Član 27.

Vidim sad zašto je Radomir strašni. Pa, tri partije kada se skupe nemaju tih SPS-ovih 2,9% iz Zaječara.

Druga stvar, ne razumem, jel vi imate amneziju? Mi smo se borili za državu kako smo znali i umeli i sačuvali smo i tu državu i srpske nacionalne interese, ali kad je došla banda, čija ste vi izvod, na vlast, taj 5. oktobar, pa srušili ste više srpske privrede nego NATO bombe.

Malopre vaša koleginica kaže kako SPS ima otpor prema obrazovanim ljudima. Kad vidim kako je Lazović obrazovan logično je da imamo otpor.

Kad vidim to tvoje nenasilje koje prosipaš i koliko ti smeta što nisi ćaci nego si naci, onda je to stvarno jako zanimljivo.

Vi ste sad našli da kažete šta će da radi SPS. E, pustite vi SPS, vi treba da vidite šta ćete vi da radite jer vas neće ni narod, ni studenti.

Nemoj ti da brineš za nas, brini ti za sebe.

Kad vidim vaše nenasilje zbog kojeg propada, ili ima poteškoća, srpska privreda, imaju poteškoća ljudi, normalni, koji hoće da rade i da žive od svog rada, a vi idete gde, idete u Brisel. Da dođete na vlast da bi Srbija bila još manja i da bi bilo još manje.

Znaš kako? Znaš kako, majstore? Vi ste bedni, prvi i drugi i izvod, one politike koja je upropastila Srbiju, a zvala se 5. oktobar, s tim što vam ovaj put obojena revolucija neće uspeti.

Ja napisao govor, a Đilas ga prepravi. Ja se nisam setio da odštampam ove zahvalnice, ali hvala ti što si rasturio Demokratsku stanku. Hvala ti što si rasturio i uspešno rasturaš jedinstvo opozicije. Hvala ti što i dalje hoćeš da budeš gazda opozicije, a ovi ljudi svi tvrde da hoće da imaju svoju glavu, pa to nešto ne ide. Hvala ti što si održao svaku šansu opoziciji da je prepozna narod i studenti, jer ste svi prevideli da ste zajedno sa nama sa vlasti pali kada je narod izgubio poverenje u politiku koju smo vodili i kada je zahtevao nacionalnu politiku koja će štititi nacionalne interese Republike Srbije.

Mi ne moramo da se slažemo oko svega, ali jednu stvar znam. Neki su tražili da se bombarduje Beograd da bi otišao Slobodan Milošević. Sada neki traže da propadne Srbija da bi otišao Aleksandar Vučić.

(Radomir Lazović: Ko?)

Na primer ti.

Znate zašto se meni sviđaju ovi Zeleni? Znate, prvo oni su hteli da zamene socijaliste, a onda su ih preuzele korporacije, pa su postali biznis varijanta političkih elita koje su sad iselile iz Amerike u Evropu i onda ova gospođa što je sišla sa šipke, njihova ikona, njihova ikona, ucenom Merca, novog ratnog sekretara Nemačke, postade gazda sveta, tj. predsednica Skupštine Ujedinjenih nacija. To su bre zeleni. Pitanje je i ko vas sada finansira? Vlast opozicija ili stranci? Kladim se da je ovo treće.

Nego da se vratim na ovo što smo ovde govorili. A evo, drug Đilas i ja smo pokušali da uspostavimo nacionalno jedinstvo, ali nije išlo. Prošli put si mu zviždao. Još me glava boli, ne galami brate. Pa moraš da ideš u školu, pa onda ideš dalje.

(Bogdan Radovanović dobacuje.)

Da se vratimo mi, čekaj nisam došao do njega, a on se već javio. Zna da ću da ga spomenem pa onda on mene, pa ja njega, pa dva sata. Neću da kažem koga.

Znači, ljudi hajde malo da se saberemo. Ja sam to i danas rekao. Imamo prvi i drugi i treći izvod bande koja je napravila 5. oktobar u koji smo mnogi verovali, još više parama na mađarskoj granici i znamo da smo upropastili društvo i industriju i školski sistem i reformu pravosuđa. Hajde nađite nam nešto što nismo upropastili. Nađite.

Šta će te da mi kažete da je reforma koju je provodila Malovićka i Slobodan Homen i Mesarevićka da je bila optimalna? Pa to danas vi iz vlasti treba da vidite. Mislim na ove moje iz SNS-a. Koliko ste promenili tih mangupa? Svi su rektori sedeli u vašim kancelarijama. A šta su danas - borci za vlast bez izbora.

Dakle, oni koji danas, mogu i da mi zamere, žele da dođu na vlast bez izbora tako što će praviti, kako su išli – deca, a ovde u parlamentu anarhija, jel tako, i agresija pa ste to preneli i na ulice, pa ste izmislili, kako se taj zove, aktivista, sveta krava. Aktivista – gde, za koga i zašto? Ali, nije bitno, bitno je da je naš. Kad ga uhapse, svi na sud, a ove sve ostale treba strpati u sud i sprovesti neku vrstu revolucionarne pravde. Šta ima da sude po zakonu? A ovi ne mogu da odgovaraju po zakonu.

Sledeći stepen u razvitku tih ličnosti koji su bili aktivisti, jel tako, su ekstremisti i sada gledamo ekstremiste. Nisu promenili ništa. I dalje je agresija. I dalje anarhija. Većina njih su anarhisti. Uostalom, žao mi je što nema ministra obrazovanja koji mora da zna, jel tu, dobro. Tončev, ti ne možeš da budeš ministar obrazovanja. To nije vazduh.

Znate ko je ostao u plenumima studentskim? Sve same stranačke ličnosti, stranački omladinci, desetine ubijaju mogućnost obrazovanja hiljada. Jel hoćete da ja to prihvatim? Bunt – da. Sve je okej. Ali, ko ste vi da blokirate državnu imovinu?

(Đorđe Pavićević: Dogovorite se jesu li studenti naši ili protiv nas.)

Nemojte da ja dovedem ove moje. Ima ih mnogo više. Vi dok bijete to je u redu. Kada treba da vas biju, onda đe je policija. Nešto mi nije baš jasno.

Ali, da se razumemo. Što manje ljudi ima na tim studentskim parlamentima, što više fakulteta shvata da nije rešenje da propadne godina, da li ona školska ili akademska, nije ni važno, sve su spremniji kompromisima, jer će oni izgubiti svoje titule, svoje novčane naknade, svoje plate, jer vlast neće da plati onoga ko ne radi, što mislim da je okej.

Dalje, nije mi jasno, ovi što su pripremali teroristički akt, oni su optuženi, a što beže? Imaju vas hiljade koji će doći ispred suda da obezbede pravdu. Dokazi nisu nelegalno skupljeni.

Ako je neko spremao terorizam, čekiće, da li je trebalo da bude 15. marta, ja zaista ne znam, neću nikoga da optužim, ali su to spremali, oni su o tome pričali. Uostalom, Novi Sad je, koliko ja znam, najekstremniji, što mi je žao. Ali, evo krenuli su i svi fakulteti u Novom Sadu i mi sada umesto da se bavimo dobrim zakonom, Alimentacionim fondom, mislim da je ova isprava u redu, da možemo da ostvarujemo svoja prava, odnosno majke da ostvaruju svoja prava, pošto smo uglavnom mi muškarci krivi, mi nećemo da slušamo, nećemo da čujemo ni šta je EKSPO.

Juče sam imao raspravu sa privrednicima koji treba da finansiraju neke naše projekte. Svi imaju problem, gospodine ministre, da li će biti investicioni rejting ili neće. Šta mi pokazuješ na sat? Imam još 13 minuta. Skratiću. Ko? Siniša? Pa ne daj Bože da nema. Šalim se.

Ali, mi imamo mnogo problema ljudi. Mi smo napravili ozbiljan investicioni rejting, povećali kredite na desetogodišnje, sa tri godine grejs perioda, ispod 2% je kamatna stopa. Naša ideja je bila da počnu da se javljaju mala i srednja preduzeća i da podižemo ono i da izađemo iz faze u kojoj nam ne trebaju više strane investicije koje ne prenose visoke tehnologije.

Šta sada radimo? Pričamo o Dejtonu, na 30 godina Dejtona, kako je Srbija važna zemlja, to kaže Mark Rute, pa to kaže i zamenik američkog državnog sekretara pa nas oni pozivaju da se u Republici Srpskoj, odnosno u BiH vratimo na Dejton, da probamo da suzbijemo ovaj Kurtijev terorizam i onda dođeš u Srbiju, a u Srbiji nezakoniti blokaderi. Ima samo jedan problem – nije uspeo generalni štrajk. Nije uspeo poziv da radnici, to je socijalna komponenta, da se priključe ovoj ekstremističkoj komponenti. To smo videli na GSP. Vozači su seli u autobuse iako su studenti bili ispred da idu da voze druge radnike na svoj posao, jer bez rada, bez investicija i bez ulaganja u obrazovanje nema budućnosti ove države.

Marijane, ako se ti slažeš sa mnom, oni će me odmah napasti.

Šta sam hteo da kažem? Što se mene tiče...

(Radomir Lazović: Ne znamo ni mi, teško je.)

Ja nisam ni do sada razumeo o čemu vi pričate. Nemate ideju, nemate program, nemate vođe, neće vas studenti, neće vas narod, jedino ne znam na šta bi mogli da odgovorite, pošto ste tako lepo opremljeni ovim, kako se zove, kombijima, biciklima, sredstvima veze, dobrom hranom po fakultetima. Ko to finansira? Narod? Ako vas narod ne podržava, sumnjam u to.

Nemoj, Marijane, stalno da finansiraju stranci. A nije realno, brate mili. Dobro, ja bih pitao nemačku i britansku obaveštajnu službu, ali neću dalje.

Ljudi, ako mene pitate, kao socijalistu, nemojte da se vi bavite SPS-om.

(Radomir Lazović: Koji si ti socijalista, čoveče?)

Kad si ti zadnji put nekome pomogao, dao stipendiju? Kad si ti nekome dao pare za lekove, lične svoje? Kad si nekog poslao na usavršavanje za svoje pare? Pa sram te bilo. Ljudi, da vi niste 5. oktobra glasali za kapitalizam, bio bi i dalje socijalizam, a vi ste izvod tih koji sada ovde, da izvinete, prodaju ovom narodu rog za sveću. Pa da vi zamenite ovu vlast, pa vi bi bili još gori od 5. oktobra, jer ovde ima više od 18 rogova u vreći.

(Radomir Lazović: Ne znaš ti ništa.)

Kako ne znam, ja sam to sve prošao.

Šta je bila poenta cele priče? Ljudi, hajde da probamo malo da se prizovemo pameti. Kome koristi ovo što se sada radi, 20 ljudi blokira raskrsnicu, ovi ovde ne znam šta hoće da rade, ovi ovde pričaju protiv Rusije, ovi su za „rafale“, ovi su ovde za JC-10, kako se zove, Kineza ovoga. O čemu vi pričate?

(Narodni poslanici opozicije dobacuju.)

Ja sam dobro plaćen, to je tačno. Šta je problem? Za razliku od nekih od vas, nisam ukrao ništa. Šta da radim?

Dobro, da završim. Mi moramo, ljudi, da vodimo ozbiljnu međunarodnu politiku. Nije logično da imamo uspon Srbije u međunarodnim odnosima, da stičemo veliko poštovanje, da smo slobodarska zemlja, a da sada neko hoće putem blokaderstva da nas natera da kao 1945. godine idemo u četnike. Ja sam protiv toga.

(Narodni poslanici opozicije dobacuju.)

A nismo te uhvatili na vreme.

Ali ja vam to ozbiljno kažem. Dajte, ljudi, da vidimo šta je to što možemo zajedno da uradimo, nije to samo Alimentacioni fond. I ovi su zakoni popravka medijskih zakona.

Da završim, molim vas, treba da stignemo do šest.

(Narodni poslanici opozicije dobacuju.)

Ja vas samo molim, ostavite SPS na miru.

(___________: Ostavila je samu sebe.)

Brate, ko je tebe slušao, nije dobro prošao, a i poslednji put si ovde, ne sekiraj se. Nije to toliko ni važno, pustite vi SPS, on će imati svoju sudbinu i ne brinite, bićemo mi malo bolji nego što vi mislite. Nije to ideja. Moja ideja je bila da probate da razumete, da lomljenje Srbdije, a nije cilj da Srbija zastane, nego da Srbija nestane, ne može biti politički cilj sa kojim će se saglasiti SPS, bez obzira kolika je cena po našu partiju.

Usput, neću da vam ispričam šalu, prošli put je to bilo ovde, kako će poslanike da zamene androidi, pa je onda jedan napisao ovako – u budućoj Skupštini biće mnogo ove veštačke inteligencije i androida i bar 30 poslanika SPS-a. Ne brinite za nas. Mi nudimo da napravimo društveni konsenzus. Ja lično mislim da su ovi zakoni od Alimentacionog fonda, preko medijskih zakona, do sledeće sednice, možda grešim, ali oni su put u društveni konsenzus, ako ima onih koji žele da razgovaraju. Ako nema onih koji žele da razgovaraju, onda se snage moraju odmeriti na političkom krbanju, šta da radimo. Hvala.

(Radomir Lazović: Replika.)

Nije mi teško.

Zamislite vi kad ta visoko moralna gromada, akademik Lazović, počeo čovek da izučava Program SPS-a. Pa ljudi, kraj vica. Zamislite, dragi akademiče, ja te molim da dopuniš taj program SPS-a, pošto vidim da nisi ništa razumeo i ja ti savetujem da ubuduće kad polemišemo počnemo ranije, jer sad moramo ipak da završimo nešto. Nemoj ti da čitaš Program SPS-a i nemoj ti da se brineš za nas, to ti ponavljam. A to da ćete vi Zeleno-levi front, za koji ne možete da objasnite ko vas finansira, ali znamo da malo radite protiv države Srbije, da budete konkurentni na političkoj sceni za levičarske ideje, to se sigurno neće desiti. Hvala ti što izučavaš i čitaš Program SPS-a javno. Tačno je da bi neki naši funkcioneri trebalo da ga čitaju češće, a tebi zbog toga hvala.

Hvala, uvažena predsedavajuća.

Drago mi je što se Dejan Vuk Stanković vratio unutra.

Nadam se da si dobro.

Moja koleginica Snežana Paunović biće ministar, pa sam ja dobio tu ulogu da budem novi šef poslaničke grupe ne znam dokle, ali biće tako.

Moram da komentarišem ono što je govorio naš kolega Albijanić. Znate, da nije bilo G17, da nije bilo pljačkaške privatizacije, da nije bilo otuđenja domaćih banaka, to nam je danas od najvećih privrednih problema, ja bih to… I „Galenike“, da. Znači, neko ko je imao takvu ulogu u onim vladama koje su bile pljačkaške i bile su protiv svega što je predstavljalo srpski nacionalni interes, danas je trebalo da opere svoju biografiju u jednom srceparajućem tekstu sadržanom od drugih tekstova koje je preuzeo od drugih pametnih ljudi.

Neka ostane zabeleženo da je to dobilo najveći aplauz. Svaka ptica svome jatu leti. To je suština.

Dalje, profesore Macut, ako smem da vam kažem, budite vi ponosni, ovi što pričaju – kadija te tuži, kadija ti sudi, njima dokazi ni ne trebaju. To je stalno tako. Vratiću se na to kroz ekspertsku Vladu.

Hoću da vas podržim. Ako želite da izvršite reformu pravosuđa i ako želite da izvršite reformu tužilaštva, pa ako su mogli Homen i ona ministarka Malović, ne znam što mi ne možemo. Odakle potiče to zlo tu? Od reforme koje je sprovodila DS.

Ako hoćete da izvršite reformu školstva, odnosno ukupno našeg obrazovnog sistema, znam da će to da mi zamere, uz sve što ste rekli ukinite Bolonju. Mi moramo da proizvodimo nosioce znanja, stvarne nosioce znanja, da vratimo institute, da vratimo znanje. Nema razloga da ne pričamo o tome.

Šta bi dao sad Siniša da osim „Poštanske banke“ ima još neke banke koje imaju taj portfolio i da možemo tako da pomažemo privredi. A, prvo što su uradili, a to su zaboravili, pariski i londonski klub sve poništi, a jedna od najlikvidnijih banaka na srpskog tržištu je „Beogradska banka“ u stečaju. To ste zaboravili.

Dalje. Oni koji ne znaju o čemu pričaju, osim o ovom uličnoj demokratiji, su zaboravili ko je najveći generator BDP-a, državne investicije. Neću da pričamo o tome da nam brže raste BDP nego zaduživanje, odnosno zaduživanje u procentima pada. Zadržavamo i kurs evra čak, možda nam je bazna inflacija malo veća, ali ova druga je ukanalisana, kako se to kaže, utunalirana.

Šta znači rejting? To kad imate investicioni rejting, pa to je drugi finansijski svet. Mi sad dobijamo kredite po 1,2% do 1,4%, sa dve godine grejs perioda na pet godina najmanje, to je sedam godina. Možemo da dobijemo kreditne linije za ozbiljne investicije na 12 godina. Valjda mi o tome treba da pričamo jer to je taj deo kontinuiteta.

Mogu da govorim još. To je taj deo kontinuiteta koji vidim u ovim redovima.

Da li ima stvari koje moraju da se promene? Da. Da li treba da se udari na korupciju? Da. Čiji je to najveći interes? Ovih koji su na vlasti. Kakav je to problem? Zar to nije najavljeno? Zar se to ne sprema? Zar se to ne radi? A, sve se omalovažava. To je poenta priče.

Mogao bih ovde da govorim još oko mnogo stvari. Zaista hoću da vam kažem, evo reći ću vam samo na primeru „Srbijagasa“, tu je i Dubravka. Imali smo B3, jel tako, imali smo solarne parkove, sad vetro parkove, imamo ugovor o statističkoj saradnji, biće sad i dugoročni ugovor, proširujemo Banatski Dvor, ali da vam kažem, za poslednjih 10 godina napravili smo 19.000 gasne mreže, ne računam turski tok. Uštedeli smo dve milijarde, jer smo pravilno politički procenili, na cenama gasa.

Da vas još nešto podsetim. Kad se izlazilo 17. decembra na izbore, mi tad nismo bili u koaliciji, izbornoj koaliciji, bili smo u vlasti, sa SNS, šta je rečeno 2020. – 2027. godina? Pobrojani svi projekti, uključujući i EKSPO. Jel nešto slagano? Nije. Jel narod izašao, glasao? Koji rezultat? Dakle, 70:30. Ko je tražio izbore? Opozicija.

Ama, ljudi, ko gubi taj ima pravo da se ljuti.

Pa, sad ste imali 300.000 ljudi, kažete, na ulici. Vi to kažete, niste, a treba vam 30.000 kontrolora. Pa, ne može ptica da proleti. Ali, ima jedan problem, a to su vam studenti otkrili. Problem je u tome što ni na jedan od pet miliona, a to je tužno, ni na „Ribnikaru“, ni na padu ove mansarde, terase, zovite je kako god hoćete, u Novom Sadu vi niste…

Možete da zovete kako god hoćete.

Pa, ja znam da vi znate kako se zove kuče, Donald, a ne znate imena žrtava, ali nemojte da me terate da pričam o tome. Nebitno je. Vi niste uspeli da se nametnete. Studenti vas neće. Nemate većinu ni po jednom istraživanju. Probali ste u svim tim protestima da se nametnete, ali meni je žao, ja ne želim da pričam ni po babu, ni po stričevima…

Gospođo, imate lepa usta, ali zatvorite malo. Ja vas nisam uznemiravao.

Ma, divni ste, majke mi. Divni ste. Ma, pusti bre. Kad nema šta da kažeš, nemoj da pričaš svašta. Dobro, razumeo sam, neću više prekidati vašu lepotu.

Dakle, to je suština. Još nešto ću da vam kažem što vam se neće svideti. Ako me pitate da li podržavam ove blokadere? Ne podržavam. Da li podržavam ove što koriste decu u osnovnim školama? Ne podržavam i nikad neću, to je zločin. Da li podržavam ove blokade u srednjim školama gde roditelje svađamo, gde đake svađamo? I to je zločin. Nisam ga prepisao nikome, ali vidim ko želi da se koristi sa tim. To je sve zločin. Blokaderi, plenum – od reči „plenus“ znači bunt, a što vreme duže ide, blokadera na tim plenumima sve manje, sve više agresije, sve više želje za anarhijom.

Pogledajte prijave na novosadskom univerzitetu za ispite u januaru, 3400 studenata, 1902 studenta prijavilo je, čini mi se, 3700 ispita, sprečilo je ih je 60 studenata, od toga su pola sad pohapšeni, šef im je sad izašao. Nije, tu vam je kolega Grbović. On se isto ogradio od njih, jer neće čovek da učestvuje, u čemu? Većina njih su tamo članovi Pokreta snage građana, nemam ništa protiv, ali je sudija doneo kvalifikaciju da se radi o čemu? O napadu na ustavni poredak Republike Srbije. I nije bio snimak iz kafane, nego iz prostorija gde su bili. Tako kažu. Ja se izvinjavam Grboviću ako nije tako. Ali, i oni su se ogradili od njih.

Onda pričamo o topu, a niko ne priča o terorizmu, o molotovljevim koktelima. Možda ste nas i zezali, ali ste o tome pričali.

Ja sam ostao gluv kad si ti govorio malopre, ti Lazoviću.

Ljudi, mi moramo da razumemo jednu stvar. Nisam ja tako glup, ti si ovde nov, nego i ti treba ponekad da govoriš.

Šta je suština? Ljudi, ja se sa tim što rade blokaderi i tim izlivom mržnje i nasilja na ulici, a znate, mržnju ulica proizvodi osobita pravila. Meni je žao svakog incidenta, ali ima ljudi koji nisu popili terapiju, ima ljudi koji su nezadovoljni svojim životom, pa sve između toga. Ja neću da kažem da nema onih koji su nezadovoljni, ima puno. Nezadovoljni su vlašću. Kaže – bilo je mnogo izbornih ciklusa. Pa, sve te izborne cikluse je vlast dobila. Na lokalnim izborima u junu mesecu izgubili ste 100%.

E, onda dođemo do ove Vlade, kako se zove, Vlada narodnog poverenja. Kako? A, ne, ne, to su vaši snovi. Mislio sam na ovo prelazna vlada, pa narodnog jedinstva, pa narodnog poverenja i onda vi kažete, evo, da vas pohvalim, mi nećemo da učestvujemo. Naravno da to nije logično, jer vas niko i neće. A onda ćemo ovako, kaže – niški edikt, to je prvi korak da studenti napišu Ustav. Dobro, hajde onda da ukinemo parlament, hajde da ukinemo izbore.

Opet vi. Hoćete da vam ispričam jednu priču zanimljivu? Imam vremena. To stalno oni oko SPS. Jedan od najvećih naučnika ovog veka napisao je skoro knjigu i kaže – u narednih 50 godina biće takve i takve promene, molim kolege iz vlasti da se ne uvrede, verovatno to važi i za vas, nego ja da hvalim malo nas, kaže – biće veštačka inteligencija dominantna, androidi će menjati ljudi, kaže i u parlamentu će biti androidi sa veštačkom inteligencijom. I ovaj jedan komentariše, kaže – pa, kad smo čekali 20 godina, da sačekamo još malo, kaže biće 240 androida i 10 poslanika SPS. Tako vam priča narod, ako baš hoćete.

Da se vratim na ovo, zašto oni, poštovani prijatelji i kolege, neće na izbore, neće na referendum protiv Vučića koji je već odavno izgubio i niko mu ne veruje, neće ništa, jer će biti pokradeni? Dajte ekspertsku vlast, dajte vladu narodnog poverenja. Ne moramo ni mi, ako nećete vi, ali plenumi koji okupljaju maksimum 5% studenata u Srbiji, govorim o plenumašima, dolaze i drugi studenti, ima i naravno, mnogo poštenog sveta, zato što ih brojim svaki dan… Bavim se time, šta ćete, daću vam još i neke zapisnike da pročitate šta pričate na tim plenumima. Dakle, sve je cilj, a setite se da nisam džabe počeo sa Mickom Albijanićem, lepih priča iz 5. oktobra. Eno još šest milijardi na mađarskoj granici. Kažu u crkvi - kad đavo hoće da vas prevari onda se u anđela presvlači. To su ti ciljevi.

Vraćam se na ekspertsku vladu, ko će da je podrži? Mi kao većina, pa mi ljudi imamo društvenu krizu, nemamo političku. To će dokazati izbor ove vlade. Mi je nećemo, pa neće ni studenti da vi budete, onda su vam neke kolege, mislim s pravom, neki su izašli, predložile - neka se dogovore studenti i SNS. Super, ali plenumi će opredeljivati da li mogu ti ministri, da li mogu ti kadrovi, da li mogu ti zakoni. Ljudi, ko ste vi? Da li autonomija univerziteta važi kada blokirate raskrsnicu ili važi na nastavno-naučnim programima, izboru profesora? To mi odgovorite, profesore Macut. Gde važi autonomija univerziteta i na čemu? Kaže - ne može policija na univerzitet. Ko kaže? Šta sad, pobegne kriminalac na univerzitet, oni ga vole i mi ne možemo da uđemo i da ga uhapsimo, kako bi to moglo da bude? To nije realno. Hajde da razmislimo, ljudi, o čemu pričamo.

Ne bih da komentarišem, a to je zaista jedan ružan slučaj, ali to ne sme da se dešava. Recimo na Poljoprivrednom fakultetu, pošto mi koleginica ne veruje, kaže – mi u našim protestima ne treba da se oslonimo na masovnost, pošto je više nemamo, treba da se oslonimo na efektivnost i da nanesemo što više štete ekonomiji države Srbije. Ljudi, ja nemam ništa protiv, nego vas nisu podržali nešto ni radnici, ni seljaci, ni ovi vozači GSP, jer ne znam ni ja šta se sve dešavalo. Meni se sviđa, profesore Macut, što ste vi krenuli sa tim da je ova Vlada koja ima deo kontinuiteta u ovim politikama koje sam spomenuo, vi ste rekli, koliko sam ja shvatio, da će biti ponuđen dijalog. Nema veze, pa i opoziciji, i studentima, i studentskoj većini i tihoj većini u Srbiji, kako god hoćete, pošto izbore nećete, a mi ne možemo da nemamo vlast, ne možemo da nemamo politiku, ne možemo da nemamo fiskalnu politiku, ne možemo da nemamo Narodnu banku, a i taj Dinkić je upadao sa automatima u Narodnu banku, ali to smo zaboravili, pa sada njegov pulen pere savest.

(Narodni poslanici opozicije dobacuju sa mesta.)

Zajedno sa vama sam bio. Uostalom, jesam li vam lepo rekao da smo mi sve vreme u vlasti od 1945. godine, ne znam što me to ponovo pitate.

Gospodo, morate nešto da naučite, ja pričam šta mislim. Znam da se ovo ne sviđa ni vama, ni onima napolju koji slušaju, možda ni pola Vlade, ni nekim kolegama iz opozicije, ali to je tako, ovo pitanje mora da se reši. Srbija mora da krene da radi. Evo sada ima i među vama profesora, čak više nego ovde kod mene - kako ćemo da završimo godinu, koliko ćemo prvih godina da upišemo na jesen, da li stvarno mislite da će ta demokratija…

Znaš li šta je rekao Če Gevara, pošto ti voliš to da glumiš, Če Gevara je rekao - sledeći rat u Evropi će biti između Rusije i fašizma, ali će se fašizam zvati demokratija. Ja kad vas slušam i šta vi hoćete u Srbiji meni se čini da mi nezadrživo srljamo u Evropu. Još samo da prepišemo sve što treba. Naš nacionalni interes nema nikakve veze.

Imam još samo četiri minuta.

Hoću da se zahvalim kolegama iz opozicije. Nadam se da su ono bile zadnje bombe, zadnji topovski udari, zadnji pokušaj da se anarhija i agresija preliju na ulice, jer ako ne možemo drugačije da dođemo na vlast ili drugačije da zadržimo vlast, kako god hoćete, ja se s tim nikad neću složiti, nikad i sa zloupotrebom dece se nikad složiti neću.

Ne čujem.

(Radomir Lazović: Tražiću repliku, pa ću sve da objasnim.)

Kada se ti javiš i ja ću, što glumiš, pusti ti, pa polako. Valjda ćeš i ti mene pomenuti, pa onda krenemo u raspravu, filozofsku raspravu.

Da se ja vratim na ozbiljne teme. Dakle, mi zaista moramo da se vratimo tome da ekonomski model koji smo imali, glavne motore podizanja GDP, a to su državne investicije i ove strane investicije koje neće doći u nestabilnu zemlju, da vratimo da bismo zaista došli na bar 3,5% rasta ove godine. Šta to znači? Ne sme da nam padne zaposlenost, ne smeju da padnu plate, ne smeju da padnu penzije. U svakom drugom slučaju… Izvinite, gospodine Macut i vi budući ministre finansija, da li je tačno, ako se nastave ove ekonomske tendencije da ćemo teško moći da pričamo o povećanju plata, penzija i svega ostalog i da se zadrži taj nivo investicija i da se završi Ekspo? Nećemo moći, ljudi. Nećemo moći. Mi sve ovo što pričamo, to je sve lepo, od demografije do svih ostalih stvari, hoćemo da uradimo, ali ne možemo ako nismo društvo koje radi. Ako smo društvo koje protestuje, možda ovo može da se nastavi, ali ne znam u čiju će biti korist.

Ako ja smem da vam preporučim nešto, ova sednica je bila jako lepa, biće i sledeća, bilo bi dobro da bude u ovom tonu. Možemo da osnujemo neke grupe, da raspravljamo na odborima, ali, ljudi prizovimo se pameti. Ovo ovako ne ide i zato ja mislim da treba prihvatiti ponudu mandatara kada postane premijer i da nađemo način kako ćemo da otvorimo društveni dijalog. Vlast nije ugrožena, ima većinu u istraživanjima, daj bože da imamo izbore, pa i da to dokažemo. Mi želimo da ponudimo Vladu, odnosno novu Vladu sa timom koji Macut formira, ne svi ministri, ali delom ministara, da otvorimo društveni dijalog. Ja sam video da je ispunjen četvrti zahtev studenata. Dali pare, a oni još gori, onda kaže – niste radili, nema para, katastrofa. Tih dvostrukih aršina je dosta.

Da zaključim, možda sam i puno pričaju, posle Lazovića ću opet, ljudi, mi moramo da se prizovemo pameti šta je stvarni interes Republike Srbije – da napravimo Vladu, otvorimo društveni dijalog, nastavimo dobru politiku, neke stvari, ako treba, spomenuo sam neke koje treba informisati, da tako uradimo. Socijalistička partija Srbije, u ovom sastavu ispred vas, podržaće formiranje nove Republičke Vlade. Hvala.

Hvala vam uvažena predsedavajuća.

Prvo sam mislio da ne učestvujem u raspravi nakon ovakvih dobrih argumenata opozicije ne bi bilo loše ni ove dve naše koleginice koje su pročitale ovo i prosto su izašle. E, ja želim to da komentarišem, ja neću ovako kvalifikovan ulaziti kao pravnik Branko Pavlović niti ima potrebe, e to vam se dešava i na plenovima i na sastancima, svuda gde je jednoumlje može da bude samo kako mi kažemo e, zato ja mislim da treba da budemo ponosni na predsednicu Skupštine i na članove Vlade Republike Srbije i na članove vladajuće većine, jer smo izdržali juče jedan teroristički akt.

Znači, ovde je počelo u ovom parlamentu je počelo od strane opozicije anarhija i agresija, cilj anarhije i agresije nije da Srbija zastane, nego da Srbija nestane to su njihovi ciljevi.

Prvo, imate aktiviste ne znam šta znači aktivista tačno to ne znam u čemu je sve aktivan i ljudi i životinje mogu biti aktivni u različitim stvarima, ali znam da su u onom jednom momentu kaže – aktivista „sveta krava“ i otkud to da ne može Vučić da je pomiluje iako su oni krivi po našem zakonodavstvu koji tražite da se poštuje. Onda aktivista prelazi u ekstremistu i videli smo taj ekstremizam i na ulicama samo nam fali 5. oktobar pa da krenu da upadaju oni specijalno formirani krizni štabovi po institucijama, još to je poslednja faza jeste da su studenti odbili tako nešto, ali bojim se da postoje političke snage koje to nisu odbile, čekaju, nemaju većinu, nemaju političku snagu, nisu jedinstveni baš se pitam zašto? Ali, kada gledate uplate od USAIDA i ko je išao sve u med i sada kada se završe ove finansijske istrage bojim se da ćemo dobiti mnogo tačnije odgovore otkud neka ponašanja.

Treća faza je terorizam ljudi, znači aktivizam to je prva faza ekstremizam, druga faza iako stignemo do određene političke tačke, a to su juče probali da testiraju u parlamentu, to je terorizam. Juče su pogođeni i članovi Vlade, tri koleginice su očito imale zdravstvene probleme nadam se da će biti sve u redu i mnogi poslanici iz vlasti su takođe pogođeni ovim dimnim bombama, svi smo bili izloženi kako stručnjaci kažu – kancerogenim materijama. To nije, nije to samo ovaj čuveni Lazović što je ne znam kako uneo aparat za gašenje požara, sve je počeo Miloš Jovanović i to da zapamtimo i on je prskao sa onim sprejem i onu našu koleginicu, da li je tako? A, između sebe kao ne pričaju i ne dogovaraju se tako izgleda u parlamentu, to je ta politička ponuda. Znate šta je njihov problem?

18/3 VS/JG

Hoću još jednom da kažem nije tačna teza da ova Vlada u ovom momentu nije u kapacitetu sam Aleksić koji je posle izašao sa ove Skupštine je rekao – da konstatacijom u parlamentu, pa je onda našao za shodno da on konstatuje da je Vlada pala. A, plenum je poslao Marjane znaš kako izgleda? Recimo u Novom Sadu na Pravnom fakultetu, prvo ih je bilo oko 200 sada ih se skuplja oko 60 samo da ti kažem, a oni i dalje imaju pravo vlasti.

19/1 BN/IR 13.05 – 13.15

Evo vam izjava Bojan Pajtića. Niški edikt, oni kažu to je pisanje novog Ustava. Ko treba da usvoji taj Ustav? Kaže - plenumi. Pa, čekajte, samo da vam kažem nešto, ljudi, na prošlom ispitnom roku u Novom Sadu, ja sam sticajem okolnosti pratio Pravni fakultet u Novom Sadu i u Beogradu, prijavi se 1.902 studenta za 3.700 i nešto ispita. Ko je sprečio održavanje? Manje od 150 njihovih kolega. Ajmo u Beogradu, od 8.000 studenata, ispade da Novi Sad ima 3.495, to ne znamo, od 8.000 studenata, 6.000 je prijavilo ispite, manje od 400 studenata blokira fakultet. I onda ovde neko ovde dođe da nam očita lekciju.

Da ti kažem, Ana, u četiri, pet grupa su počeli roditelji sami da se organizuju i nemojte se iznenaditi da po Novom Sadu i po Beogradu dobijamo skupove roditelja koji će da traže da se njihova deca vrate u školu. Ja ću da se pridružim, mada mislim da možda i nije dobro, jer ja sam političar, svi mi kada dođemo, to je odmah ne znam šta, ali treba da podržimo te ljude, to su pravi roditelji. Ja ne verujem da postoji roditelj koji ne želi da mu dete ide u školu.

Kakvo je to, kaže sažeto znanje? Evo tu je Slavica, koliko sam ja čuo podatak više od 90 škola je donelo neki program nadoknade. Jel tako? A u kom vremenu je trebalo da ga sprovedu? Kad vi, gospodo, nije to stvar plata, kada vi mislite da se vratite u školu, jer ako se vrate profesori, odnosno nastavnici, vratiće se i studenti?

Zašto je ovaj dan dobar, mimo ovog ostalog što je pričao ministar Mali oko toga da izdvajamo 12 plus šest milijardi, sve je to u redu? Pa, gospodo, nećemo valjda sada da su nastavnici i profesori postigli svoje ciljeve, a za studente nas baš briga? I nemojte šta kažu ankete javnog mnjenja, koje nisu nameštene, iste ankete imamo mi i oni, i vlast i opozicija. Ko od te opozicije vredi više od 3%? Koliko sam ja video, malo ko, čak oni koji nisu parlamentarne stranke. Ko vredi 3%, pa znači manje od 3%?

Ali, čekajte, ako su to neke nezavisne ankete javnog mnjenja, onda mi vidimo u čemu je taj radikalizam, to nije samo zato što je možda neko platio ili zato što oni sami po sebi imaju čudno gorivo pre sednice. Nisam siguran da su svi izgledali baš kako treba.

Znate šta, ljudi, ono što je juče ovde urađeno, ja zaista, evo pročitajte, to je možda Branko mogao da pomogne, ono što se definiše u našem zakonu kao terorizam, to juče nije bilo samo krivično delo, to je bio akt terorizma po srpskim pravnim propisima. Izvinite, i šta je trebalo da neko slip apneu ili da neko ima opstruktivne plućne bolesti ili da nekome radi 30% srca, pa šta ste vi pokušali, da ubijete narodne poslanike? E, to je suština.

Dakle, mi moramo da konstatujemo, i s tim ću da završim, više sam pričao politički, ja zaista pozdravljam i ono uobičajeno, mislim da mogu to da kažem u ime naših kolega iz JS i SPS, mi ćemo glasati za to. Naravno da ćemo glasati. Ja prosto u ekonomskom smislu moram da kažem, ovo što napadaju ministra Malog i predsednika i Vladu Republike Srbije, kako hoćete, kaže – Vlada je najveći poslodavac u državi Srbiji. Tačno, okej. Na čemu? Na infrastrukturnim projektima koji svima donose dobro. Evo gde god ide predsednik ili bilo ko od ministara, svi traže puteve. Ne znam ko me je sada pitao kaže - svi hoće gasovode, svi hoće bolju elektrifikaciju. Pa, šta hoće građani? Hoće da im se podigne kvalitet života. To je dobro i onda kažu - zadužujete se. Pa ajde vi na zapadu, nek neko izvadi lovu iz svog džepa i da nešto finansira, nema, pa svi idete u banke, dok god su banke spremne da vam daju kredite, a podsetiću da sad imamo bolji investicioni rejting, imamo jeftinije i dugoročnije kredite, što bi trebalo da bude šansa da uvučemo i domaće investitore, koji će naravno kao i ovi strani loše reagovati na ova banditska posla u Skupštini Republike Srbije, šta će se desiti? Evo, isključite državu kao najveći motor. Šta će se desiti? Nema punjenja budžeta, manje

19/2 BN/IR

penzije, manje plate, manja zaposlenost. Onda kaže - mi ćemo prvo da ustanovimo demokratiju, pa ćemo vam dati da imate posao i daćemo vam da jedete i daćemo vam priliku da se školujete, ali kada mi dođemo na vlast. To je taj prevod, ljudi.

Ja mislim da smo mi ovde odgovorno postupili. Bilo je ovde malo kritike da možda vlast nije reagovala na vreme. Pustili smo ih. Sa ovim zadnjim događajem u Skupštini svako je mogao da vidi pravu prirodu ovih žele da sprovedu obojenu revoluciju.

Još jednom ću da ponovim, pokušavaju da sprovedu obojenu revoluciju. Od toga neće biti ništa. Zašto? Zato što nemaju većinsku podršku naroda, nemaju jasne ciljeve, nisu to samo studentski, ti su javno proklamovani, oni imaju neke druge ciljeve. Ja vam sad kažem, onog momenta kad budu proklamovali svoje javne političke ciljeve javno, tog momenta će da se završi svaka obojena revolucija, jer to niko podržati neće, kao što ni juče niko normalan ne podržava ono što se u ovoj Skupštini desilo. Prema tome, od obojene revolucije nema ništa.

Ja želim da sve nas pozovem na jedinstvo, da nam čestitam za juče, i predsednici Skupštine i članovima Vlade i svima nama kao poslanicima, pokazali smo čvrstinu, jedinstvo i pokazali smo da znamo šta hoćemo.

Kaže mi kolega poslanik – možeš da pričaš samo o jednoj tački dnevnog reda. Ma nemoj? Ti ćeš da mi kažeš, posle usvojenog dnevnog reda? Pa, valjda mi ovde svi imamo pravo da pričamo.

Prema tome, sve ankete pokazuju da vladajuća koalicija ima preko 50% u Srbiji, i njihove ankete to pokazuju. Mi moramo da shvatimo da imamo podršku građana i moramo da nastavimo da idemo napred. Gospoda koja nisu htela, to je Milenko govorio, da ne ponavljam, nisu hteli ni referendum, neće ni izbore, hoće prelaznu vladu koju treba da usvoje studentski plenumi i hoće Ustav koji treba da usvoje studentski plenumi.

Ljudi, vaš pokušaj obojene revolucije ne može da uspe, ne zato što mi nećemo dozvoliti, a i nećemo, neće uspeti zato što to građani, a i narod Republike Srbije ne prihvataju.

Hvala vam, gospođo predsednice, za jučerašnje držanje.

Ja sam se javio po Poslovniku, pošto mislim da treba da se zaštiti dostojanstvo Narodne skupštine.

Mislim, stvarno je glupo da nam neko na neinteligentan način vređa inteligenciju. Član 107.

Hoću da vam kažem da je jako interesantno da je sad ovaj Parandilović, koji je glasao protiv dnevnog reda, a vidim da su se spremali ili za bacanje bombi ili za opstruktivno učešće u dnevnom redu, jer su svi amandmani visokoumni i glase: „briše se“ i sad mi ne možemo da zaštitimo sebe od čoveka koji je ovde upao umesto bombe. Mene to jako zanima.

37/1 TĐ/LjL 17.10 - 17.20

Znači, smisleni nastupi, svi su amandmani - briše se, uleteo čovek kao nekontrolisani projektil ovde, vrlo inteligentno, učinili su veliki napor, kako to reče kolega Komlenski, pa vas ja molim da ne odustanete od svoje strategije. Ja tražim od Jovanova da prestane da daje ovakve savete. Ko neinteligentno vređa poslanicima inteligenciju, njemu treba oduzeti reč.

Da dodam još na ono malopređašnje, ja sam bio socijalista i kao takav ću umreti, a đe je tvoj put, ja ne znam?

Molim vas da mi vratite vreme.

Poštovane kolege, hvala vam na prilici da počnemo raspravu, nadam se, u boljoj atmosferi.

Molim vas da mi vratite vreme.

Poštovane kolege, hvala na prilici da raspravljamo u prvom pretresu ono što, čini mi se, svima nama je najvažnija tačka dnevnog reda, a to je da se ispuni zahtev, odnosno dogovor između Vlade Republike Srbije i rektorskog kolegijuma, odnosno da se donese zakon po kome će visokoškolstvo imati više novaca na raspolaganju. Mislim da o tome predlogu ne treba ni da raspravljamo, iz prostog razloga, jeste da kolege iz opozicije nisu glasale za to, ali mislim da postoji najviši konsenzus oko donošenja tog zakona koji je pod 1. tačkom dnevnog reda, dakle, podržavamo studente.

(Bogdan Radovanović: Nećeš pričati, nećeš pričati! Nećeš ti umirivati tenzije. Dižeš ih 35 godina. Nećeš ti to raditi, glumiti sad nekoga ko će ovde da umiri strasti.)

Nećete mi zabraniti da pričam.

Poštovane kolege, hvala vam na prilici.

(Narodni poslanici opozicije dobacuju: Ne može da priča.)

Hvala, poštovana predsednice.

Nadam se da ću imati priliku da nastavim svoje obraćanje. Dakle, mislim da nema potrebe, ovde smo se svi razumeli, ono što je dogovorila Vlada Republike Srbije i ono što je dogovoreno sa Rektorskim kolegijumom ili Dekanskim kako god da ga zovu, što su, čini mi se, podržali studenti, a to je tačka 4. iz studenskog zahteva sa današnjim danom će to biti ispunjeno, čini mi se, u okviru društvenog konsenzusa koji je postignut.

Što se tiče drugih tačaka dnevnog reda, želeo bih samo da kažem, a to je pročitao, čini mi se, i kolega Aleksić, da se ostavka Vlade konstatuje u Skupštini, tog momenta Vlada je u ostavci. Prema tome najveći broj zakona koji su predloženi ovoj Skupštini, kako god da ona sada izgleda, su predloženi pre vremena nego što je Miloš Vučević podneo ostavku iz moralnih razloga. Ova Vlada nije izgubila skupštinsku većinu, neću da komentarišem analize javnog mnjenja, to nema potrebe.

Dakle, mi ovde punopravno raspravljamo o tome. Ako smo želeli da kažemo da posle tog datuma kada je Miloš podneo ostavku Vlada nije punopravno radila, kako god da tumačite, onda ne bi mogli da raspravljamo o novim zakonima koji se tiču visokog školstva. Prema tome, oko toga smo se svi složili. Jeste da opozicija traži raspravu samo o jednoj tački dnevnog reda, ali to očigledno u ovoj konstelaciji snaga u parlamentu nije moguće.

Što se tiče drugih zakona, želim da prokomentarišem da ova ideja da Srbija zastane, a to je u suštini da i Srbija stane, nije dobra. Mi svi vidimo, vidim da se najviše napadaju ta zaduženja koja će biti doneta, nadam se, na kraju rasprave o prvom setu zakona iz prostog razloga što je nama država najveći poslodavac, ljudi. Ako mi ugasimo državu i ugasimo njeno pravo da sprovodi sve projekte koje započela, a to su pre svega infrastrukturni projekti, mi ćemo ugasiti glavni motor onoga što je dizalo BDP-a, što je dizalo plate, što je dizalo penzije, što je dizalo zaposlenost.

Mislim da je Srbija sada na dobrom putu. Može se dovoditi u pitanje legitimnost takvih ekonomskih koraka, može se pričati o statistikama, ali ako putujete svaki dan između Beograda i Novog Sada, što je sa mnom slučaj, ja vidim sve više kamiona, doduše, i sve više vozila. Da li to znači da se standard digao? Verovatno znači, a kamioni, niko ne vozi kamione da bi se šetao, nego vozi robu da bi ostvarivao privrednu delatnost. Bez obzira koliko se politički razlikujemo, mislim da ne treba da dozvolimo da Srbija stane, zastane, a ne daj Bože da se raspadne, jer postoje i takvi politički zahtevi.

Prema tome, sva ova zaduženja koja se tiču pre svega Koridora Ruma-Šabac, koji god da ste naveli bilo koji auto-put koji se pravi, je u stvari sredstvo da se podiže privredna aktivnost u Srbiji, a samim tim gde je zaposlena naša privreda da se podiže i privredna aktivnost.

Što se tiče zaduženja „Srbijagasa“, pošto su me neki ovde prozivali, ja moram da vam kažem da je to proširenje banatskog koridora u iznosu od 51.000.000 evra i 150.000.000 evra za infrastrukturu, a od toga je dobar deo radova već izveden.

Hoću da vam kažem da smo sledili politiku Vlade Republike Srbije. „Srbijagas“ u poslednjih deset godina investira godišnje iz tekuće likvidnosti 80.000.000 evra, što smatram da nije loš podatak.

Tu je pored mene i kolega Antić. Hoću da kažem da i „Koridori Srbije“ i „Putevi Srbije“ rade dobar posao. Dešava se da projekti kasne zbog eksproprijacije, dešava se da projekti kasne i zbog neadekvatno izabranih podizvođača, svega toga, to je tačno, ima, ali se sve izvodi, sve funkcioniše i koliko ja čujem ljudi su zadovoljni.

Prema tome, mi možemo sada da ocenimo situaciju koju imamo u državi, nikako nam se ne sme desiti da investicije stanu, da nezaposlenost počne da raste i da imamo, što se vidi sada po padu nivoa stranih investicija, nemire i političku nestabilnost u Srbiji. Ja hoću da kažem da mi nemamo političku nestabilnost, to znamo, ali imamo društvenu nestabilnost. Iz ovoga mora nekako da se izađe. Ne može se po svaku cenu na vlast.

Mislim da bi bolje bilo da idemo na izbore, ali vi nećete na izbore. Tako mi se čini. Uglavnom dolazak na vlast bez izbora nema.

Svi ovi zakoni koji su na dnevnom redu, uključujući i zakone koji se tiču kreditnih zaduženja, Ruma – Šabac, šta još imamo, Dunavski koridor, to su zakoni koji treba da omoguće projekte koji su u toku, omoguće njihov završetak. Pitajte građane Golubca kako razmišljaju o tom novom auto-putu i dostupnosti turističkim atrakcijama koje nudi taj kraj.

Dakle, nikako ne smemo da dođemo u situaciju da zbog ovakvih situacija u Skupštini ne možemo da nastavimo da radimo. To je politički neodgovorno. Možemo mi da se svađamo, možemo mi da se između sebe i ne volimo, ne bih želeo da se mrzimo, ali postoji samo jedan način da se iz ovoga izađe, a to je neki društveni dijalog koji mora da uvažava realne nacionalne interese. Dakle, ne možete biti po svaku cenu protiv svega. Mora postojati i momenat kada smo za nešto.

Ja bih voleo da ovu Skupštinu privedemo kraju onako kako smo zamislili, a to je da se i jedna i druga i treća rasprava dovedu do kraja i da možemo da krenemo dalje.

Danas će biti ispunjen 4. zahtev studenata. Mi iz vlasti mislimo da su ispunjena i prethodna tri. Opozicija ne misli, možda studenti ne misle, ali videćemo kako će to ići, ali ovaj 4. će biti u potpunosti ispunjen. Zato nisam razumeo zašto niste glasali za tu tačku dnevnog reda.

Set zakona o školstvu, set zakona o finansiranju. Moramo da spomenemo izmene Zakona o Narodnoj banci, o deviznom poslovanju. Ići će u korist privrede. Treba da spomenemo da imamo dobar kreditni rejting. To je, čini mi se, BB+. To je investicioni rejting i mi moramo da razumemo da taj investicioni rejting treba da zadržimo, jer je to novi finansijski svet. Ako nastavimo sa ovakvom predstavom u Skupštini, nisam siguran da će biti procena investitora i domaćih i stranih da treba ulažu u Srbiju.

Želim u ovoj fazi, neću govoriti više, ostaviću za neki mirniji deo Skupštine, da se zahvalim kolegama iz policije, ne znam kako da vas nazovem, hvala što ste nas razdvojili, a nadam se da nismo u toj fazi da smo se toliko zavadili da ćemo da zaboravimo šta su nacionalni i državni interesi. Ostalo vreme ću potrošiti u drugom delu rasprave, predsednice.

Poštovane drugarice i drugovi, poštovani poslanici…

Morao sam kolegu da pozdravim na srpskom jeziku, pošto on drugi jezik ne razume.

Zahvaljujem se poštovanom mladom kolegi na podršci, biće poslanik dugo vremena i ima veliki dečiji san da dođe na vlast bez izbora.

Ja nisam hteo da govorim o atmosferi u parlamentu, hteo sam da govorim o zakonima. Međutim, kada imate ovakav primerak iza sebe, onda morate...

Sine, ja sam duže na vlasti nego što ti imaš godina.

(Bogdan Radovanović: Ti si zločinac duže nego što ja imam godina.)

Dakle, poštovana gospodo poslanici, imao sam priliku da pogledam, ja ne volim taj pristup, ali sam pogledao sve ove regionalne medije, jedino Grci prizivaju da vi dođete u Grčku.

Mislim da je ovo bilo sramno što je danas urađeno u parlamentu Republike Srbije, pre svega od vas, poštovane kolege iz opozicije.

Pustite čoveka neka me udari, pa da mogu da mu vratim.

Mislim da je slika koja je poslata iz srpskog parlamenta sramna. Ljudi, vi morate da shvatite da ne može da se dođe na vlast bez izbora. Nema obojene revolucije u Srbiji i neće je biti. Ako vi iz policije slučajno imate podatke da li mu je nužan kokain ili heroin, recite mu da nabavimo.

Dakle, ja se izvinjavam, ali obojene revolucije neće biti.

(Narodni poslanici opozicije dobacuju.)

Prethodna obojena revolucija je bio 5. oktobar. Većina vas ste potomci 5. oktobra. Šta je to 5. oktobar doneo Srbiji? Pljačku, bezakonje…

(Narodni poslanici opozicije dobacuju.)

Što mene sramota? Vi krali, a treba da je mene sramota? Ne razumem. To mi sad nije jasno.

Ako se setimo, ako me uopšte čujete, znate li šta je sledeći korak ove gospode? Da probaju da organizuju krizne štabove. Ako mislite da ćete moći da upadate u firme, da upadate u institucije i da ih na silu preuzimate, mislim da ste se prevarili. Bolje bi bilo ovu mladu gospodu da naučite da nešto rade, da doprinose ovom društvu, a ne da ih učite kako da larmaju i da kradu, a na kraju ćete ih zloupotrebiti.

Što se tiče zakona koji su na dnevnom redu, ja ću ponoviti, sa Zakonom o visokom školstvu ispunjen je četvrti studentski zahtev. Isto misle i vlast i opozicija i rektori i dekani i studenti i to je verovatno danas najvažnija tačka dnevnog reda. Ja mislim da je to put ka uspostavljanju poverenja u jednom dijalogu, pre svega, studenata, ali ja računam i profesora i đaka sa Vladom Republike Srbije, a opozicija neka bira svoj put. Moje lično mišljenje je ako ovako nastavi, da to nije dobar put.

Dakle, ponavljam, nikakvi krizni štabovi, nikakve obojene revolucije, nikakvi vaši planovi potkrepljeni jajima. Evo, imate sad podatak sa Pravnog fakulteta u Novom Sadu, kaže buduće blokade u Novom sadu ne treba da budu masivne, ali treba da budu efektivne, sa ciljem da se nanese što veća ekonomska šteta državi.

Dakle, cilj ovih sada bitno umanjenih protesta, za koje svako može da ispostavlja račun državi ne vodeći računa koliki je njegov doprinos, toj istoj državi, tom istom obrazovanju, kakvo je njegovo razmišljanje o budućnosti dece i studenata, to nije važno, važno je naneti ekonomsku štetu državi i doći na vlast bez izbora.

Kolega se sada zaljubio u mene, hoće da sedne pored mene. Jedino što mi se sviđa, stalno radi iza leđa, ne znam da li je heteroseksualno ili nekako drugačije opredeljen. Dobro.

Ja još jednom hoću da kažem da se ovde nalazi i set finansijskih zakona za projekte koji treba da završimo. To su zakoni koji se odnose na puteve, i to su zakoni koji se odnose na izgradnju gasovoda u Srbiji i na proširenje Banatski Dvora. Ja ću ponoviti tezu da je država sa svojim investicija u infrastrukturu najveći generator rasta BDP u ovoj državi i najveći poslodavac. Čini mi se sa ovim rastom plata i u prosveti i rastom troškova i povećanjem minimalne zarade i minimalnom nezaposlenošću država je suštinski najveći poslodavac. Dobro bi bilo da strane investicije nastave da dolaze, a meni se čini da u ovoj atmosferi neće. Bilo bi dobro da dalje izlazimo u susret privatnom kapitalu. Vidim da i Vlada i Privredna komora Srbije žele da promovišu nove kreditne linije. Od kako smo dobili investicioni rejting taj kapital je značajno jeftiniji i dugoročniji, što otvara prostor malom i srednjem kapitalu. Dakle, postoje svi razlozi da glasamo za sve finansijske zakone.

Hoću da kažem da su i izmene Zakona o deviznom poslovanju i izmene Zakona o Narodnoj banci Srbije pravilne i pravovremene i otvaraju novi prostor, pre svega, privrednicima uz pojačanu kontrolu države, a vidim da se pojačava i kontrola pranja novca.

Želim još jednom da kažem, poštovana gospodo iz opozicije, slika koju ste danas poslali i u region i u Evropu i u svet ne služi vam na čast. Žao mi je što je USAID ostao bez para...

Kako se zove ovaj „bebimiks“ iza mene? Kako se zove gospodin iza mene? Nepoznat mi je. Ja bih se obratio kolegi iza mene, ali od prisutnih poslanika niko ne zna kako se zove? Daću ti ja legendo i adresu moje kuće kada ti bude palo na pamet, možeš da dođeš po mene. Evo, kaže kolega da zna kako se ja zovem i kaže da ću dobiti minimum 35 godina robije. Čast mi je kada nam ovakvi sude.

Poštovana gospodo, nikakvih prekih sudova neće biti. Svaka batina ima dva kraja i to morate da znate. Prema tome, ovaj mladi gospodin iza mene, koji sve vreme preti, moraće da nauči da se u demokratskom društvu ne sudi tako kako je on zamislio, a na vlast se... Miloše, ti si profesor Pravnog fakulteta, kako se dolazi na vlast? Tako je i na poštenim izborima.

Gospođo predsedavajuća, meni je ostalo pet minuta kao ovlašćenom predstavniku poslaničke grupe, ako mogu to da iskoristim ili da sačekamo kraj kako želite?

Onda se sada ja prijavljujem kada izađu amandmani, da želim da iskoristim vreme. Hvala.

Hvala gospođo predsedavajuća.

Ja sam pogrešno razumeo da mi je ostalo pet minuta, oni kažu u drugom krugu po petnaest minuta, znači biće zanimljivo.

Elem, pošto ja ko i moj brat Ćuta volim da popijem nedeljom po jednu rakijicu šta je tu sporno?

Pa, i ja ponekad popijem nije to sramota, ali šta je poenta priče sedimo mi u tom mom seoskom, u toj seoskoj, pa nije to Ćuto sramota, bolan, pusti to, pa ja nikada nisam pio jednu uvek više, tako da to je u redu, ali nema veze šta fali iako se vidi. Ja nemam psihičke posledice, tako da ne brini ništa.

Elem, u toj seoskoj kafani ima neki tamo naš seljak čuva krave i zove se Brale kaže – Bajatoviću, gledao sam onu Skupštinu, a ja kažem – je li i? Pa, znaš kaže - koji je običaj kod nas u Sremu?

Kada nemaš argumente, onda kreneš da vređaš, pa ti još i smeta kada se onaj brani, tako je čovek doživeo ono što se dešava u Skupštini, sad valjda ćemo se prepoznati ko je vlast, a ko je opozicija? Ne, ja ovo govorim o dostojanstvu narodnog parlamenta.

Znam, ja dobro šta je arena, ali treba voditi računa da ovo zaista i gledaju, da gledaju i obični ljudi i mnogo je važan i njihov doživljaj ako se baš i borimo za svaki glas, možda sam ja ovo karikaturno napisao, ali to je jednom običnom Srpskom seljaku tako vidi.

Preskočio sa , ja tebi sinko nisam dobacivao još si ti mlad da bi meni dobacivao i ja tebi Ćuto verujem divim ti se već sedam dana, čak i kada si bacao Poslovnik i tada sam ti se divio, meni to nije palo napamet nikada.

Dakle, neću više ovo komentarisati oko rebalansa budžeta ja sam se izjasnio u ime poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije mi ćemo to naravno podržati to nije sporno.

Hteo sam da prokomentarišem oko ove pomoći, ja to shvatam roditeljima i deci, porodici to su te vrednosti, a mi to zovemo možda i pronatalitetna politika nije ni važno, ali za mene je to pomoć deci i porodicama, mi ćemo naravno glasati za taj zakon.

Ja sam i u prošlom obraćanju rekao – ova vlast ima politiku, možda se ona nekom sviđa, a nekom ne sviđa, pa ću opet citirati ovog Braleta kaže – znaš Bajatoviću moj dobri, kada neko ne može na izborima dobije vlast kaže , onda on ide na ulicu da je otme, ali opet to nema veze sa temom da se vratim na to. A, mnogo mudri ti naši seljaci, ja hoću da vam kažem, ne možemo samo da pričamo o inteligenciji, a ni ta inteligencija ne razume način na koji se nekada obraćate.

Dakle, ovo je pomoć porodici i pomoć deci valjda mi koji se pravimo da smo veliki muškarci, Balkanci valjda i mi treba nešto da poradimo da bi bilo više dece. Dakle, ono što ja nisam razumem izvinjavam se kolegama ako ću nepravilno reći, ali znate kada vi kažete – principijalno se slažem sa ovim zakonom, slažem se i sa načinima i sa sredstvima, ali neću principijalno iz neprincipijalnih razloga da podržim neki zakon. Šta to treba politički da znači?

Kakvu poruku vi šaljete? Znači, principijalno iz neprincipijalnih razloga neću da podržim zakon, jer sam video Milice da niko nije podržao zakon, to što tebe ne podržavaju to je njihov problem.

Evo, video sam ovo zadnje, a vi ćete podržati? Svaka vam čast, e, to je lepo sa vaše strane ima i pozitivnih trendova u opoziciji, to je jako lepo. Ne šalim se, ja pokušavam da unesem malo vedrine u ovu raspravu koja bila vrlo tvrda evo smo pred kraj.

Dalje, gospodine predsedniče Vlade Vučeviću, pošto ste vi bili prethodni ministar odbrane, ja želim da vam čestitam što vraćate dostojanstvo Srbinu, srpskom muškarcu, svakom građaninu ove zemlje da ima pravo i mogućnost da bude obučen da se brani kako od onih koji bi napali Srbiju, šta kažeš brate Ćuto? Hajde, da pijemo nedeljom ujutru nemoj da pijemo svaki dan majke ti.

Znači, ja mislim da je ovo zaista vraćanje dostojanstva muškarcima u Srbiji i ovo je malo treba šest meseci da bude vojni rok. Većina nas je ovde služila Vojsku osim onih kojih imaju prigovor savesti, pa sede sada u poslaničkim klupama i ja podržavam to što ste uveli vojni rok i to podržava cela poslanička grupa Socijalističke partije. Molim? Pa, donesi ti slobodno, ja mogu i ovde da popijem nešto, u čemu je problem? Stvarno. Da li si video Ćuto? Ja tek sada razumem kako je tebi ti ne piješ, a drugi poslanici ti dobacuju, a sve omladinci bezrepi, pusti to.

Dakle, vraćam se na Vojsku treća stvar žao mi je što moja koleginica Slavica nije tu. Kako ste rekli? Ne, ne slobodno. Kako?

Ne treba, nema potrebe mi smo od 45-te godine na vlasti, oni da im Vučić nije dao 3% ne bi ni sedeli ovde. A, videli smo ovo istraživanje „Faktor plusa“ tu su oni oko 3% ako ovako nastave. Zapamti te ovo ko ne dobije vlast od naroda to nije legitimna vlast ne može se sa ulice tek tako doći na vlast, niti je ova vlast toliko slaba.

Treća stvar, žao mi je i zamolio sam i da ne prete, kao ja, žao mi je što Slavica nije tu. Velika je polemika bila oko zarada prosvetara. Prihvatam argument predsednika Vlade da u ovom momentu nemamo više, imamo još budžet o kome ćemo raspravljati i sve startuje od 1. januara i to nije sporno. Ali ja imam jednu inicijativu i ako me podrže kolege poslanici, ja bih je isto inicirao kako su oni inicirali ovu sednicu, samo da ne prođe isto, znači nešto tražim a molim Boga da ne nađem, to je ljudi, ne ukidaju znanje u Srbiji, plate, mi smo prestali da proizvodimo znanje onog momenta kada smo primenili Bolonju, a Bolonja je projekat 5. oktobra. Znači da zanemarimo pljačkašku privatizaciju, mi ako hoćemo da vratimo znanje u Srbiju, mi moramo da vratimo ozbiljne fakultete, moramo da vratimo ozbiljne institute.

Ima ovde tragova, raznih instituta od Petnice i Biosensa i sve što razvijate, ali to nije dovoljno i ako želite da vratimo proizvodnju znanja u Srbiji, onda moramo da napravimo jasan plan kako da to uradimo uz stvarnu podršku ozbiljnim fakultetima i institutima.

Nazdravlje, brate Ćuto. Sad ćemo ja i ti da popijemo nešto, ionako je besmislen taj tvoj trud ovde u Skupštini. Čekaj i ti se meni obraćaš direktno. Šalim se.

Ja sam hteo da istaknem ove tri, četiri stvari i vraćam se na to. Dakle, podrška našoj deci, našoj porodici i podrška sva potrebna. Mislim da je to malo za vojsku Srbije i treća stvar, hajde da svi razmislimo da ukinemo Bolonju, nije razlog za slabu proizvodnju nosilaca znanja u Srbiji, plata ili nije barem samo razlog, razlog je to što smo mi prestali da proizvodimo nosioce znanja, jer je neko implementirao Bolonju.

Još jedna stvar. Prosto, ne mogu a da ne kažem, pošto je bila kritika na račun Vlade Mirka Marjanovića. Neko se setio svega toga.

Da vam kažem nešto. Za vreme Vlade Mirka Marjanovića, to su bile ozbiljne Vlade. Imali su nacionalni program i znali su šta rade. Raspad Jugoslavije je proizveden, neću dalje da polemišem sa tim. Tek sa povratkom nacionalnih opcija, posle 2012. godine, mi smo vratili nacionalnu politiku. Sve dotle to je bila, manje-više, nametnuta tuđa politika. Da li je neko možda i prihvatao ili nije, svejedno.

Ako se danas prave fabrike, a juče su se rasprodavale, ne možemo na isti način da merimo sve.

Mislim da sam potrošio dosta vremena, da su stavovi Socijalističke partije Srbije jasni.

Hvala mojim kolegama iz opozicije. Ja vam se divim, kao i vi meni.

Hajde, sinko, reci slobodno, ne boj se ništa.

(Aleksandar Jovanović: Sve podseća na sreću...)

Brate, Ćuto, ja častim. Nemoj da brineš ništa.

Izvinjavam se što sam gledao da budem malo i humorističan.

Gospođo predsedavajuća, hvala vam.

Ja se nadam da uvaženu koleginicu Draganu neću ničim isprovocirati, ali ja zaista nisam govorio o porodici.

Ja sam hteo da kažem da i Ćuta ima drugove i da nije Ćuta jedini koji je nešto popio u parlamentu.

Ja sam, u stvari, branio opoziciju, a ti isti iz opozicije mi ne daju pravo da branim Ćutu. To nije fer.

Ćuto, ja i danje stojim kod toga da ja i ti treba nešto da popijemo. Znaš zašto? Treba mi gasovod kroz Gornje i Donje Nedeljice.

Nema nikakve veze sa Rio Tintom, to je poenta priče. Ne mogu tamo da rešim da prođe gasovod bez saradnje sa vama.

(Aleksandar Jovanović: Ti si pod gasom…)

Šta sam? Nisam još.

(Aleksandar Jovanović: Ja sam.)

Dobro, ti možeš da se izjasniš kako god želiš, ali ništa ružno nisam mislio.

Hvala.