Zahvaljujem se uvaženi predsedniče.

Podsetio bih i uvaženog ovlašćenog govornika da je na dnevnom redu i da mi danas razmatramo i govorimo o osnivanju anketnog odbora koji treba da utvrdi sve okolnosti koje su dovele do dva masakra, dve velike tragedije u OŠ „Vladislav Ribnikar“ i u selima u okolini Mladenovca i Smedereva, jer mi se čini da smo potpuno zaboravili oko čega smo se okupili, o čemu treba da razgovaramo i da govorimo o svemu drugome, samo ne o tome.

Kada govorimo o SPS, SPS postoji 33 godine. Za 33 godine svog postojanja u kontinuitetu je parlamentarna partija koja je svoj legitimitet dobijala uvek i isključivo na izborima dobijajući podršku od građanki i građana Republike Srbije.

Oni nam daju legitimitet, u njihovo ime smo u vlasti i nikada vlast nismo osvajali, gospodine Lazoviću, na ulici, na revoluciji. Jeste se desio 5. oktobar, ali tada su nas rušili na ulici i apsolutno smo protiv toga da se to više ikada ponovi.

Da, gospodine Lazoviću, tada je došao taj kapitalizam o kome ste malopre govorili. On nam je obećavao, našem društvu celom je obećavao da će nam biti lepše, da će nam biti bolje. E sada, 23 godine kasnije mislim da ćemo na kraju svi doći na tekovine socijalizma.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem se, predsedniče.

Poštovani kolega Obradoviću, radi celovitosti istine i da negde probamo da završimo sa tom temom, dosadašnji ministar obrazovanja, gospodin Branko Ružić, je još istog dana ponudio ostavku…

(Narodni poslanik Aleksandar Jovanović dobacuje iz klupe.)

Hvala, kolega Jovanoviću. Izgleda da je kolega Jovanov u pravu kada kaže da vi obavljate funkciju predsednika, pa da sačekam da mi dozvolite.

Da nastavim gde sam stao. Dosadašnji ministar Ružić je ponudio momentalno ostavku. Kao što znate, sistem obrazovanja je kompleksan sistem. Ministar Ružić je u momentima najveće tragedije koja je zadesila našu državu i naše društvo uradio ono što je bilo moralno i odgovorno, a to je da je prvo izjavio saučešće porodicama tragično nastradalih, nastradale dece, bio na licu mesta i uspostavio kontrolu, da kažemo, nad samim sistemom. Nakon toga, 7. maja podneo neopozivu ostavku na mesto ministra obrazovanja.

Takođe, već je bilo reči o tome, zahtev protesta koji je održan 8. maja, prvog protesta po redu, jeste bila, jedan od zahteva, ostavka ministra Ružića, to jeste tačno, samo što je problem u tome što je ministar Ružić, kolega Lazoviću, već dan pre toga podneo ostavku. To je cela istina i gospodin Ružić je, kao što je već objasnio, to uradio iz moralnih razloga i mislim da, kada je ovo u pitanju, treba da stavimo tačku na ovu temu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se, uvažena predsedavajuća.

Poštovane kolege i koleginice, uvažene građanke i građani Republike Srbije, ulazimo, tj. već smo u trećoj nedelji od početka diskusije po tačkama dnevnog reda o kojima govorimo i danas i čini mi se da što dalje idemo da nekako pojedinačno svako od nas gubi iz vida zbog čega je sazvana ova sednica, tehnički druga po redu, odnosno praktično jedna te ista sednica sa istim dnevnim redom. Gubimo iz vida da smo se okupili nažalost, na veliku žalost čitave nacije zbog dve tragedije koje su nas zadesile, jedne u okolini Mladenovca i Smedereva, a druge tragedije koja se dogodila u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i nekako gubimo iz vida odgovornost koju imamo i potežimo za argumentima svako od nas bez razlike gubeći iz vida da trebamo da iznađemo odgovore na sva pitanja koja su tog 3. maja i u noći između 4. i 5. maja za celokupno naše društvo se zapravo otvorilo.

Kada se sve to dogodilo, pričam u lično ime, sam sa sobom sa razmišljao šta je to što treba uraditi i negde sam došao do zaključka da je možda najbolji put da svako od nas, a pogotovo mi koji imamo odgovorne funkcije i koji predstavljamo građanke i građane možda za početak zaćutimo, da zaćutimo i da se zapitamo gde to sami grešimo u odnosu prema svojoj porodici, u odnosu prema svom neposrednom okruženju, prema svojim prijateljima, komšijama, rođacima, a tek onda da počnemo prstom da upiremo jedni u druge i da tražimo krivce u svemu onome što se dogodilo.

Plašim se, drage koleginice i kolege, a ne kažem da sam u pravu što sam tog stava, ali plašim se, uvažene dame i gospodo, da smo mi u tom procesu krenuli od nas i počeli smo odmah da tražimo krivce, da upiremo prstom i tako se nažalost odvija i ova sednica.

Danas je na dnevnom redu Izveštaj REM-a, o toj tački govorimo. Akcenat je da budemo objektivni na dve televizije, neću ih imenovati, sa nacionalnom frekvencijom. To je ono o čemu mi govorimo. Apsolutno smo zaboravili da i ti ljudi koji šetaju, su između ostalog kao jedan od krivaca videli, jedan od formata koji se emituje na tim, ali ne samo na tim televizijama.

Negde sam očekivao da ćemo govoriti o mogućim rešenjima. Čulo se jedno rešenje, da ih treba zabraniti. Dame i gospodo, zaboravljamo i gubimo iz vida da je posle 5. oktobra, bez namere da se vraćam na 5. oktobar, došao kapitalizam. Kapitalizam u svojoj osnovnoj funkciji ima jednu stvar koja se zove profit, a taj profit težnja svakog kapitaliste, prosto prirodno je, da ga maksimizira.

Kada govorimo o rijaliti programu, to je činjenično jedan od ili možda najjeftiniji sadržaj koji očigledno ima svog krajnjeg konzumenta i koji onome ko ga emituje donosi profit. Da li je rešenje zabraniti ga? Da li je rešenje zabraniti ga na nacionalnoj frekvenciji, a dozvoliti ga na kablovskim televizijama gde bi bio kao jedan od dodataka paketu koji bi se doplaćivao i gde bi se pri tom proizvođač istog tog sadržaja možda i oporezivao, pa se taj novac onda koristio za ulaganje, kako u obrazovanje, tako i u kulturu? To je možda jedan od modaliteta o kojim smo trebali ovih dana da govorimo.

Ovaj sadržaj smo negde optužili za krivca. Ja sam hvala Bogu roditelj dva dečaka koji su još uvek mali, ali imam prijatelje koji imaju decu tu negde tih godina, 10, 11, 12, 13, 15. U razgovoru sa njima ni jedan mi nije rekao da njihova deca prate televiziju. Oni su na društvenim mrežama. To su generacije koje su rođene i odrasle u eri interneta. Lagaću ako kažem da do njih taj sadržaj koji se emituje u tim programima ne dolazi, da on dolazi putem društvenih mreža u kratkim formatima, u formatima od nekih 30 sekundi i možda do njih dolazi ono najgore što se dešava upravo u tom programu.

Ali, šta ćemo sa društvenim mrežama? Kako ćemo njima da se suprotstavimo? Šta je put da nekako i roditelji mogu da iskontrolišu šta je to što rade njihova deca na društvenim mrežama i kojim jezikom komuniciraju sa svojim vršnjacima, ne samo na društvenim mrežama već i u viber i drugim grupama preko kojih komuniciraju.

Možda je trebalo razgovarati i o tome na koji način i kako edukovati roditelje o svemu tome, o pretnjama koje postoje i svemu onome što su zamke koje mogu da ne vide, a mogu da im se dešavaju u njihovoj kući. Plašim se da ni o tome nismo govorili i plašim da smo nastavili u svim prethodnim danima, kako i danas, da optužujemo jedni druge za to ko je više, ko je manje kriv i da posežemo za određenim političkim potezima ne bi li smo to donekle pretočili u političke poene i nekome se dopali, opet na ovoj ili onoj mreži.

Takođe, u jako teškim danima za našu državu pogođenom svim ovim tragedijama, paralelno sa tim mi smo imali i napad i na SPC, mi smo u prethodnim danima imali dešavanja i na Kosovu i Metohiji, na severu Kosova i Metohije. Socijalistička partija Srbije je ovo sve vreme pozivala i dalje poziva na preko potrebnu političku stabilnost, jer jedino uz političku stabilnost, uz jednu kulturu dijaloga, pre svega iz ovog doma, uz pokušavanje iznalaženja rešenja možemo da dođemo do kvalitetnih zaključaka i do rešenja koja nas nekuda mogu odvesti.

Zato se plašim da samo oko jedne stvari svi zajedno nismo sebi smeli da dozvolimo političko nadmudrivanje, a dozvolili smo to političko nadmudrivanje, a to je upravo Srbija, Srbija i njena budućnost. Zato vas pozivam uvažene koleginice i kolege da pokažemo i odgovornost i zrelost i da ovu diskusiju u daljim danima probamo negde svi da implementiramo sebe u najboljem svetlu i da prvi odavde svi pošaljemo poruku, svi zajedno da svi želimo Srbiju bez nasilja, da svi želimo prosperitetnu Srbiju, da svi mi volimo našu Srbiju jer je ona jedna jedinica i nemamo drugu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se predsedniče Narodne skupštine.

Želim da se obratim i kao predsednik Odbora, pre svega mislim da se potegla tema izbora direktora, odnosno načina na koji je to definisano zakonom pa je sada i koleginica, čini mi se Radosavljević, da ne pogrešim prezime, Radovanović, izvinjavam se, koleginica je malo iznela krupne kvalifikacije i htela da predstavi da nama nešto ide na teret.

Mi smo na sednici Odbora, radi javnosti ovo govorim, govorili o svim ovim temama, pa i ovim brojevima telefona i drago mi je da je koleginica Lipovac do kraja rekla, zapravo, kako je tekla diskusija i donekle smo odgovorili već na sve te teme i državni sekretar je tada rekao da njihova ideja upravo i što se tiče ovih poruka koje je koleginica Lipovac rekla, rekla da samo Ministarstvo ima drugačiju strategiju, drugačije vidi, da će probati kroz niz nekih kampanja da medijski promoviše broj telefona, pogotovo kada se tiče nasilja u porodici i zlostavljanja dece.

Prosto, koleginici samo bih voleo da skrenem pažnju da ovakva kvalifikacija da će nama nešto ići na teret i nešto na dušu, ako ne budemo glasali. Mislim da, ajmo malo da ipak vodimo računa o stvarima koje izričemo ovde, a takođe mi je drago i to sam želim da kažem ministru da ste razrešili ono što je takođe vaš državni sekretar na samom Odboru. Vraćamo se nekako na teme koje su već bile teme Odbora, gde o njima govore političke stranke koje imaju predstavnike u tim odborima, a tiče se opet, rekao sam na samom početku i izbora direktora.

Državni sekretar je već objasnio šta je ideja, upravo da ne bi diskvalifikovali određene kandidate koji možda, zaista, zaslužuju da obavljaju tu funkciju, a vodiće se upravo time da sam Savet koji bira direktora RATELA, donja granica je devet godina. Upravo to je bio negde krajnji cilj da će i oni vođeni i upravo ti ljudi koji biraju samog direktora, negde imati određene norme koje će zahtevati i koje će uzimati u obzir prilikom izbora samog kandidata, a opet da negde ne diskvalifikujemo nekoga ko možda to zaslužuje, a nema 10 godina radnog staža. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se, predsedavajuća.

Treba se sada posle mog prethodnika, kolege, narodnog poslanika, vratiti na temu dnevnog reda, ali su svakom slučaju, uvaženi ministri sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, uvaženi i poštovani građani Republike Srbije, trudiću se da budem kratak i koncizan, jer posle mene treba da govori još troje mojih kolega o važnim temama koje su danas na dnevnom redu. Kako im ne bih potrošio vreme, potrudiću se zaista da u kratkim crtama govorim o Zakonu o elektronskim komunikacijama, kao jednom novom zakonu, kao zakonu koji treba da stavi u pravne norme jednu veoma važnu oblast, oblast koja je u 21. veku u ogromnoj ekspanziji, u ogromnom razvitku.

U kontekstu moje konciznosti, mislim da se radi o veoma važnom i sistemskom zakonu koji, kao što sam rekao, počiva na četiri stuba. Prvi stub tog zakona jeste upravo povezanost. Ona treba da omogući da u narednom periodu svaki građanin, svaki privredni subjekt bude pokriven uslugama koje dolaze iz oblasti telekomunikacija.

Takođe, treba da se stvori pravni okvir da do kraja 2025. godine svako domaćinstvo bude pokriveno fiksnim internetom koji se pokazao značajnim, pogotovo u periodu Kovid krize kada smo imali i onlajn nastavu, ali i kada je mnogo građanki i građana upravo radilo od kuće. Predviđene su, koliko sam razumeo, na sednici Odbora, dve mere, da u onim oblastima, pogotovo kada pričamo o ruralnim područjima gde ne postoji ekonomska zainteresovanost operatera da te delove pokriju, naprave pokrivenost internetom, da se uvede i obaveza, ali i jedan vid podsticaja koji bi trebalo da ih podstakne da se i ti naši predeli koji geografski nisu, pre svega su dosta razuđeni stanovništvom, budu pokriveni, pre svega, internetom.

Takođe, želim da pohvalim i ono što će u narednom periodu, to je ogroman posao, definitivno to jeste jedna vrsta katastra, kada govorimo o tome gde nam je uopšte infrastruktura, gde su nam kablovi, gde je postojeća infrastruktura za te kablove, kako ne bi smo stalno iznova i iznova kopali za određenu infrastrukturu kada se sprovodi.

Drugi stub jeste jačanje konkurencije na način što će se povećati uloga RATEL-a kao regulatornog tela, koje će imati veća ovlašćenja upravo u sporovima. Ono što se sada prepoznaje jeste i deljenje postojeće infrastrukture. To je veoma značajno, pogotovo kada govorimo i o Beogradu, gde u 60% stambenih zajednica postoji mogućnost, tj. postoji mreža koji ima tehničke mogućnosti da podrži dva ili više operatera. Sada će to biti zakonska obaveza onog operatera koji je već u toj stambenoj zajednici sproveo svoju infrastrukturu, da ustupi i drugom operateru. Na taj način će se jačati sama konkurencija.

Treći stub jeste jačanje prava krajnjeg potrošača koji se nadovezuje na jačanje konkurencije, ali se zakonom predviđa i da će krajnji potrošač imati ista prava kao što imaju potrošači u zemljama Evrope. Prepoznaju se i mikro i mala preduzeća koja zbog svoje ekonomske moći nisu u mogućnosti da, tj. imaju negde iste mogućnosti kao i sve građanke i građani, tako da se i oni prepoznaju.

Četvrti stub jeste upravo jačanje efikasnosti kada je u pitanju upravljanje radio-frekvencijskim spektrom. Uvode se akucije. Pored toga, tamo gde neće biti potreba za aukcijom, jer nema zainteresovanosti, gde ima samo jedna zainteresovana strana, postoji mogućnost obnove dozvole, gde će RATEL direktno obnavljati dozvole, ali postoji i sistem sankcije gde će se u slučaju da se ne ispoštuje zakonom predviđenih normi, te dozvole i oduzmu.

Ono što je veoma važno napomenuti zbog pre svega građanki i građana jesu dve novine. Jedna se tiče registracije pripejd korisnika, to je veoma važno i značajno, neko od kolega je o tome govorio upravo zbog svih zloupotreba koje su postojale u prethodnom periodu, predviđeno je takođe, koliko sam informisan, koliko smo informisani na Odboru, to je bilo pitanje i da će stranci takođe moći da se registruju, tu pre svega govorim o turistima tako što će doći i priložiti pasoš. Nećete morati drage građanke i građani da idete u poslovnice, moći ćete sve to da uradite, koji ste korisnici pripejda i preko „eUprave“.

Druga novina jeste upravo da računi u papirnom obliku donekle odlaze u prošlost, moći će i bez vaše saglasnosti da vam stižu elektronski računi, ali ostavljena je mogućnost za svakoga ko želi da dobija u tom papirnom obliku da nastavi da dobija te račune. Takođe, želim da pohvalim Ministarstvo koje je predvidelo da će to ići na trošak upravo operatera. Takođe, želim da naglasim da će poslanička grupa SPS – Ivica Dačić, u danu za glasanje podržati ovaj zakon.

Takođe ću probati u dva minuta samo da se osvrnem i o Zakonu, odnosno izmenama i dopunama Zakona o obnovljivim izvorima. Moram da kažem da smo pre dve godine kada smo taj zakon donosili nekako svi bili puni elana i govorili, pogotovo o jednom novom instrumentu koji je tada po prvi put uveden, tj. proizvođač-potrošač. Mislim da je taj zakon dobar. Vidim da su ove izmene i dopune koje se donose idu upravo u smeru definisanja odnosa oko balansiranja i strane koje će balansirati kada pričamo o obnovljivim izvorima energije i o tome u odnosu na povlašćene proizvođače, koji su u sistemu „fid in tarife“ ili u sistemu tržišne premije.

U svakom slučaju, da ne ulazim u same te detalje. Ono što želim da govorim, želim da samo sistemski napomenem da kada je veoma važno da kada govorim o balansiranju stalno iznova i iznova podstičemo i vas kao izvršnu vlast, da je veoma važno da bi smo stvorili adekvatne uslove za obnovljive izvore, ali ne samo i za njih, već i za naš termosektor iz kog dobijamo 70% električne energije u slučaju ispada određenog bloka.

Upravo radi te sigurnosti ukupnog elektroenergetskog sistema je važna izgradnja reverzibilne hidroelektrane „Bistrica“ sa četiri agregata snage od 170 megavata po agregatu. Ono što je posebno značajno, jeste dva agregata, ministarka, vama to ne moram da govorim, snage od po 170, kao što sam rekao, ali potpune fleksibilnosti da uđu u sistem rada i da nam upravo održava ono što je najvažnije, naš elektroenergetski sistem, neki kažu stabilnim, ali kažu da je ispravnije reći sigurnim.

U svakom slučaju, hoću da pohvalim, pre nekih mesec dana ste bili na otvaranju, čini mi se, u Lapovu, 9,9 megavata solara. To je veoma važno, trebamo po mom mišljenju, biću slobodan i to da kažem da EPS guramo u tom smeru da se bavi obnovljivim izvborima, da ulaže u obnovljive izvore i u petak je bilo reči o tome, neki su vas optužili, ja zaista verujem da i vi stojite na ovome što je stanovište naše državne politike, a to je da je sama promena statuta EPS urađena u cilju njenog lakšeg poslovanja.

Mišljenja sam da vlasništvo, mišljenja sam da pre svega EPS treba da ostane u državnom vlasništvu, kao što sam mišljenja da vlasništvo ne upravlja bilo kojom firmom ili preduzećem. To radi znanjem i mislim da mi znanju trebamo da omogućimo da upravlja našim EPS-om i i siguran sam da za nju neće biti zime u narednom periodu. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem, predsedniče Narodne skupštine.

Postaje mi zaista simpatično da slušam ceo dan kako se svi shvataju iz opozicije za socijaliste ne bi li dobili malo prostora, ali moram da odgovorim svom kolegi da mi je potpuno razumljivo kada pogledam njihov rezultat ostvaren na izborima da oni jednu osnovnu stvar, koja uključuje bavljenje politikom, ne razumeju. To je da se na vlast ne dolazi na ulici. Na vlast se dolazi izborima, podrškom koju vam daju građanke i građani Republike Srbije, i to je put kojim se dolazi na vlast u Srbiji.

Kolega, zaista mislim da je SPS za 33 godine svog postojanja uvek i isključivo bila tu zahvaljujući ne tako maloj podršci našeg naroda, a očigledno oni znaju zbog čega je to tako, a mogli biste malo da izađete među njih i da saznate nešto. Zahvaljuje.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, uvaženi poštovani građani Republike Srbije, trudiću se da se držim onoga što je dnevni red današnje sednice, jer mislim da je potrebno da spustimo tenzije, iako to možda u ovom trenutku nije politički najisplativije.

Ono što je danas na dnevnom redu današnje sednice Narodne skupštine obuhvata nekoliko zakona, uključujući i ratifikaciju više međunarodnih ugovora. Tu su i predlozi odluka kojima Narodna skupština daje saglasnost na finansijske planove regulatornih agencija, kao i odluke o izboru nosioca pravosudnih funkcija.

Najpre, na dnevnom redu su izmene dva zakona koje se odnose na finansiranje javnim medijskih servisa, odnosno Radio-televizije Srbije i Radio-televizije Vojvodine za 2023. godinu i to su Predlog zakona o izmeni o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis i Predlog zakona o dopuni Zakona o javnim medijskim servisima.

Prvim zakonom se produžava rok za godinu dana, odnosno do 31.12.2023. godine, za naplatu takse za javni medijski servis i cilj je da se u narednoj godini obezbedi izvor značajnog dela sredstava za funkcionisanje javnog medijskog servisa Srbije, odnosno RTS-a. Ostatak sredstava za redovnu delatnost RTS-a obezbeđuje se iz komercijalnih, odnosno drugih poslova, kao što su reklame i sponzorstva.

Drugim predlogom zakona se, takođe, produžava rok za još godinu dana do kada će se osnovna delatnost javne medijske kuće Radio-televizije Vojvodine delimično finansirati iz budžeta Republike, što je u funkciji ostvarivanja javnog interesa.

Inače, budžetom za 2023. godinu na razdelu Ministarstva informisanja i telekomunikacija izdvojena su sredstva u iznosu od 900 miliona dinara za rad Radio-televizije Vojvodine.

Oba ova predloga zakona prirodno idu uz Zakon o budžetu Republike Srbije i potrebno je do kraja ove, odnosno do početka naredne budžetske godine da se usvoje.

Inače, taksa za javni medijski servis, odnosno Radio-televiziju Srbije kao način finansiranja delatnosti javnog informisanja uvedena je početkom 2016. godine kako bi se obezbedile materijalne pretpostavke za redovan rad i odvijanje programa Radio-televizije Srbije kao javnog medijskog servisa i realizacija zakonske obaveze ostvarivanja javnog interesa u oblasti informisanja i to u oblasti informativnog, obrazovnog, kulturnog i zabavnog radio, televizijskog i multimedijalnog programa.

Naravno, RTS i RTV imaju zakonsko pravo i na komercijalne sadržaje, ali oni nikako ne smeju biti dominantni. Suština ostvarivanja javnog interesa ogleda se u istinitom, potpunom, nepristrasnom i blagovremenom informisanju svih građanki i građana u svim segmentima društvenog života i to bez diskriminacije i cenzure, nezavisno od načina finansiranja.

Iz ovog konteksta proizilazi i obaveza države da obezbedi finansiranje takvog javnog interesa u oblasti informisanja.

Kako se taksa kao privremeni izvor finansiranja RTS-a zakonom uvek ograničava na jednu budžetsku godinu, neophodno je da se i rok primene ovog oblika finansiranja produžava izmenama zakona kako bi postojao kontinuitet u finansiranju ovog izvora.

Sama taksa iznosi 299 dinara i ona se kako za ovu, tako i za narednu godinu neće menjati.

Ovaj zakon donosi se zbog potrebe otklanjanja okolnosti koje bi mogle da dovedu u pitanje rad javnih medijskih servisa i obavljanje njihove osnovne delatnosti koja je u funkciji ostvarivanja javnog interesa.

Zakonom o javnim medijskim servisima utvrđeni su i izuzeci, odnosno kategorije građana koji su oslobođena od plaćanja takse i ta oslobođenja, pre svega, imaju svoj socijalni karakter.

Dakle, zadatak Javnog medijskog servisa je da ostvaruje javni interes, a to znači da informiše istinito i nepristrasno.

Program javnog servisa mora da bude dostupan za sve i da se tiče svih društvenih grupa, pa i onih najosetljivijih.

Može se uvek, kao što smo i danas imali prilike da čujemo, diskutovati o sadržaju i kvalitetu programa javnih medijskih servisa. Na kraju krajeva, to je i obaveza onih koji kontrolišu javnih sredstva.

Može se govoriti i o potrebama za restrukturiranje samog sadržaja i programskih šema, ali to svakako ne može biti razlog da se ukinu javni medijski servisi kao nosioci interesa u oblasti informisanja.

Na ovoj sednici imamo i set međunarodnih ugovora, od kojih su četiri ugovora između Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata koji se odnose na zakonsko utemeljenje i jačanje naše bilateralne saradnje u sferi pravosuđa, što je jedan novi nivo izuzetno uspešne saradnje koju u oblasti privrede i infrastrukture već duži niz godina imamo sa nama prijateljskom zemljom, s kojom smo u bilateralnim odnosima od 2007. godine.

U prilog tome, a zarad javnosti, želim da istaknem i činjenicu da su Emirati u 2020. godini u dva navrata, usred pandemije, poslali medicinsku pomoć državi Srbiji i na tome im beskrajno hvala.

Pred nama su ova četiri ugovora koje Narodna skupština treba da ratifikuje, a koja se odnose na pitanje izručenja osuđenih lica, na pravnu i sudsku saradnju u građanskim i trgovinskim stvarima, kao i na uzajamnu pravnu pomoć u krivičnim stvarima.

Još jednom želim da podvučem značaj ovih ugovora, kako za međunarodni pravni poredak, tako i za jačanje mehanizma pravne države, i u našoj zemlji, ali i u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Danas kada živimo u svetu globalizacije i prevladavanja interesa velikih nad međunarodnim pravom i pravdom, veoma je važno sačuvati sve instrumente pravne države, ali i jačati sve oblike međunarodne saradnje u oblasti pravosudnog sistema, što i jeste cilj ovih ugovora koje treba da ratifikuje Narodna skupština.

Koleginica Dubravka Kralj će govoriti o izboru nosioca pravosudnih funkcija, a ja ovom prilikom želim da potvrdim naše opredeljenje za samostalnost pravosuđa, ali i za odgovorne, stručne i dostojne sudije i tužioce koji trebaju da budu ogledalo naše pravne države. To svoje opredeljenje iskazali smo i kroz stavove o ustavnim promenama u prethodnom sazivu.

Značajan deo današnjeg rada čine i finansijski planovi za 2023. godinu regulatornih tela, odnosno Agencije za energetiku Republike Srbije, REM-a i Komisije za hartije od vrednosti. Nadležnosti ovih tela su značajne za funkcionisanje sektora države za koje su osnovani, pa samim tim je važno obezbediti sigurno finansiranje delatnosti nezavisnih regulatornih tela.

Da podsetim, Agencija za energetiku Republike Srbije, kao regulatorno telo, sa nadležnostima u sektorima električne energije, prirodnog gasa, nafte i naftnih derivata, ima zadatak da kroz obavljanje poslova utvrđenih Zakonom o energetici doprinese stvaranju stabilnog regulatornog okvira za razvoj efikasnog i održivog energetskog sektora koji će biti siguran oslonac u daljem ekonomskom razvoju naše zemlje.

Agencija, pored ostalog, regulator cena energenata, izdaje licence energetskim subjektima za obavljanje energetske delatnosti, vrši nadzor nad tržištem, ali i kontroliše efikasno funkcionisanje energetskog tržišta. Uloga same Agencije u ovoj nezapamćenoj svetskoj energetskoj krizi dobija na značaju jer može doprineti unapređenju stanja na našem energetskom tržištu, uz lojalnu i transparentnu tržišnu utakmicu koja ne bi trebalo da naruši poziciju naših građana kao potrošača.

Takođe, u kontekstu međunarodnih obaveza, Agencija, verujemo da štiti energetske interese naše zemlje i u tom smislu Narodna skupština, koja ostvaruje svoju kontrolnu funkciju nad regulatorima i kroz čin davanja saglasnosti na finansijske planove ovih tela, danas treba da da i saglasnost za njihove finansijske planove.

Dakle, REM kao regulator u oblasti elektronskih medija je bio tema i matičnog skupštinskog odbora koji je, pored ostalog, podržao i predloženi Finansijski plan, tako da stav odbora treba podržati i u danu za glasanje i omogućiti nesmetan rad ovog regulatornog tela. Istovremeno, još jednom treba poslati poruku javnosti da niko, ali niko, na silu i nezakonit način ne može koristiti državne resurse, kao što su to, između ostalog, i nacionalne frekvencije.

Treći finansijski plan za 2023. godinu odnosi se na Komisiju za hartije od vrednosti, koja ima funkciju regulatora tržišta za hartije od vrednosti, odnosno vrši nadzor nad uslovima za transparentno i zakonito funkcionisanje tržišta kapitala i zaštitu investitora. Sa jačanjem investicione klime u Srbiji, Komisija dobija još viši nivo odgovornosti za regulatorni okvir, koji treba da obezbedi sigurne i podsticajne uslove za investicije.

Srbija u prethodnom periodu pokazuje upravo takav proaktivan odnos i obezbedila je stimulativne uslove investitorima, i stranim i domaćim, što će, prema podacima za 2022. godinu, iznositi oko četiri milijarde direktnih stranih investicija.

Na samom kraju ovog obraćanja, dozvolite mi da kažem da Narodna skupština kao zakonodavno telo i danas usvajanjem seta zakona i međunarodnih sporazuma, davanjem saglasnosti na finansijske planove regulatornih tela kao i izborom sudija koji se prvi put biraju, i predsednika sudova, takođe stvara zakonski okvir koji Srbiji treba da obezbedi poziciju, kako u sferi medija, tako i u sferi pravosuđa, koja će biti bolja i sigurnija, između ostalog, ne samo u tim, već i u investicionom i energetskom sektoru.

Srbije jeste osnažena i odoleva teškim izazovima i spoljnim pretnjama. Zato naš poslanički glas za svaki od ovih zakona treba da bude naš doprinos snažnijoj, bezbednijoj i prosperitetnijoj Srbiji koja zna šta je njen nacionalni i državni interes.

Zato će poslanička grupa SPS - Ivica Dačić u danu za glasanje podržati sve tačke dnevnog reda. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se ministru na ovim rečima, samo da bih pojasnio ono što sam rekao, rekao sam da se RTV delimično finansira iz budžeta i da su na razdelu Ministarstva informisanja i telekomunikacija izdvojena sredstva u iznosu od 900 miliona dinara. To je ono što sam zapravo ja izgovorio. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se, predsedavajuća.

Poslanička grupa SPS – Ivica Dačić, ne može da glasa i da podrži ovaj amandman, pogotovo ne što on dolazi od čoveka koji je između ostalog rekao da 1999. godine NATO agresor nije za džabe, citiram, nije za džabe bombardovao SRJ, da se to nije desilo tek tako, da smo mi to zaslužili i da smo mi proterali dva miliona Albanaca, a ne da su Srbi sa Kosova i Metohije proterani.

Kao da tada nije poginulo dve i po hiljade Srba i nealbanskog stanovništva i kao da nije bačeno 15 tona osiromašenog uranijuma, čije posledice i dan danas svi zajedno ovde osećamo. To su sve razlozi zbog kojih mi ne možemo da podržimo ovaj amandman, a smatram da kada pričamo o političkom nasilju slušati na ovakav način i u ovom kontekstu spominjanje imena i prezimena bivšeg predsednika SRJ, Slobodana Miloševića, smatramo da je to političko nasilje.

Zahvaljujem, predsedavajuća, gospođo Paunović.

Uvažena guvernerko, uvaženi potpredsedniče Vlade i ministri u Vladi Republike Srbije, uvažene kolege narodni poslanici, dragi građani Republike Srbije, u potpunosti podržavam Predlog budžeta Republike Srbije za narednu godinu, kao i predložene zakone zato što smatram da je ovaj budžet odličan, zato što smatram da ovaj budžet podržava najznačajnije projekte od interesa i za državu Srbiju i za građane Republike Srbije.

Posebno želim da izdvojim ono što se izdvaja kada su pitanju projekti iz oblasti infrastrukture, saobraćaja i građevine.

Ne bih se složio sa kolegama iz opozicije koji su rekli prilikom današnjeg obraćanja – šta će nam novac za izgradnju autoputeva, ne živi se od autoputa? E, pa drage kolege, živi se i od autoputa, jer ako se Srbija modernizuje najmodernijim saobraćajnicama i, ako se povezuje i istok i zapad i sever i jug Srbije, to i te kako utiče i na ulaganje u privredu i što se tiče trgovine i usluga i razvoj turizma i razvoj svih oblasti, i zdravstva i obrazovanja.

Ne možemo bez saobraćajne infrastrukture, ali vi ste navikli, tj. bivši režim je navikao i ove stranke koje predstavljaju u parlamentu bivši režim, oni su navikli da grade puteve na malo drugačiji način. Isto tako, i mostove.

Ministar Goran Vesić je ovde istakao da će samo u ovoj godini na infrastrukturne projekte biti uloženo 3,6 milijardi evra za godinu dana. Bivši režim je od 2008. do 2012. godine imao izdvojeno samo 1,1 milijardu evra. Zašto? Zato što se kralo i otimalo. Zato što je bivši režim i te kako pokazao kako u Srbiji funkcioniše kriminal i korupcija, a danas mi imamo situaciju da za godinu dana na infrastrukturne projekte potrošimo skoro tri i po puta više nego što su oni trošili za četiri godine.

Pritom, želim da napravim jednu paralelu Beograda i Novog Sada. Iako dolazim iz Beograda, sa Vračara, želim da poručim i građanima Srbije, a posebno većem delu opozicije – Srbija nije Beograd, Srbija je i Leskovac i Novi Sad. Srbija je i Prijepolje i Kikinda. Da, treba da se grade stadioni, treba da se grade bolnice širom Srbije. Treba da se grade i centri za socijalni rad i domovi za stare. Treba da se grade novi vrtići po celoj Srbiji zato što aktuelna vlast vodi računa o celoj Srbiji, ne samo o Beogradu.

Za vreme bivšeg režima imali smo jedan veliki projekat u Beogradu – izgradnju jednog mosta, mosta preko Ade. Da je bivši režim danas na vlasti ova tri mosta koja se grade, koja treba da se grade, Bogu hvala će da se završe u rekordnom roku, u Novom Sadu, bivši režim predvođen DS bi završio, ali jedan most, a uzeo bi novac za tri, zato što je bivši režim u Beogradu i širom Srbije navikao da posluje po sistemu – tri u jedan, stavim tri mosta u džep, izgradim jedan. Tako je radio bivši režim, tako je radila DS i tako su radili vaši sateliti u vlasti.

Inače, samo da podsetim, pošto se danas govorilo o tajkunima, 2008. godine nekoliko tajkuna, da ih sada ne reklamiram, i nekoliko zapadnih ambasadora su pravili Vladu Srbije. Tako ste se vi odnosili prema tajkunima, tako što ste mirno stajali pred tajkunima i zapadnim ambasadorima koji su vam sastavljali Vladu, a onda koristite ova dva dana da ove čestite ljude iz Vlade Republike Srbije koji rade u interesu građana Srbije i naše države kritikujete.

To, ajde, mogu da svatim kritiku, vi ste opozicija, ali čemu uvrede, čemu opet pretnje? I opet pretnje porodicama. Iz dana u dan nastavljate da pretite, da vređate i napadate zato što nemate ni jedan argument da nešto kritički kažete šta ne valja ili šta treba da se uradi. Eto, to je vaš odnos. Takav je vaš odnos i prema državi.

Vi ste, kao što je rekla moja koleginica danas prilikom obraćanja, navijali za sve, većina vas, za sve reprezentacije koje su igrale protiv Srbije samo da bi izgubila Srbija i da bi to mogli da povežete sa aktuelnom vlašću. Vi u svojoj mržnji prema Aleksandru Vučiću i SNS sve živo koristite da bi napadali aktuelnu vlast.

Jedan opozicioni poslanik je rekao da se vremena pamte po ličnostima i izdvojio je nekoliko eminentnih umetnika, a ja mogu da vam kažem povodom toga – pamtiće se i ovo vreme. Pamtiće se i ovo vreme po projektima, ali pamtiće se i ovo vreme po odličnoj politici koju vodi naš predsednik Aleksandar Vučić. To pokazuje i odličan rad Vlade Republike Srbije.

Kada govorimo o pravosuđu, kritikujete izbor sudija i predsednika sudova, a zaboravili ste da do 2012. godine, a to najbolje može da potvrdi i ovde prisutni ministar, gospodin Nikola Selaković kada je preuzeo Ministarstvo pravde, odgovornost za Ministarstvo pravde 2012. godine zatekao je, kao i svi mi građani Srbije, katastrofalnu situaciju u pravosuđu… Vi ste sudije i predsednike sudova birali na sednicama opštinskih odbora DS. Eto tako ste se vi odnosili prema pravosuđu. Vi ste otpustili stotine sudija. Vi ste donosile presude na najsramniji mogući način. Tako ste se vi odnosili prema pravosuđu i zato vam ne odgovara ovo što se danas dešava u Srbiji.

Imali smo promenu Ustava početkom ove godine u oblasti pravosuđa. Zašto? Zato što želimo da naše pravosuđe bude što nezavisnije. Bilo je nezavisno, a sad će biti još nezavisnije zato što mi iz SNS imamo jedan pošten odnos prema građanima Srbije. Mi ne želimo kao za vreme vladavine bivšeg režima od 2001. do 2012. godine da vladaju kriminal i korupcija. Pa nije bilo godine u tih 12 godina koju nije obeležila neka kriminalna korupcionaška afera ili nekoliko ubistava ili zločinačka privatizacija ili posledice zločinačke privatizacije, što je rezultiralo ono od budžeta i što je bilo da uništavate i da otimate. Za četiri godine, a guvernerka, gospođa Jorgovanka Tabaković, će me ispraviti ako grešim, odnos dinara i evra bio je 78 2008. godine, za četiri godine je skočio na 119. Pogledajte koliko je to u procentima. I tako je bilo sve.

Uništavali ste pravosuđe, uništavali ste vojsku, uništavali ste vrednost dinara. Nije se ništa gradilo, a ono što se i gradilo, tu se kralo i otimalo. Zašto? Zato što ste tako navikli i danas vam ne odgovara uređeni sistem, danas vam ne odgovara uređeni sistem, danas vam ne odgovara razvojni budžet, danas vam ne odgovara ovaj budžet koji brine o budućnosti svih naših građana, a videćemo rezultate za godinu dana šta se sve izgradilo i šta se gradi. To je najbolje moglo da se vidi koliko država Srbije vodi odličnu finansijsku politiku i u vreme vanrednog stanja i u vreme prvog i drugog talasa korona virusa, kako je Srbija nabavljala i respiratore i vakcine i kako su se gradile i izgradile kovid bolnice i koliko smo uložili u zdravstvo. Tu je prisutan državni sekretar gospodin Đerlek i on to može odlično da kaže.

Prema tome, na kraju želim da poručim vama iz opozicije - kritikujte bez uvreda i pretnji, ali argumentovano, građanima Srbije – verujte u ovaj budžet, jer je ovaj budžet od interesa za građane Srbije, a Vladi Republike Srbije i prisutnoj guvernerki – nastavite da radite svoj posao u interesu građana Srbije, jer Srbija predvođena Aleksandrom Vučićem ide u sigurnu i stabilnu budućnost. Hvala.

Zahvaljujem se potpredsednice Narodne skupštine, ja ću kratko.

Samo želim da kažem, da kada govorimo o budžetu za 2023. godinu ne možemo, a da ne sagledamo objektivno sve one okolnosti u kojima se nalazimo poslednjih dve ili tri godine, ne samo mi, već ceo svet, govorim pre svega o pandemiji koja je zahvatila ceo svet 2020. godine, 2021. godine, 2022.godine, onda se dešava i sukob u Ukrajini. Mnogo razvijenije zemlje od nas i ekonomski jače imaju u ovom trenutku mnogo veće probleme i kada pričamo i o energetici, kada pričamo o električnoj energiji, kada pričamo o gasu, kada pričamo, bilo je reči o tome i učešću javnog duga u njihovom BDP.

Ono što zapravo želim da kažem jeste da u takvim i ovim okolnostima u kojima se nalazimo naš budžet pre svega ima dve karakteristike zbog kojih ćemo mi kao poslanička grupa SPS Ivica Dačić ga podržati, a to jeste upravo to da on ima socijalnu komponentu s jedne strane, ona se ogleda kroz povećanje plata i penzija i drugu, a ona je investiciona. U ovakvim okolnostima mi pokazujemo da mislimo na građane, da razmišljamo o njihovom životnom standardu s jedne strane, a s druge strane nastavljamo da ulažemo u puteve, nastavljamo da ulažemo u infrastrukturu, u železnice, u bolnice, da privlačimo time i strane investicije, ali da budemo jedna od destinacija, kako da kažem koja u svakom slučaju predstavlja i donosi jednu predvidljivost koja je krucijalna kada pričamo ovako o izazovnim vremenima.

To su sve razlozi zbog kojih poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati budžet za 2023. godinu. Mislim da kada govorimo o jednom ovakvom važnom zakonu, mislim da je ipak potrebno da u ovaj visoki dom ipak vratimo jedna nivo dostojanstva i da svi zajedno ovde doprinesemo tome da nekako ne izgubimo iz vida da predstavljamo sve građanke i građane Srbije. Moja uvažena koleginica i predsednica poslaničke grupe je danas govorila o tome i ona je pretrpela određene uvrede i ne smemo upravo o strane dela opozicije, odnosno njihovih simpatizera i to su sve razlozi zbog kojih nikada ne smemo da gubimo iz vida da mi ovde ipak predstavljamo građane i da mi njima prvi šaljemo primer kako treba. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se, predsedniče Narodne skupštine.

Uvažena mandatarko, poštovani kandidati za članove nove Vlade, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani i uvaženi građani Republike Srbije, moja koleginica i moje kolege iz poslaničke grupe SPS - Ivica Dačić su već dosta toga rekli i ja ću se truditi zbog preostalog vremena da zaista budem maksimalno koncizan kada govorim o budućoj Vladi i ukratko ću se osvrnuti na ekspoze koji je mandatarka pred nama zaista iscrpno izložila.

Podsetiću da naša saradnja već punih 10 godina funkcioniše od 2012. godine i da zaista od te 2012. godine svi strateški ciljevi, koje su tada postavili dvojica lidera Aleksandar Vučić i Ivica Dačić, sve Vlade nakon toga su to sa velikim uspehom ostvarivale, kao i, uvažena mandatarko, vaše prethodne dve Vlade koje ste zaista jako uspešno vodili.

Što se tiče samog sastava Vlade, mislim da će ovu Vladu činiti ljudi ostvareni, pre svega, u svojim profesijama, koje krasi iskustvo. Ima novih mladih lica i ono što njih zapravo i spaja jeste znanje i mislim da taj recept za izazovno vreme koje je pred nama će doneti rezultate.

Moj uvaženi kolega prof. Đukić je rekao jednu suštinu, a ta suština se ogleda u tome da oni, pre svega, treba da vole svoju zemlju, bez obzira koje nacionalnosti su. Najbolji dokaz za to jeste i ova Vlada u kojoj ima i Bošnjaka i Hrvata i Srba, tako da mislim da je poruka koju vi ovimr šaljete za vreme koje je pred nama jeste da nam je za ova izazovna vremena potrebno, pre svega, nacionalno jedinstvo i da po strani ostavimo sve razlike i sve ono što kroz istoriju, što ovako, što nas deli od četnika i partizana, političke, verske i svake druge podele koje su uvek negde provejavale u našem društvu.

O vašem predlogu za prvog potpredsednika i ministra spoljnih poslova mislim da i nema potrebe toliko da govorim. O njemu su govorili čak i poslanici drugih poslaničkih grupa u superlativu, pogotovo imajući u vidu sve ono što je uradio kao ministar spoljnih poslova, povlačenjem samih zemalja, koje su povukle priznanje tzv. države Kosovo.

Ono što ja želim samo da kažem, pošto je juče bilo reči o tome, neki su gospodina Dačića nazivali proevropskim, neki su ga nazivali proruskim, a ono što jeste suština, koju oni znaju, a izbegavaju ovde, da kažu da Ivica Dačić i SPS su zapravo prosrpski i nama je zato i čast da danas, kada dođe vreme za glasanje podržimo ovu Vladu koju ste vi predložili, jer je i ona pre svega prosrpska i ne treba da se vodimo time da li je gas ruski ili nije ruski gas. Mislim da treba pre svega da se po svim temama vodimo našim državnim i nacionalnim interesima, a ne tome da li se to nekome dopada ili ne dopada. Mi imamo jednu Srbiju i nju moramo da čuvamo, a vama uvažena mandatarko i vašim članovima buduće Vlade želim da budete, pre svega, Vlada svih građanki i građana Republike Srbije, jer je, kao što sam rekao, to je jedini način da uspostavimo i ostvarimo preko potrebno nacionalno jedinstvo.

Što se tiče poslaničke grupe SPS - Ivica Dačić, mi ćemo, naravno, podržati ovaj predlog.

Hvala.

Zahvaljujem se, predsedavajuća.

Poštovana ministarka sa saradnicima, uvažene kolege, poštovani građani Republike Srbije, često govorimo o inovacijama, idejama, novim rešenjima za već postojeće probleme. Međutim, mnogi se boje da će im neko ukrasti ideju, pa iz tog razloga i ne žele da ih podele sa drugima.

Ono što je zanimljivo i što treba reći jeste to prava intelektualne svojine nisu tvorevina modernog doba već da je svest o izuzetnoj važnosti autorskog dela postojala još u antičkom svetu, mada ne u pravnim okvirima kakvi danas postoje.

Značaj intelektualne svojine, preciznije zaštita autorskih i srodnih prava, kao i prava industrijske svojine, danas su daleko važniji nego ikada pre, posebno kada imamo u vidu globalni domet interneta, a krađa određenih vidova intelektualne svojine na taj način je značajno olakšana. Možemo reći da predstavlja samu srž ekonomskog razvoja, poslovanja i konkurentnosti.

Zahvaljujući sve razvijenijoj pravnoj regulativi danas mogu da se zaštite patenti, žigovi, dizajn, književna, naučna i umetnička dela. Kako su danas na dnevnom redu izmene i dopune Zakona o patentima, fokus mog izlaganja biće upravo na ovoj vrsti prava industrijske svojine.

Patent možemo da definišemo kao skup ekskluzivnih prava koje pronalazaču garantuje država, štiteći njegov pronalazak od upotrebe, iskorišćavanja i prodaje od strane drugih fizičkih i pravnih lica, a patentiranjem proizvoda dobija se monopol nad tim proizvodom sa ciljem da se spreči da bilo koja druga strana može da koristi to pravo.

Patenti se danas dodeljuju za nove mašine i industrijske proizvode, ali značajno poboljšanje već postojećih, za hranu, medicinske i farmaceutske proizvode.

Najznačajnije izmene i dopune Zakona o patentima odnose se na oblast sertifikata o dodatnoj zaštiti i zaštitu pronalaska malim patentom.

Naime, proširen je predmet zaštite malog patenta, tako da se malim patentom može štititi proizvod, a ne samo rešenje koje se odnosi na konstrukciju nekog proizvoda, kako je važećim zakonom propisano.

Na ovaj način širi se spektar proizvoda, što dalje može da ohrabri naša nacionalna preduzeća da stvaraju nove proizvode, a time se ujedno povećava konkurentnost privrednih subjekata koji posluju na domaćem, ali i inostranom tržištu.

U poslovanju par godina ubrzano se razvija tržište lekova i medicinskih sredstava u Republici Srbiji. Ono što je važno i što se želi postići navedenim izmenama i dopunama zakona jeste da se poveća konkurentnost domaćih proizvođača lekova kako na domaćem, tako i na inostranom tržištu. Na taj način će proizvođači lekova čija se proizvodnja odvija u našoj državi biti u istom pravnom režimu kao i proizvođači iz EU, što će za rezultat imati da će pacijenti u Srbiji imati pristup potrebnim lekovima po povoljnim cenama.

Malopre je bilo reči i o vakcini koja je počela da se proizvodi u našoj zemlji, tako da upravo sve ovo ide kao prilog ovoj diskusiji koju ste malopre vodili.

Svake godine u svetu se podnese veliki broj patentnih prijava. Samo prošle godine prijavljeno je više od 180.000 patenata u Evropskom zavodu za patente. Po broju prijavljenih patenata prednjače Amerikanci, Nemci i Kinezi.

Kada govorimo o konkretnim oblastima zaštite u 2020. godine, najviše je bilo inovacija iz oblasti medicine i faramcije, što je i logično ako imamo u vidu upravo pandemiju izazvanu korona virusom.

Pored toga što je naš slavni i neprevaziđeni naučnik Nikola Tesla imamo ukupno 308 patenata koji su registrovani u 27 zemalja na pet kontinenata, Srbija i danas ima razloga za ponos. Jedan naš mladi naučnik osmislio je sistem za daljinsko navodnjavanje parcela putem SMS-a.

Na osnovu istraživanja drugog našeg naučnika, razvijen je revolucionarni sistem mikrobaterija koji se danas koristi u gotovo svim prenosnim uređajima, a treći je radio na inovativnom sistemu gradnje koji štedi i novac i vreme izgradnje, a čijim korišćenjem se doprinosi ne samo energetskoj efikasnosti, već i ekološki podobnoj, zdravijoj i jeftinijoj gradnji.

Veća pravna sigurnost, stimualcija stvaralaštva, ubrzanje tehnološkog razvoja i suzbijanje piraterije samo su neke od konkretnih koristi koje se garantuju pravnom zaštitom patenata. Svakako, izmene i dopune Zakona o patentima upravo idu u prilog tome.

Pored toga što radimo na unapređenju i boljem kvalitetu zakona iz brojnih oblasti, naše državno rukovodstvo radi i na unapređenju i očuvanju dobrih odnosa sa velikim brojem država upravo zaključujući bilateralne sporazume, bilo da je reč o ekonomskoj, socijalnoj, vojno-političkoj, trgovinskoj ili kulturnoj saradnji. Upravo jedan takav sporazum imamo danas na dnevnom redu, a to je Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Mongolije o ekonomskoj i trgovinskoj saradnji.

Mongolija je država sa kojom nemamo dovoljno razvijene odnose, ali su isti tradicionalno dobri i prijateljski i posebno je značajna podrška Mongolije na putu očuvanja našeg teritorijalnog integriteta i naše južne Pokrajine u okviru postojećih državnih granica. Mislim da je vrlo važno, kada govorimo o međunarodnim sporazumima koje sklapamo sa zemljama koje nisu priznale lažnu državu Kosovo, da to uvek nekako ističemo i ponavljamo, jer zaista pogotovo i Mongoliji nije bilo lako da istraje u toj politici.

Mongolija je država o kojoj ne znamo puno i koja je nepravedno zapostavljena. Njena privreda se u poslednje vreme oporavlja nakon dužeg perioda stagnacije. Pretežno je agrarna, sa tradicionalnim proizvodima, poput mleka, mesa i vune u ukupnom BDP-u poljoprivreda, kao i industrija, učestvuje sa nepunih 30%.

Uprkos oporavku i rastu privrede, koja u najvećoj meri počiva na uslužnim delatnostima, nešto povoljnijim cenama bakra i zlata na svetskom nivou, veliki broj stanovništva, čak 36%, u Mongoliji živi upravo ispod granice siromaštva. Ujedno, sve su veće i socijalne razlike, kao i sve veći jazovi između grada i sela.

Između dve države ima dosta prostora za unapređenje sveukupne saradnje, sa posebnim akcentom na jačanje ekonomskih odnosa, ali i poljoprivredne, kulturne, prosvetne saradnje, jer je sve to u interesu obe države.

Imajući u vidu sve na šta se odnose ova dva zakona, kao i sporazum koji se odnosi na „Srbijagas“, poslanici poslaničke grupe Socijalistička partija Srbija izjasniće se afirmativno u danu za glasanje, a sve u najboljem interesu naših građanki i građana.

Hvala.

Zahvaljujem.

Uvažena ministarka sa saradnicima, poštovane kolege, uvaženi poštovani građani Republike Srbije, danas su na dnevnom redu dva zakonska predloga i dva predloga odluke koje se odnose na kadrovska pitanja.

Kao prvu tačku naše današnje rasprave imamo izmene i dopune Zakona o privrednim društvima, zatim, Sporazum sa Kraljevinom Norveškom o poljoprivrednim proizvodima, Predlog odluke o izboru dva člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, kao i Predlog odluke o izboru predsednika i članova Komisije za hartije od vrednosti.

Kao ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba SPS, osvrnuću se na sve četiri tačke, kako bih približio građanima ono o čemu ćemo danas govoriti ovde u plenumu.

Ukoliko krenemo od same definicije, privreda predstavlja osnovnu društvenu delatnost jednog društva. Samim tim, privredna društva i preduzetnici koji su nosioci privrednog razvoja veoma su važan deo te privrede. U savremenom društvu u kojem živimo važno je imati viziju, a zajednička vizija svih nas ovde je da Srbija bude zemlja najboljih prilika za sve njene građane.

S tim u vezi, značajno je povezivanje ovih subjekata, kao i poboljšanje njihovog položaja, za šta nam je neophodan dobar zakonodavni okvir koji u našoj državi već i postoji. Brojne su činjenice koje idu u prilog ovoj mojoj konstataciji.

Privreda je u Srbiji uprkos pandemiji u toku prošle i ove godine ostvarila pozitivan rezultat. Najveći profit zabeležen je u sektorima trgovine na veliko i malo, građevinarstvu, poljoprivredi i energetici, dok su najveći teret same pandemije podneli hotelijeri i ugostitelji.

U prvoj godini pandemije privredna društva su povećala broj zaposlenih za oko 43.500, a ovaj trend se nastavio i ove godine, posebno u sektorima trgovine i građevinarstva.

Nedavno je navršeno i godinu dana ove Vlade, što je bila prilika da sumiramo sve rezultate onoga što je u ovom periodu i urađeno.

Kroz programe finansijske podrške malim i srednjim preduzećima u navedenom periodu Ministarstvo privrede je obezbedilo investicije u iznosu od 11 milijardi dinara i realizovalo 76 projekata u 56 lokalnih samouprava. Usvojena je i Strategija državnog vlasništva i upravljanja privrednim subjektima koji su u vlasništvu Republike Srbije za period od 2021. do 2027. godine, kao i Akcioni plan za sprovođenje Strategije industrijske politike Republike Srbije od 2021. do 2030. godine.

U Srbiji je za prvih sedam meseci ove godine osnovano skoro 5.500 privrednih društava, što je za 3,2% više nego u istom periodu prošle godine. Takođe, već postoji u Srbiji i povoljnije poslovno okruženje.

Ono što je cilj izmena i dopuna Zakona o privrednim društvima je da doprinese većoj pravnoj sigurnosti, povećanju transparentnosti prilikom zaključivanja poslova, da se podigne nivo svesti direktora i članova nadzornog odbora pri zaključivanju pravnog posla, kao i da garantuje transparentnost podataka o visini i strukturi naknada menadžmenta akcionarskog društva. Da bi se povećala korporativna transparentnost, odgovornost direktora, posebno je važno da se objavi svaki element i ukupan iznos naknade.

Ovaj zakon uticaće i na uslove konkurencije na taj način da će društva koja budu imala transparentniju politiku naknada, kao i ona koja budu utvrdila identitet svojih akcionara, biti sigurnija za ulaganje stranih investitora i biće prepoznata kao pouzdaniji poslovni partneri. Na taj način stimulisaće se privredna aktivnost i povećaće se tržišna konkurencija. Takođe, stvoriće se uslovi za povoljniji nivo investicione aktivnosti i bolje poslovanje privrednih subjekata.

Sve ovo treba da doprinese daljem razvoju naše domaće privrede, unapređenju vladavine prava, kao i da stvori povoljno poslovno okruženje za privredne subjekte koji posluju na teritoriji Republike Srbije. Predložene izmena ovog zakona jesu neophodne, između ostalog i u cilju poboljšanja naše pozicije na Duing biznis listi Svetske banke o uslovima poslovanja.

Takođe, danas na dnevnom redu imamo i Sporazum o poljoprivrednim proizvodima sa Kraljevinom Norveškom. Naši značajni diplomatski odnosi postoje već preko 100 godina. Mi sa Norveškom imamo više od 20 potvrđenih bilateralnih sporazuma iz različitih oblasti.

Uprkos tome što je Norveška priznala tzv. državu Kosovo i što je glasala za prijem Kosova u UNESKO, postoji dobra, pre svega, ekonomska saradnja, kako na bilateralnom, tako i na multilateralnom nivou, prvenstveno u okviru Sporazuma o slobodnoj trgovini iz 2010. godine koji je zaključen između Republike Srbije i Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu, poznatije kao EFTA. Ovim Sporazumom se predviđa potpuno ukidanje carina na industrijske proizvode i time je otvoreno tržište tri evropske zemlje za naše proizvode.

Srbija ima i pojedinačne sporazume o poljoprivrednim proizvodima sa državama članicama EFTA, a o čemu će mnogo detaljnije govoriti moja koleginica, narodna poslanica Dijana Radović.

Ono što ja želim da istaknem jeste investicija „Telenora“ u iznosu od 1,5 milijardi evra koja je jedna od najvećih pojedinačnih investicija u Srbiji, ali i najveća norveška investicija u našoj zemlji. Norveška je zainteresovana za dalje intenziviranje ekonomske saradnje sa Srbijom, povezivanjem poslovnih ljudi dveju zemalja, kao i za saradnju u oblasti inovativnih tehnologija i održivog razvoja.

Takođe, želim da naglasim da ima prostora da se unapredi i saradnja u oblasti kulture, posebno imajući u vidu da preko 10.000 naših sunarodnika živi u Norveškoj.

Na samo karaju, ali ne i najmanje važno, Norveška se pokazala kao iskren prijatelj Srbije i njenih građana. Podsetio bih ili informisao one koji to ne znaju da je Norveška na samom početku izbijanja pandemije poslala novčanu pomoć u iznosu od pet miliona evra državi Srbiji na čemu želim da im se zahvalim i u ime poslaničkog kluba SPS i u ime SPS.

Danas, razmatramo i dva predloga odluka o kadrovskim rešenjima. Reč je o Republičkoj komisiji za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki i Komisiji za hartije od vrednosti.

Na samom početku važno je reći da je novi Zakon o javnim nabavkama stupio na snagu 1. januara 2020. godine, sa početkom primene od 1. jula iste. To je veoma važan zakon, možemo da kažemo, i sistemski koji uređuje pravila postupaka javnih nabavki koje sprovode svi državni organi kako bi za sebe pribavili određeno dobro, uslugu ili obezbedili određene radove. S obzirom da se ovde radi o novcu poreskih obveznika, odredbe ovog zakona i način na koji se novac troši direktno se tiču svih građana, poštujući pri tom načela ekonomičnosti, efikasnosti, jednakosti privrednih subjekata, zabrani diskriminacije i transparentnosti.

Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki je u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama samostalan i nezavistan organ Republike Srbije koji obezbeđuje zaštitu prava u skladu sa ovim zakonom. Ima status pravnog lica i za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini kojoj dostavlja godišnji izveštaj.

Takođe, predsednika i članove same Komisije bira i razrešava Narodna skupština, tako da danas pred sobom imamo biografije kandidatkinja. Svaka od njih ima dugogodišnje radnog iskustvo u poslovima koji se tiču javnih nabavki, izuzetne stručne i profesionalne kvalifikacije i poseduju i sam sertifikat.

Na samom kraju, par rečenica i o poslednjoj tački koju imamo danas na dnevnom redu. Kada pričamo o tržištu kapitala, ne možemo a da ne konstatujemo da je usled pandemije ono zaista u jednoj velikoj krizi za čije posledice će trebati vremena da se sagledaju.

U skladu sa tim ukazao bih na značaj Strategije za razvoj tržišta kapitala u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine koji je prvi takav dokument koji je naša Vlada donela sa ciljem da se pruži podrška održivom ekonomskom rastu i poveća nacionalna konkurentnost kroz dobro, funkcionalno tržište kapitala. Razvijena i efikasna tržišta imaju ključnu ulogu u finansiranju ekonomskog rasta i obezbeđivanju finansijske stabilnosti.

Komisija za hartije od vrednosti je samostalna i nezavisna državna organizacija, regulator je tržišta kapitala koja je osnovana još 1990. godine. Njen osnovni zadatak je zakonito, pravično i transparentno funkcionisanje tržišta kapitala, zaštita investitora. Za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti ona takođe odgovara Narodnoj skupštini Republike Srbije. U okviru svoje izborne funkcije, Narodna skupština bira i razrešava predsednika i članove Komisije za hartije od vrednosti.

Mi danas pred sobom imamo biografije kandidata za predsednika i četiri člana. Te biografije zaista ulivaju poverenje da će spoj kontinuiteta u vidu predsednika i dva člana u reizboru, kao i dva nova predložena kandidata u ovako izazovnim vremenima za tržište kapitala dati najbolje rezultate. Ovo govorim, imajući u vidu, njihovo iskustvo i poslove koje su do sada obavljali.

Posebno imam zadovoljstvo da je prepoznat i kvalitet predloga poslaničke grupe SPS. Radi se o Ireni Radulović koja je završila Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu, koja ima 10-godišnje radno iskustvo u sektoru bankarstva, a od 2012. godine radi u Komisiji za hartije od vrednosti na različitim poslovima. Verujemo da će svojim znanjem, iskustvom i moralnim vrednostima na najbolji mogući način doprineti radu i funkcionisanju same Komisije, kao i svi predloženi kandidati.

Poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati sve tačke sa današnje sednice.

Ono što bih na samom kraju i naposletku svog izlaganja iskoristio priliku, s obzirom da sutra neće biti te mogućnosti, želim da čestitam svim građanima Republike Srbije 11. novembar – Dan primirja, odnosno za nas dan pobede u Prvom svetskom ratu. Tog 11. novembra 1918. godine, u 11.00 časova, centralne sile su potpisale kapitulaciju čime je i zvanično prekinut taj surovi, do tada poznati, Veliki rat. Jedanaesti novembar nas sve obavezuje i podseća na žrtvu i junaštvo naših predaka, zahvaljujući kojima mi danas možemo da uživamo u slobodi i zahvaljujući kojima mi danas imamo suverenitet. Slava im i hvala za sve.

Zahvaljujem se, predsedavajuća.

Uvažena ministarka sa saradnicima, uvažene kolege, poštovani uvaženi građani Republike Srbije, ja ću se u današnjoj svojoj diskusiji se fokusirati na Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj. Moram zaista da pohvalim kolegu, Filipovića koji je već u svom iscrpnom obraćanju dosta toga rekao, tako da ću pokušati da nešto dodam u njegovoj diskusiji, manje-više u svemu se slažem o onome što je kolega Filipović već pre mene u svojoj diskusiji rekao.

Tako da na samom početku svog izlaganja ne mogu a da se osvrnem na energetsku krizu u kojoj se nalazi cela Evropa koja je posledica niza faktora koji su upravo doveli do te krize.

Pre par meseci usvojili smo set zakona koji se odnosi na sektor rudarstva i energetike, prepoznajući razvojne šanse i potencijal ovog sektora. Tada smo ovim zakonima uveli nove instrumente i mogućnosti. Na taj način otvaramo nova poglavlja, razvojnih šansi u oblasti energetike. Samo takvim kontinuiranim planskim i realnim pristupom možemo nastaviti sa očuvanjem naše elektro energetske nezavisnosti i sigurnosti.

Zato danas Srbija i njeni građani sa mnogo manje neizvesnosti nego građani drugih država dočekuju predstojeću zimu i kada je u pitanju isporuka, ali i cena samih energenata. Nismo se odrekli termoelektrana, ali smo zato uložili u ekološke projekte i filtere i na taj način im produžili upotrebu imajući u vidu ekološke standarde i zaštitu životne sredine, na taj način sačuvali smo nezavisnost.

Pored toga mudrim i istrajnim pristupom uspeli smo da završimo projekat poznatiji kao Turski tok, odnosno Balkanski tok koji je omogućio da Srbija ne bude više samo zemlja uvoznica gasa već i tranzitna zemlja što u mnogome menja i naš strateški i politički položaj.

Naravno, obnovljivi izvori energije jesu budućnost, ali i sadašnjost, jer smo i u tom smeru razvijali, a tek se planira sa razvijanjem svih naših potencijala, ali naravno, ponovo, naglašavam u svemu tome su veoma bitni planiranje, kontinuitet i objektivan pristup našim mogućnostima.

Zato danas govorimo o projektu za pametna brojila čija je vrednost 80 miliona eura i koji će se sprovesti u dve faze. Prva će obuhvatati 205 hiljada brojila čija će instalacija početi u gradovima Čačak, Niš i Kraljevo. Brojni su benefiti koji će dovesti do uvođenja i korišćenja ovih brojila kako za potrošača, operatora, proizvođača ali sa aspekta snabdevanja i zaštite sigurnosti podataka.

Ono što je važno, gledajući iz ugla potrošača je to da će na ovaj način omogućeno direktno očitavanje brojila od strane samih potrošača, kao i bilo kojeg trećeg lica što dalje može značajno da utiče na racionalnu potrošnju električne energije. Druga značajna pogodnost, ažuriranje očitavanja u dovoljno čestim intervalima kako bi se omogućila ušteda energije na osnovu dobijenih informacija. Preporuka je da napredni merni sistem ima mogućnost čuvanja podataka kako bi potrošač imao mogućnost uvida u potrošnju u proteklom periodu.

Iz ugla operatora koji vrši merenje biće omogućeno daljinsko očitavanje naprednog mernog sistema. Takođe, biće uspostavljena dvosmerna komunikacija mernog sistema i operatora, a biće omogućeno i merenje i očitavanje podataka koji se kasnije mogu koristiti za planiranje razvoja i unapređenja same mreže. Ovo poslednje, posebno se odnosi na podatke o ponudi i tražnji, kao i proizvodnji i potrošnji električne energije.

Kada govorimo o snabdevanju veoma je važno da napredni merni sistemi imaju mogućnost da se prilagode tarifnim strukturama tako što menjaju tarifu u vremenu i poseduju daljinsku tarifnu kontrolu. Ova funkcionalnost zajedno sa one dve koje se odnose na potrošače ključne su za osnaživanje uloge potrošača na tržištu električne energije i za povećanje energetske efikasnosti. Sigurnost podataka i visok nivo bezbednosti istih, sve je to značajna tema kojoj se pridaje sve više značaj.

S tim u vezi veoma je važno da se osigura bezbednost podataka i sigurna komunikacija. Ono što je takođe važno to je sprečavanje i otklanjanje same krađe električne energije.

Na samom kraju ovog povezanog niza sa aspekta proizvodnje na distributivnoj mreži da ukažemo i na mogućnost dvosmernog merenja i merenja reaktivne energije što posebno je značajno za korisnike koji imaju funkciju potrošača, ali istovremeno su i proizvođači električne energije.

Ono što na samom kraju želim da istaknem jeste da u realizaciji ovog projekta šansu treba dati našim firmama i kompanijama koja prave ovakva brojila, jer ovo može biti impuls i stimulacija njihovom daljem razvoju. Oni su pokazali na trenutno aktuelni ekspo 2020. Dubai izložbi, da i te kako imaju šta da ponude i da mogu konkurentski i svojim kvalitetom da pariraju svim drugim proizvođačima u svetu, ali mi ćemo na taj način kao država da razvijamo i da podržavamo našu privredu.

Iz svega ovoga navedenog, u danu za glasanje, mi ćemo podržati ovaj ugovor. Zahvaljujem.