Želim samo, po Poslovniku, da ukažem na ono o čemu je govorio Čedomir Jovanović.  Ne bi trebalo da ovde razvijamo takvu atmosferu da, kada govorimo o nekim našim međupartijskim odnosima, govorimo neke stvari koje nama kao državi i narodu nanose veliku štetu.
Gospodin Jovanović je, naravno, i ovoga puta spomenuo ono što spominje gotovo stalno, jer je to deo njegove politike – ali mislim i nadam se da to nije politika nove Vlade Republike Srbije, koja će, imajući u vidu većinu, biti izabrana – a to je da je neka bivša politika izazvala pet ratova na prostoru prethodne Jugoslavije.
Gospodine što dobacujete iz pretposlednjeg reda, podsetio bih vas da mi navedete u čemu se politika današnjeg državnog rukovodstva razlikuje od politike koja je vođena, što se tiče Kosova i Metohije?
Da li se vi zalažete da Kosovo i Metohija bude sastavni deo Srbije? Da li se vaša koalicija zalaže da treba da branite Kosovo i Metohiju?
Ratovi na prostoru prethodne Jugoslavije su nastali otcepljenjem bivših jugoslovenskih republika. Nije ih izazvao srpski narod i nije ih izazvala srpska država.
Uostalom, svi ste sa zadovoljstvom dočekali odluku Međunarodnog suda pravde u Hagu, koji je proglasio Srbiju da nije kriva što se tiče slučaja u Srebrenici, odnosno da Srbija nije pomagala niti vršila genocid nad drugim narodima u BiH.
Molim vas, ukoliko jedni druge ne volimo, pokažimo barem da više jedni od drugih volimo svoju državu i svoj narod.
Ne mislite valjda da pljuvanjem po pokojnom Miloševiću ili bilo kome drugom, ili po Koštunici, koji je sada predsednik Vlade, ili po predsedniku Tadiću, svejedno, ili ukoliko iznosite reči koje se ne čuju u Beogradu, nego se blaže reči čuju u Hagu i na drugim mestima, pomažete svom narodu i državi? Zato vas molim da raspravu koju imamo svedemo na rasprave među partijama, ali da ipak, pri tom, vodimo računa o tome.
Uvreda je za srpski narod, nad kojim je počinjen najveći genocid u istoriji, koji je proteran iz Hrvatske, za srpski narod nad kojim su vršeni zločini u BiH, srpski narod koji je proteran sa Kosova i Metohije, zaista je uvreda reći da su zbog neke politike izazvani ratovi. Ako već želimo o krivicama, nisu nedužni ni oni iz inostranstva koji nisu pomogli da se ti ratovi ne dese.
Zato još jednom apelujem i upozoravam na to da ne iznosimo stvari koje koriste naši najveći protivnici i neprijatelji u napadima na našu zemlju i našu državu.
Pa po čemu govori gore Karla del Ponte od Čedomira Jovanovića u Narodnoj skupštini Republike Srbije? Ona je u nekim rečima čak i blaža. Mislim da je to žalosno. Ukoliko mrzite nekoga ko je bio na vlasti, nemojte mrzeti Srbiju i srpski narod. Hvala vam.

Gospodine predsedavajući, zamolio bih vas, znam da ste pod uticajem vaše potpredsednice, koleginice, da pogledate malo i na drugu stranu, pošto sam se odavno javio za reč. Ovo vam govorim ne zato što nemam vremena da čekam, nego zato što je izašao čovek kome sam hteo da repliciram. Kome sada ja da repliciram? Vi meni uzimate pravo da kažem Čedi Jovanoviću šta hoću da mu kažem. Ako može neko da ga pozove ili da pošaljete telohranitelje da ga dovedu, nema problema. On me je spomenuo, i ja sam se zaista javio za repliku. U međuvremenu ste davali reč kolegama poslanicima i po tom osnovu. Molio bih vas stoga da poštujete red na ovoj sednici ukoliko želite da ostanete potpredsednik parlamenta.
Gospodin Čeda Jovanović je spomenuo SPS i mene lično, a i izručenje Slobodana Miloševića, napadajući Koštunicu što je on tada rekao da je u pitanju državni udar.
Citraću knjigu Zorana Mijatovića koji je bio (zna gospodin Đelić, koji je tada bio ministar) zamenik načelnika resora za državnu bezbednost u Vladi Zorana Đinđića. On je napisao knjigu.
Dakle, 28. juni 2001. godine, dan kada je izručen Milošević, kaže: "U moju kancelariju...", znači to je u kancelariji državne bezbednosti, odakle je Milošević helikopterom odveden na NATO aerodrom u Tuzli, pa dalje za Hag, "...stižu šef Haške kancelarije, Dejvid Blek iz CIA, diplomirani šekspirolog, koji na ovom slučaju zamenjuje svog šefa, čuvenog Dejvida Nejbora, koji će zbog špijunskog šurovanja sa generalom Perišićem godinu dana kasnije biti proteran iz Beograda. Blek je supervizor cele akcije.
Posle njega stiže mlađani Čeda Jovanović, sa svojom svitom koju čini brojno obezbeđenje iz sastava JSO." Podsetiću vas, to su jedinice za specijalne operacije. Tu je bio Legija, gospodo. "To isto obezbeđenje je u vreme pobune JSO takođe dopratilo mlađanog Jovanovića do Gorana Petrovića u Institut i otišlo u Kulu da se pridruži protestu svoje bratije."
Postavljam jedno pitanje: šta je bio Čedomir Jovanović, dame i gospodo, u to vreme? Dana 28. juna 2001. godine Čedomir Jovanović je bio šef poslaničkog kluba Demokratske stranke u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Otkad to šefovi klubova hapse ljude po Srbiji? Ko je njemu dao pravo da učestvuje u hapšenju jednog čoveka i njegovom izručenju?
Pošto on danas napada gospodina Miškovića, pogledajmo ono što piše Zoran Mijatović: "Kasnije, posle izručenja, odlazimo u restoran "Deltino", koji drži vlasnik kompanije "Delta" Mišković, gde ministar daje večeru. Na večeri smo bili ministar Mihajlović, ja, Ivan Đorđević, šef kabineta Dušana Mihajlovića, domaćin Mišković, gospodin iz CIA Dejvid Blek, britanski obaveštajac Monkton, Čeda Jovanović itd." Kako mu je tada Mišković bio dobar da organizuje večeru povodom izručenja Miloševića, a sada mu nije dobar, posle šest godina vlasti, za vreme vlasti DOS-a?
Pošto ja nemam ovo kome da pričam, Čeda Jovanović nije tu, ja bih sačekao da se vrati. U svakom slučaju, želim da kažem da se ovo što pričam ne odnosi na Demokratsku stranku, jer je ona smenila i isključila iz svojih redova Čedomira Jovanovića. Prema tome, da je bio dobar, verovatno bi ostao u vašoj stranci. Ali, reč je o tome, kako može jedan šef poslaničkog kluba da učestvuje u hapšenju? Zamislite da sada gospodin Petrović ili gospodin Mića Albijanić, kada je bio šef poslaničkog kluba, učestvuje u hapšenju nekog čoveka ovde u Srbiji. Da li je tu u pitanju zloupotreba političkih i državnih ovlašćenja, ili je kada je u pitanju hapšenje političkih protivnika sve moguće, dame i gospodo? To je ta pravda o kojoj govorimo, i to je to poštovanje demokratije i ljudskih prava.
Pošto je Čedomir Jovanović otišao, zamolio bih vas, gospodine predsedavajući, pošto imam pravo na 20 minuta, da me kasnije prozovete, ali nemojte to da bude u pet ujutru. Mi smo se dogovorili da sednica traje relativno kratko, barem do 4,30.
Izgleda da se javlja za reč gospodin Batić. Jesam vas ja spomenuo? Kako sam vas spomenuo? Vi, gospodine Batiću, niste bili u Institutu bezbednosti, niste bili na večeri, barem nisam mogao da nađem tako nešto. Jedino ako hoćete da ispravite ovog Zorana Mijatovića. On je bio, dame i gospodo, vaš zamenik načelnika državne bezbednosti Srbije, ne naš. Kada on tako piše, šta bi pisali neki drugi, koji bi bili objektivniji od njega. Hvala vam.

Dame i gospodo, pretpostavljam da smo po mnogim stvarima različiti, ali mislim da smo po jednoj na istoj talasnoj dužini.
Danas je 9. maj, Dan pobede protiv najvećeg zla 20. veka – fašizma, i želim da čestitam svim građanima ove zemlje taj veliki dan. To je dan kada su sve demokratske, progresivne patriotske snage pobedile to najveće zlo na kugli zemaljskoj.
Još jednom, srećan Dan pobede 9. maj.
Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja bih,  zaista, na kraju ove današnje i jučerašnje rasprave o ovoj tački dnevnog reda, zamolio sve poslaničke grupe da dobro razmisle o posledicama i konsekvencama eventualnog glasanja o kandidatima za potpredsednike.
Socijalistička partija Srbije je glasala uvek za sve predloge za potpredsednike, ne postavljajući pitanje da li smo, lično, za kandidata koji je predložen.
Zamolio bih predstavnike DS-a i DSS-a da izađu u hodnik i da nastave sa pregovorima i molio bih da saslušaju, jer se, pre svega, njima obraćam.
Nisam bio prisutan kada se ovde čula konstatacija da bi jednom od kandidata za potpredsednika, ako bude izabran, nanelo određenu štetu u biografiji ukoliko bi sedeo pored nekih drugih.
Podsetio bih da je gospodin Milan Marković sedeo ovde, kao potpredsednik, pored mnogih ljudi; pretpostavljam da mu to nije nanelo štetu u biografiji.
Ako želimo korektne i kolegijalne odnose, ja vas pozivam da dobro razmislite o tome kako ćete glasati. Ukoliko glasate protiv našeg predloga za potpredsednika ili za sastav odbora, razmislite o konsekvencama - da li će ikada više bilo ko glasati za vaš predlog i da li vi želite da ovde imamo nešto što je zajedničko, a to su liste koje smo zajedno utvrdili.
Znate samo u čemu je razlika? Razlika je što sada nema vašeg kandidata na ovoj listi. Da ima vašeg kandidata na listi, pretpostavljam da bi ovo trajalo pet minuta. Zato vas molim da razmislite o konsekvencama, jer onda nijedan vaš predlog za sastav odbora neće proći, nijedan vaš predlog za potpredsednika neće proći, itd.
Zamolio bih, dakle, da se poslanici Demokratske stranke, ukoliko ne znaju praksu koju su primenjivali ovih sedam godina, molio bih da se raspitaju kod svog rukovodstva i kod šefova poslaničkih klubova, ponašaju onako kako se ponašala Socijalistička partija Srbije povodom svih vaših predloga.
Znači, ovo nije tema gde treba da se preglasavamo, jer su sve stranke dale svoje predloge i bilo bi korektno da niko ne bude protiv.
U svakom slučaju, na kraju, želim samo jednu rečenicu da kažem. Mislim da nama još nije jasno da su, izgleda, u pravu oni koji govore da su Srbi genocidni narod, samo je problem u tome što smo genocidni na takav način što smo uništili sami sebe i što uništavamo sami sebe.
Ne znam da li shvatamo da u ovom trenutku u Srbiji imamo mnogo važnijih i ozbiljnijih tema nego što su naša stranačka nadgornjavanja.
Želim, i ovom prilikom, da pozovem sve stranke, pozivam i DS i DSS, pozivam i SRS i DSS, da preuzmu odgovornost za ono za šta su ih građani Srbije birali. Nisu vas i nas građani Srbije birali da idete sutra na izbore, nego su vas birali da vodite ovu državu. Ako nećete da preuzmete odgovornost, zašto idete opet na izbore, pa ćete opet tri meseca posle toga pregovarati. To govorim zbog toga što se bliži dan kada ćete videti da li u Srbiji postoji odgovornost i razum ili samo interesi političkih stranaka.
Mi smo, naravno, različiti. Kada već govorite o evropskom putu, zamolio bih one koji govore u ime Demokratske stranke da barem imaju u vidu, kada govore o vremenu od 2000. do 2007. godine, kada imaju u vidu period od 2004. do 2007. godine, da vode računa i znaju da ne bi bilo ni koraka približavanja Evropskoj uniji da SPS nije glasala za zakone o Narodnoj skupštini i da nije podržala taj evropski put.
Znači, što se tiče SPS-a, mi jesmo za evropski put i jesmo za ulazak u Evropsku uniju i, kada govorite o parlamentarnoj većini, vodite računa o kome govorite.
Dalje, nemam ništa protiv da se međusobno razlikujemo i napadamo, ali vas molim, čovek je vlasnik samo onoga što nije rekao, nemojte da govorite nešto posle čega nema povratka na normalne demokratske tokove.
Možete li vi da zamislite sutra Vladu, u ponedeljak, Vladu DS-a i DSS-a, posle svega što ste rekli jedni o drugima, a možda ćete morati, jer u politici se ne govori i ne radi samo nešto što se hoće i što se može, nego i nešto što se mora.
Građani su vam, dame i gospodo, dali poverenje na izborima ne da idete ponovo na izbore, nego da vodite ovu državu i da preuzmete odgovornost. Ko to neće, neka se više ne bavi politikom, neka se bavi političkim, analitičkim ili bilo kakvim drugim radom, ali, u svakom slučaju, građani su na izborima odlučivali o tome ko će vladati u njihovo ime, a vi sada tu odluku ponovo vraćate na narod, koji će isto to odlučivati.
Zato, ko god da napravi vladu Srbije, u interesu Srbije jeste politička stabilnost, a nije u interesu Srbije da gubimo vreme u tome ko će kome skidati hulahopke ili ih stavljati na nečiju glavu.
To je posao za kriminalce na ulici, a ne za poslanike i za političare. Naš posao je da vodimo ovu državu i da vodimo ovaj narod, bez obzira na to da li smo na vlasti ili u opoziciji. Ako ste već išli na izbore, preuzmite odgovornost da vodite državu i onda kada joj je najteže.
Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, SPS je u skladu sa dogovorom svih šefova poslaničkih klubova predložila kao svog kandidata za potpredsednika diplomiranog inžinjera Milutina Mrkonjića, koji je u vreme posle bombardovanja naše zemlje bio direktor Direkcije za obnovu zemlje.
Mislim da nema potrebe da posebno obrazlažem njegovu biografiju i njegovu političku ulogu u SPS i u političkom životu Srbije, ali bih želeo da podsetim i tu se obraćam onima koji vode političke stranke. Izgleda da se u ovoj skupštini ne sluša kada neko pokušava da kaže ono što je na dnevnom redu. Ako hoćete, ja mogu da govorim i o onome što nije na dnevnom redu.
U svakom slučaju, želim da vas podsetim na dobri običaj koji smo imali, a to je da se ne mešamo i ne komentarišemo kadrovska rešenja i predloge drugih političkih stranaka. Podsetio bih da je SPS prošlog puta glasala za predloge svih drugih političkih stranaka za potpredsednike, jer je to naš zajednički predlog.
Molio bih vas da ne otvaramo oko toga bezrazložne rasprave. Svaka stranka ima pravo da iskoristi ono što joj pripada i da predloži nekoga u ime te političke stranke.
Zamolio bih vas da svoje zadovoljstvo, ushićenje, oduševljenje ili razočarenje ne pokazujemo nekom javnom polemikom na ovom mestu. Želeo bih da vas zamolim još jednu stvar. Ne znam, dame i gospodo narodni poslanici, da li ste svesni šta mi radimo ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Da li ste svesni da svojim diskusijama direktno radimo sami protiv sebe, direktno radimo protiv nacionalnih i državnih interesa i direktno radimo protiv kredibiliteta i ugleda Narodne skupštine Republike Srbije.
Zamolio bih vas da, kada komentarišemo ko daje kakve izjave, ne idemo iz jedne krajnosti u drugu. Čini mi se da i predsednik Republike Boris Tadić i predsednik Vlade Vojislav Koštunica pokušavaju, u tome su i uspeli, da naprave most i dobre odnose sa Ruskom Federacijom. Nema razloga da sada, zato što je neko ko je iz druge političke stranke izrazio naklonost prema toj državi, da mi to dočekujemo ovde sa nipodaštavanjem, sa druge strane. Srbija je Srbija, Srbija nije Rusija, to je Rusiji rekla 1948. godine. Srbija nije Amerika, Srbija je ono što kažu naši građani.
Molim vas da ne radimo na našu štetu – da nipodaštavamo ulogu niti Rusije, niti Amerike, niti bilo koje druge velike sile na ovom svetu i da radimo sami protiv sebe.
Zato vas molim, kada međusobno polemišemo i diskutujemo, da vodimo računa o nečemu što je iznad naših stranačkih interesa, a to je ono što će nas sutra čekati, a čekaće nas odluka u Savetu bezbednosti UN, i čekaće nas potreba da sa tim zemljama imamo normalne odnose.
Ja bih sve poslanike zamolio da pokušamo da se pridržavamo dnevnog reda, da rešavamo problem po problem i da završimo ovu konstitutivnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije.
Znam da je teško kada se na političkoj sceni vrše pretumbacije i kada nastaju različiti politički blokovi, ali ovo je skupština, ovo je politička borba, ovde treba da se trudimo da jedni druge pobedimo i ubedimo, a ne da jedni druge pobijamo.
I zato, SPS je predložila svog kandidata. O njemu mislimo sve najbolje, a šta možda mislimo o drugima, ostaje za nas i glasaćemo za svaki drugi predlog, pa sutra i za predlog DS, G17 plus, Čedomira Jovanovića, svejedno kao kandidata za potpredsednika Narodne skupštine Republike Srbije, zato što oni na to imaju pravo. A to pravo su jednostavno za njih izborili i dali im građani Republike Srbije na izborima. Hvala vam.

Javio sam se po Poslovniku, još jednom da vas podsetim i upozorim, i da vas pitam hoćemo li da otvaramo raspravu, onda smo hendikepirani zato što vi niste predložili vašeg kandidata. Juče nisam čitao detalje iz biografije vašeg kandidata za potpredsednika Narodne skupštine Republike Srbije zato što smatram da to nije uputno. To je vaš izbor. Vi ste se za njega opredelili. Vi znate da smo vas upozorili da te delove biografije izostavite i vi ste ih na kraju izostavili iz biografije. Da li je to razlog da mi sada ovde jedne druge ismevamo i omalovažavamo, time što ćemo govoriti o drugim kandidatima.
Mi ovde zajednički biramo potpredsednike, vi ste to zaboravili. Sve stranke su glasale za sve predloge. Ili nećemo tako. Ili onda nećemo imati nijednog potpredsednika, jer će svi glasati samo za svog, odnosno parlamentarna većina će imati, samo ona će imati potpredsednike. Kako ćemo da radimo?
Pozivam vas na, jedno elementarno, znači, ono što smo ranije radili, ili menjamo neka pravila. Ne želim, a gospodin Čanak je, naravno, vrcav i znam da on ima dosta ideja, a te ideje su mu naročito padale dok je šetao preko mostova koje je, naravno, između ostalog, rekonstruisao i Milutin Mrkonjić. Mislim da nije uputno ni sa njegove strane da komentariše kandidate za potpredsednike, jer ja ne bih komentarisao nijedan njegov predlog, niti imam nameru da komentarišem bilo koga, ako hoćete mi ćemo na takav način da komentarišemo i sve kandidate za ove odbore, pa ćemo reći ovaj nije za ovaj odbor, ovaj nije za onaj odbor.
Prema tome, za svakog od tih kandidata se opredelio određeni broj ljudi na izborima. Ako SPS ima pravo da predloži svog poslanika za potpredsednika, mislim da je elementarni, dobar red da bar to pravo ne osporavamo. Nisam tako ni shvatio gospodina Čanka, da on osporava bilo koji predlog, osim što odražava ushićenje i oduševljenje, a na tome mu se zahvaljujem i nadam se da će glasati za ove predloge. Hvala vam.

Izvinjavam se gospodine predsedniče, samo sam hteo da kažem nešto u vezi onoga što je govorio gospodin Čanak. Uopšte ne osporavam njemu pravo i bilo kom poslaniku da komentariše bilo koju ličnost, jer on ima pravo i svako ima pravo na svoje mišljenje i da kaže, da smatra da taj i taj, iz te i te poslaničke grupe ne treba da bude potpredsednik ili član nekog odbora.
Ja samo pozivam i podsećam na jedan dobar običaj koji smo imali u ovoj skupštini, a to je da međusobno ne komentarišemo i ne ulazimo u to ko je koga predložio na određena mesta koja pripadaju političkim strankama, a to su mesta potpredsednika i članova odbora.
Čak se nije komentarisalo i po dogovoru su se birali predsednici, zamenici predsednika i samih odbora. U suprotnom, ušli bismo u veliki problem da svako komentariše svakoga, svako bi glasao za svoje i izgubili bismo smisao dogovora o ovoj temi.
Zbog toga je sa moje strane jedna sugestija, pored ličnih simpatija i antipatija, da se suzdržimo od tih međusobnih komentara. Što se tiče Socijalističke partije Srbije mi ćemo glasati za sve kandidate za potpredsednike, bez obzira koja ih stranka predloži i za sve kandidate za članove odbora, bez obzira ko ih je predložio. Sutra, pošto je to dogovor, po jednog potpredsednika će imati i Demokratska stranka, stranka G17 plus, Liberalno demokratska partija ili stranke manjina, svejedno, nećemo reći nijednu reč o bilo kom kandidatu druge stranke za te funkcije i glasaćemo za njih.
Naravno, kada budu izglasani, drugo je pitanje šta će ko od nas govoriti o nekome u svakodnevnom političkom radu.
Znači, moja polemika sa gospodinom Čankom uopšte nije vezana sa osporavanjem prava da on misli šta misli o bilo kom kandidatu, samo bih vas pozvao da se usmerimo na rad, u skladu sa dobrim pravilima i običajima koja smo negovali u ovom parlamentu. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja neću govoriti o ovome o čemu su Čedomir Jovanović i gospodin Batić govorili, jer, kao što znate, Borka Vučić samo predsedava ovoj sednici. I mi smo tražili da se raspravlja o izveštaju o Kosovu i Metohiji, ali Demokratska stranka je to navela kao razlog da se ne bira predsednik, naime, da bi se raspravljalo o izveštaju.
Borka Vučić nema ovlašćenja da zakaže novu sednicu i nemojmo sada ovde da ispada da je neko veći patriota nego što bi se to moglo zaključiti na osnovu glasanja. To se dobro videlo po tome ko je glasao za tekst Rezolucije koji smo usvojili u Narodnoj skupštini Republike Srbije, ali to, sve u svemu, nije bitno.
Molim vas da vodite računa o tome kakav je čiji izbor uvreda, i za koga, za koje građane. Za svakoga od nas je glasao narod Republike Srbije. Vi ne vređate ovde ni Borku Vučić, ni bilo koga lično, vi vređate one građane koji su glasali za listu Socijalističke partije Srbije.
Možda se to vama ne sviđa, ali baš zato što se to vama ne sviđa, ljudi su i glasali. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, ako neko sluša ovu našu današnju raspravu, mislim da se baš čudi zašto se niste dogovorili da formirate vladu. Prema tome, mislim da u Srbiji danas postoji mnogo više onih koji nisu spremni da preskoče uskostranačke plotove, nego onih koji gledaju šta je interes države u ovom trenutku.
Podsetio bih sve vaše stranke koje sebe zovu demokratskim – a demokratske su samo zato što se tako zovu i tako su dali ime, a način unutarpartijskih izbora je takav da su svi izabrani sa po jednim kandidatom za predsednika stranke – pre izbora ste tražili, pre raspuštanja Skupštine, koje nije bilo, ali je suštinski to tako bilo, G17 i Demokratska stranka su tražili hitne izbore.
Jedva smo se nekako izborili da izbori ne budu u decembru, za Novu godinu ili za Božić, nego da budu bar u januaru. Pričali ste ovom narodu da će biti vlada demokratskog bloka. Gde je taj demokratski blok?
Moram da kažem da uživam u današnjoj raspravi. Odavno nisam ovako uživao. Ovo je konačno sahrana onoga što se nekada zvalo DOS.
Prema tome, ono što je Socijalistička partija Srbije bila, kao stranka koja je izrekla na početku konsultacija o predsedniku parlamenta, mislim da je Srbiji potrebna politička stabilnost.
Ne znam da li ste vi svesni težine odnosa građana Srbije prema onome što političke stranke danas u Srbiji rade. Da li iko misli da ijedan građanin u Srbiji razume zašto ne može da se postigne dogovor između političkih stranaka oko formiranja vlade ili konstituisanja parlamenta?
Zar mislite da jedan građanin Srbije danas razume da je od Kosova i Metohije, Rezolucije Saveta bezbednosti važnija podela resora ili da li ćemo ići na nove izbore, u novu kampanju, ne bi li koja od stranaka dobila veći broj poslaničkih mandata.
Vi ste dobili odgovornost od ovog naroda, isto kao i ja, isto kao i mi socijalisti, da radimo u interesu ove države, u interesu ovog naroda. Ako niko u Srbiji ne može ni sa kim, onda više ne vidim svrhu političkog delovanja ove političke elite. U Srbiji su valjda srušeni berlinski zidovi između političkih stranaka.
U ovoj istoj sali, Svetozar Marović, u vreme vlasti Zorana Đinđića, izabran je zahvaljujući glasu Branislava – Baneta Ivkovića, socijaliste koga ste dobro gajili. Mlađan Dinkić je izabran, i Miroljub Labus, za potpredsednika Vlade i za ministra finansija, glasom SPS–a. Zašto danas Tomislav Nikolić, ili neko drugi sutra, Vojislav Koštunica možda, ne bi glasom Tomislava Nikolića ili nekog drugog, Žarka Obradovića, bio izabran?
Ono što se dešavalo u Srbiji je bilo pre sedam godina. Ako mi nismo spremni da stavimo tačku na našu prošlost i na našu istoriju, ova zemlja nikada neće imati budućnost. Zato SPS neće glasati ni za jednog kandidata oko koga nema parlamentarne većine. Mi nismo u delu parlamentarne većine i nećemo glasati za kandidata, ali ćemo glasati, pošto nema većine, naravno da ćemo glasati za kandidata one stranke koja ima najveći broj glasova, a to je SRS.
Želeo bih da podsetim sve ovde i da pozovem sve, Srbija više nema vremena da čeka. To što ste dali kao parolu – život ne može da čeka, jeste tačno, ali Srbija ne može da čeka da se vi više dogovarate i nagađate, dok je u ovoj zemlji sve gore i sve teže. Kako vi mislite da čekate Rezoluciju Saveta bezbednosti o Kosovu i Metohiji bez Skupštine, bez Vlade Republike Srbije?
Mislite sa raspuštenom skupštinom, bez Ustavnog suda, bez Vlade, sa pregovaračkim timom u kojem je šef pregovaračkog tima podneo ostavku, prešao sa strane Tadića na stranu Koštunice? Da li mislite tako Srbija da brani Kosovo i Metohiju, ili uopšte da li mislite da tako Srbija ide u EU? Tako Srbija neće otići nigde.
Srbija mora da zna imate li vi ovde hrabrosti i smelosti da napravite parlamentarnu većinu ili nemate. Ako nemate, povucite se. Zato pozivam DSS, pre svega SRS, da pokažu odgovornost prema državi, narodu i prema svojim biračima koji su ih birali, da se napravi vlada SRS i DSS–a i eventualno SPS–a, ali mi im tu ne trebamo, jer imaju većinu. Kažem eventualno, zato što imaju većinu bez nas. Naravno, vi dobro znate da vlasti nema bez SPS–a.
Pozivam, zato što ako neko u Srbiji misli da će nam narod oprostiti što ne možemo da formiramo organe i što ćemo narodu reći zašto mi danas idemo na izbore... Šta ćete reći građanima Srbije, zašto se ide na nove izbore? Zašto? Imate li neki razlog zašto idete na nove izbore? Jeste li građane izveli u januaru na izbore? Jeste li prekinuli Vladu Vojislava Koštunice zbog novih izbora? Zašto? Ili je cilj novih izbora da se smeni Rade Bulatović ili, s druge strane, Ponoš? Ili je Dragan Jočić ili bilo ko drugi?
Nas iz SPS–a ne zanimaju vaši pregovori i nemojte da prebacujete krivicu za to što ne možete da formirate vladu na neke druge, koji nisu učestvovali. Niste sposobni da formirate vladu, jer nemate odgovornost prema ovoj državi i prema ovom narodu. Zato pozivam one koji žele takvu odgovornost ili da naprave vladu narodnog jedinstva ili da idemo na izbore. Jednostavno, Srbija više zaista nema vremena da čeka. Hvala vam.

Dame i gospodo, javio sam se za repliku Bošku Ristiću. Zamolio bih da svi poslanici shvate da se danas ovde odlučuje o predsedniku parlamenta.
Ne shvatam da je toliko bolno da li će jedna stranka imati predsednika parlamenta ili ne. Koalicije se prave ad hok i ne razumem neke stranke koje govore da je ovo kao smak sveta.
Rekao bih Bošku Ristiću, pošto govorite o pravima koja ste poštovali u ono vreme, Šabić je u avgustu 2002. godine doneo rešenje da se rešava taj spor, o kojem govorite, unutar Socijalističke partije Srbije.
Bane Ivković je bio poslanik sve do kraja 2003. godine. Prema tome, Bane Ivković vam je bio potreban da održava skupštinsku većinu. Tada niste zamerali to što je on bio ministar u Vladi Mirka Marjanovića, a sada ispada da su neki malo više "grešni" od Baneta Ivkovića.
Prema tome, niste vi poštovali te principe o kojima govorite. G17 plus je govorio o šestom principu, a vi ste govorili o nultom principu. Šta ispada od tih vaših principa? Zamislite šta bi se desilo kada bi nulti princip važio, Srpska radikalna stranka, Demokratska stranka Srbije, Socijalistička partija Srbije; pa znate gde biste vi bili na vlasti – u Malom Crniću, nikada, a ne znam gde biste još bili.
Prema tome, ne znam da li zamerate Koštunici što on neće sa vama ili zamerate što on nije dobar. Ako on nije dobar, što ga zovete u vladu? Što ne napravite vladu bez njega? Što ne napravite vladu bez Srpske radikalne stranke?
Što ne napravite vladu bez Socijalističke partije Srbije? Ako nemate većinu, prihvatite volju većine. Pa zato ste se borili, valjda – da poštujete volju većine. Zato ste valjda i palili ovu skupštinu – da poštujete volju većine, a ne da nosite WC šolje i slike iz kabineta ovde po Skupštini. Onda je profesor Mićunović morao dve godine da obnavlja ovaj dom da bismo mi danas mogli da se sastanemo.
Molim Boška Ristića da sada odgovori o ovim koalicijama. Pa, mi se ne stidimo, mi smo bili u koaliciji sa njima, mi smo bili u koaliciji sa Demokratskom strankom Srbije. Nismo se krili. Šta hoćete da kažete? Uostalom, što ste vi izabrali Koštunicu da bude protivkandidat Miloševiću? Zato što ste mislili da jedini on može da ga pobedi. Što niste isturili vašeg kandidata za predsednika Republike Srbije?
Prema tome, koga ste vi pobedili? Mi smo bili u koaliciji sa onima koji su nas "pobedili" 2000. godine, a sa onima koji su palili i rušili nismo. Hvala.

Dame i gospodo poslanici, obično u  ovo vreme građani Srbije rade neke pametnije stvari nego što mi danas pokušavamo da nešto uradimo. Dozvolite samo da kažem gospodinu Batiću da je sve u pravu. A to ste sve zajedno obećali vi pre 5. oktobra, kada ste došli na vlast. Sada je sedam godina posle 2000. godine.
Koliko vama godina treba da realizujete ono što ste obećali 2000. godine u predizbornoj kampanji. Niko vam nije smetao, naprotiv, SPS u protekle tri godine je čak i pomagala jednom delu onih protiv kojih smo se borili 2000. godine da realizuju određeni politički program.
Ali, što se toga tiče zaista mislim da više nema potrebe da ubeđujemo jedni druge kada je bilo bolje, niti mislim da ni vi ni mi, niti bilo koji građanin Srbije ne želi da se vraća u prošlost, nego da gleda u budućnost.
Nas sledeće nedelje, kako je rekao Nikolas Berns, čeka predlog rezolucije o Kosovu i Metohiji Saveta bezbednosti UN. Noćas je jedan Srbin teško ranjen kod Zvečana na Kosovu i Metohiji. Na drugog je pucano kod sela Klokot.
Podsećam vas kakve su posledice ovoga što mi radimo večeras. Neko ovde želi da Srbija nema institucije, da nema vlast, da nema ni vladu, ni parlament i da idemo i čekamo rezoluciju Saveta bezbednosti o Kosovu i Metohiji bez onih u Srbiji koji će moći da brane nacionalne i državne interese.
Podsećam vas i sve vas pitam, da li vi posle ovoga što ste večeras rekli jedni o drugima možete opet da sednete za jedan sto i da razgovarate o formiranju Vlade RS. Apsolutno se slažem sa onim što je Batić malopre rekao. Ako budete napravili vladu, DS i DSS, pokazaćete celoj Srbiji da ste neprincipijelni, da se svađate samo zato što nećete jedni s drugima danas i što vam je krivo što jedni niste sa drugima danas, i da napadate jedni druge zato što nisu sa vama, a ne zato što mislite da neko ne vodi dobru politiku.
Ako vama Koštunica ne valja ili ako Koštunici Tadić ne valja nema više razgovora o Vladi RS i zato vas molim da ne gubimo vreme. Ovde se sve zna. Ovo je dobijena utakmica danas. Postoje tri stranke koje će glasati za ovaj predlog, to je Tomislav Nikolić. Nadam se da će ove tri stranke glasati za predlog nove vlade do sledeće nedelje. Srbija mora da ima novu vladu. Hvala vam. Čak mislim da bi to možda mogli i noćas.

Želim da kažem iskreno gospodinu koji je malopre diskutovao, da se on nalazi u pravnoj i činjeničnoj zabludi. Kao kada je govorio kada su poslanici potpisali ostavke, pa kao nisu potpisali ostavke i bili u pravnoj i činjeničnoj zabludi.
Gospodine, Borka Vučić je predsedavajući zbog toga što ima, koliko Borka, 81 godinu.
(Predsedavajuća: Uvek dodajete.)
Nema 81, nego 80, izvinite.
(Predsedavajuća: Ništa ne mari, dodajte još, ali ja ću da čekam kraj, s vama zajedno.)
Mislim, dame i gospodo, da bi svako od vas poželeo da doživi te godine i da može da radi i neke normalnije stvari nego da predsedava ovakvom sednicom Narodne skupštine Republike Srbije.
Ali, u svakom slučaju, ona nije kriva što vi niste uspeli da se dogovorite, jedino da je trebalo svakoga dana da zakazuje konsultacije i da ona vrši medijaciju između vaših političkih stranaka. Ona jedva čeka da se izabere novi predsednik parlamenta i nadam se da nećete imati primedbi na njen način vođenja sednica.
Želim da joj se u ime Socijalističke partije Srbije, onih građana koji su glasali za nas, zahvalim što je toliko dugo bila privremeni predsedavajući Narodne skupštine Republike Srbije, iako su mnogi od vas to potcenjivački gledali, vređali, govorili svašta o tom potezu, ali ona je pokazala da je u tim godinama vitalnija, visprenija i politički pismenija od mnogih, pa i duplo mlađih, poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Želim da joj se zahvalim, a zaista bih vas zamolio da primedbe na način vođenja sednice i sve ostalo ostavimo za neke druge sednice Narodne skupštine Republike Srbije. Ovde ne postoji kriza vođenja sednica, ovde postoji u Srbiji kriza da niko ni sa kim neće, svi hoće protiv svih, niko neće ni sa kim, a niko ne vodi računa o srpskim nacionalnim i državnim interesima. A kada nema više Srbije i srpskih državnih i nacionalnih interesa neće biti nijedne vaše i naše partije. Hvala vam.

Nisam tražio ovoliku raspravu. Tražili ste, gledajte. Želim da protestujem zbog naziva ove poslaničke grupe, kojoj pripada šoku Halimi. Pričajte slobodno na albanskom, ovo je slobodna država, mada ne znam da li bi Srbi mogli da pričaju na srpskom u Albaniji, ako ih uopšte još ima.
Vi ste dali svojoj izbornoj listi naziv Preševska dolina. Otkad postoji taj naziv? Kako je RIK mogla da prihvati taj naziv. Vi ste tim nazivom sugerisali novu autonomnu oblast, novu autonomiju i nov separatizam u Republici Srbiji. Duboko sam protiv, i naša poslanička grupa i naši socijalisti sa juga Srbije su protestovali kod RIK–a, kako je moguće da bude prihvaćen takav naziv jedne izborne liste.
Ime Preševska dolina nije geografski pojam, nepoznat je u tom kraju, nastao je kada su Albanci formirali Oslobodilačku vojsku Bujanovca, Preševa i Medveđe i kada su zauzeli Preševo i ušli u Bujanovac, i skoro ušli u Vranje. To je bilo kada je došla nova vlast u novembru ili decembru, čini mi se, 2000. godine.
A to o referendumima, pa nismo samo mi radili referendume, sada ste držali referendum pre nekoliko meseci. Da li je bila zajednička odluka Skupštine, i Demokratske stranke, i Demokratske stranke Srbije, i SRS, i SPS, mislim da je podržao i G17 plus, ali nije podržala LDP, jedina je bila protiv referenduma. Jeste vi napisali tu preambulu ustava. Tu preambulu su pisali vaši pravnici i stručnjaci.
Nismo mi jedini koji su sprovodili referendum. Ne znam šta je loše u sprovođenju referenduma. Ne znam kako će prava pripadnika nacionalnih manjina Albanaca u Srbiji biti ugrožena više ili manje izborom nekoga za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije. Prava pripadnika albanske manjine su ustavom garantovana kao i svake manjine. Nijedan građanin ove zemlje koji nije Srbin ne sme da bude diskriminisan zbog toga što nije Srbin. Ali, nijedan Srbin ne sme u Srbiji da bude diskriminisan zbog toga što jeste Srbin, pa makar živeo u Preševu i u toj vašoj tzv. Preševskoj dolini, koja sigurno neće više postojati.

Odgovaram Čedi Jovanoviću, a ne Rizi Halimiju. Nema problema, odgovoriću i jednom  i drugom. Mislio sam da Čeda zastupa Rizu, ali mogu i jednom i drugom da odgovorim.
Ne znam kako sam, gospodine Jovanoviću, uvredio bilo kog pripadnika nacionalne manjine? Kako? Da li zato što sam rekao da mora da poštuje ovu državu i što je naziv Preševska dolina separatistički pojam koji je nastao u vreme kada ste, čini mi se, vi bili, šef poslaničke grupe DOS–a. Bio sam, kao čovek koji je bio član Odbora za jug Srbije koji je tad formirala Privremena vlada, na sednici koju smo održali u Bujanovcu. Bio je i pokojni Zoran Đinđić, i Vojislav Koštunica, bio je i Riza Halimi. Govorilo se o Preševskoj dolini.
Kakva Preševska dolina? Evo, Milan Nikolić je iz Vranja, da le je ikad čuo da se negde upotrebljava izraz Preševska dolina, sem kada se kaže da će Medveđa, Bujanovac i Preševo nekada činiti Preševsku dolinu kao novi oblik separatizma na jugu Srbije.
Nemojte vi govoriti o tome da mi vređamo. Da li ste se meni obraćali ili onima vašim koji to treba da čuju šta ćete da kažete? Ako ste se njima obraćali, u redu, ako ste meni govorili, nem potrebe. Pa u vreme naše vlasti Riza Halimi je deset godina bio predsednik opštine. Šta mu je falilo? Prema tome, nemam razloga da se bilo kome izvinjavam i nikome neću da se izvinjavam. Nikoga nisam uvredio.
Rekao sam da njemu ne sme ništa da fali zbog toga što nije Srbin. A znate zašto? Ne sme da mu fali, jer veoma je rizično da se jedan Srbin, na primer, u Zagrebu ili u Sarajevu, u Prištini ih više nema, izjasni u njihovom parlamentu da prihvata plan o stvaranju Republike Srpske Krajine, kao što se Riza Halimi izjasnio ovde o prihvatanju plana Martija Ahtisarija o nezavisnom Kosovu i Metohiji. Ali, i pored toga ne sme ništa da mu fali u Srbiji zato što nije Srbin. Ali, molim vas, nijednom Srbinu koji živi u Preševu ne sme ništa da fali ovde zato što jeste Srbin jer je ovo država Srbija i treba da brani sve građane ove države, slažem se.
Znam da ste vi koalicija koja se obraćala nacionalnim manjinama. Ako je to njima usmereno, nemam ništa protiv. Ako je meni usmereno, mislim da niste imali razloga za to, uopšte nisam govorio jezikom mržnje.
Naprotiv, mi nismo na vlasti ovde već sedam godina, nadam se da u Srbiji buja bratstvo i jedinstvo, i nadam se da su međunacionalni odnosi toliko su dobri i jaki za ovih sedam godina da sigurno jedan moj govor ne može da ih naruši.
A Riza Halimi i ja ćemo se naravno i dalje preganjati. Nisam govorio o tome da će nestati Preševska dolina u smislu da će nestati Albanci, nego Preševska dolina iz političkog rečnika kao najava budućeg otcepljenja tog dela srpske teritorije.
Nisam ja, Riza, krio oružje tamo u okolini tvog Preševa, nego pripadnici tvoje Oslobodilačke vojske Bujanovca, Medveđe i Preševa. Nisam ja načelnik ili direktor BIE. To je bilo i u vreme vaše vlasti, gospodine Jovanoviću, i u vreme vlasti Zorana Živkovića, i u vreme Koštunicine vlasti. I dan–danas se hapse pripadnici tih teroristi grupa koje kriju i imaju skrivena skladišta naoružanja.
Za šta će im to? Za miran život Srba i Albanaca u Preševu možda? Siguran sam da je to svrha tih skrivenih skladišta oružja i municije. Hvala.

Dame i gospodo poslanici, znam da je gospodin Riza Halimi pod zaštitom Čedomira Jovanovića, ali moram da mu odgovorim. Upotrebiti reči ovde da je Srbija sprovodila aparthejd pod bilo čijom vlašću je sramota za ovu skupštinu da odreaguje ćutanjem. Apsolutno je netačno, apsolutno je suprotno istini, jer da je bilo tog aparthejda, naravno da danas možda ne bi albanska nacionalna manjina ni imala predstavnike u ovoj Narodnoj skupštini Republike Srbije.
S druge strane, sva sela u kojima su legla terorista, od Končulja i Trnovca pa nadalje, imaju srpska imena. Samo što, dame i gospodo, tamo više nema Srba. Ko je onda tu činio aparthejd i genocid?
Molim vas, bez obzira što ste pripadnik nacionalne manjine, da ipak vodite računa o konsekvencama i posledicama izraza koje upotrebljavate u ovoj Narodnoj skupštini Republike Srbije. Hvala.