Zahvaljujem se, predsedniče Narodne skupštine.

Moram da primetim na samom početku da cela rasprava zaista odlazi u jednu nepotrebnu širinu i da govorimo o svemu, sem o tački dnevnog reda o kojoj bi trebalo da se vodi trenutna rasprava.

Trenutno držim predlog koji je predsednica Vlade uputila Narodnoj skupštini. Taj predlog za razrešenje ministra u Vladi Republike Srbije gospodina Radeta Baste je na inicijativu našeg koalicionog partnera Jedinstvene Srbije. Mi smo podržali inicijativu, Socijalistička partija Srbije, za razrešenje i ne vidim, pošto je bilo reči o tome, zato i govorim o tome, šta je sporno o načinu na koji je taj predlog došao u ovaj visoki dom.

Dozvolite mi da samo podsetim javnost da je naša koalicija u predizbornoj kampanji se zalagala i govorila o tri ne, da tako definišem našu politiku. Ta politika je podrazumevala ostajanje pri vojnoj neutralnosti, nema priznanja tzv. države Kosovo i ne kada pričamo o uvođenju sankcija Ruskoj federaciji.

Za razliku od nekih drugih, nismo u predizbornoj kampanji se zalagali i pričali jedno, a onda, nakon održavanja samih izbora, menjali svoju retoriku i to mislim da na najbolji mogući način govori zašto Socijalistička partija Srbije postoji 33 godine ili, ako hoćete, možemo da se vratimo i na njeno postojanje i njen kontinuitet od 120 godina.

Upravo razlog leži u tome. Građani imaju poverenja u nas, jer znaju da nećemo izneveriti ona obećanja koja im damo u kampanji, da ćemo biti njihove uši i njihova usta ovde u Narodnoj skupštini i da ćemo upravo pričati ono što se na najbolji mogući način tiče njihovog interesa.

Tu dolazimo i do onoga što… kada govorimo i opet tu dolazimo do zamena teza, uvek ćemo biti za to da svaki pojedinac ima pravo na svoj stav i na svoje mišljenje i na iznošenje svog stava i svog mišljenja. Međutim, moram da podsetim da je Savet za nacionalnu bezbednost još 25. februara 2022. godine usvojio okvire naše politike, spoljne politike, bezbednosne politike, koju je usvojila i Vlada Republike Srbije, a koji se pre svega tiče onoga što se dogodilo, odnosno što se već godinu i po dana dešava na tlu Ukrajne.

Vlada kao kolektivni organ treba i mora da igra timski, upravo iz razloga što ona predstavlja politiku Republike Srbije, i tako i njen svaki član mora da ima u vidu da kad izlazi u javnost, on predstavlja državu Srbiju i sve njene građane.

Tu, zapravo, i leži razlog zašto smo tražili, odnosno podneli ili podržali inicijativu našeg koalicionog partnera. Ne radi se ovde ni o Rusiji, ni o zapadu, ovde se radi o Srbiji i radi se o poštovanju principa teritorijalnog integriteta i suvereniteta svake međunarodno priznate zemlje. Mi ovde branimo našu južnu srpsku pokrajinu Kosovo i Metohiju, i to jeste naš državni i nacionalni interes i svakim danom se trudimo da upravo vagamo u donošenju odluka šta je to što ne najbolje za našu državu i za naš narod.

Shodno tome, moram i da naglasim i to da svaki član Vlade to mora da ima u vidu i svako istupanje van okvira onoga što je državna i nacionalna politika neće imati našu podršku i neće imati podršku našeg koalicije. Mislim da je to važno da podvučemo. Ne radi se ovde o tome da li neko ima ovakav ili onakav stav, ovde se radi o tome da mi čvrsto stojimo u odbrani državnih i nacionalnih interesa Republike Srbije.

Shodno tome, želim da kažem da mi nismo ni proruski orijentisani, ni prozapadno orijentisani, mi smo prosprski orijentisani i nama je Srbija važnija od svih pojedinačnih i partijskih interesa. Zato i jesmo za politiku zaštite državnih i nacionalnih interesa Republike Srbije i svih njenih građana.

Upravo iz svih tih razloga je došao i ovaj predlog i mi ćemo u danu za glasanje podržati ovaj predlog. Apsolutno nikakvo dalje manipulisanje, kao što je bilo pokušaja od strane opozicije, vezano na ovu temu, nema prostora. Zaista bih voleo da sam čuo danas od svih ovlašćenih predstavnika opozicionih, kako će to i na koji način oni u danu za glasanje zapravo i glasati. Pojedini su i rekli da se neće oglašavati. Sada, plašim se da dolazimo u jednu paradoksalnu situaciju da opozicija ne želi da glasa za razrešenje ministra, a dva meseca sedimo ovde gde oni upravo traže suprotno nešto, suprotno tome.

U svakom slučaju, uvođenje sankcija, a ovde nije tema uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji ili neuvođenje sankcija Ruskoj Federaciji, ovde je tema odbrana naših državnih i nacionalnih interesa i, shodno tome, država Srbija, Vlada Republike Srbije donosi odluke šta je to što je najbolje za našu državu i za naš narod. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se uvaženi predsedniče.

Zahvaljujem se predsedniče.

Znate šta, mi iz SPS nikada nismo komentarisali odnose unutar druge političke partije ili unutar drugih političkih koalicija i ovo zaista vidim kao jedan odraz nemoći koji je kolega malopređašni govornik pokazao.

Ali, jedna stvar mi nije jasna. Nije mi jasna, ne bih da zvučim grubo, ali da kažem, i da kažem drsko, ali mi nije jasno odakle hrabrosti da kažete izdaja i da to kažete zarad malo vlasti i to vi da kažete nama?

Podsetiću vas na 28. jun, podsetiću vas na Vidovdan 2001. godine i na to da ste tada isporučili bivšeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije, Slobodana Miloševića, koji je izabran od svih građanki i građana tadašnje Jugoslavije, legitimno izabran. Vi ste ga isporučili u Haški tribunal da mu se tamo sudi i vi ste našli nama da pričate o izdaji zarad ne znam kakve vlasti.

Ne bih da ulazim u dalje polemike i ne bih da vam odgovaram. Ako hoćete malo i o privredi da pričamo, o Zakonu o privatizaciji iz 2001. godine i o 300 hiljada radnika koji su ostali bez posla. Ne bih širio ovu priču, ali zaista, kolega, mislim da treba da počnemo da vodimo svi računa o onome što govorimo i da ipak malo pristojnosti vratimo u ovaj visoki dom. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se uvaženi predsedniče.

Podsetio bih i uvaženog ovlašćenog govornika da je na dnevnom redu i da mi danas razmatramo i govorimo o osnivanju anketnog odbora koji treba da utvrdi sve okolnosti koje su dovele do dva masakra, dve velike tragedije u OŠ „Vladislav Ribnikar“ i u selima u okolini Mladenovca i Smedereva, jer mi se čini da smo potpuno zaboravili oko čega smo se okupili, o čemu treba da razgovaramo i da govorimo o svemu drugome, samo ne o tome.

Kada govorimo o SPS, SPS postoji 33 godine. Za 33 godine svog postojanja u kontinuitetu je parlamentarna partija koja je svoj legitimitet dobijala uvek i isključivo na izborima dobijajući podršku od građanki i građana Republike Srbije.

Oni nam daju legitimitet, u njihovo ime smo u vlasti i nikada vlast nismo osvajali, gospodine Lazoviću, na ulici, na revoluciji. Jeste se desio 5. oktobar, ali tada su nas rušili na ulici i apsolutno smo protiv toga da se to više ikada ponovi.

Da, gospodine Lazoviću, tada je došao taj kapitalizam o kome ste malopre govorili. On nam je obećavao, našem društvu celom je obećavao da će nam biti lepše, da će nam biti bolje. E sada, 23 godine kasnije mislim da ćemo na kraju svi doći na tekovine socijalizma.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem se, predsedniče.

Poštovani kolega Obradoviću, radi celovitosti istine i da negde probamo da završimo sa tom temom, dosadašnji ministar obrazovanja, gospodin Branko Ružić, je još istog dana ponudio ostavku…

(Narodni poslanik Aleksandar Jovanović dobacuje iz klupe.)

Hvala, kolega Jovanoviću. Izgleda da je kolega Jovanov u pravu kada kaže da vi obavljate funkciju predsednika, pa da sačekam da mi dozvolite.

Da nastavim gde sam stao. Dosadašnji ministar Ružić je ponudio momentalno ostavku. Kao što znate, sistem obrazovanja je kompleksan sistem. Ministar Ružić je u momentima najveće tragedije koja je zadesila našu državu i naše društvo uradio ono što je bilo moralno i odgovorno, a to je da je prvo izjavio saučešće porodicama tragično nastradalih, nastradale dece, bio na licu mesta i uspostavio kontrolu, da kažemo, nad samim sistemom. Nakon toga, 7. maja podneo neopozivu ostavku na mesto ministra obrazovanja.

Takođe, već je bilo reči o tome, zahtev protesta koji je održan 8. maja, prvog protesta po redu, jeste bila, jedan od zahteva, ostavka ministra Ružića, to jeste tačno, samo što je problem u tome što je ministar Ružić, kolega Lazoviću, već dan pre toga podneo ostavku. To je cela istina i gospodin Ružić je, kao što je već objasnio, to uradio iz moralnih razloga i mislim da, kada je ovo u pitanju, treba da stavimo tačku na ovu temu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se, uvažena predsedavajuća.

Poštovane kolege i koleginice, uvažene građanke i građani Republike Srbije, ulazimo, tj. već smo u trećoj nedelji od početka diskusije po tačkama dnevnog reda o kojima govorimo i danas i čini mi se da što dalje idemo da nekako pojedinačno svako od nas gubi iz vida zbog čega je sazvana ova sednica, tehnički druga po redu, odnosno praktično jedna te ista sednica sa istim dnevnim redom. Gubimo iz vida da smo se okupili nažalost, na veliku žalost čitave nacije zbog dve tragedije koje su nas zadesile, jedne u okolini Mladenovca i Smedereva, a druge tragedije koja se dogodila u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i nekako gubimo iz vida odgovornost koju imamo i potežimo za argumentima svako od nas bez razlike gubeći iz vida da trebamo da iznađemo odgovore na sva pitanja koja su tog 3. maja i u noći između 4. i 5. maja za celokupno naše društvo se zapravo otvorilo.

Kada se sve to dogodilo, pričam u lično ime, sam sa sobom sa razmišljao šta je to što treba uraditi i negde sam došao do zaključka da je možda najbolji put da svako od nas, a pogotovo mi koji imamo odgovorne funkcije i koji predstavljamo građanke i građane možda za početak zaćutimo, da zaćutimo i da se zapitamo gde to sami grešimo u odnosu prema svojoj porodici, u odnosu prema svom neposrednom okruženju, prema svojim prijateljima, komšijama, rođacima, a tek onda da počnemo prstom da upiremo jedni u druge i da tražimo krivce u svemu onome što se dogodilo.

Plašim se, drage koleginice i kolege, a ne kažem da sam u pravu što sam tog stava, ali plašim se, uvažene dame i gospodo, da smo mi u tom procesu krenuli od nas i počeli smo odmah da tražimo krivce, da upiremo prstom i tako se nažalost odvija i ova sednica.

Danas je na dnevnom redu Izveštaj REM-a, o toj tački govorimo. Akcenat je da budemo objektivni na dve televizije, neću ih imenovati, sa nacionalnom frekvencijom. To je ono o čemu mi govorimo. Apsolutno smo zaboravili da i ti ljudi koji šetaju, su između ostalog kao jedan od krivaca videli, jedan od formata koji se emituje na tim, ali ne samo na tim televizijama.

Negde sam očekivao da ćemo govoriti o mogućim rešenjima. Čulo se jedno rešenje, da ih treba zabraniti. Dame i gospodo, zaboravljamo i gubimo iz vida da je posle 5. oktobra, bez namere da se vraćam na 5. oktobar, došao kapitalizam. Kapitalizam u svojoj osnovnoj funkciji ima jednu stvar koja se zove profit, a taj profit težnja svakog kapitaliste, prosto prirodno je, da ga maksimizira.

Kada govorimo o rijaliti programu, to je činjenično jedan od ili možda najjeftiniji sadržaj koji očigledno ima svog krajnjeg konzumenta i koji onome ko ga emituje donosi profit. Da li je rešenje zabraniti ga? Da li je rešenje zabraniti ga na nacionalnoj frekvenciji, a dozvoliti ga na kablovskim televizijama gde bi bio kao jedan od dodataka paketu koji bi se doplaćivao i gde bi se pri tom proizvođač istog tog sadržaja možda i oporezivao, pa se taj novac onda koristio za ulaganje, kako u obrazovanje, tako i u kulturu? To je možda jedan od modaliteta o kojim smo trebali ovih dana da govorimo.

Ovaj sadržaj smo negde optužili za krivca. Ja sam hvala Bogu roditelj dva dečaka koji su još uvek mali, ali imam prijatelje koji imaju decu tu negde tih godina, 10, 11, 12, 13, 15. U razgovoru sa njima ni jedan mi nije rekao da njihova deca prate televiziju. Oni su na društvenim mrežama. To su generacije koje su rođene i odrasle u eri interneta. Lagaću ako kažem da do njih taj sadržaj koji se emituje u tim programima ne dolazi, da on dolazi putem društvenih mreža u kratkim formatima, u formatima od nekih 30 sekundi i možda do njih dolazi ono najgore što se dešava upravo u tom programu.

Ali, šta ćemo sa društvenim mrežama? Kako ćemo njima da se suprotstavimo? Šta je put da nekako i roditelji mogu da iskontrolišu šta je to što rade njihova deca na društvenim mrežama i kojim jezikom komuniciraju sa svojim vršnjacima, ne samo na društvenim mrežama već i u viber i drugim grupama preko kojih komuniciraju.

Možda je trebalo razgovarati i o tome na koji način i kako edukovati roditelje o svemu tome, o pretnjama koje postoje i svemu onome što su zamke koje mogu da ne vide, a mogu da im se dešavaju u njihovoj kući. Plašim se da ni o tome nismo govorili i plašim da smo nastavili u svim prethodnim danima, kako i danas, da optužujemo jedni druge za to ko je više, ko je manje kriv i da posežemo za određenim političkim potezima ne bi li smo to donekle pretočili u političke poene i nekome se dopali, opet na ovoj ili onoj mreži.

Takođe, u jako teškim danima za našu državu pogođenom svim ovim tragedijama, paralelno sa tim mi smo imali i napad i na SPC, mi smo u prethodnim danima imali dešavanja i na Kosovu i Metohiji, na severu Kosova i Metohije. Socijalistička partija Srbije je ovo sve vreme pozivala i dalje poziva na preko potrebnu političku stabilnost, jer jedino uz političku stabilnost, uz jednu kulturu dijaloga, pre svega iz ovog doma, uz pokušavanje iznalaženja rešenja možemo da dođemo do kvalitetnih zaključaka i do rešenja koja nas nekuda mogu odvesti.

Zato se plašim da samo oko jedne stvari svi zajedno nismo sebi smeli da dozvolimo političko nadmudrivanje, a dozvolili smo to političko nadmudrivanje, a to je upravo Srbija, Srbija i njena budućnost. Zato vas pozivam uvažene koleginice i kolege da pokažemo i odgovornost i zrelost i da ovu diskusiju u daljim danima probamo negde svi da implementiramo sebe u najboljem svetlu i da prvi odavde svi pošaljemo poruku, svi zajedno da svi želimo Srbiju bez nasilja, da svi želimo prosperitetnu Srbiju, da svi mi volimo našu Srbiju jer je ona jedna jedinica i nemamo drugu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se predsedniče Narodne skupštine.

Želim da se obratim i kao predsednik Odbora, pre svega mislim da se potegla tema izbora direktora, odnosno načina na koji je to definisano zakonom pa je sada i koleginica, čini mi se Radosavljević, da ne pogrešim prezime, Radovanović, izvinjavam se, koleginica je malo iznela krupne kvalifikacije i htela da predstavi da nama nešto ide na teret.

Mi smo na sednici Odbora, radi javnosti ovo govorim, govorili o svim ovim temama, pa i ovim brojevima telefona i drago mi je da je koleginica Lipovac do kraja rekla, zapravo, kako je tekla diskusija i donekle smo odgovorili već na sve te teme i državni sekretar je tada rekao da njihova ideja upravo i što se tiče ovih poruka koje je koleginica Lipovac rekla, rekla da samo Ministarstvo ima drugačiju strategiju, drugačije vidi, da će probati kroz niz nekih kampanja da medijski promoviše broj telefona, pogotovo kada se tiče nasilja u porodici i zlostavljanja dece.

Prosto, koleginici samo bih voleo da skrenem pažnju da ovakva kvalifikacija da će nama nešto ići na teret i nešto na dušu, ako ne budemo glasali. Mislim da, ajmo malo da ipak vodimo računa o stvarima koje izričemo ovde, a takođe mi je drago i to sam želim da kažem ministru da ste razrešili ono što je takođe vaš državni sekretar na samom Odboru. Vraćamo se nekako na teme koje su već bile teme Odbora, gde o njima govore političke stranke koje imaju predstavnike u tim odborima, a tiče se opet, rekao sam na samom početku i izbora direktora.

Državni sekretar je već objasnio šta je ideja, upravo da ne bi diskvalifikovali određene kandidate koji možda, zaista, zaslužuju da obavljaju tu funkciju, a vodiće se upravo time da sam Savet koji bira direktora RATELA, donja granica je devet godina. Upravo to je bio negde krajnji cilj da će i oni vođeni i upravo ti ljudi koji biraju samog direktora, negde imati određene norme koje će zahtevati i koje će uzimati u obzir prilikom izbora samog kandidata, a opet da negde ne diskvalifikujemo nekoga ko možda to zaslužuje, a nema 10 godina radnog staža. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se, predsedavajuća.

Treba se sada posle mog prethodnika, kolege, narodnog poslanika, vratiti na temu dnevnog reda, ali su svakom slučaju, uvaženi ministri sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, uvaženi i poštovani građani Republike Srbije, trudiću se da budem kratak i koncizan, jer posle mene treba da govori još troje mojih kolega o važnim temama koje su danas na dnevnom redu. Kako im ne bih potrošio vreme, potrudiću se zaista da u kratkim crtama govorim o Zakonu o elektronskim komunikacijama, kao jednom novom zakonu, kao zakonu koji treba da stavi u pravne norme jednu veoma važnu oblast, oblast koja je u 21. veku u ogromnoj ekspanziji, u ogromnom razvitku.

U kontekstu moje konciznosti, mislim da se radi o veoma važnom i sistemskom zakonu koji, kao što sam rekao, počiva na četiri stuba. Prvi stub tog zakona jeste upravo povezanost. Ona treba da omogući da u narednom periodu svaki građanin, svaki privredni subjekt bude pokriven uslugama koje dolaze iz oblasti telekomunikacija.

Takođe, treba da se stvori pravni okvir da do kraja 2025. godine svako domaćinstvo bude pokriveno fiksnim internetom koji se pokazao značajnim, pogotovo u periodu Kovid krize kada smo imali i onlajn nastavu, ali i kada je mnogo građanki i građana upravo radilo od kuće. Predviđene su, koliko sam razumeo, na sednici Odbora, dve mere, da u onim oblastima, pogotovo kada pričamo o ruralnim područjima gde ne postoji ekonomska zainteresovanost operatera da te delove pokriju, naprave pokrivenost internetom, da se uvede i obaveza, ali i jedan vid podsticaja koji bi trebalo da ih podstakne da se i ti naši predeli koji geografski nisu, pre svega su dosta razuđeni stanovništvom, budu pokriveni, pre svega, internetom.

Takođe, želim da pohvalim i ono što će u narednom periodu, to je ogroman posao, definitivno to jeste jedna vrsta katastra, kada govorimo o tome gde nam je uopšte infrastruktura, gde su nam kablovi, gde je postojeća infrastruktura za te kablove, kako ne bi smo stalno iznova i iznova kopali za određenu infrastrukturu kada se sprovodi.

Drugi stub jeste jačanje konkurencije na način što će se povećati uloga RATEL-a kao regulatornog tela, koje će imati veća ovlašćenja upravo u sporovima. Ono što se sada prepoznaje jeste i deljenje postojeće infrastrukture. To je veoma značajno, pogotovo kada govorimo i o Beogradu, gde u 60% stambenih zajednica postoji mogućnost, tj. postoji mreža koji ima tehničke mogućnosti da podrži dva ili više operatera. Sada će to biti zakonska obaveza onog operatera koji je već u toj stambenoj zajednici sproveo svoju infrastrukturu, da ustupi i drugom operateru. Na taj način će se jačati sama konkurencija.

Treći stub jeste jačanje prava krajnjeg potrošača koji se nadovezuje na jačanje konkurencije, ali se zakonom predviđa i da će krajnji potrošač imati ista prava kao što imaju potrošači u zemljama Evrope. Prepoznaju se i mikro i mala preduzeća koja zbog svoje ekonomske moći nisu u mogućnosti da, tj. imaju negde iste mogućnosti kao i sve građanke i građani, tako da se i oni prepoznaju.

Četvrti stub jeste upravo jačanje efikasnosti kada je u pitanju upravljanje radio-frekvencijskim spektrom. Uvode se akucije. Pored toga, tamo gde neće biti potreba za aukcijom, jer nema zainteresovanosti, gde ima samo jedna zainteresovana strana, postoji mogućnost obnove dozvole, gde će RATEL direktno obnavljati dozvole, ali postoji i sistem sankcije gde će se u slučaju da se ne ispoštuje zakonom predviđenih normi, te dozvole i oduzmu.

Ono što je veoma važno napomenuti zbog pre svega građanki i građana jesu dve novine. Jedna se tiče registracije pripejd korisnika, to je veoma važno i značajno, neko od kolega je o tome govorio upravo zbog svih zloupotreba koje su postojale u prethodnom periodu, predviđeno je takođe, koliko sam informisan, koliko smo informisani na Odboru, to je bilo pitanje i da će stranci takođe moći da se registruju, tu pre svega govorim o turistima tako što će doći i priložiti pasoš. Nećete morati drage građanke i građani da idete u poslovnice, moći ćete sve to da uradite, koji ste korisnici pripejda i preko „eUprave“.

Druga novina jeste upravo da računi u papirnom obliku donekle odlaze u prošlost, moći će i bez vaše saglasnosti da vam stižu elektronski računi, ali ostavljena je mogućnost za svakoga ko želi da dobija u tom papirnom obliku da nastavi da dobija te račune. Takođe, želim da pohvalim Ministarstvo koje je predvidelo da će to ići na trošak upravo operatera. Takođe, želim da naglasim da će poslanička grupa SPS – Ivica Dačić, u danu za glasanje podržati ovaj zakon.

Takođe ću probati u dva minuta samo da se osvrnem i o Zakonu, odnosno izmenama i dopunama Zakona o obnovljivim izvorima. Moram da kažem da smo pre dve godine kada smo taj zakon donosili nekako svi bili puni elana i govorili, pogotovo o jednom novom instrumentu koji je tada po prvi put uveden, tj. proizvođač-potrošač. Mislim da je taj zakon dobar. Vidim da su ove izmene i dopune koje se donose idu upravo u smeru definisanja odnosa oko balansiranja i strane koje će balansirati kada pričamo o obnovljivim izvorima energije i o tome u odnosu na povlašćene proizvođače, koji su u sistemu „fid in tarife“ ili u sistemu tržišne premije.

U svakom slučaju, da ne ulazim u same te detalje. Ono što želim da govorim, želim da samo sistemski napomenem da kada je veoma važno da kada govorim o balansiranju stalno iznova i iznova podstičemo i vas kao izvršnu vlast, da je veoma važno da bi smo stvorili adekvatne uslove za obnovljive izvore, ali ne samo i za njih, već i za naš termosektor iz kog dobijamo 70% električne energije u slučaju ispada određenog bloka.

Upravo radi te sigurnosti ukupnog elektroenergetskog sistema je važna izgradnja reverzibilne hidroelektrane „Bistrica“ sa četiri agregata snage od 170 megavata po agregatu. Ono što je posebno značajno, jeste dva agregata, ministarka, vama to ne moram da govorim, snage od po 170, kao što sam rekao, ali potpune fleksibilnosti da uđu u sistem rada i da nam upravo održava ono što je najvažnije, naš elektroenergetski sistem, neki kažu stabilnim, ali kažu da je ispravnije reći sigurnim.

U svakom slučaju, hoću da pohvalim, pre nekih mesec dana ste bili na otvaranju, čini mi se, u Lapovu, 9,9 megavata solara. To je veoma važno, trebamo po mom mišljenju, biću slobodan i to da kažem da EPS guramo u tom smeru da se bavi obnovljivim izvborima, da ulaže u obnovljive izvore i u petak je bilo reči o tome, neki su vas optužili, ja zaista verujem da i vi stojite na ovome što je stanovište naše državne politike, a to je da je sama promena statuta EPS urađena u cilju njenog lakšeg poslovanja.

Mišljenja sam da vlasništvo, mišljenja sam da pre svega EPS treba da ostane u državnom vlasništvu, kao što sam mišljenja da vlasništvo ne upravlja bilo kojom firmom ili preduzećem. To radi znanjem i mislim da mi znanju trebamo da omogućimo da upravlja našim EPS-om i i siguran sam da za nju neće biti zime u narednom periodu. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem, predsedniče Narodne skupštine.

Postaje mi zaista simpatično da slušam ceo dan kako se svi shvataju iz opozicije za socijaliste ne bi li dobili malo prostora, ali moram da odgovorim svom kolegi da mi je potpuno razumljivo kada pogledam njihov rezultat ostvaren na izborima da oni jednu osnovnu stvar, koja uključuje bavljenje politikom, ne razumeju. To je da se na vlast ne dolazi na ulici. Na vlast se dolazi izborima, podrškom koju vam daju građanke i građani Republike Srbije, i to je put kojim se dolazi na vlast u Srbiji.

Kolega, zaista mislim da je SPS za 33 godine svog postojanja uvek i isključivo bila tu zahvaljujući ne tako maloj podršci našeg naroda, a očigledno oni znaju zbog čega je to tako, a mogli biste malo da izađete među njih i da saznate nešto. Zahvaljuje.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, uvaženi poštovani građani Republike Srbije, trudiću se da se držim onoga što je dnevni red današnje sednice, jer mislim da je potrebno da spustimo tenzije, iako to možda u ovom trenutku nije politički najisplativije.

Ono što je danas na dnevnom redu današnje sednice Narodne skupštine obuhvata nekoliko zakona, uključujući i ratifikaciju više međunarodnih ugovora. Tu su i predlozi odluka kojima Narodna skupština daje saglasnost na finansijske planove regulatornih agencija, kao i odluke o izboru nosioca pravosudnih funkcija.

Najpre, na dnevnom redu su izmene dva zakona koje se odnose na finansiranje javnim medijskih servisa, odnosno Radio-televizije Srbije i Radio-televizije Vojvodine za 2023. godinu i to su Predlog zakona o izmeni o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis i Predlog zakona o dopuni Zakona o javnim medijskim servisima.

Prvim zakonom se produžava rok za godinu dana, odnosno do 31.12.2023. godine, za naplatu takse za javni medijski servis i cilj je da se u narednoj godini obezbedi izvor značajnog dela sredstava za funkcionisanje javnog medijskog servisa Srbije, odnosno RTS-a. Ostatak sredstava za redovnu delatnost RTS-a obezbeđuje se iz komercijalnih, odnosno drugih poslova, kao što su reklame i sponzorstva.

Drugim predlogom zakona se, takođe, produžava rok za još godinu dana do kada će se osnovna delatnost javne medijske kuće Radio-televizije Vojvodine delimično finansirati iz budžeta Republike, što je u funkciji ostvarivanja javnog interesa.

Inače, budžetom za 2023. godinu na razdelu Ministarstva informisanja i telekomunikacija izdvojena su sredstva u iznosu od 900 miliona dinara za rad Radio-televizije Vojvodine.

Oba ova predloga zakona prirodno idu uz Zakon o budžetu Republike Srbije i potrebno je do kraja ove, odnosno do početka naredne budžetske godine da se usvoje.

Inače, taksa za javni medijski servis, odnosno Radio-televiziju Srbije kao način finansiranja delatnosti javnog informisanja uvedena je početkom 2016. godine kako bi se obezbedile materijalne pretpostavke za redovan rad i odvijanje programa Radio-televizije Srbije kao javnog medijskog servisa i realizacija zakonske obaveze ostvarivanja javnog interesa u oblasti informisanja i to u oblasti informativnog, obrazovnog, kulturnog i zabavnog radio, televizijskog i multimedijalnog programa.

Naravno, RTS i RTV imaju zakonsko pravo i na komercijalne sadržaje, ali oni nikako ne smeju biti dominantni. Suština ostvarivanja javnog interesa ogleda se u istinitom, potpunom, nepristrasnom i blagovremenom informisanju svih građanki i građana u svim segmentima društvenog života i to bez diskriminacije i cenzure, nezavisno od načina finansiranja.

Iz ovog konteksta proizilazi i obaveza države da obezbedi finansiranje takvog javnog interesa u oblasti informisanja.

Kako se taksa kao privremeni izvor finansiranja RTS-a zakonom uvek ograničava na jednu budžetsku godinu, neophodno je da se i rok primene ovog oblika finansiranja produžava izmenama zakona kako bi postojao kontinuitet u finansiranju ovog izvora.

Sama taksa iznosi 299 dinara i ona se kako za ovu, tako i za narednu godinu neće menjati.

Ovaj zakon donosi se zbog potrebe otklanjanja okolnosti koje bi mogle da dovedu u pitanje rad javnih medijskih servisa i obavljanje njihove osnovne delatnosti koja je u funkciji ostvarivanja javnog interesa.

Zakonom o javnim medijskim servisima utvrđeni su i izuzeci, odnosno kategorije građana koji su oslobođena od plaćanja takse i ta oslobođenja, pre svega, imaju svoj socijalni karakter.

Dakle, zadatak Javnog medijskog servisa je da ostvaruje javni interes, a to znači da informiše istinito i nepristrasno.

Program javnog servisa mora da bude dostupan za sve i da se tiče svih društvenih grupa, pa i onih najosetljivijih.

Može se uvek, kao što smo i danas imali prilike da čujemo, diskutovati o sadržaju i kvalitetu programa javnih medijskih servisa. Na kraju krajeva, to je i obaveza onih koji kontrolišu javnih sredstva.

Može se govoriti i o potrebama za restrukturiranje samog sadržaja i programskih šema, ali to svakako ne može biti razlog da se ukinu javni medijski servisi kao nosioci interesa u oblasti informisanja.

Na ovoj sednici imamo i set međunarodnih ugovora, od kojih su četiri ugovora između Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata koji se odnose na zakonsko utemeljenje i jačanje naše bilateralne saradnje u sferi pravosuđa, što je jedan novi nivo izuzetno uspešne saradnje koju u oblasti privrede i infrastrukture već duži niz godina imamo sa nama prijateljskom zemljom, s kojom smo u bilateralnim odnosima od 2007. godine.

U prilog tome, a zarad javnosti, želim da istaknem i činjenicu da su Emirati u 2020. godini u dva navrata, usred pandemije, poslali medicinsku pomoć državi Srbiji i na tome im beskrajno hvala.

Pred nama su ova četiri ugovora koje Narodna skupština treba da ratifikuje, a koja se odnose na pitanje izručenja osuđenih lica, na pravnu i sudsku saradnju u građanskim i trgovinskim stvarima, kao i na uzajamnu pravnu pomoć u krivičnim stvarima.

Još jednom želim da podvučem značaj ovih ugovora, kako za međunarodni pravni poredak, tako i za jačanje mehanizma pravne države, i u našoj zemlji, ali i u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Danas kada živimo u svetu globalizacije i prevladavanja interesa velikih nad međunarodnim pravom i pravdom, veoma je važno sačuvati sve instrumente pravne države, ali i jačati sve oblike međunarodne saradnje u oblasti pravosudnog sistema, što i jeste cilj ovih ugovora koje treba da ratifikuje Narodna skupština.

Koleginica Dubravka Kralj će govoriti o izboru nosioca pravosudnih funkcija, a ja ovom prilikom želim da potvrdim naše opredeljenje za samostalnost pravosuđa, ali i za odgovorne, stručne i dostojne sudije i tužioce koji trebaju da budu ogledalo naše pravne države. To svoje opredeljenje iskazali smo i kroz stavove o ustavnim promenama u prethodnom sazivu.

Značajan deo današnjeg rada čine i finansijski planovi za 2023. godinu regulatornih tela, odnosno Agencije za energetiku Republike Srbije, REM-a i Komisije za hartije od vrednosti. Nadležnosti ovih tela su značajne za funkcionisanje sektora države za koje su osnovani, pa samim tim je važno obezbediti sigurno finansiranje delatnosti nezavisnih regulatornih tela.

Da podsetim, Agencija za energetiku Republike Srbije, kao regulatorno telo, sa nadležnostima u sektorima električne energije, prirodnog gasa, nafte i naftnih derivata, ima zadatak da kroz obavljanje poslova utvrđenih Zakonom o energetici doprinese stvaranju stabilnog regulatornog okvira za razvoj efikasnog i održivog energetskog sektora koji će biti siguran oslonac u daljem ekonomskom razvoju naše zemlje.

Agencija, pored ostalog, regulator cena energenata, izdaje licence energetskim subjektima za obavljanje energetske delatnosti, vrši nadzor nad tržištem, ali i kontroliše efikasno funkcionisanje energetskog tržišta. Uloga same Agencije u ovoj nezapamćenoj svetskoj energetskoj krizi dobija na značaju jer može doprineti unapređenju stanja na našem energetskom tržištu, uz lojalnu i transparentnu tržišnu utakmicu koja ne bi trebalo da naruši poziciju naših građana kao potrošača.

Takođe, u kontekstu međunarodnih obaveza, Agencija, verujemo da štiti energetske interese naše zemlje i u tom smislu Narodna skupština, koja ostvaruje svoju kontrolnu funkciju nad regulatorima i kroz čin davanja saglasnosti na finansijske planove ovih tela, danas treba da da i saglasnost za njihove finansijske planove.

Dakle, REM kao regulator u oblasti elektronskih medija je bio tema i matičnog skupštinskog odbora koji je, pored ostalog, podržao i predloženi Finansijski plan, tako da stav odbora treba podržati i u danu za glasanje i omogućiti nesmetan rad ovog regulatornog tela. Istovremeno, još jednom treba poslati poruku javnosti da niko, ali niko, na silu i nezakonit način ne može koristiti državne resurse, kao što su to, između ostalog, i nacionalne frekvencije.

Treći finansijski plan za 2023. godinu odnosi se na Komisiju za hartije od vrednosti, koja ima funkciju regulatora tržišta za hartije od vrednosti, odnosno vrši nadzor nad uslovima za transparentno i zakonito funkcionisanje tržišta kapitala i zaštitu investitora. Sa jačanjem investicione klime u Srbiji, Komisija dobija još viši nivo odgovornosti za regulatorni okvir, koji treba da obezbedi sigurne i podsticajne uslove za investicije.

Srbija u prethodnom periodu pokazuje upravo takav proaktivan odnos i obezbedila je stimulativne uslove investitorima, i stranim i domaćim, što će, prema podacima za 2022. godinu, iznositi oko četiri milijarde direktnih stranih investicija.

Na samom kraju ovog obraćanja, dozvolite mi da kažem da Narodna skupština kao zakonodavno telo i danas usvajanjem seta zakona i međunarodnih sporazuma, davanjem saglasnosti na finansijske planove regulatornih tela kao i izborom sudija koji se prvi put biraju, i predsednika sudova, takođe stvara zakonski okvir koji Srbiji treba da obezbedi poziciju, kako u sferi medija, tako i u sferi pravosuđa, koja će biti bolja i sigurnija, između ostalog, ne samo u tim, već i u investicionom i energetskom sektoru.

Srbije jeste osnažena i odoleva teškim izazovima i spoljnim pretnjama. Zato naš poslanički glas za svaki od ovih zakona treba da bude naš doprinos snažnijoj, bezbednijoj i prosperitetnijoj Srbiji koja zna šta je njen nacionalni i državni interes.

Zato će poslanička grupa SPS - Ivica Dačić u danu za glasanje podržati sve tačke dnevnog reda. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se ministru na ovim rečima, samo da bih pojasnio ono što sam rekao, rekao sam da se RTV delimično finansira iz budžeta i da su na razdelu Ministarstva informisanja i telekomunikacija izdvojena sredstva u iznosu od 900 miliona dinara. To je ono što sam zapravo ja izgovorio. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se, predsedavajuća.

Poslanička grupa SPS – Ivica Dačić, ne može da glasa i da podrži ovaj amandman, pogotovo ne što on dolazi od čoveka koji je između ostalog rekao da 1999. godine NATO agresor nije za džabe, citiram, nije za džabe bombardovao SRJ, da se to nije desilo tek tako, da smo mi to zaslužili i da smo mi proterali dva miliona Albanaca, a ne da su Srbi sa Kosova i Metohije proterani.

Kao da tada nije poginulo dve i po hiljade Srba i nealbanskog stanovništva i kao da nije bačeno 15 tona osiromašenog uranijuma, čije posledice i dan danas svi zajedno ovde osećamo. To su sve razlozi zbog kojih mi ne možemo da podržimo ovaj amandman, a smatram da kada pričamo o političkom nasilju slušati na ovakav način i u ovom kontekstu spominjanje imena i prezimena bivšeg predsednika SRJ, Slobodana Miloševića, smatramo da je to političko nasilje.

Zahvaljujem, predsedavajuća, gospođo Paunović.

Uvažena guvernerko, uvaženi potpredsedniče Vlade i ministri u Vladi Republike Srbije, uvažene kolege narodni poslanici, dragi građani Republike Srbije, u potpunosti podržavam Predlog budžeta Republike Srbije za narednu godinu, kao i predložene zakone zato što smatram da je ovaj budžet odličan, zato što smatram da ovaj budžet podržava najznačajnije projekte od interesa i za državu Srbiju i za građane Republike Srbije.

Posebno želim da izdvojim ono što se izdvaja kada su pitanju projekti iz oblasti infrastrukture, saobraćaja i građevine.

Ne bih se složio sa kolegama iz opozicije koji su rekli prilikom današnjeg obraćanja – šta će nam novac za izgradnju autoputeva, ne živi se od autoputa? E, pa drage kolege, živi se i od autoputa, jer ako se Srbija modernizuje najmodernijim saobraćajnicama i, ako se povezuje i istok i zapad i sever i jug Srbije, to i te kako utiče i na ulaganje u privredu i što se tiče trgovine i usluga i razvoj turizma i razvoj svih oblasti, i zdravstva i obrazovanja.

Ne možemo bez saobraćajne infrastrukture, ali vi ste navikli, tj. bivši režim je navikao i ove stranke koje predstavljaju u parlamentu bivši režim, oni su navikli da grade puteve na malo drugačiji način. Isto tako, i mostove.

Ministar Goran Vesić je ovde istakao da će samo u ovoj godini na infrastrukturne projekte biti uloženo 3,6 milijardi evra za godinu dana. Bivši režim je od 2008. do 2012. godine imao izdvojeno samo 1,1 milijardu evra. Zašto? Zato što se kralo i otimalo. Zato što je bivši režim i te kako pokazao kako u Srbiji funkcioniše kriminal i korupcija, a danas mi imamo situaciju da za godinu dana na infrastrukturne projekte potrošimo skoro tri i po puta više nego što su oni trošili za četiri godine.

Pritom, želim da napravim jednu paralelu Beograda i Novog Sada. Iako dolazim iz Beograda, sa Vračara, želim da poručim i građanima Srbije, a posebno većem delu opozicije – Srbija nije Beograd, Srbija je i Leskovac i Novi Sad. Srbija je i Prijepolje i Kikinda. Da, treba da se grade stadioni, treba da se grade bolnice širom Srbije. Treba da se grade i centri za socijalni rad i domovi za stare. Treba da se grade novi vrtići po celoj Srbiji zato što aktuelna vlast vodi računa o celoj Srbiji, ne samo o Beogradu.

Za vreme bivšeg režima imali smo jedan veliki projekat u Beogradu – izgradnju jednog mosta, mosta preko Ade. Da je bivši režim danas na vlasti ova tri mosta koja se grade, koja treba da se grade, Bogu hvala će da se završe u rekordnom roku, u Novom Sadu, bivši režim predvođen DS bi završio, ali jedan most, a uzeo bi novac za tri, zato što je bivši režim u Beogradu i širom Srbije navikao da posluje po sistemu – tri u jedan, stavim tri mosta u džep, izgradim jedan. Tako je radio bivši režim, tako je radila DS i tako su radili vaši sateliti u vlasti.

Inače, samo da podsetim, pošto se danas govorilo o tajkunima, 2008. godine nekoliko tajkuna, da ih sada ne reklamiram, i nekoliko zapadnih ambasadora su pravili Vladu Srbije. Tako ste se vi odnosili prema tajkunima, tako što ste mirno stajali pred tajkunima i zapadnim ambasadorima koji su vam sastavljali Vladu, a onda koristite ova dva dana da ove čestite ljude iz Vlade Republike Srbije koji rade u interesu građana Srbije i naše države kritikujete.

To, ajde, mogu da svatim kritiku, vi ste opozicija, ali čemu uvrede, čemu opet pretnje? I opet pretnje porodicama. Iz dana u dan nastavljate da pretite, da vređate i napadate zato što nemate ni jedan argument da nešto kritički kažete šta ne valja ili šta treba da se uradi. Eto, to je vaš odnos. Takav je vaš odnos i prema državi.

Vi ste, kao što je rekla moja koleginica danas prilikom obraćanja, navijali za sve, većina vas, za sve reprezentacije koje su igrale protiv Srbije samo da bi izgubila Srbija i da bi to mogli da povežete sa aktuelnom vlašću. Vi u svojoj mržnji prema Aleksandru Vučiću i SNS sve živo koristite da bi napadali aktuelnu vlast.

Jedan opozicioni poslanik je rekao da se vremena pamte po ličnostima i izdvojio je nekoliko eminentnih umetnika, a ja mogu da vam kažem povodom toga – pamtiće se i ovo vreme. Pamtiće se i ovo vreme po projektima, ali pamtiće se i ovo vreme po odličnoj politici koju vodi naš predsednik Aleksandar Vučić. To pokazuje i odličan rad Vlade Republike Srbije.

Kada govorimo o pravosuđu, kritikujete izbor sudija i predsednika sudova, a zaboravili ste da do 2012. godine, a to najbolje može da potvrdi i ovde prisutni ministar, gospodin Nikola Selaković kada je preuzeo Ministarstvo pravde, odgovornost za Ministarstvo pravde 2012. godine zatekao je, kao i svi mi građani Srbije, katastrofalnu situaciju u pravosuđu… Vi ste sudije i predsednike sudova birali na sednicama opštinskih odbora DS. Eto tako ste se vi odnosili prema pravosuđu. Vi ste otpustili stotine sudija. Vi ste donosile presude na najsramniji mogući način. Tako ste se vi odnosili prema pravosuđu i zato vam ne odgovara ovo što se danas dešava u Srbiji.

Imali smo promenu Ustava početkom ove godine u oblasti pravosuđa. Zašto? Zato što želimo da naše pravosuđe bude što nezavisnije. Bilo je nezavisno, a sad će biti još nezavisnije zato što mi iz SNS imamo jedan pošten odnos prema građanima Srbije. Mi ne želimo kao za vreme vladavine bivšeg režima od 2001. do 2012. godine da vladaju kriminal i korupcija. Pa nije bilo godine u tih 12 godina koju nije obeležila neka kriminalna korupcionaška afera ili nekoliko ubistava ili zločinačka privatizacija ili posledice zločinačke privatizacije, što je rezultiralo ono od budžeta i što je bilo da uništavate i da otimate. Za četiri godine, a guvernerka, gospođa Jorgovanka Tabaković, će me ispraviti ako grešim, odnos dinara i evra bio je 78 2008. godine, za četiri godine je skočio na 119. Pogledajte koliko je to u procentima. I tako je bilo sve.

Uništavali ste pravosuđe, uništavali ste vojsku, uništavali ste vrednost dinara. Nije se ništa gradilo, a ono što se i gradilo, tu se kralo i otimalo. Zašto? Zato što ste tako navikli i danas vam ne odgovara uređeni sistem, danas vam ne odgovara uređeni sistem, danas vam ne odgovara razvojni budžet, danas vam ne odgovara ovaj budžet koji brine o budućnosti svih naših građana, a videćemo rezultate za godinu dana šta se sve izgradilo i šta se gradi. To je najbolje moglo da se vidi koliko država Srbije vodi odličnu finansijsku politiku i u vreme vanrednog stanja i u vreme prvog i drugog talasa korona virusa, kako je Srbija nabavljala i respiratore i vakcine i kako su se gradile i izgradile kovid bolnice i koliko smo uložili u zdravstvo. Tu je prisutan državni sekretar gospodin Đerlek i on to može odlično da kaže.

Prema tome, na kraju želim da poručim vama iz opozicije - kritikujte bez uvreda i pretnji, ali argumentovano, građanima Srbije – verujte u ovaj budžet, jer je ovaj budžet od interesa za građane Srbije, a Vladi Republike Srbije i prisutnoj guvernerki – nastavite da radite svoj posao u interesu građana Srbije, jer Srbija predvođena Aleksandrom Vučićem ide u sigurnu i stabilnu budućnost. Hvala.

Zahvaljujem se potpredsednice Narodne skupštine, ja ću kratko.

Samo želim da kažem, da kada govorimo o budžetu za 2023. godinu ne možemo, a da ne sagledamo objektivno sve one okolnosti u kojima se nalazimo poslednjih dve ili tri godine, ne samo mi, već ceo svet, govorim pre svega o pandemiji koja je zahvatila ceo svet 2020. godine, 2021. godine, 2022.godine, onda se dešava i sukob u Ukrajini. Mnogo razvijenije zemlje od nas i ekonomski jače imaju u ovom trenutku mnogo veće probleme i kada pričamo i o energetici, kada pričamo o električnoj energiji, kada pričamo o gasu, kada pričamo, bilo je reči o tome i učešću javnog duga u njihovom BDP.

Ono što zapravo želim da kažem jeste da u takvim i ovim okolnostima u kojima se nalazimo naš budžet pre svega ima dve karakteristike zbog kojih ćemo mi kao poslanička grupa SPS Ivica Dačić ga podržati, a to jeste upravo to da on ima socijalnu komponentu s jedne strane, ona se ogleda kroz povećanje plata i penzija i drugu, a ona je investiciona. U ovakvim okolnostima mi pokazujemo da mislimo na građane, da razmišljamo o njihovom životnom standardu s jedne strane, a s druge strane nastavljamo da ulažemo u puteve, nastavljamo da ulažemo u infrastrukturu, u železnice, u bolnice, da privlačimo time i strane investicije, ali da budemo jedna od destinacija, kako da kažem koja u svakom slučaju predstavlja i donosi jednu predvidljivost koja je krucijalna kada pričamo ovako o izazovnim vremenima.

To su sve razlozi zbog kojih poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati budžet za 2023. godinu. Mislim da kada govorimo o jednom ovakvom važnom zakonu, mislim da je ipak potrebno da u ovaj visoki dom ipak vratimo jedna nivo dostojanstva i da svi zajedno ovde doprinesemo tome da nekako ne izgubimo iz vida da predstavljamo sve građanke i građane Srbije. Moja uvažena koleginica i predsednica poslaničke grupe je danas govorila o tome i ona je pretrpela određene uvrede i ne smemo upravo o strane dela opozicije, odnosno njihovih simpatizera i to su sve razlozi zbog kojih nikada ne smemo da gubimo iz vida da mi ovde ipak predstavljamo građane i da mi njima prvi šaljemo primer kako treba. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se, predsedniče Narodne skupštine.

Uvažena mandatarko, poštovani kandidati za članove nove Vlade, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani i uvaženi građani Republike Srbije, moja koleginica i moje kolege iz poslaničke grupe SPS - Ivica Dačić su već dosta toga rekli i ja ću se truditi zbog preostalog vremena da zaista budem maksimalno koncizan kada govorim o budućoj Vladi i ukratko ću se osvrnuti na ekspoze koji je mandatarka pred nama zaista iscrpno izložila.

Podsetiću da naša saradnja već punih 10 godina funkcioniše od 2012. godine i da zaista od te 2012. godine svi strateški ciljevi, koje su tada postavili dvojica lidera Aleksandar Vučić i Ivica Dačić, sve Vlade nakon toga su to sa velikim uspehom ostvarivale, kao i, uvažena mandatarko, vaše prethodne dve Vlade koje ste zaista jako uspešno vodili.

Što se tiče samog sastava Vlade, mislim da će ovu Vladu činiti ljudi ostvareni, pre svega, u svojim profesijama, koje krasi iskustvo. Ima novih mladih lica i ono što njih zapravo i spaja jeste znanje i mislim da taj recept za izazovno vreme koje je pred nama će doneti rezultate.

Moj uvaženi kolega prof. Đukić je rekao jednu suštinu, a ta suština se ogleda u tome da oni, pre svega, treba da vole svoju zemlju, bez obzira koje nacionalnosti su. Najbolji dokaz za to jeste i ova Vlada u kojoj ima i Bošnjaka i Hrvata i Srba, tako da mislim da je poruka koju vi ovimr šaljete za vreme koje je pred nama jeste da nam je za ova izazovna vremena potrebno, pre svega, nacionalno jedinstvo i da po strani ostavimo sve razlike i sve ono što kroz istoriju, što ovako, što nas deli od četnika i partizana, političke, verske i svake druge podele koje su uvek negde provejavale u našem društvu.

O vašem predlogu za prvog potpredsednika i ministra spoljnih poslova mislim da i nema potrebe toliko da govorim. O njemu su govorili čak i poslanici drugih poslaničkih grupa u superlativu, pogotovo imajući u vidu sve ono što je uradio kao ministar spoljnih poslova, povlačenjem samih zemalja, koje su povukle priznanje tzv. države Kosovo.

Ono što ja želim samo da kažem, pošto je juče bilo reči o tome, neki su gospodina Dačića nazivali proevropskim, neki su ga nazivali proruskim, a ono što jeste suština, koju oni znaju, a izbegavaju ovde, da kažu da Ivica Dačić i SPS su zapravo prosrpski i nama je zato i čast da danas, kada dođe vreme za glasanje podržimo ovu Vladu koju ste vi predložili, jer je i ona pre svega prosrpska i ne treba da se vodimo time da li je gas ruski ili nije ruski gas. Mislim da treba pre svega da se po svim temama vodimo našim državnim i nacionalnim interesima, a ne tome da li se to nekome dopada ili ne dopada. Mi imamo jednu Srbiju i nju moramo da čuvamo, a vama uvažena mandatarko i vašim članovima buduće Vlade želim da budete, pre svega, Vlada svih građanki i građana Republike Srbije, jer je, kao što sam rekao, to je jedini način da uspostavimo i ostvarimo preko potrebno nacionalno jedinstvo.

Što se tiče poslaničke grupe SPS - Ivica Dačić, mi ćemo, naravno, podržati ovaj predlog.

Hvala.