Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo ovde dali zakletvu. Ja se nadam da je ona ista za sve. U toj zakletvi je sadržano da ćemo poštovati Ustav Republike Srbije. Ustav Republike Srbije kaže da je AP Vojvodina autonomija. Njena ovlašćenja su regulisana Ustavom i zakonima.

Ja kažem da sam u tom smislu ja bio autonomaš koji se zalagao za taj položaj. Rekao sam i da je autonomija Vojvodine srpska stvar, da je to bila uglavnom težnja sprskog naroda, a rekao sam potpomognuta i drugim narodima. I, da Vojvodina ima nacionalne, istorijske, geografske, industrijske poljoprivredne specifičnosti i da je Vojvodina i njena stabilnost interes za Republiku Srbiju. Mislim da to aktuelno rukovodstvo ceni.

Takođe sam rekao da bi se dokument Aleksandre Jerkov, valjda su je u CIA-i obučili da brzo prepisuje. Ovo je dokument Vlade Vojvodine iz 2015. godine. U tom dokumentu ni Skupštine Vojvodine nije htela da raspravlja da je Bojan Pajtić bio jedan od vodećih figura, DS ima neprikosnovenu vlast gotovo 16 godina.

Razumem regionalne stranke, one imaju svoje težnje, one su političke legalne i legitimne, kao što je legalno i legitimno da ja kažem da mi se ovaj dokument ne dopada i da ja za njega neću glasati.

Mi imamo problem decentralizacije zato što smo beogradizaciju zamenili novosadizacijom u prethodnih 16 godine. O svemu je odlučivao Bojan Pajtić. Imamo one nove tehnologije, gospodine Martinoviću vi to znate, da je zaloga bila mrtvački sanduci. Dobijete kredit od Bojana Pajtića koji imate vratite u mrtvačkim sanducima. Dobijete kredit od Bojana Pajtića ili onog Petrovića ili kako se to već zvalo, a onda ga imate vratiti sifonima u stotine hiljada i miliona primeraka koje imate, isporučiti penzionerima. Tako svaki penzioner u Vojvodini bi trebao da dobije 100 sifona. Dakle, takvi su krediti bili proizvod centralizacije. Umesto Vojvodina i umesto „Srbijašuma“ i „Srbijavoda“, dobijate „Vojvodina vode“ i „Vojvodina šume“. Od toga koriste regioni Banat, Srem i Bačka nisu velike koristi imali.

Ali, ako budemo donosili neki novi ustav, u njega će biti ugrađene težnje i ideologije mnogih stranaka, a verujem i stranke, gospodina prethodnog govornika.

Verujem da će taj ustav biti moderan, verujem da će oni koji to budu pisali shvatiti potrebu da Vojvodini ima određen stepen autonomije, ali ja kažem da Vojvodina ne može da izvrši secesiju.

Ja kažem, da je Vojvodina u Srbiji, ja kažem da Vojvodina ne može biti ravnopravna federalna jedinica sa Srbijom, ja kažem da je Srbija celovita teritorija. Takođe, ja sam rekao da je bilo malo razuma više devedesetih godina i da smo vraćali određene stepene autonomije KiM, da bi se drugačija pesma pevala i ne verujem da bi Albanci uspeli da reše svoju secesiju, međutim bilo je tvrdoglavih stavova koji nisu razumeli tu stvar, koja je bila izuzetno opasna za Srbiju.

Verujem da Srbiju treba uravnotežiti, ali sam pri tome rekao, da je autonomija Vojvodine nastala na težnji Srba, a i neki drugi su pripomagali da se ona ostvari i ona je ostvarena. Ona je delo od sremskog kraljevstva, pa do vojvodstva do velike skupštine, odnosno dan ranije rumske skupštine. Dakle, mi moramo biti pažljivi, bezbednost Srbije je prva stvar.

Nemojmo da radimo, da kopamo rovove u nezgodnim momentima i nezgodnim trenucima, nemojte kopati rovove prema regionalnim strankama, koje imaju svoje legitimne zahteve.

Ne daj Bože da neko internacionalizuje pitanje Vojvodine, zato što smo mi previše grubi, osetljivi su trenuci i moramo biti izuzetno pametni.

Ali, ponovo govorim, teritorija Republike Srbije je celovita, Vojvodina ne može da bude iznad Srbije, Vojvodina ne može da bude ravna Srbiji, ali Vojvodina po meni, a i po Ustavu Republike Srbije ima pravo na određenu autonomiju i ovaj član govori da u prenetim nadležnostima, ovaj član je za mene prihvatljiv, da za prenete nadležnosti i poverene poslove, Vojvodina treba da dobije određeni deo prihoda da bi mogla da ih izvršava.

Ovaj član, meni nije problem, ali Aleksandra Jerkov, ima dve politike, ona ima jednu politiku u Novom Sadu, a drugu politiku ima u Beogradu. U Novom Sadu, žele da preotmu biračko telo regionalnim strankama, a u Beogradu žele da se dodvore ljotićevcima.

To je ono što mi smeta, kao što mi smeta da Aleksandra Jerkov, ničem nije mrdnula do 2016. godine, da ovaj dokument koji je polazna osnova iz 2013. godine, da ovaj dokument koji je iz 2015. godine, nije ničim mrdnula da se to raspravlja u Skupštini AP Vojvodine. Danas, Aleksandra Jerkov, koja je htela da kaže da je ovo njeno autorsko delo, nije greh priznati da ste prepisali, Aleksandra Jerkov je rekla da je ovo njen dokument, a uverili smo se da nije iz 2015. godine.

Zato kažem, valjda je CIA naučila kako se to brzo prepisuje i kako se nešto svojata, znači dokument iz 2015. godine, koji je prepisala sebi, da li je danas vidite negde ovde? Da li vidite DS koja u Skupštini AP Vojvodine nije htela da raspravlja o ovakvom dokumentu, a Skupština Srbije, svaka čast, jeste.

Mi ćemo glasati, ja ću glasati protiv, većina će glasati protiv, ali smo imali nameru da raspravljamo o ovome sa regionalnim strankama, želeći da uvažimo njihove ideje, ideologije i težnje. Aleksandra Jerkov koja želi u Novom Sadu da baštini ove ideje, da li je danas vidite? Ja je ne vidim. Da li vidite poslanike iz DS, i iz drugih stanaka iz Vojvodine, koji se tobož tamo zalažu za to? Njih danas nema ovde. To su licemeri koji će, sutra srušiti i Vojvodinu i Srbiju.

Ne možete dopustiti da Aleksandra Jerkov, preko svoje CIA-e, preko svoje obuke, pokuša da internacionalizuje pitanje Vojvodine i zato bili za ili protiv, vredi danas raspravljati o Vojvodini, s tim što ponavljam, da je Republika Srbija potpuno suverena, slobodna, demokratska država, koja će raspravljati o svim pitanjima i na demokratski način doći na rešenja, a ne ulicom, pobunom, internacionalizacijom u Vašingtonu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, jedan bivši Koštuničin poslanik želi uporno da dokaže kako Vojvodina koristi, a ja ne volim to da kažem, uži deo Srbije. Moram da ga podsetim, u poljoprivredi, o čemu je on govorio, marginalna područja su u tzv. „užoj Srbiji“. Taj izraz ja ne volim da koristim, ali zbog toga što je ovo započeto na neki način moram.

U marginalnim područjima da bi dobili podsticaj za stočarstvo, za ovce, dovoljno je da imate 10 komada. U Vojvodini morate da imate 30. Tri puta više. Sad ja postavljam pitanje – šta je marginalnog područje za stočarstvo? Recimo, za ovčarstvo i kozarstvo, ja mislim da brdsko-planinska područja nisu marginalna područja za ovčarstvo i kozarstvo i da su Bogom dani. Vojvodina bi bila marginalno područje, ako već mora da deli. Zato što u Vojvodini ima previše biljne proizvodnje, a premalo stoke koja treba da koristi tu biljnu proizvodnju.

U Srbiji je marginalno područje za kukuruz, soju, pšenicu, itd, tu se slažemo, ali za ovčarstvo nije. Ali, recimo, mi smo na Odboru skinuli subvencije sa 12.000 dinara na 4.000 dinara sa namerom da podstičemo investicije i u stočarstvu, voćarstvu itd, od čega na sreću mala poljoprivredna gazdinstva imaju najviše koristi. To što se one nalaze u jednom delu Srbije u kome ja ne živim tim bolje za te koji dobijaju. Ja sam za to da se to tako deli.

Idemo dalje. Kad izdate poljoprivredno zemljište, a kolege nema, očigledno da mu ovo ne odgovara, kad izdate poljoprivredno zemljište u tom delu Srbije za koje on tvrdi da ga iskorišćava ovaj severniji deo Srbije, kad izdate zemljište u zakup prihodi se dele 40% lokalnoj samoupravi, 60% Republici.

Kad izdate zemljište u Vojvodini prihodi se drugačije dele. Pokrajina Vojvodina dobija 30%, 40% dobija lokalna samouprava, a 30% dobija Republika Srbija. Kad se novac koristi za uređenje zemljišta, atarskih puteva, bunara, itd, komasaciju, onda svi prihodi od 60% i 40%, u ovom delu za koji tvrdi gospodin Lapčević da je iskorišćen, koriste u tzv. „užoj Srbiji“ poljoprivrednici. Ja sam za to da se to dešava zato što je u tom delu malo poljoprivreda slabija, ali onih 30%, što iz Vojvodine dolazi u budžet Srbije, Vojvodina ne može da koristi. Ta sredstva mogu da koriste koja se uplate u budžet Republike Srbije i onih 30% i 60% iz ovog drugog dela sve koristi Republika Srbija u onom delu za koji se ja slažem da vredi potpomagati poljoprivredu zbog malih poljoprivrednih gazdinstava i neko kaže i otežanih uslova rada.

Ima više načina na koji podstičemo, barem iz Odbora za poljoprivredu, taj deo želeći da uravnotežimo ekonomske prilike u poljoprivredi. Dakle, uzeli smo od paora uz velike prigovore po hektaru i prebacili na mala poljoprivredna gazdinstva za one delatnosti za koje verujemo da će podići poljoprivrednu proizvodnju u voćarstvu, u stočarstvu, itd, i to je sigurno tako. Možda smo se ogrešili o paore, ali cilj da podignemo investicije, stočarstvo da možemo da koristimo biljnu proizvodnju i da naša prerađivačka industrija ima dovoljno mesa, mleka, jaja da to postigne.

Idemo dalje. Podsticaji u Vojvodini, republički, su 50%, to zapamtite, a kad su u ovom tzv. „užem delu“, a ponavljam, ne volim da koristim taj izraz, ti podsticaji su 65% i to smo na Odboru radili sa namerom da što više podstaknemo poljoprivrednu proizvodnju i u tom delu Srbije da bi se uravnotežila poljoprivredna proizvodnja i u jednom i u drugom delu zemlje.

E, sada ako je to bio greh i ako to prigovara gospodin Lapčević, ja sam morao ovo da iznesem, ne želeći sad tu da, pošto je tema finansiranje AP Vojvodine, odnosno član 4, koliko se sećam, je bio samo za prenete nadležnosti i poverene poslove, dakle za ono što Republika poveri, mora da obezbedi finansije i sa tim članom se ja slažem. Sa mnogo toga u zakonu se ne slažem i neću glasati za njega, ali sam ovo bio u obavezi da kažem.

Prigovore za NIS. Neka pitaju Borka Stefanovića. On je bio pregovarač. Neka ga pitaju. On danas diže revoluciju, valjda nema ni jedan NIS. On je danas levičar, on je prodao NIS, nisam ja. On je bio glavni pregovarač. On ga je prodao za 400 miliona. Koštunica i Tadić su se otimali ko će da sedne na stolicu. Bilo je kao biće „Južni tok“. Pošto „Južnog toka“ nema, a obaveze nema, nisam ja propisao rudnu rentu od 3% već Borko Stefanović. Neka njega pitaju. Neka ga pitaju ljotićevci – što si odredio rudnu rentu od 3% kad je u Rusiji, čini mi se ona 22%? Zašto je prodato za 400 miliona? Pa, to je bio državni interes, a šta je za njih bio državni interes? Hajde da priznamo, za njih je bio državni interes da overe svoje funkcije. To se sve desilo pred izbore. I danas neko čiji je predsednik Vlade tamo učestvovao, zajedno sa Borkom Stefanovićem i Tadićem, u prodaji NIS-a, on danas nešto prigovara oko NIS-a.

Ja stvarno mislim da oni imaju onu politiku – što stražnjici godi, obrazu ne smeta. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, parlamentarna debata. Oni koji se žale na nedostatak parlamentarne debate danas nisu ovde. Kao što vidite pobegli su.

Vojvodina im je bila bitna ne da bi regulisali finansiranje. Ovo je bio njihov predlog iz 2013. i 2015. godine. Vladu Vojvodine je vodio Bojan Pajtić. U Republici su vladali kako kad, ali je bilo Borka Stefanovića, Đilasa i Jeremića.

Dok su vladali oni, Vojvodina im nije bila bitna. Nisu raspravljali o ovom dokumentu ni na Skupštini Vojvodine. Skupština Srbije je učinila napor da raspravlja o ovom predlogu i to treba pohvaliti. Na određen način treba uvažiti predlagača, bez obzira na naše međusobne odnose.

Ali interesantno je sledeće, da oni koji se žale na nedostatak debate, su od debate pobegli, da su propustili priliku da ovde se uživo građanima Srbije obrate pet sati. Ovo je važna tema. Oni je potcenjuju, ja ne.

Ovo je veoma važna tema a bila bi važna da smo raspravljali i o Šumadiji, Mačvi, južnoj Srbiji, Braničevu, Sremu, Banatu, bez obzira o kom delu teritorije Srbije da raspravljamo, to je veoma važna tema za građane ne samo te teritorije, već za građane cele Srbije. Država je vlasništvo njenih građana, a ne vlasništvo vlasti. Koliko su želeli da se obrate građanima, propustili su priliku da o tome govore pet sati.

To je ona ista Aleksandra Jerkov, koja se ovde dičila kako je, eto ona podnela taj zakon. Govorila je u holu Narodne skupštine da je to njen predlog zakona, a nije bio njen.

Propustila je priliku da ovde dođe da dokaže da je to njen predlog, da ga brani. Ona to nije želela. Zašto? Nije htela da se zameri ljotićevcima, savezu lopuža i prevaranata i ljotićevaca, koji šetaju po Srbiji, želeći ne da raspravljaju o delovima teritorije Republike Srbije, niti o Srbiji, već žele da izuzmu neke delove teritorije i da razbiju jedinstvo naroda, da razbiju državu Srbiju. Ona šeta sa njima, ne ja.

Građani Vojvodine treba da znaju, a i u Srbiji o njenom licemerju, na to imaju pravo, kao što treba da znaju i o licemerju Đilasa koji je sve najgore govorio o Vojvodini. O licemerju i zlim namerama Jeremića i Borka Stefanovića. To je onaj Borko Stefanović, ravnogorac. Ja sam ga tako upoznao, a onda se odjednom nešto prekrstio. To je onaj isti koji je prodao NIS a posle brani radnička prava. Onda ide sa Đilasom milionerom. Kakva je to levica Srbije koja ide i šeta sa milionerom Đilasom sa čovekom koji je ispraznio džepove građana Republike Srbije?

Uglavnom oni danas nisu u debati. Sutra će se žaliti na cenzuru a mogli su uživo biti pet sati. Tu priliku su propustili sa namerom da se žale na slobodu medija. Kakva je to sloboda medija u kojoj Boško ljotić, a sa kim je Marinika Tepić i Aleksandra Jerkova i Borko Stefanović i Vuk Jeremić, kakva je to sloboda medija kad ljotićevski fašističke palanke uđe u RTS i kažu – pokazaćete mi gde je režija, ima da me emitujete itd. Zar oni ne misle da je to cenzura?

Da li je sloboda medija zauzimanje medija, hapšenje vlasnika, pokušaja zauzimanja REM-a itd. Tako se ne dolazi do slobode medija. Oni će se žaliti na cenzuru i nedostatak slobode medija. Propustili su priliku da na ovoj sednici najmanje pet do šest sati se mogu obraćati građanima Srbije, plus replike, plus povrede Poslovnika itd.

Ja bih želeo da su oni ovde, ali verovatno Vuk Jeremić žali što nije uzeo više novca od Patrika Hoa. Borko Stefanović, gospođa Jerkov i gospodin Pajtić verovatno žale što nisu još više novca uzeli iz džepova građana Vojvodine, novca koji je trebao biti namenjen tehnološkom razvoju, gradnji infrastrukture itd. Verovatno Jeremić žali zato što je Patrik Ho danas dobio tri godine zatvora i dobio je tri godine zatvora, a u obrazloženju piše da je pravio te sumnjive biznise preko veza u UN. Znamo da mu je veza bio Vuk Jeremić. Verovatno je Vuk Jeremić češljao onih sedam i po miliona dolara, zabrinuto gleda put UN, jer nema više nijednog Patrika Hoa, nema više cigareta možda od 1.500 evra kutija.

Možda nema ni roleksa, možda je i roleks dobio Patrika Hoa, pa se toplo seća i veruje da će sledeći protesti biti namenjeni Patriku Hou, zato što ga je, eto ta ne demokratska Amerika uhapsila i osudila.

Boško Ljotić, zajedno šeta sa Borkom Stefanovićem, sa Marinikom Tepić i sa Aleksandrom Jerkov. Zajedno marširaju, zauzimaju televiziju. Za njih nije slobodna ni jedna televizija koja ne pripada Đilasu, a polu slobodna je svaka u kojoj Đilas prodaje reklamu, a sve druge televizije nisu slobodne.

Sinoć smo gledali fudbalsku utakmicu, mimo propisa, na dva Đilasova kanala, koja ne pokrivaju celu teritoriju Republike Srbije i ne ispunjavaju uslove da bi prenosile fudbalsku reprezentaciju Srbije. Ali, kod njih sve može, sve je slobodno kada je Đilasovo, sve što je narodno nije slobodno.

Oni su za Vojvodinu kada su u Novom Sadu, ali to ne smeju javno da pokažu. Oni su za ljotićevce, kada su u Beogradu, uporno želeći da podviju temelje Republike Srbije. Nje danas nema, neka od ovih rešenja su prihvatljiva, ali s obzirom da ni Skupština Vojvodine o ovome nije raspravljala, s obzirom da njen tvorac, Aleksandra Jerkov kaže da je tvorac toga, nije danas našla za shodno da dođe makar da nešto kaže u prilog ovome, s obzirom da Marinika Tepić nije došla da nešto kaže, jer je postala dvorska posluga na dvoru Điklera i druga Riđa, s obzirom da njih dve nisu došle, neka od ovih rešenja su za mene prihvatljiva, ali u celini ja neću glasati za ovaj predlog.

Građanima Srbije kažem, nemojte da trošite glas na one koji neće da zastupaju vaše interese, bilo da se radi o regionalnim strankama i regionalnim ideologijama, bilo da se radi o republičkim. Ko veruje u Điklera, druga Riđeg, ko veruje u Jeremića, u Borka Stefanovića, ko veruje da će ih oni odvesti u bolju budućnost sutra, a opljačkali su je juče, taj je zreo za psihijatre. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 106. tačka 1. Tema današnje rasprave je Predlog rezolucije o Vojvodini. Druga tema je Predlog zakona o finansiranju AP Vojvodine.

Prethodni govornik je govorio o podsticajima u poljoprivredi. Nije on slučajno promašio temu, već namerno i namerno menjao teze. Dakle, obučete narodnu nošnju, dođete iz Zemuna, modifikujete se, kako se to kaže, modifikujete dnevni red i hoćete da se ulagujete poljoprivrednicima, a pri tom zaboravite da kažete da ste u vreme dok ste bili miljenik Dušana Petrovića dobili 62.000 evra iz Ministarstva poljoprivrede, da ste zaboravili da su podsticaji bili 19 milijardi uz isti kurs. Danas se prigovara na podsticaje od 43 milijarde i 24 milijarde više nego u vreme kada je on bio miljenik ministra poljoprivrede Dušana Petrovića. U procentima to je 130%.

Samo 2017. godine, a što nikada ranije nije bilo, posebno ne u vreme Dušana Petrovića, podsticaji su isplaćeni za 15.000 mašina, traktora i priključne mehanizacije, za mnogobrojne voćne zasade, nabavku priplodnih grla itd. Neko izvuče nekoliko podataka i onda pokušava da obmane poljoprivrednike. Podsticaji će i dalje biti uvećavani. Ova država će poštovati poljoprivrednike i prerađivače.

Dame i gospodo narodni poslanici, radi se o ovoj osobi. Dakle, Boško Obradović, u narodu poznatiji kao „Boško Ljotić“, na Kosovu poznatiji kao „Boškići Ljotići“, nedavno je, pre dva meseca, najavio državni udar. Zaboravili ste svi da je pozivao vojsku i policiju da uhapse legalno izabranog predsednika Republike. Na prvu nedelju velikog posta, veliki vernik, zaštitnik masonke, pljačkaš Đurđevih stupova, pljačkaš Hilandara, pljačkaš kolubarskih rudara je, po meni, to i pokušao. Nekada se u srednjem veku vlast otimala tako što se koristio balvan koga su zvali „ovan“, dakle, da se razbiju neka vrata, a njegov kompanjon Đilas je otišao korak napred i umesto ovna koristi „Boška Ljotića“ i njegove fašističke falange.

Dakle, s obzirom da je uzeo 250.000 evra ili 30 miliona protivpravno iz budžeta, jer ih nije vratio neutrošene posle izborne kampanje, ja tražim da makar jednu trećinu založi siromašnoj deci, s obzirom da je decu nekih bogataša, nekih bivših funkcionera predvodio, u nastojanju da zauzme Radio televiziju Srbije. On je slobodu medija zamislio tako što uzme i osvoji medij, a bori se protiv cenzure tako što lično želi da naredi šta može da ide u program.

Dame i gospodo narodni poslanici, u svakom državnom udaru fašističke falange ili revolucionarne skupine prvo šta rade – zauzimaju državni medij. Nemoj da se lažemo, ja sam protiv toga što su oslobođena deca nekih funkcionera, urednika Bete, savetnika Svete Marovića, direktora rudnika Resavice itd. Za onu drugu siromašnu decu sam zato da se puste. Ali, šaljemo lošu poruku i Boško Ljotić na ovom neće stati, on će pokušavati i dalje klizeći prema terorizmu i niste mu učinili nikakvu uslugu, gospodo tužioci i sudije, što nije uhapšen, a mogao je biti uhapšen više puta.

Narodni poslanik, a to gospodin Šešelj zna, koji je zatečen u vršenju krivičnog dela za koga je zaprećena kazna veća od pet godina mora trenutno da bude uhapšen, gospođo Dolovac. Mi smo to trebali učiniti. Zlo se tuče dok je malo, a kad zlo uzme maha – sve više jača. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, vama je poznato da je gospodin Obradović, poznatiji kao Boško Ljotić, a žao mi je što je DS postala taoc ljotićevskih falangi, dakle, poznato je da je sarađivao sa bugarskom ATAKOM, sa Boškom Pernarom, čiji je deda ovde pitao, ne ovde, na jednom drugom mestu u Beogradu, pošto je srpska krv. Poznato je da je sarađivao i sa Alternativom za Nemačku, to je neonacistička organizacija. Poznato je da je sarađivao i sa Radničkom frontom iz Zagreba. Dakle, to su oni koji su ovde skandirali Srbija-Hrvatska- revolucija. Ja, Radnička fronta iz Zagreba predlažem da oni dignu tu revoluciju sa Boškom Ljotićem, neka ga vode tamo, i neka je dignu u Hrvatskoj. Nama je revolucija dosta.

Oni su navodno protiv Brisela, ali u Beogradu, a u Hrvatskoj baštine sve fondove EU. Dakle, radi se o gospođi koja je iz Zagreba sa svojim simpatizerima dolazi da ojača Đilasa i Boška Ljotića.

Takođe, imamo Omera Berbića iz Tuzle, stranka mu se zove Naša stranka, koji takođe zaboravljajući kolonu koju su pobili, hoće da kaže da je Tuzla građanska, zaboravljajući kolonu mladih vojnika koje su pobili, i on dolazi da podržava Boška u Beogradu, i pokušavaju da izvrše revoluciju.

Dame i gospodo, njima se mora stati na put. Tu imamo ISIS-a Muhameda Čengića, koji zbog Jeremića podržava, navodne građanske proteste u Beogradu, sa pokušajem nasilnog preotimanja vlasti u Srbiji.

Ja, još jednom molim RTS da izračuna koliko je uživo, koliko je uživo, koliko je uživo, sati, desetina sati, stotina sati, koliko je Boško Ljotić, Boško Obradović, koristio vremena uživo na kanalima RTS, da se izračuna koliko je vremena uživo bio na RTS u poslednje dve godine, a da se izračuna koliko je uživo vremena bio predsednik Republike. Dobićete podatak da nikakve cenzure nema, dobićete računicu da je Boško Ljotić bio uživo na kanalima RTS najmanje pet puta više, nego što je bio uživo na kanalima RTS predsednik Republike. Takav čovek je ušao na RTS sa namerom da je zauzme i da ovaj narod podeli, a od naših podela, koristi mogu da imaju samo naši protivnici.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde je Dragan Đilas, milioner, multimilioner, milijarder. Ovo je slika od pre dva dana. Provalio ogradu ispred Predsedništva, sa željom da uđe i da se fizički obračuna sa legalno izabranim predsednikom.

Takođe, radi se o osobi koja je upala u RTS. Ali, 2010. godine, ja ne znam koliko kamera to može da prikaže, 2010. godine, Dragan Đilas, je uhapsio 207 omladinaca, Dragan Đilas, Boris Tadić, Borko Stefanović, su uhapsili 207 mladića u demonstracijama koje su se dešavale u Beogradu. Ovo je postupanje policije, deset gazi jednog. Na ovaj način je ubijen i Ranko Panić, cokulama, surovo isprebijan, umro od tih posledica. Ali, dobro možete da vidite da je policija surovo sa ljudima koji su prolazili ispred RTS sa željom da demonstriraju surovo se obračunavala, a on je za njih zajedno sa Tomom Zorićem i zajedno sa Homenom, tražio višegodišnje robije.

Dragan Đilas je milioner postao tako što je auto-put vodio novca iz RTS prema njegovim džepovima. Dakle, reklamno tržište je bilo samo njegovo i kroz reklame je kontrolisao medije, niko ništa loše nije mogao napisati o njemu, jer u tom slučaju neće dobiti reklame i njegovi mediji će biti zatvoreni.

Dragan Đilas je bio vlasnik jer je bio gradonačelnik medija. Dragan Đilas je i sada vlasnik nekoliko TV kanala. Dragan Đilas ima na desetine firmi. Dragan Đilas je zaradio 720 miliona evra. Dragan Đilas prevedeno je zaradio 80 milijardi dinara. Dragan Đilas je poveo revoluciju milionera protiv siromašnih, koji su plaćali taksu na RTS, da bi on kroz reklame punio svoje džepove. Taj auto-put novca iz RTS prema njegovim džepovima je prekinut. On vodi revoluciju milionera protiv miliona, onih koje je opljačkao, ostavio bez posla itd.

Dragan Đilas i Boško Obradović su trebali da budu uhapšeni i moja zamerka Zagorki Dolovac i pravosudnom sistemu, zašto njih dvojica nisu bili trenutno uhapšeni, jer su po meni, pokušali da izvrše državni udar, a najmanje što su učinili je nasilničko ponašanje u grupi.

Dragan Đilas je vlasnik jedne televizije. Dragan Đilas je uz pratnju svoje televizije N1, a N1 se ponaša gde ti Đilas i Šolak kažu, veži N1 gde ti njih dvojica kažu.

Dakle, uz pratnju svoje televizije, ušao je i zauzeo drugu televiziju. Zašto ih nije vodio na N1? Zato što niko to neće da gleda. On traži i oni svi traže da nateramo ljude da silom gledaju N1, da silom čitaju „Vreme“ i „Danas“.

Ja verujem da oni mogu da se dozovu pameti, ali pravosudni organi treba da rade svoj posao. Od njihove mržnje, hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, radi se o narodnom poslaniku i o narodnoj poslanici koja je u sopstvenu biografiju upisala da je prošla CIA treninge. Ne mogu da verujem da u Americi može da postoji kongresmen, senator ili bilo ko se bavi politikom i ima neku državnu funkciju, pa ne verujem da može da postane i gradonačelnik bilo kog gradića u SAD-a, a da u svoju biografiju, ne da napiše da je prošao obuku BIA-e i da je prošao obuku ruskih obaveštajnih službi, a da na to mesto ostane, dakle takva osoba u Americi ne može da postoji. Ne može da zadrži javnu funkciju.

Radi se o osobi koja podržava i ja ovo zovem pokušajima državnog udara. Radi se o osobi koja tvrdi da su određene odluke koje su donete na teritoriji Republike Srbije u istoriji falsifikati.

Dakle, revolucija koju su pokušali ovih dana da izvrše i naš narod treba da zna, posebno ovaj siromašniji sloj. Postoji izreka - da jedni dižu revoluciju, a sasvim drugi se njome okoriste.

Dakle, verujem da iz ovih pokušaja nasilnog preuzimanja vlasti stoji pokušaj da se oni koji su legitimno i legalno izgubili više izbora, da se nasilno promenom vlasti ponovo dočepaju džepova građana.

Građani se rešili njihovih ruku u svojim džepovima. Građani se rešili vlasti koja je otpustila 400.000 ljudi, koja je zatvorila stotine fabrika, koja je opljačkala i koja je pokrala sve što nije bilo prikucano za zemlju. Građani se toga rešili, a gospođa Jerkov, u saradnji sa stranim obaveštajnim službama zajedno sa gospodinom Đilasom i Boškom Obradovićem, zajedno sa Jeremićem, aktivno pokušava da učestvuje u rušenju, ne samo vlasti, nego pokušava da uruši samu državu Srbiju.

Dakle, nije tajna da su išli u Makedoniju, nije tajna da su se susretali sa američkim obaveštajnim službama koje rade u našoj ambasadi, nije tajna da su se u Skoplju dogovarali sa svima onima koji žele da uruše Srbiju, nije tajna da su mnogi prošli treninge u Prištini.

Dakle, radi se o veoma opasnoj pojavi. Mislim da je vreme da formiramo anketni odbor i da ispitamo sve te delatnosti, ne samo gospođe i gospođice Jerkov, već svih onih koji danas, po ne znam koju cenu, žele da sruše ono što je država stvorila u poslednjih nekoliko godina, da sruše investicije, da zagade prostor za neke nove investicije, da opet radnici ostanu bez posla. Ja ovde ne branim vlast, ja ovde branim državu i njeno pravo da postoji.

Dame i gospodo narodni poslanici, radi se o velikom novom revolucionaru. Ovaj što je obukao vijetnamku, a stavio roleks od 35.000 evra. Imao je sreće da džeparoši nisu posećivali skup, mogli su mu skinuti ovaj roleks. Preporučujem mu da sledeći put kad krene u revoluciju i kad nabaci stajling za tu revoluciju, da svakako sat ostavi u sefu.

Dakle, Vuk Jeremić sa kutijom cigara koja vredi 1.500 evra, sa roleksom koji se procenjuje od 15.000 – 35.000 evra, treba sebe da drži u sefu s obzirom da je osiromašio zajedno sa DS ovo društvo.

Dakle, Vuk Jeremić je aktivno učestvovao u izgradnji divlje države KiM. U tešku situaciju nas je doveo. Nezavisnost je proglašena 2004. godine, odnosno pogrom je bio 2004. godine. Nisu malim prstom mrdnuli da zaštite srpski narod. Spalili su dve džamije, valjda da pokažu da smo gori nego oni koji su progonili srpski narod. Nezavisnost Kosova je proglašena 2008. godine. Oni se dogovorili sa američkom ambasadom da Albanci odlože donošenje deklaracije o nezavisnosti do izbora Tadića za predsednika i to je učinjeno. Tadić je položio zakletvu 14. februara a 17. februara 2008. godine Albanci su proglasili nezavisnost.

Tu cenu su morali da plate, tako da su sa Ketrin Ešton predložili rezoluciju s kojom su eliminisali Rusiju i Kinu, koji su mogli da nam pomognu, tako što su UN zamenili Euleks, ali im ni to nije bilo dosta.

Da bi učvrstili nezavisnost Kosova i napravili dokument na koji se sad Tači, Albanci i Haradinaj pozivaju, gospodin Jeremić je predložio i tražio mišljenje Međunarodnog suda pravde od onih koji su već priznali Kosovo i Metohiju i tim mišljenje Međunarodnog suda pravde je i te kako otežao položaj Republike Srbije. Dakle, mislim da treba obrazovati Anketni odbor koji će se baviti tim periodom, koji će se baviti Jeremićem i ne samo Jeremićem, već i Tadićem i da jasno možemo da vidimo ko je sve od njih prodao zemlju za fotelju. Hvala.

Taj sat sam video Jeremićev zahvaljujući vijetnamci i ovom stajlingu nekog revolucionara. Zamislite kada neko ima 7,5 miliona evra, ko je dobio Patrika Hoa, ne znamo za čega, ko je dobio od Katarske ambasade u Nemačkoj, ne znam koliko stotine hiljada evra, kada neće da prizna za šta je plaćen, možete misliti da li će nam priznati zašto je obukao, mislim da je Marka Vidojkovića ovde isplagirao, hvali mu samo još petokraka.

Ovde je fotografija Jeremićeve desne ruke, članice pet stranaka, šest koalicija, to se ne računa, veoma ratoborne osobe u poslednje vreme koja tvrdi da je policija napala mirne građane na četvrtom spratu RTS-a, naoružane samo pištaljkama. Ona i motornu testeru doživljava kao pištaljku. Ovde je njen pozdrav. Pored nje stoji Boško Ljotić, vođa ljotićevskih falangi i jedini zapamćeni fašista u Republici Srbiji. Ovde je Sanda Rašković Ivić, koja pozdravom, koji nije primeren Srbima, pored Boška Obradovića, pozdravlja njihove demonstrante. To je pozdrav koji asocira i na dom spremni i na haj hitler itd, ali da se ne bavimo samo time.

Ovde je podrška Muhameda Čengića Jeremićevoj i Sandinoj stranci, koji kaže da Vuk Jeremić ima biti predsedniku Srbiji. Dakle, ovde im je podrška i određenog isisovca, da ne čitam ime, koji direktno sa fronta ISIS pozdravlja Jeremića i Sandu Rašković.

Dame i gospodo, nemoj da zaboravite da je rekla da je u Srebrenici počinjen genocid, čime je narušila dokument Narodne skupštine, koja je utvrdila da je to veliki zločin, ali ne i genocid.

Takođe, Sanda Rašković Ivić je za progon Srba iz Hrvatske, izjavila da je „Oluja“ akcija bila humanitarnog karaktera i mislim da nam je nanela štetu ne samo građanima koji ovde žive, već i onim građanima koji su ostali na teritoriji Hrvatske. Mislim da moramo da osnujemo anketni odbor da se pozabavimo ovim pitanjima.

Njihova mržnja mene ne interesuje. Dakle, od njihovih mržnji korist mogu da imaju samo naši protivnici. Ponavljam, kada bi se njihova mržnja pretvorila u električnu energiju, mržnja ove kvazi opozicije, revolucionara, nasilnika, obasjala bi ceo svet.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću moj govor početi malo neobično. Dame i gospodo poštovani gledaoci, danas su priliku propustili da na državnoj televiziji uživo po 20 minuta nastupe Boško Obradović zvani Boškić Ljotić, danas su tu istu propustili gospodin Živković. Tu istu priliku su propustili od 20 minuta gospodin Ćirić. Tu istu priliku je propustila Sanda Rašković Ivić. Tu istu priliku je propustio gospodin Aleksić.

Možda sam zaboravio neku poslaničku grupu, ali to je ukupno negde oko 120 minuta, što znači da su propustili priliku da uživo na RTS, na državnoj televiziji drže govore dva sata. Takođe propustili su priliku da u dopunama dnevnog reda brane svoje dopune po tri minuta, što ukupno iznosi na 20 dopuna sat vremena.

Dakle, dame i gospodo narodni poslanici, oni koji su zbog dva tri minuta uživo u dnevniku pokušali da izvrše državni udar danas su propustili priliku da ovde se uživo obrate građanima tri sata.

Što se tiče Vojvodine, nemam ništa napisano, ni plagijat, ni falsifikat plagijata. Nemam šta da pročitam, pokušaću nešto iz glave. Dame i gospodo, ja ću se obratiti gospođi Jerkov koja nije tu. Hoću da verujem da je to njen dokument, ali mislim da je ipak ona to prepisala, ali me brine nešto drugo. Brine me licemerno ponašanje DS. Oni imaju dve politike. Jednu politiku imaju za užu Srbiju, tzv. užu Srbiju, kako je oni zovu. To je Ljotićevsko-dveraška politika. Druga politika je u Vojvodini. Ta politika je po stavovima Aleksandre Jerkov. Ona je nadmašila svog učitelja. To se sada kod njih zove republika Vojvodina. Znači, negativna selekcija je kod nje stupila na snagu.

Dakle, oni građani Republike Srbije koji podržavaju Boška Ljotiša, preko Aleksandre Jerkov i Marinike Tepić, podržavaju ideju Đilasa o republici Vojvodini. Politika Aleksandre Jerkov, politika Boška Ljotića, politika tih fašističkih palanki se svodi na sledeće – što stražnjici godi, obrazu ne smeta.

A sada o Vojvodini. Ja sam predložio, za razliku od nekih mojih kolega koji imaju prigovore, predložio sam amandman. Vidim istoriju Vojvodine drugačije. Vidim je onako kao što je pročitano u onom obrazloženju danas. Sa mnogo toga mogu da se složim, ali sa onim što piše u rezoluciji ne mogu.

Za mene Vojvodina nije nastala na komunističkoj diktaturi, to piše u rezoluciji. Ne mogu da priznam autonomiju Vojvodine, a ja sam jedan od autonomaša koji misli da autonomija Vojvodine radi stabilnosti Srbije treba da postoji. Nivo te autonomije koji je sada je po meni dovoljan. Način finansiranja je za mene prihvatljiv, kako većina poslanika Narodne skupštine odluči. Dakle, volim stabilnu Vojvodinu i stabilnu Srbiju. Bez stabilne Vojvodine nema stabilne Srbije, ali istorijski kontekst vidim u težnji Srba za autonomiju.

Za mene je autonomija Vojvodine srpska stvar, potpuno srpska. Krećem od Srpske kraljevine. Krećem od Sremske kraljevine koja je bila Srpska kraljevina. Krećem od Dragutina, krećem od Vladislava, od 1282. do 1325. godine ta dva Nemanjića su vladala Sremskom kraljevinom i to ne sme da se zaboravi. Nikada ne sme da se zaboravi.

Posle toga su Srbi ponovo težili da imaju svoju državu. Vojvodina je bila i u Austrijskom carstvu, bila je i u Austrougarskom, bila je i pod Turcima. U Vojvodini je postojalo 17 džamija. Nisu džamije, da me gospodin Nedim Sejdinović pogrešno ne razume, ministar je govorio – nisu džamije u Vojvodini srušili Srbi, nego Austrijanci, svih 17 u Mitrovici. U Mitrovici gde su živeli Rimljani, imali sedam rimskih careva.

Vojvodina je nastala na težnji Srba. Vojvodina nije prestankom Sremske kraljevine koja se pružala Tuzla-Bjeljina-Usor-Soli do Rudnika, Braničeva itd. Nije nestala, ona je bila carstvo Jovana Nenada sa sedištem u Subotici. Posle toga je bilo Vojvodstvo sremsko sa sedištem u Slankamenu, Radoslav Čelnik. Posle toga je bila Despotovina u Kupiniku. Svuda je bilo težnji da u Vojvodini Srbi imaju svoju državu, da imaju svoju autonomiju, a da preko autonomije dođu do države.

Pomagali su braću Srbe da se oslobode, turski zulum. Nemojte da zaboravite ni Mehmed Pašu Sokolovića iz 1557. godine. Nemojte da zaboravite prečansku istoriju. Nemojte da zaboravite Vršačku bunu 1594. godine, kada je Teodor Vršački sa barjacima Svetog Save digao bunu protiv Turaka. Zbog toga su na Tašmajdanu, a ne na Vračaru spaljene mošti Svetog Save. Nemojte to da zaboravite.

Nemojte da zaboravite priznanje Austrijskog carstva Srba za naciju i pravo na jedno vojvodstvo. Nemojmo da zaboravimo Vojvodinu i Srbiju, srpsko vojvodstvo. Nemojmo da zaboravimo 1848. i 1849. godinu. Nemojmo da zaboravimo da je Franjo Josip bio vojvoda srpske Vojvodine.

Nemojmo da zaboravimo ništa što dokazuje težnju ne samo Srba, već i nekih drugih, da Vojvodina kako je danas zovemo bude autonomija, čak i država, ta težnja je trajala. Nekada nam drugi koji su živeli u Srbiji to nisu dali, ali mi to treba da pamtimo. Ovo što je danas autonomija Vojvodine sa njima treba da delimo radi stabilnosti cele države Srbije. Ne smemo praviti grešku koju smo napravili na Kosovu. Možda da je Milošević vratio autonomiju i određeni stepen autonomije Albancima, što sam mu preporučivao 1997. godine, možda bi danas drugačiju pesmu pevali.

Nemojmo da zaboravimo ni 1918. godinu. Nemojmo da zaboravimo, mada se srpska istorija namerno zbog komunističkih odluka svodila na istoriju uže Srbije, to je rađeno sa namerom, da ne doživimo Vojvodinu kao srpsku stvar. Nemojmo da zaboravimo ni prvu srpsku košulju, a onda jugoslovenski kaput. Nemojmo da zaboravimo Rumunsku skupštinu, toga u rezoluciji nema. Nemojmo da zaboravimo Veliku narodnu skupštinu slovenskih naroda u Novom Sadu. Nemojmo da zaboravimo ni 1945. godinu. Ne mogu time da se ponosim zato što je 1944. i 1945. godine bilo mnogo nepravde, progona, ubistava, logora, ubijeno je preko 30.000 ljudi. Ne postoji tamo grob koji su napravili četnici, a postoji grob koji su napravili komunisti. U svojoj prvoj fazi komunizam nije bio zao sve vreme. On je u svojoj prvoj fazi kada je pobio sve što je bilo napredno. Oni su se odrekli Baranje. Iz prisajedinjenog Srpskog kraljevstva eliminisali su Baranju, Vukovar. Oni su to uradili 1995. godine. Da nije bilo te odluke video bih Baranju, a video bih i Vukovar. Da nije bilo takve odluke verovatno bi to bilo. Bila je ta odluka i sa tim mora da se živi.

Vidim Vojvodinu i posle 2000. godine. Vidim omnibus koji je prošao za jedan glas, nije mi se baš dopadao u potpunosti, ali sam glasao. Znam da je iz DS Pal Šandor pobegao i da je jedva prošao za taj jedan glas. Vidim i prenos nadležnosti, vidim i Statut Vojvodine.

Ja se radujem što je taj stepen autonomije Vojvodine podignut. Neka Vlada Republike Srbije razmisli na koji način vredi finansirati nadležnosti u Vojvodini i ja neću imati ništa protiv.

Ali, ja imamo nešto drugo protiv. Ja sam već rekao šta ne priznajem, ali dame i gospodo danas Maja Kocijančić nije tumač našeg Ustava. Ja vidim težnju onih koji su oko nas napravili od ništa države, a ovde su pustili neku vlast da od države naprave ništa, koja je vladala u Vojvodini do 2016. godine. Ja vidim saradnju gde se pokušava ovo što je ostalo, od nezavisne Srbije, napraviti ostatak SFRJ. Vidim intenciju da se Srbija federalizuje na način na koji je to rađeno sa bivšom SFRJ. Jaša Tomić je rekao – prvo srpska košulja, pa jugoslovenski kaput.

Dame i gospodo, zgulili su nam jugoslovenski kaput, protivno želji srpskog naroda, ali ja srpsku košulju u Vojvodinu ne dam. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, zdrava hrana je ljudsko pravo.

Gospodin Ševarlić je ovde širi zablude. Dakle, to je profesor koji je predavao zadrugarstvo, koji je genetički modifikovane organizme uzeo kao svoju ideju i danima širi zabludu.

Više puta i ovde i na Odboru mu je objašnjeno, a ja ću pročitati – da se genetički modifikovana hrana i genetički modifikovana hrana za životinje i hrana za životinje dobijena od genetički modifikovanih organizama su u skladu sa posebnim propisom. Ta se hrana definiše posebnim propisima. Taj poseban propis je Zakon o genetički modifikovanim organizmima „Službeni glasnik 41“ iz 2009. godine.

U članu 2. kaže se – ni jedan modifikovani živi organizam, kao ni proizvod od genetički modifikovanog organizma ne može da se stavi u promet, odnosno gaji u komercijalne svrhe na teritoriji Republike Srbije.

Dakle, vrlo jasno i u ovom članu u tački 6. je naznačeno da se genetički modifikovana hrana smatra ona koja je u skladu sa ovim posebnim propisima, a posebni propis kaže da je na teritoriji Srbije to zabranjeno i to je više puta ponovljeno i na Odboru i u ovoj Skupštini.

Međutim, kao predsednik Odbora mora da kažem da gospodin Ševarlić uporno odbija da prihvati i da su genetički modifikovani organizmi zabranjeni Zakonom o genetski modifikovanoj hrani iz 2009. godine. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, Ivana Dulić Marković, bivši ministar poljoprivrede, je u vezla 200 hiljada tona sojine sačme od GMO. Tadašnji profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu je ćutao. Nije mu to smetalo. Sada se pojavio, iako ponovo moram da pročitam, radi naših gledalaca, ni jedan modifikovani živi organizam, kao ni proizvod GMO ne može da se stavi u promet, odnosno gaji u komercijalne svrhe na teritoriji Srbije.

Da li je to svima dovoljno jasno, svima osim profesora? Ko je i kakvu modifikaciju doživeo od Ivane Dulić Marković do danas, to sam više puta objašnjavao?

Znači do 2012. godine apsolutno, iako se to uvozilo, nikoga to nije interesovalo, pa ni profesora, zato što je Dušan Petrović i gospodin Milisavljević pre njega su dotičnom gospodinu isplatili 61-62 hiljade evra iz projekta STAR. Ministarstvo poljoprivrede iz projekta STAR isplatilo profesoru 62 hiljade evra i nikakve priče nije bilo, iako je ovaj zakon iz 2009. godine.

Dakle, da ponovim, na teritoriji Srbije GMO, odnosno proizvodnja na njivama je zabranjena i promet. Ako treba da pročitam još jednom, ja ću pročitati i to se ponavlja u ovom zakonu.

Zakon o GMO nije na dnevnom redu, a zakonom postojećim su GMO zabranjeni. Dakle, koliko puta treba to da objasnim? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja se bojim da se profesor sam prepoznao. Ja sam govorio o jednom profesoru koji je iz STAR projekta od Ministarstva poljoprivrede, a STAR projekat je trebao da se odnosi za stočarstvo na Staroj planini, dobio 62 hiljade evra.

Sada će mi dostaviti te papire da ih ponovo pokažem po ko zna koji put, ali zbog gledalaca da ponovo pročitam, šta bi bilo kad bi bilo.

Dakle, u ovom trenutku u Zakonu, a ništa se ne menja o GMO stoji – zabrana stavljanja u promet, član 2. „Službeni glasnik 41/2009“ ni jedan modifikovani živi organizam, kao ni proizvod od GMO ne može da se stavi u promet, odnosno gaji u komercijalne svrhe na teritoriji Republike Srbije.

Šta ja više treba da objašnjavam? Da li je svima jasno da je GMO zabranjen u Srbiji, svima osim njemu? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, dakle, ovde je rečeno da ne govorim istinu.

Dana 21. septembra 2011. godine, faktura broj dva – 30% ili 18.000 evra, sve sa potpisom dotičnog gospodina. Onda, dalje, 10. decembra 2010. godine – 24.000 evra, sve sa potpisom dotičnog gospodina. Dakle, 24.000 i 18.000 su 42.000. A, onda 10. još jednom, 15.000, koliko ja vidim. Evo, ovde tri fakture. Sve kad saberete, a ima još zahteva, dobijete 62.000, 63.000 evra i na kraju obraćanje pomenutog gospodina da mu se uplati još 2.100 evra 31. oktobra 2011. godine da bi, ne znam, došao neko iz Irana, itd.

Evo ga ovde sve.

Dakle, ako lažem ja, papiri ne lažu. Ovde, takođe, iz Ministarstva poljoprivrede, datum, uplate itd, žiro računu, dakle, nema laži, nema prevare, iz STAR projekta je isplaćeno, rekao sam STAR projekta, 60 i nešto hiljada evra. Zato nikakve pobune do 2012. godine nije bilo o navodno GMO. Hvala.