Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://test.otvoreniparlament.rs/poslanik/9486">Đorđo Đorđić</a>

Đorđo Đorđić

Stranka slobode i pravde

Govori

Da li imam pravo na repliku? Na repliku? Imam.

Hvala.

Gospodine Jovanov, ja moram da priznam da sigurno ovde u opoziciji ima ljudi kojima vi niste simpatični, ali ja ću vam priznati, vi ste meni simpatični. Sada ću vam reči zašto?

(Narodni poslanici SNS dobacuju iz klupa.)

Dobro, bre, nemojte da se derete, bre, više, bre. Polako malo. Samo polako.

Znači, prvo, vi nam stalno stavljate u usta stvari koje nisu tačne. Kakve Brkić ima veze sa nama? Kakve onaj čovek što je nosio lutku ima bilo kakve veze sa nama? Kakve veze on ima sa nama? Ne znam ko je vas napadao.

Znači, ne pratim nikakve medije, ko mene malo ovde poznaje zna da me uopšte nije briga šta piše u medijima, ja sam slušao šta ste vi rekli. Vi ste rekli ovako citiram: „Sada ćete videti kada ovi vaši budu vijali vas“. To sam čuo. Ne znam zašto bi nas neko vijao?

Pod dva, zašto mi treba da se bilo koga bojimo? Pod tri, ko se koga plaši? Jel stvarno mislite da se neko nekoga plaši? Zašto biste se vi plašili nas i mi plašili vas? Mi smo ovde valjda birani od građana Srbije, da ovo ne izgleda kao „Farma“, nego da izgleda kao parlament, dom mudrih.

Ja, ne znam u šta se ovo sve svelo. Da li je…

(Narodni poslanici SNS dobacuju iz klupa.)

Ja neću više ništa da kažem. To što vi radite i dobacujete i što vas predsednik ne upozorava da stanete, zaista treba da vas je sramota, a reći ću vam zašto. Nikada nisam dobacivao, neukusno, bilo kome od vas, pa poslušajte, nije teško biti fin, pa nije teško biti fin. Hajde malo, ljudi, udostojite se da čujete šta imam da kažem, pa vi meni odgovorite, takođe, ljudski. Ima ljudi koji imaju šta da kažu ovde. Hvala.
Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja imam par pitanja. Prvo pitanje je za Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Naime, šest godina na Fruškoj gori dešava se jedna vrsta ekocida bez plana, bez programa, bez ikakve realizacije se dešava seča šuma. Pre šest godina imali smo situaciju da je iz ingerencija „Vojvodinašuma“ prešlo u ingerenciju JP „Nacionalni park Fruška gora“. Naime, u 2022. godini plan je bio da se poseče 430 hektara šuma, a u 2023. godini 650 hektara šume.

Mene sada interesuju ovi podaci. Da li je „Nacionalni park Fruška gora“, u stvari javno preduzeće, šumarija ili je to nacionalni park? Interesantna je stvar da Nacionalni park Tara učestvuje u raznoraznim projektima. Na primer, učestvuje u projektima aktuelnom monitoringa od tri miliona, pa monitoringa omorike, od nabavke drona 700 hiljada, nabavka satelitskih ogrlica itd. U nijednom projektu JP „Nacionalni park Fruška gora“ ne učestvuje. Šta je plan i šta je ideja?

Vojvodina je regija gde je pošumljenost samo 5%. Neki standard u Evropi je da treba pošumljenost da bude najmanje 20%. Moje pitanje nadležnom ministarstvu – da li je ideja da Fruška gora, koja su pluća Vojvodine, ostane Fruška gora ili da postane mrtva gora? Čemu to vodi?

Drugo pitanje – da li je moguće da za 70 godina pod šumama Vojvodine je manje posečeno drveća, nego za sedam godina upravljanja JP „Nacionalni park Fruška gora“?

Drugo pitanje je za Ministarstvo zaštite životne sredine. Ja sam postavio pitanje prošli put ministarki Ireni Vujović. Šta se dešava sa animalnim otpadom u selu Laćarak i u selu Ravnje. Dobio sam odgovor da, zamislite, ministarstvo nije nadležno, da ministarstvo samo dodeljuje novce lokalnim upravama i to je to.

Znate kako? Došlo je do blagog obrta u selu Ravnje. Lokalni moćnik iz Bogatića, koji je inače u vlasti, više ne baca crkotine u selu Ravnje po njivama. Sada ga vozi na kej, u stvari ispod keja gde reka Sava nosi te crkotine. Zamislite. Kroz sred sela čovek prođe i nosi crkotine i istresa bez ikakvih konsekvenci, pa ako već dodeljujete novce lokalnim upravama, ja sam kao narodni poslanik pitao i apelovao da ministarstvo pošalje inspekcije tamo i da vide šta se radi.

Isto je tako tamo gde imate najveću deponiju u najvećem selu u Srbiji, u Laćarku, a gde živi 11.000 ljudi. Da li je to odgovor da vi samo dodeljujete novac lokalnim upravama? Šta radite po tom pitanju? Kome da se mi obratimo, ako ne krovnom ministarstvu? Ko je u ovom slučaju za zaštitu životne sredine?

Zadnje pitanje sam postavio, takođe, Ministarstvu građevine i infrastrukture Goranu Vesiću. Znači, pričao sam o putevima u Laćarku, Sremskoj Mitrovici, prema Loznici i Šidu. Dobio sam odgovor da se u Srbiji grade putevi. Znate šta? Ja sada ne pitam ni ministarstvo, ni Gorana Vesića šta će se raditi sa tim putevima, već me interesuje i pitam ga – da li će doći da se provoza sa mnom od Sremske Mitrovice prema Šidu, od Sremske Mitrovice prema Loznici i od Sremske Mitrovice prema Šapcu?

Apelujem na njega i pozivam ga, kao narodni poslanik, da dođe da se malo provozamo i da vidi kako to izgleda. Ako ima da se uradi za 110 kilometara koridorskog puta, Moravskog koridora, 2,4 milijarde dolara, da li je moguće da u najrazvijenijoj regiji posle Beograda, Vojvodini, mi se vozimo putevima koji su gori, daleko gori, nego putevi 90-ih godina? Ja vam tvrdim to. Apelujem na ministra da sedne iz Beograda, da dođe svojim kolima, a u Mitrovici ću ga ja preuzeti i sprovešću ga putevima i da se lično uveri kako to izgleda u Sremu i našoj Vojvodini. Hvala.
Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, iskoristio bih ovu priliku, ode mi ministarka. Želeo sam da postavim ministarki pitanje, ali nema veze. Ja ću postaviti ministru, pošto želim da pitam Vladu Srbije.

Znači, iskoristio bih priliku da postavim pitanje - zašto je inspekcija ne naloži lokalnoj samoupravama da izgrade stočna groblja po standardima EU i ne nalože lokalnim samoupravama da izgrade stočna groblja? Lokalne uprave su dužne da nađu lokaciju na teritoriji svoje opštine koja će se urediti po zakonu, a kada bi to uradili ne bismo došli do ovih slika koje ću vam sada izneti. Ja zaista nemam model kome da se obratim, pa mi je ovo kako da vam kažem najslikovitije.

Ovo što ću vam sada pokazati su slike na njivama u selu Ravnje. Vrlo su slične i u ostalim selima Šašincima i u Laćarku, ali deponija u selu Ravnje ne postoji. Sada zamislite vi da svi vi živite u ovakvom okruženju? Pogledajte kakav je ovo izvor zaraze. Zamislite kako su ove njive kontaminirane. Zamislite koliko se pasa lutalica, da kažem, obre i nalazi oko njih, jel znate šta je problem? Ja ne želim da kažem da je samo država problem. Znači, ja krivim državu zato što nadležne inspekcije ne rade, jer prosto se vidi da ove životinje koje su uginule imaju svoje naušnice. Znači, tačno se zna čije su. Ovo je selo Ravnje, konkretno selo Ravnje.
Dobro.

Ja bih voleo da nadležne institucije upute inspekciju i da se proveri šta se dešava na ovim njivama.
Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Ja sam u ovaj Dom ušao pre manje od godinu dana i svaka sugestija i kritika koje išla prema vama za bilo koju stvar vraćala se nama u vidu rečenice kako je bilo 2012. godine.

Ja nisam čovek iz poljoprivrede, ali imam obavezu da predstavljam Sremski i Mačvanski okrug da pitam neke stvari, pa bih voleo da mi se daju odgovori ako budem imao vremena da pitam za sve što želim.

U odnosu na desetogodišnji prosek 2012 - 2022, broj goveda u Srbiji je smanjen za 13%, broj svinja je smanjen za 15%, broj živine je smanjen za 19%.

Šta je tu bolje u odnosu na 2012. godinu? Srbija zvanično u 2022. godini ima oko dva miliona i sedamsto hiljada svinja, a procene su da je potrebno šest i po miliona. Ima 870 hiljada goveda, a potrebe su procenjene na milion i šesto. Pilića 26 miliona, a potrebe su potrebno je 95 miliona.

Jedini u Evropi nemamo plavi dizel za agrar. Subvencije su po hektaru 2012. godine bile 12 hiljada, danas su šest hiljada. Šta je tu bolje?

Ukupna vrednost agrarne proizvodnje u 2021. godini je bila 5,6 milijardi dolara i to je tek hiljadu dolara po hektaru, dok je u Holandiji 24 hiljade dolara, dok je u Danskoj 20 hiljade dolara.

Ono što bih želeo da kažem da je u Srbiji 2012. godine bilo milion i sto hiljada krmača, a danas u Srbiji ima ih 134 hiljade. Šta je tu bolje u odnosu na 2012. godinu?

Hvala.
Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, moje prvo pitanje je upućeno Ministarstvu zdravlja i doktorki Danici Grujičić. Naime, ja sam već o tome pričao, sremskomitrovačka bolnica leči i tamo se i dijagnostikuje kompletan Sremski okrug koji ima oko 330.000 ljudi.

Moje pitanje je kada će Mitrovačka bolnica opšta dobiti magnetnu rezonancu? Ovde su mnogi od vas doktori i lekari i znaju da na ovu količinu ljudi treba da imaju najmanje dve magnetne rezonance. Mi nemamo nijednu.

Drugo pitanje je kada će opšta Mitrovačka bolnica dobiti digitalni mamograf? Godišnje potrebe za magnetnom rezonancom su oko 4.000 ljudi kojima je potrebna magnetna rezonanca. Kada uzmemo prosečnu cenu, ta cena je godišnje 68 miliona dinara kojih se utroši na snimanje. U mnogim slučajevima ljudi kojima je potrebna magnetna rezonanca moraju da idu u Sremsku Kamenicu, neki u Beograd. Oni za te stvari nemaju mogućnosti i na neki su prepušteni sami sebi. Više od 4.500 žena svake godine ima potrebu za digitalnim mamografom, za tačno dijagnostikovanje svih onih stvari koje su im potrebne u lečenju.

Moje drugo pitanje je upućeno ministru zaštite životne sredine Ireni Vujović. Naime, budžetom je opredeljeno 18 milijardi ovom ministarstvu. Devet milijardi je za integrisano upravljanje otpadom, otpadnim vodama, hemikalijama i biocidnim proizvodima. Hteo bih da vas pre svega pitam da li znate gde je mesto Laćarak, gde je mesto Ravnje i da vam kažem da vi u tim mestima imate jedne gradove od deponija. Na kraju najvećeg sela u Srbiji, Laćarku, postoji divlja deponija koja se s vremena na vreme pretvara u jedno brdo i sve više liči na jedan mali gradić.

Interesuje me gde su ti novci koji su namenjeni za ove stvari, gde se troše i kada će nadležne inspekcije početi da rade?

Što se tiče sela Ravlje, vrlo je interesantno, tamo postoje ljudi koji bacaju animalni otpad. Nisam doneo fotografije, jer su odvratne. Postoje ljudi koji bacaju svinje, goveda, telad sa markicom. Vrlo dobro su poznati ti ljudi, tako da me interesuje kada će nadležne inspekcije i ja kao narodni poslanik apelujem da ministarstvo uputi inspekcije na te lokacije. Znači u selo Laćarak i selo Ravnje.

Treće pitanje želeo bih da postavim ministru saobraćaja i infrastrukture Goranu Vesiću. Toliko se priča o putevima, a auto-putevima, o deonicama hiljada kilometara puteva koji su izgrađeni i fakat da se gradi, to su činjenice, kakvog su kvaliteta, to ćemo videti za deset godina, ali da li pored prioriteta auto-puteva, da li postoje neki drugi prioriteti? Pa kada krenete iz Sremske Mitroviće prema Beočinu ili kada krenete od Sremske Mitrovice preko Badovinaca do Loznice, možete da dobijete blagi potres mozga ako vam slučajno ne otpadne točak. Isto je i u čitavom Sremskom okrugu kada se radi o kružnim prelazima. Juče je, naime, kod sela Martinaca traktoru, zamislite, su popucali točkovi zato što su pružni prelazi u vrlo dobrom, vrlo dobrom stanju.

Moje pitanje ministru Vesiću, kada ste dolazili u Sremsku Mitrovicu da otvorite, ne znam ni ja šta već, zašto se niste provozali gradom, da vidite kako te ulice izgledaju i u šta su se one pretvorile? I kada će Ministarstvo krenuti da radi ne samo puteve prvog prioriteta, nego kada će početi da se bavi i običnim ljudima, da kažem, putevima druge kategorije? Hvala.
Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, ja nisam pravnik i masu ovih akata ne mogu da razumem i ne mogu da shvatim. Ruku na srce, to je istina. Ono što mogu da razumem i što mogu da shvatim je okruženje u kakvom živimo. Želeo bih da iskoristim ovde prisustvo kao narodni poslanik i pre svega kao građanin Srbije da pitam uvaženu ministarku – čemu služe javni izvršitelji? Koja je svrha tih ljudi, da li se može napraviti podela između zelenaša i javnih izvršitelja.

To je jedna organizacija koja je, ruku na srce, uz svo poštovanje suda prosto, neprihvatljiva u našem sistemu. Navešću vam jedan plastičan primer, a to je da za jedno parking mesto, za kaznu za parking, dobijete advokatsku taksu koja je 9.000 dinara, da imate pripremanje, vođenje, arhiviranje postupka i predmeta, da imate uspešnost vođenja postupka, sastavljanje zaključka, sastavljanje rešenja o izvršenju, uspešno lično dostavljanje, dostava poštom strankama, isticanje na oglasnu tablu i fotokopiranje spisa. Sve to, bukvalno svaka stavka se naplaćuje.

Moram da pitam, ko te ljude kontroliše i ko određuje njihovu tarifu? Koja je razlika između zelenaša i javnih izvršitelja? Na kraju, kako izvršitelji mogu da ostave ljude bez egzistencijalnog minimuma, a to je pravo na život. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, gospodine predsedniče.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, imam par pitanja koja su bitna za građane Srbije, pre svega za grad iz koga ja dolazim, Sremske Mitrovice.

Prvo pitanje je za ministarku zdravlja dr Danicu Grujičić. Naime, Sremska Mitrovica, to jest opšta bolnica u Sremskoj Mitrovici poseduje jedno od najmodernijih odeljenja transfuzije krvi gde su se do 2014. godine vršile sve analize, ispitivanja, skladištenja i lagerovanje krvi. Od 2014. godine ne postoji više opcija gde dobrovoljni davaoci krvi mogu da dođu da daju krv i da naša transfuzija krvi u Sremskoj Mitrovici ne može da tu krv deponuje.

Da vam objasnim plastično kako to izgleda. Znači, mobilna ekipa iz Novog Sada koja dolazi u Sremsku Mitrovicu obaveštava građane Sremske Mitrovice da će doći i da će u tom i tom terminu biti dobrovoljno davanje krvi. U tom momentu se dešava da krv gde je data u Sremskoj Mitrovici, naravno, odlazi za Novi Sad gde se dalje obrađuje. Dalje je neverovatan slučaj da u slučaju da u sremsko-mitrovačkoj bolnici je potrebna ta ista krv, moraju da je trebuju i moraju da je plaćaju u zavisnosti od gramaže, ja sada neću da licitiram ciframa, ali između šest i sedam hiljada dinara, pa je moje pitanje i ministarki i Ministarstvu: kakva je tu računica? Pre svega, nekada mogu minuti da odluče za život čoveka. Zašto se vađenje krvi ne vrati u nadležnost opšte bolnice u Sremskoj Mitrovici, jer opšta bolnica u Sremskoj Mitrovici leči i dijagnostikuje i njoj se obraća oko 300 hiljada ljudi iz čitavog sremskog okruga? To je moje pitanje.

Drugo pitanje postavljam ministarki Ireni Vujović, ministarki životne sredine i zaštite. U Sremskoj Mitrovici, ako verujete, ne postoji mlekara, ali postoji železara, u stvari Livnica koja se bavi livenjem armature i metalnih gredica. Moje pitanje će biti vrlo kratko. U tom gradu živi 70 hiljada ljudi. Fabrika, istinu, zapošljava velik broj ljudi, ali zašto u Sremskoj Mitrovici nema nijedna merna stranica koja meri zagađenost vazduha?

Koji je procenat zagađenosti od čestica PM 2,5 i PM 10, čestice koje su opasne po život i koje utiču na povećanje malignih oboljenja u respiratornom traktu, kao i do hroničnih oboljenja u svim starosnim grupama? To je moje pitanje za sada, a imaću ih još vezano za Metalfer.

Na kraju, pitanje za ministra finansija Sinišu Malog. Voleo bih da mi se objasni, jer je pitanje prosto i plastično ću da pitam. Preko 90 dana u Sremskoj Mitrovici veliki broj finansijskih inspekcija ide po gradu. Meni je jasno da država živi od ubiranja poreza, da živi na konto tih novaca koja se uplate, ali pošto sam ja malo uradio neku svoju malu, da kažem, istragu, došao sam do saznanja da se neki lokali, male prodavnice, obućarske radnje, ugostiteljski objekti zatvaraju za 100, 200 i 300 dinara.

Nisam primetio da isti takav ambijent ima „Lidl“, „Roda“ ili „Maksi“. Voleo bih da se ti propisi promene i da u tim propisima upravo te male, da kažem, porodične radnje budu zaštićene. Ne znam kome odgovara da jednu radnju zatvorite i da ona ne radi 15 dana, pa 30, pa 60 dana. Nema korist ni država, nema korist ni poslodavac, nemaju korist ni ti ljudi koji rade u tom objektu.

Na kraju, samo pitanje. Pošto ste rekli, poštovani predsedniče, da svi čitamo sa istog papira, evo ja neću da čitam pitanje koje ste čuli. Vi ste vrlo inteligentan čovek, ne treba da vam se ponavlja. Moje je pitanje – gde je naš zahtev koji smo poslali za interpelaciju? Šta ste uradili sa tim zahtevom? Zašto ne želite da kažete šta ste uradili sa njim, konkretno? Uradio sam to i to i gotovo. Hvala na pažnji.
Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ovim amandmanom tražimo da se RTS i RTV finansiraju ili iz budžeta ili iz takse. Godine 2012. dolaskom na vlast vi jeste obećali da će biti ukinuta RTV pretplata i to ste uradili, ali smo dobili RTV taksu, u stvari RTS taksu.

Ministar Martinović je ovde pričao kako se Javni servis Srbije ne finansira iz budžeta, ali pošto je Radio-televizija Srbije slabašna i nema mogućnost da se finansira, budžet Srbije će dati 900 miliona dinara za RTV Vojvodine. Mene interesuje kako je moguće da najrazvijenija regija u Srbiji, koja ima naplativost električne energije 98%, nema tu mogućnost da se finansira iz sopstvenih sredstava, da li je to moguće?

Stalno nam imputirate i pitate nas da li mi hoćemo da imamo javni servis i, ako nećemo, zašto to ne kažemo transparentno da nećemo. Pa, ne, svako normalan hoće da ima javni servis, ali javni servis gde mogu da se čuju i drugačija mišljenja i drugačiji stavovi, da mogu doći neki opozicioni političari, a ne kada ode Borko Stefanović da se o tome pričao kao da je bio u Beloj kući. Znači, mi stalno imamo taj narativ da kada neko ode iz opozicije o tome se priča tri meseca. Mi bi želeli da Radio-televiziji Srbije bude stvarno javno servis, gde bi mogli da pričamo o mnogim stvarima, kao o tome da je poskupela struja i benzin nekoliko desetina puta, kao o tome da su penzije za četiri godine uzete penzionerima 850 miliona evra, a da je samo jedna havarija u Termoelektrani Obrenovac koštala građane Srbije milijardu evra nestručnosti. O tome treba da se priča, to građani treba da čuju.

To ne znači da mi bilo koga mrzimo, ali ja vas molim da razmislite o tome da li je ovo javni servis bilo koje stranke ili je ovo javni servis građana Srbije. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Hvala kolegi Dušanu Mariću, on je jedini ovde izneo istinu, a to je da RTS nije objektivna i da nije slobodna, i da nikada nisu mediji bili ni slobodni, ali on je jedini to rekao u ovoj Skupštini.

Možda bi se i mi iz poslaničke grupe Ujedinjeni založili i složili sa ovim da treba da se finansira javni servis da on stvarno jeste javni servis svih građana Srbije. Radio televizija Srbije i Radio televizija Vojvodine treba da bude objektivna, ali ona sve jeste, samo nije objektivna. Opozicioni političar može da ode na bilo koji javni servis, ali samo slučajno, ako zaluta, eventualno jednom u tri meseca, i o tome se priča kao da je, ne znam, ni ja šta se desilo i da je ne znam, ko otišao.

Da je javni servis slobodan, pričalo bi se o tome da je u Srbiji inflacija od 15,7% najveća u Evropi, da je zagađenje jedno od najvećih u Evropi, da je struja spram primanja koja građani imaju jedna od najskupljih u Evropi. I, da je ovo normalna država, i da je ovo normalna televizija i da smo mi u jednom normalnom stanju, to bi bila jedna normalna kritika koju bi vi trebali da prihvatite i da svi složio oko nekih stvari, da zajedno funkcionišemo i da zajedno delujemo, spram ovoga kako su nas građani birali i da se borimo za njih i za njihova uverenja i za njihove stavove, a ne za usko stranačke politike. Mislim da taj stav i taj narativ mora da se promeni. Hvala.
Reklamiram član 104. - Narodni poslanik u svom izlaganju se uvredljivo izražava.

Ja stvarno ne znam da li je ovaj dom zaslužio da ovaj stariji, najstariji poslanik …
Član 105. - Niko ne može da govori …
Ne, član 105. Mislio sam na 105.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ovim budžetom za izgradnju nacionalnog stadiona opredeljeno je sedam milijardi 691 milion dinara. Za tri godine to će biti neka suma od pola milijarde evra.

Nisam ja protiv izgradnje nikakvog stadiona, sportskih objekata, ceo život sam u sportu, ali želim da vam kažem kao neko ko je ceo život u sportu, i dan danas sam u sportu, da taj nacionalni stadion neće privući decu, ubeđen sam u to, da neće privući trenere. Mi treba da menjamo što se zove korpus u smislu školskog sporta i da treba da se baziramo prema školskom sportu i tu treba da bude naša usmerenost.

Što se tiče dalje budžeta, opredelili ste za čišćenje rečnog korita Save od nemačkih ratnih brodova za ovu godinu milijardu i 284 miliona, a za tri godine 24 miliona evra. Ja bih samo hteo da kažem da u Sremskoj Mitrovici postoji 20 domova zdravlja i da više od polovine tih domova zdravlja nema svakodnevnu prisutnost lekara opšte prakse, da bi bilo mnogo bolje utrošiti ta sredstva na taj način. Znači, angažovati sve lekare opšte prakse da budu u domovima zdravlja.

Treća stvar, ovim budžetom opredelili ste za Luku „Leget“ koja je privatna firma koja se bavi eksploatacijom šljunka i peska, milijardu i 259 miliona dinara i za tri godine 47 miliona evra.

Želim da vas obavestim da je dolazim iz Sremske Mitrovice i da Sremska Mitrovica ima bolnicu u kojoj se leči, porađa, dijagnostikuju mnoge bolesti preko 320.000 ljudi. Preko 320.000 ljudi iz Sremskog okruga.

Sremskomitrovačka bolnica nema magnetnu rezonancu. Mitrovačka bolnica treba da ima dve magnetne rezonance, ona nema ni jednu magnetnu rezonancu, a samo na pedeset ili sto metara od Opšte bolnice postoji privatna magnetna rezonanca koja je preko neophodna građanima Sremske Mitrovice i Sremskog okruga.

Ne postoji digitalni mamograf koji je jako bitan u dijagnostici, prevremenoj dijagnostici kod žena koje imaju problem sa dojkom. Tako da, ja bih vama preporučio da ove novce koje ste namenili za stadion, za Luku „Leget“, kao i za čišćenje rečnog korita od starih ratnih brodova namenite za neke druge stvari koje sam vam ovde naveo. Zahvaljujem.