teškom i bolnom spoznajom da je izgubila suverenitet na jednom delu svoje teritorije, ali ste prva i jedina vlast koja je izgubila i odrekla se svog suvereniteta u Zrenjaninu, u Boru, u Majdanpeku, u Smederevu, u Novom Sadu, u centru Beograda ste izgubili suverenitet.

Vi ste, gospodo, prva i jedina vlast koja je dozvolila da u Zrenjaninu, u Srbiji, u Evropi, u 21. veku se vrate elementi robovskog rada, da po troje radnika spava u istom krevetu, da ljudi borave u kontejnerima u uslovima u kojima ni stoka ne boravi. Vi ste prva i jedina vlast koja je dozvolila da naša policija, da naši mediji i naši građani ne smeju da priđu u delove gradova koje kontrolišu Kinezi. Vi ste prva i jedina vlast koja je dopustila kineskim menadžerima da mogu da vređaju, nipodaštavaju, maltretiraju, da tuku, da otpuštaju onkološke bolesnike bez ikakve sankcije.

Ne čujem vas i nema potrebe da me prekidate.

Zbog čega me prekidate?

Čujem, ali me ne zanima šta ćete reći, ostavite mi vreme.

Vi ste, gospodo, prva vlast koja se odrekla svog suvereniteta u Novom Sadu kad su partijski batinaši i kriminalci napadali studente. Vi ste prva vlast koja se odrekla suvereniteta kad su ruski huligani upadali u prostorije udruženja u centru Beograda, a policija nije smela da napravi ni zapisnik od toga. Gospodo, da znate, zbog toga vam građani ne veruju i toga se oni plaše. Ne što samo imamo neki litijum u zemlji, već zato što nemamo državu koja će da ih zaštiti.

Sad dolazimo, gospodine, do dela koji se tiče finansiranja. Jel znate šta je još veoma čudno i šta kod građana izaziva ovako podozrenje? Ovo je jedina nepopularna mera za vaših 12 godina vlasti za koje ste vi iskreno zalegli svom snagom. Naša zemlja, naša država, naše društvo koje boluje od mnogih problema i kojoj su potrebne mnoge reforme, teške, bolne i nepopularne, ni za jednu niste imali hrabrosti, samo ovu gurate, srljate glavom kroz zid.

Pošto vas interesuje koje, navešću vam nekoliko. Krenimo od nekih manjih značajnih i manje bolnih. Recimo, privatizacija sportskih klubova. Aleksandar Vučić kad je bio predsednik Vlade lično je rekao kako država nema snage da sprovede tu odluku.

Ajmo dalje, obračun sa huliganima. Huliganske grupe ste vratili tj. stavili u svoju funkciju kako bi zastrašivali građane i kako bi razmnožavali narodno nezadovoljstvo. Nemate hrabrosti da se sa čovekom zbog koga sada ispašta sedam miliona ljudi u Srbiji i više od 100.000 ljudi na Kosovu politički i pravno obračunate, sa Milanom Radojičićem. Niste imali hrabrosti…

Nemojte više da me molite, prošlo je vreme… (Isključen mikrofon.)

Hvala vam, gospođo Paunović, hvala vam na sugestijama, ali nisam vam tražio. Ja vam govorim o svim nepopularnim merama koje niste smeli da sprovedete. Niste smeli da sprovedete decentralizaciju Srbije zato što govorite ljudima da su glupi i nesposobni da sami odlučuju o svom životu, da sami troše svoj novac. Po vašoj filozofiji Srbijom treba da se upravlja ne iz jednog grada, ne iz jednog centra, iz jednog mozga. Vi ste time zadovoljni, građani nisu. Niste smeli da se bavite reformom bezbednosnog sistema, već ste i njega pretvorili u pretorijansku gardu koja štiti vaše interese i koja se štazijevskim metodama obračunava sa neistomišljenicima. Niste smeli da se borite protiv nasilja na način na koji je to bilo potrebno. Niste smeli da se obračunate sa vašim medijskim magovima koji su glavni promoteri nasilja u ovoj zemlji.

Ništa od tih mera niste smeli da sprovedete. Da ste jednu sproveli, Srbija bi danas bila i srećnije i bezbednije mesto za život. Jedino zašta ste zalegli jeste projekat Rio Tinta, pa logika nalaže da postoji mogućnost da je neko možda zbog toga uzeo akontaciju i da nije problem samo akontacija i iznos akontacije, nego što više ne može da se vrati. Što bi rekao onaj vaš šahista – taknuto, maknuto.

Ja bih možda, kada je neki bolji dan, u dubini duše negde mogao da pronađem zrno ljudskog razumevanja za nekoga od vas ko se našao u toj ulozi, ali zbog toga ne može da trpi sedam miliona građana Srbije i sve buduće generacije. Nema od toga ništa.

Vidite, gospodo, vaš odnos prema ovom zakonu, prema ovoj temi, baš kao i odnos prema rebalansu budžeta koji je usvojen pre nedelju dana jeste vaš odnos prema stvarnosti, realnosti, budućnosti Srbije. Tada sam rekao nešto što je kolega pogrešno čuo – vaša vizija budućnosti Srbije je rat, rov i kop. Tu viziju budućnosti je skoro predsednik, kao autor te vizije, dopunio vestima kako će se verovatno pomeriti starosna granica za odlazak u penziju, ali da ne brinemo vakcina protiv raka u svetu napreduje velikom brzinom, što znači – ne možete baš da imate zdravu životnu sredinu, oboljevaćete, ali ako budete imali sreće i nekih veza i para, možda ćete se lečiti, ali svakako ćete kraće biti na budžetu i na teretu države.

Gospodo, ta životna filozofija, taj prikaz staje u jednu arhaičnu reč, u jedan običaj koji je poznat u nekim delovima istočne Srbije, neki od vas će to znati, ko ne zna neka gugla, lapot. To se tako zove, gospodo, a predsednik države to predstavlja kao protestantsku radnu etiku i kao nezamislivi progres koji će pomoći da Srbija ostvari svoje snove. Meni je drago zbog njegovih snova, lepo je da čovek ima snove, ali je problem kada sanjar se odvoji od realnosti i onda snovi postanu deluzije, a deluzije neretko vode u fatalne ishode. Mi u tome ne želimo da vam pomognemo. To je razlog zbog čega ćemo glasati za usvajanje ovog zakona.

Sada bih samo iskoristio priliku, pošto je tu gospođa Handanović, a koja nije odgovorila mom kolegi Ahmedinu Škrijelju na pitanje – da li se u Novom Pazaru planira otvaranje rudnika na planini Rogozna, dokle se stiglo sa istraživanjem terena i da li je u pitanju rudnik zlata, bakra ili litijuma? Ja vam se zahvaljujem na veoma lošoj pažnji i na veoma neprofesionalnom vođenju ove sednice.

Zahvaljujem.

Poštovana gospođo Brnabić, problem u tome što ste govorili jeste što vi etiketirate moje kolege koji su podneli Predlog rezolucije o genocidu u Srebrenici, potpuno prenebregavši činjenicu da sedite među ljudima koji su predstavnici političke elite čija je politika dovela i do genocida i do ratnih zločina i do brojnih nesreća u zemlji.

Sram vas bilo zbog toga, gospođo Brnabić.

Napadate predstavnike bošnjačke nacionalne manjine, albanske nacionalne manjine. Znate zbog čega to radite? Ne samo zato što su oni Bošnjaci ili Albanci, već zato što vam se ne uklapaju u biznis model.

Vrlo lako se vi dogovarate sa Albancima koji takođe isto govore i o Srebrenici i o Kosovu, sa kojima imate biznis aranžmane. Nemate problem da u Bujanovcu budete u vlasti takođe sa Albancima. Ali, sa onima koji vam se ne uklapaju u biznis model oni su vam problem i oni narušavaju dostojanstvo Republike Srbije.

Bili ste predsednica Vlade u tri mandata, najduže u istoriji ovog naroda. Zbog toga što ste izgovorili treba da vas je sramota najviše od svih u ovoj sali.

Hvala. Dame i gospodo poslanici, koleginice i kolege, ministri u Vladi, Zakon o rebalansu budžeta je izuzetno važan i meni je žao što tu nisu premijer Miloš Vučević i još neki ministri, ovaj zakon kao i svaki budžet predstavlja ne samo plan prihoda i rashoda, on predstavlja i plan prioriteta, a prioriteti se ne određuju po tome kome ćete da posvetite koliko reči u ekspozeu, već kome opredelite koliko novca za raspolaganje u jednoj godini.

Ovaj budžet je po tom pitanju veoma jasan. Prioriteti su vojska, prioriteti su projekti poput EKSPO 27, prioritet je kupovina naoružanja, prioriteti su brojne druge koruptivne prilike. Nažalost, ni ovaj budžet kao prioritet ne postavlja prosvetu, ne postavlja nauku, ne postavlja obrazovanje, ne postavlja sve ono što zaista i suštinski razvija jedno društvo.

Šta to u praksi znači? To u praksi znači da će ovim rebalansom budžeta da se omogući više posla za Milenijum tim, više posla za Galens, više posla za gospodina Veselinovića, više posla za Drčelića i ostale vaše biznismene.

Gospodin Vesić je juče pričao kako nije problem u gradnji, već u nečem drugom i gospodin Vesić je tu u potpunosti u pravu. Problem je u ugrađivanju. Gospodin Vesić i ja se poznajemo od 2018. godine. Tada smo u Skupštini grada Beograda, raspravljali o potrebi i cenama izgradnje nacionalnog stadiona. Danas je 2024. godina, mi o istom projektu razgovaramo u Narodnoj skupštini, šest godina kasnije. Ali, osim što smo i on i ja, nažalost, postali stariji, promenilo se i to što je cena tog projekta dramatično veća nego što je bila pre šest godina. I da ste taj Skadar na Bojani zidali svaki dan tako što ste stavljali po jednu ciglu, pa nešto biste do sada i napravili. Posle šest godina nemamo apsolutno ništa.

Gospodin Bajatović je juče rekao kako su najgore investicije nedovršene investicije. Slažem se sa tim, samo čini mi se da su te nedovršene investicije nekako vama uvek omiljene, jer ostavljaju najviše prostora za korupciju, najviše prostora za davanje poslova i prilika za bogaćenje vašim partnerima i vašim biznismenima. Opšte je poznato da su vaši omiljeni nedovršeni projekti oni fantomski projekti koji mnogo koštaju, koje niko ne vidi, koji su čvorište korupcije, koji ničemu ne služe, poput projekta EKSPO 27, poput projekta nacionalnog stadiona, ili projekta, recimo, Zagorke Dolovac. To je razlog zbog koga, naravno, poslanici Pokreta slobodnih građana neće glasati za rebalans ovog budžeta.

Kada je reč o Zakonu o finansijskoj podršci osobama, tj. porodicama sa decom, naravno da nemamo ništa protiv da se taj zakon usvoji, naravno da nećemo glasati protiv toga da majke dobiju više novca. Govorim u ime poslanika Pokreta slobodnih građana, glasaćemo za taj zakon i sa tim merama nemamo problem.

Imamo problem sa obrazloženjem tih mera. Imamo problem sa politikom u čiju funkciju stavljate te mere. Imamo problem sa tim što se pitanje demografske obnove pravda državnim razlogom, kao da se deca rađaju sa ciljem i sa zadatkom da ispunjavaju nacionalne ciljeve i nacionalne ambicije neke grupacije ljudi koja nas nikada nije ni udostojila da obrazloži šta su to nacionalni ciljevi i nacionalni interesi. Deca se rađaju iz ljubavi. Deca se rađaju za život. To je smisao tih mera i to mora da bude smisao tih mera.

Vinston Čerčil je svom narodu obećao krv, suze i znoj. Vi ovim budžetom budućnosti Srbije obećavate rat, rov i kop. To nije smisao života za koji mi možemo da se založimo.

Znate, vojska, policija, naoružanje, oni mogu da daju sigurnost, ako su humano upotrebljene, ali ne mogu da daju smisao, a svaki ljudski život teži smislu. Smisao daju kultura, obrazovanje, nauka, inovacije, sport, sve ono što ste zapostavili. Vi, ljudi, obesmišljavate budućnost ove zemlje. Sve u vašoj politici i u ovom budžetu i u vašem ekspozeu i programu ove Vlade je laž i sve je obmana.

Kao što u budžetu i kao što u ekspozeu i u programu kažete - mi se slažemo za proevropsku politiku. Nije, gospodo, proevropska politika dati litijum Nemcima, a nuklearnu energiju Francuzima. Nije proevropska politika dati Nemcima Privrednu komoru, a Francuzima Aerodrom, Amerikancima vetroparkove.

Proevropska politika je da građanima Srbije omogućite evropske standarde, da imaju sudove koji ih štite, da imaju…

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani profesore Radenoviću, moram da priznam da ste uneli malo duha u vođenje ove sednice i da neke vaše opaske jesu bile duhovite, bile su proizvod vaših dobrih namera. Nekada ste i vešto glumili neveštost, ali uspeli ste malo da unesete duhovitosti, uspeli ste malo da relaksirate atmosferu u nekim situacijama. Ono što niste uspeli jeste nešto što je bila mnogo važnija vaša misija, a to je da unesete više dostojanstva u rad Narodne skupštine.

Zbog toga danas, baš kao i svih onih godina i decenija tokom kojih su radikali tvorili većinu u ovom Domu, Narodna skupština deluje kao pokvarena vremenska mašina koja je potpuno izopštena od realnosti u kojoj se predstavnici vladajuće većine ponovo obračunavaju sa opozicionom poslanicima, u kojoj posle 30 godina i više od 30 godina kontinuiranih neuspeha i nebrojeno velikih i brojnih i bolnih dokaza fatalnosti te politike vladajuća većina misli da je vrhunac političke mudrosti i političke veštine da sprovodi prebrojavanje patriotskih krvnih zrnaca predstavnika opozicije, da sprovodi istragu o tome ko je patriota a ko je izdajnik, ko je strani plaćenik i ko je neprijatelj države i naroda.

Ta politika koja je sprovedena u Srbiji, odnosno koja je ustanovljena pre više od 30 godina tim perverznim ukrštanjem Šešeljevske i Miloševićevske ideologije ostavlja brojne posledice. Takva politika i takva doktrina zahteva i brojne žrtve, žrtve onih koji su bili zavedeni tom politikom i koji su bili spremni da u njoj učestvuju, ali pre svega žrtvovanje onih koji su se takvoj politici svih ovih godina i decenija suprotstavljali.

Kažu ljudi da je zlo uvek isto, a isto je i sa radikalima. Isti Vučić, isti Šešelj, isti Miloševićevi sledbenici samo sada pojačani nekim novim snagama, poput „Zavetnika“. Nedostaje im samo novi otac nacije i novi memorandum, ali koliko vidimo to je u pripremi, a koliko čujemo u pripremi je i njihov Gazimestan.

Zakazali su veliki Vaskršnji sabor za 5. i 6. maj. Kako to samo pretenciozno zvuči? Ali, ajde što je pretenciozno, to je, gospodo, i neukusno. Vaskrs je praznik koji građani treba da provedu sa svojim porodicama a ne da ih šetate i trpate po autobusima da idu da kliču vašim zabludama i da učestvuju u vašoj vitomaniji.

Nije ni to najstrašnije, najstrašnije je, gospodo, to što vi taj sabor zakazujete dan i dva nakon što će desetine porodica u Srbiji obeležiti godišnjicu ubistva njihovih najmilijih, dan i dva nakon što će stotine hiljada i milioni ljudi u Srbiji obeležiti godišnjicu najvećih tragedija koje su zadesile ovo društvo.

Prošle godine ste im se smejali, tim ljudima koji su bili na ulicama. Organizovali ste kontra komemoracije. Ove godine pokušavate te događaje da preklopite vašim naprednjačkim vašarom. To je jedino što vi umete da radite u ovoj zemlji, da od svega napravite vašar.

To ste isto uradili i od ove sednice Skupštine, praveći od nje vašar u toj meri da kada bi neko ko nije upućen slušao šta ste pričali prethodnih dana stekao bi utisak da se ovde bira novi car Lazar ili Miloš Obilić, a ne predsednik, odnosno predsednica Skupštine.

Tome ste, gospođo Brnabić, pravljenju vašara, doprineli i vi lično vašim besmislenih repliciranjem, beskonačnim, vašim mahanjem papirima i fotografijama i skrinšotovima. To je vaša odgovornost. Ovo nije Skupština stranke, ovo je Narodna skupština. Niste vi, gospođo Brnabić, kandidatkinja za predsednicu, odnosno šeficu poslaničke grupe, vi ste kandidatkinja za predsednicu Narodne skupštine svih narodnih poslanika.

Zato jedino što vi treba da odgovorite danas i poslanicima i javnosti jeste da li ste spremni i da li ste sposobni da sav svoj lični i politički integritet i kapacitet uložite kako bi ovaj dom ponovo postao mesto dijaloga, a ne mesto mržnje, da li ste spremni da povučete prvi korak u prevazilaženju, a ne u još dubljem kopanju rovova u kome se nalazi naše društvo, i ne samo da kažete da jeste, već da to suštinski i uradite.

Da li ste spremni da istog dana kada budete izabrani za predsednicu Narodne skupštine, ne nekad u budućnosti, ne jedan dan od ponedeljka, da istog tog dana vi inicirate formiranje jednog izvršnog tela za sprovođenje izbora, u kome bi pored predsednika vlasti bili i predstavnici parlamentarne opozicije i civilnog sektora, kako bismo konačno imali fer i slobodne izbore, kako ne bi ti izbori služili kao još jedan način da se produbi politička i društvena kriza u Srbiji?

Vi to, gospođo Brnabić, morate da uradite, ne kao čin vaše milosti, već kao čin vaše političke obaveze, jer na ovoj strani ovde ne sede vaši lični neprijatelji, kako ih vi posmatrate, ovde sede ljudi koji su predstavnici više od milion i sto hiljada građana koji su im dali svoje glasove, onih milion i sto hiljada ljudi u Srbiji koji znaju da su decembarski izbori bili pokradeni, onih milion i sto hiljada ljudi koji znaju da će i naredni izbori biti pokradeni na isti način, u istoj meri ukoliko samo vi budete učestvovali u organizaciji tih istih izbora.

Vi ne smete da ignorišete postojanje tih ljudi. Možete o nama, meni, bilo kome ovde privatno da mislite šta god hoćete, vi možete da nas ne volite, da nas smatrate glupima, da nas smatrate nedoraslima, da nas smatrate izdajnicima ili da budem malo nepristojniji, podguznim muvama ili govnarima, kao što ste izgovarali i za šta treba da se izvinite, ne nama, nego javnosti, ali vi kao predsednica parlamenta ne smete da ignorišete više od milion građana i njihove opravdane sumnje i njihove opravdane zahteve.

Zato vas ja sada pozivam da ukoliko i dalje tvrdite da su prethodni izbori bili toliko fer i slobodni i pošteni, najdemokratskiji, najotvoreniji u istoriji civilizacije, pa onda se tako i ponašajte, pa hajde otvorite vrata opoziciji i civilnom sektoru, otvorite biračke spiskove, dajte da vidimo šta tu piše, dajte da vidimo kako su se menjali, ne da vidimo samo da li smo mi lično upisani u njih, nego ko se i kako selio, kako smo došli do situacije da ljudi žive u trafo stanicama ili na adresama koje počinju sa nulom.

Ako ste zaista sve radili pošteno, pa što biste se toga plašili? Ovako se ponašate kao ljudi koji su uhvaćeni u nečemu što je nečasno i koji su svesni činjenice koje je svesna i Evropa i svet, a to je da izbori u Srbiji nisu bili fer i slobodni.

Pitanje za vas – da li imate hrabrosti, da li imate iskustva i da li imate integriteta da tu situaciju konačno promenite? Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Ja se danas po prvi put obraćam Skupštini kao predstavnik poslaničke grupe sa novim imenom, imenom – Pravac Evropa. Mi smo naravno kao grupacija prepoznali da je ovo jedan od najvažnijih trenutaka i da će se odluke koje budemo donosili u narednim mesecima odraziti na život svih građana u Srbiji narednih godina i narednih decenija. Ta naša odluka nije od juče, ona je doneta mnogo ranije i ova formalizacija trebala je da nastupi mnogo ranije. Sada ću vam reći zbog čega ovo govorim.

Mi smo sa tom kampanjom krenuli još u aprilu mesecu. Dakle, mi iz Pokreta slobodnih građana zajedno sa našim partnerima iz Stranke slobode i pravde, Pokreta za preokret, Sindikata „Sloga“ i ostalih istaknutih pojedinaca. Hteli smo na prvoj sledećoj sednici da zaista i promenimo ime, ali onda se desilo nešto što je promenilo sve u Srbiji. Desio se jedan strahovit događaj kakav nikada pre nismo imali u našoj zemlji, desile su se dve vezane tragedije. Prosto smatrali smo bez obzira na to koliko je realno ovo pitanje benigno i beznačajno u nekoj široj javnosti da ipak ne bi bilo prikladno da u takvoj atmosferi u tim danima se bavimo tim temama.

Međutim, nismo imali sreću da su svi imali jednako osećaj za vreme i za trenutak i za teme kojima treba da se bave. Tako smo imali slučaj da na istoj sednici Vlade Republike Srbije 4. maja ove godine, na istoj sednici na kojoj je doneta Odluka o uvođenju tri dana žalosti zbog strašne tragedije koja se desila, da premijerka, odnosno predsednica Vlade ne izađe čak ni da izjavi saučešće javno na konferenciji za medije, ali se zato na toj sednici Vlade usvoji nacrt zakona, jedan veoma kontraverzni nacrt koji je sada postao zakonski predlog o kom mi danas razgovaramo.

Dakle, iskorišćeno je vreme kada je pažnja javnosti i svih nas opravdano bila usmerena na nešto sasvim drugo da bi se nešto, što je u suprotnosti sa interesima građana Srbije, u suprotnosti sa našim državnim interesima i nešto što je vrlo moguće i u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije, našlo na dnevnom redu. To je činjenica koja mene zaista duboko razočarava kao građanina Srbije.

Naravno govorimo o Zakonu o planiranju i izgradnji, odnosno Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji. Jasno je da glavni motiv koji stoji iza donošenje, odnosno usvajanje ovakvih izmena, nažalost, jeste forsiranje interesa privatnih investitora, privatnog kapitala nasuprot interesima građana i nasuprot interesima celog našeg društva.

Vi ste, gospodine Vesiću, kao resorni ministar u više navrata pokušali da to opravdate, prebacujući određenim kolegama iz opozicije i opoziciji, kao takvoj, da se zalažemo za jedan model ekonomskog upravljanja kakav je postojao u nekim prethodnim vremenima, da se zalažemo za model društvene svojine, za model samoupravljanja itd. To naravno nije tačno. To pogotovo nije tačno kada je reč o Pokretu slobodnih građana, kada je reč o našoj poslaničkoj grupi Pravac Evropa, ali bez obzira na to što se zalažemo zaista za otvoreno tržište, ne zalažemo se za to da se naša imovina prodaje budzašto ili još gore da se poklanja bilo kome. Dakle, zalažemo se zaista za otvoreno tržište, ali i za poštovanje nekih osnovnih principa.

Dve su najspornije tačke kada je reč o ovom zakonu. Jedna se tiče naknade za eksproprijaciju, kada se pokrene postupak eksproprijacije neizgrađenog građevinskog zemljišta. Novi zakon podrazumeva da će se isplatiti cena koja odgovara tržišnoj ceni poljoprivrednog, odnosno šumskog zemljišta, a čime se najdirektnije moguće ugrožava interes vlasnika tog zemljišta, čime se sprovodi nešto što je u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije, sa članom 20. Ustava Republike Srbije, a čime se devalvira privatna imovina i sprovodi nešto što po efektima najviše liči na prinudnu konfiskaciju imovine.

Sa druge strane, ukida se konverzija, odnosno sada se omogućava konverzija prava korišćenja u pravo svojine bez ikakve naknade. Dakle, govorili smo o tome koliko će to ekonomsku štetu moći da nanese Republici Srbiji. Vi ste se pozivali na to kako je konverzija u prethodnim godinama i prethodnim decenijama bila neefikasna, kako je u čak 94% slučajeva, ako se ne varam, sprovedena bez naknade, kako smo dobili svega nekih 30 miliona dinara po tom osnovu, tridesetak miliona evra po tom osnovu. Priznaćete da je to za desetak godina zaista mizerna suma novca, ali kada se već suočimo sa takvim problemom, zar nije logičnije raditi na poboljšanju efikasnosti naplate tih potraživanja, nego na ukidanju i davanju nekog zemljišta, neke imovine i bespovratnom odricanju od nje u nedogled.

Kada ukrstite tu odluku koju ste vi pravdali sa nekim drugim odlukama koje se danas nalaze na dnevnom redu, mi dolazimo u situaciju da se odričemo sopstvene imovine, da se odričemo prihoda sopstvene imovine, a da se sa druge strane zadužujemo u iznosu od gotovo milijardu i 300 miliona evra u samo jednom danu.

Mene sada interesuje, može gospodin Dačić, kao potpredsednik Vlade, ili bilo ko drugi od vas da odgovori, ukoliko smo toliko bogati da možemo da se odričemo svoje imovine, da opraštamo potraživanja nekim ljudima, zašto se onda zadužujemo? Da želim da budem ciničan, ja bih vas podsetio na izjavu predsednika države Aleksandra Vučića koji je rekao da mi u rezervama imamo 38,5 miliona tona zlata, što je dva puta više nego što imaju SAD, Rusija, Kina, Francuska, Italija zajedno. Kada smo već toliko moćni, što bismo se uopšte zaduživali? Možemo lepo da prodamo jednu količinu tog zlata i rešimo sve naše probleme za jedan duži, duži vremenski period.

Pozivate se takođe da za izmene i dopune ovog zakona imate i podršku EU. Ja u to ne sumnjam. Prvo, EU vodi računa o svojim interesima, a ne o našim. Dakle, reč je o našoj imovini, a ne bilo čijoj drugoj.

Postoji druga stvar što pravna kultura i politička kultura, koja postoji u zemljama EU, dovodi do toga da se određeni zakoni usvajaju onda kada postoje određene pravne praznine kako bi se one popunile i kako bi se jedan pravni sistem i politički sistem očuvao u jednom integralnom i normalnom obliku. Kod nas se, nažalost, izmene i dopune zakona donose da bi se stvorile pravne praznine, da bi se one kasnije zloupotrebile i da bi od toga direktnu finansijsku i neku drugu neimovinsku korist imali ljudi koji su najdirektnije povezani sa režimom. Zbog toga je naša bojazan vrlo opravdana da će ovaj Zakon o planiranju i izgradnju, po svojim efektima, da se pretvori u zakon o ugrađivanju i razgradnji još jednog sistema u Republici Srbiji.

Kada govorimo o razgradnji kao takvoj, nažalost, svedočimo razgradnji našeg prosvetnog sistema. Meni je veoma žao što gospođa Brnabić danas nije tu, ali tu je gospođa Slavica Đukić Dejanović. Ne znam da li po procedurama imate pravo danas da se javite za reč, da obrazložite. Mislim da nije u redu ni prema nama, ni pre vama način na koji je predsednica Vlade govorila o predlogu da vi postanete nova ministarka prosvete.

Dakle, mi smo čuli u nekoliko minuta da je gospođa Slavica Đukić Dejanović bila poslanik u sedam mandata, čuli smo na kojim je ministarskim pozicijama bila, čuli smo na kojim savetničkim pozicijama je bila, čime se tamo bavila. Jedino nismo čuli dali gospođa Slavica Đukić Dejanović unosi određeni plan rada, da li unosi neku novu viziju, da li unosi neka nova rešenja u ministarstvo koje se trenutno nalazi u jako kritičnoj situaciji u koju je gotovo svaki građanin Republike Srbije zagledan, tražeći, očekujući odgovore i očekujući umirenje za ono što tek treba da dođe, a to je 1. septembar. Zbog toga mislim da nije pošteno što gospođa Brnabić o tome nije pričala, ukoliko ste vi takav plan, program, viziju i ideje dostavili.

Ja znam kako politika funkcioniše, ja razumem vaše koalicione sporazume. Razumem da po koalicionom sporazumu SPS može da predloži određenog ministra za određeni resor i znam da ste vi gospođo Đukić Dejanović predloženi i nije sporna vaša biografija i ona je daleko bogatija i relevantnija nego biografija dosadašnjeg vršioca dužnosti, ali mislim da to ne sme da se pretvori samo u međupartijsko potkusurivanje i moramo da saznamo koji je vaš stav sa čim ćete vi izaći pred roditelje koji od prvog septembra treba da vrate decu u školu ne znajući da li će ona na tom mestu biti bezbedna ili neće biti bezbedna.

Treba da se vrate u školu prvog septembra i nervozni su zbog toga, anksiozni, opravdano su pod stresom ne znajući šta će ih tamo dočekati. Da li će se nešto promeniti nakon što se Srbija nepovratno promenila 3. maja? To je odgovor koji vi morate da date i ekstremno je težak zadatak pred vama i ja ne želim da vam stajem na putu toga, ali ja prosto ne mogu svojim glasom da podržim vaš izbor kada nisam čuo ni jedan argument i ni jednu rečenicu ni od vas ni od onih koji vas predlažu, šta ćete uraditi da se nešto promeni?

Kako ćete izaći pred profesore i pred nastavnike koji 1. septembra treba da uđu u učionice, koji treba da uče našu decu, da ih vaspitavaju, da preuzmu na sebe strahovito tešku obavezu i važnu i plemenitu, socijalnog oblikovanje naše dece i ti ljudi su takođe u strahu i u stresu zato što i sami znaju da je i prethodna školska godina prekinuta na način na koji je prekinuta, na način koji nije bio jasan ni njima, ni đacima, ni roditeljima. Nikome od njih nije bilo jasno zašto se donosi ta odluka i koje efekte ona treba da sprovede.

Na kraju krajeva, od vas se očekuje pošto je ipak to politička funkcija, da iskažete i svoj politički stav da li će za vas svi đaci i svi studenti biti jednako tretirani? Da li ćete biti ministarka i onim studentima koji svih ovih nedelja i meseci protestuju protiv nasilja u svim gradovima širom naše zemlje, jer ovde je malo iznad vas sedeo, gde danas sedi gospodin Dačić, je sedeo vaš budući kolega, gospodin Martinović koji je čitao biografije, koji je prebrojavao krvna zrnca, koji je prebrojavao porodično stablo određenim studentima čije je jedini greh to što su izašli na ulicu i rekli da žele da žive u zemlji bez nasilja, bez mržnje, bez podela, bez tabloidizacije, bez rijalitizacije.

Da li ćete biti spremni kao što drugi ministri koji su tu sedeli nisu bili spremni, nisu imali hrabrosti da ustanu i da nešto kažu, između ostalog, nažalost i profesorka Tanja Miščević koja je sedela i slušala kako joj blate studenta, gledala u pod, ni reč jednu nije rekla. Da li će te vi u takvim situacijama reagovati? I da li će za vas ti studenti biti jednako tretirani kao što su recimo tretirane one dve studentkinje koje su od strane šefa BIA dobila stipendiju zbog toga što su veličale ratne zločince, zbog toga što su svojim kolegama, svojim sugrađanima pisali kako je šteta što ih nisu sve pobili.

Kakva se poruka mladim ljudima u Srbiji danas šalje da će biti na stubu srama, da će njihove porodice biti na stubu srama, samo ako izađu na ulicu da se bore protiv nasilja,, ali da će sa druge strane biti nagrađeni ako to nasilje promovišu, ako promovišu one najgore pripadnike našeg naroda i ako šire svaku nacionalnu, rasnu i svaku drugu vrstu mržnje i netrpeljivosti.I to je takođe jedna vrsta političkog pitanja i političke teme na koje vi morate da date odgovor.

A kada smo se već dotakli gospodina Aleksandra Vulina, odnosno šefa bezbednosno-informativne agencije kad već govorimo o razgrađivanju kao takvom, jasno je da i naš bezbednosni sistem u Srbiji razgrađen u poslednjih deset godina.

Čovek koji je danas šef BIA, do juče je bio ministar policije, do pre nekoliko godina je bio ministar odbrane, nalazi se pod sankcijama najmoćnije države sveta.

Gospodine Dačiću, s obzirom na to da gospođa Ana Brnabić nije tu, možete li vi da nam kažete šta će Vlada Republike Srbije da preduzme po tom pitanju? Deset dana imamo situaciju da je šef BIA na listi sankcija, zbog toga što je optužen da je učestvovao u švercu oružja i droge. Deset dana imamo situaciju da je naš bezbednosni sistem vitalno ugrožen zbog toga što obaveštajne agencije nekih od najmoćnijih zemalja sveta više neće razmenjivati informacije sa nama.

Da li imate neki odgovor na to ili vaš jedini odgovor kao što je uvek vaš jedini odgovor da ćutite, da čekate da nešto prođe i da se desi neka druga afera koja će da poklopi onu prethodnu pa će neko zaboraviti? Ja se plašim da neće niko zaboraviti, a verujem da se vi plašite i da vam je prvo pitanje ko će biti sledeći na toj listi sankcija? Ko će biti sledeći na toj listi sankcija jeste pitanje za vas i toga treba vi da se plašite, to nije nešto što mene pogađa i to što ćete vi biti izolovani i što ćete biti sankcionisani, takođe nije nešto što mene pogađa.

Mnogo me pogađa to što će sledeće na listi tih sankcija i što će sledeći na udaru svega toga biti ceo naš narod, svi građani Srbije zbog toga što ćete u tu rupu samoizolacije ako nastavite da se ponašate tako ignorantski, politikantski i neodgovorno uvući celu zemlju, a nije da bi vam to bilo prvi put i to vam ovog puta nećemo dopustiti.