Hvala vam, zaista, na odgovoru. Dakle, na osnovu člana 104. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, zbog javnosti, citiraću: "Narodni poslanici dužni su da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine. Takođe su dužni da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem".
Gospođo Čomić, očekujem da mi vi sada pomognete u razjašnjenju sledeće situacije. Zaista se flagrantno krši dostojanstvo prestižnog doma, kao što je Parlament Republike Srbije, i nikome nije stalo koliko SRS-u da se celokupan rad u ovom društvu vrati u okvire normalnog rada i institucija sistema i države. Poslanici SRS-a su, mislim, po pravima, jednaki, jer je za nas neko glasao i osvojili smo 78 mandata u maju 2008. godine, pa je potrebna zaštita dostojanstva i poslanika SRS-a.
Zašto sam vas pitala da li postoji način da se pozovem na član 226? Jer bi mi omogućio da kao poslanik mogu da obavljam svoju dužnost i u toku ovog vanrednog zasedanja. Poslanici SRS-a su, kroz sredstva javnog informisanja, svakodnevno izvrgnuti ruglu, u kontekstu opstrukcije rada Parlamenta, u kontekstu toga da zbog nas ne može da se usvoji još 51 zakon koji je EU stavila kao prioritet ove skupštine.
Kad taj 51 zakon bude bio usvojen, nadamo se da će građani Srbije zaista da žive životom dostojnim čoveka. Garantujemo vam da neće. Videćemo kakva će sudbina EU da bude krajem ove godine i sredinom sledeće godine. Postoje najave da je Evropska unija i te kako ugrožena unutar same svoje organizacije, ali to je tema, možda, za neko drugo javljanje i za rad po ovom dnevnom redu; unapred se radujem tome.
Zašto sam, u stvari, izašla za ovu govornicu. Želim da obavestim javnost, koja nema prilike, jer samo 30% ljudi u Srbiji koristi Internet, da prati pisanje šefa Diplomatske misije Velike Britanije na njegovom blogu, koji na najdrastičniji način ruži ugled SRS-a i tako se direktno meša u politički život države Srbije.
Da ne bih bila opomenuta da svojevoljno i samoinicijativno interpretiram reči gospodina Vordsvorta, on je na svom blogu, gospođo Čomić, očekujem reakciju vas, kao predsedavajuće, i Narodne skupštine, u smislu zaštite dostojanstva Poslaničke grupe SRS-a, nas nazvao brendom negativnog nacionalizma, pohvalio je SNS, jer to je primer kako treba da izgledaju nacionalisti, a za nas je rekao da mi sasvim sigurno odlazimo u prošlost i da je Srbija okrenula novi list.
(Predsedavajuća: Tri minuta i trideset sekundi.)
Izvinjavam se za ovih 37 sekundi. Ovo je prvi put ove nedelje da se javljam po Poslovniku, da izrazim ono što mi je Ustavom garantovano. Sada od vas i od ove institucije, promptno, kako vi to kažete, očekujem zaštitu integriteta ljudi koji su na izborima osvojili 78 mandata.

Gospođo predsedavajuća, hvala.
Javljam se po osnovu člana 104, jer se svakodnevno urušava dostojanstvo Poslaničkog kluba SRS-a, svih ljudi koji su 11. maja 2008. godine glasali u Srbiji za izbornu listu SRS - dr Vojislav Šešelj i zato što mislim da to zaista mora negde da se privede kraju, jer ovaj problem koji je nastao i nelegitimno stanje u okviru Skupštine Srbije prenosi se na teren.
Na terenu se dešavaju zaista grozne stvari i ono što jeste posao vladajuće većine, koja čini vlast u Srbiji, jeste da ovaj problem do kraja reši.
Kao što vidite, blokiran je rad svih institucija, zato što se izdvojila jedna frakcija, pošla totalno suprotnim putem; pronašli su određene programske ciljeve koji su za njih njihova buduća, eventualno, ideologija, pošto je sada nemaju, ili je mi ne prepoznajemo, i to nije sporno.
Gospodo naprednjaci, moram da vam kažem da uopšte nisam srećna što ste vi izašli iz SRS-a i uopšte nisam srećna što se ovo desilo opozicionoj sceni u Srbiji, zato što ste, hteli vi to ili ne, pomogli Vašingtonu i Briselu da sprovode najužasnije moguće planove vezane za okupaciju srpskog naroda, i to u užoj Srbiji, u okviru uže Srbije.
Ono što, takođe, moram da kažem, želim vam, zaista, svu moguću sreću na predstojećim izborima i ako bude volje u birača, ako prepoznaju u vama snagu koja može da sprovede u delo ono što vaši programski ciljevi jesu, SRS će prva izaći i čestitati vam na svakom osvojenom mandatu, i tu ništa nije sporno. Dok se to, gospodo naprednjaci, ne desi, vi ste, ipak, samo frakcija, vi nemate legitimitet za postojanje u Parlamentu. Mi to mislimo, mi smo na određenim mestima podneli određene zahteve i nadamo se da će demokratska vlast u Srbiji da pokaže svoje pravo lice i da samo proprati ono što je demokratska procedura.
Ono što je najznačajnije, očekivala sam da gospodin Nikolić bude tu, nisam sklona da pričam u odsustvu, ali sam upućena i verujem da će on čuti ono što ću sad da kažem. Ovo što se desilo s gospodinom Ljubom Kragović pre dva dana izazvala sam ja, jer sam iznela naš politički stav o tome zašto ste vi, zapravo, napustili SRS i time oslabili najjaču opozicionu stranku u Srbiji, a tiče se, naravno, okupacije Kosova. Tada smo gospodin Nikolić i ja, nažalost, na jedan specifičan način, ušli u nekakvu vrstu polemike, a ja s gospodinom Nikolićem nikada neću ući u ličnu polemiku, jer čoveka lično i ne znam, principijelno.
Ukoliko pogledamo stenograme od pre dva dana, videćemo da je gospodin Nikolić, pošto sam tvrdila da je on, gostujući u jednoj emisiji, rekao da su oformili stranku bez ideologije, meni rekao da to nije istina. To je ponovio pred novinarima. Trudim se da sve što izgovorim za ovom govornicom, dopuštam da grešim, ali nemam problem da se izvinim, bude argumentovano i utemeljeno.
Gospodin Nikolić je, gostujući u "Utisku nedelje", 15. septembra 2008. godine, kod gospođe Olje Bećković, koja slovi za profesionalca, rekao, na pitanje…
(Predsednik: Vreme.)
…izvinjavam se, samo da završim misao – da li je ideologija vaše nove stranke velika Srbija, stoji u stenogramima, na zvaničnom sajtu B92, rekao – naša stranka nema ideologiju, ima program.
Toliko o tome ko se služi neistinama, a ko se služi istinama. Vrhunac svega, ono što bi trebalo da bude politička klima u Srbiji, jeste da mi nismo neprijatelji, ljudi koji će širiti mržnju; politički oponenti – da, koji će sukobljavati ideje.
Ono što očekujemo za ovom govornicom, posebno od četničkog vojvode, jeste malo više časti i da ne udara vezanog čoveka, koji nije u prilici istog momenta da odgovori.
Hvala i izvinjavam se na ovom prekoračenju.

Dame i gospodo, poštovana gospođo predsedavajuća, zaista mi ne pada na pamet da ponavljam sve ono što se danas istaklo kao argument u prilog ponašanja Poslaničkog kluba SRS-a. Imali ste prilike da od magistra pravnih nauka čujete pravne argumente, koji imaju, nadam se, svoju težinu u okviru institucije sistema države Srbije.
Ja se, svakako, neću baviti time, ali ono što jeste ne samo tumačenje, nego jedan od argumenata koje SRS već sedam meseci ističe, ne zato što je ona uzrok poremećaja na političkoj sceni, to je da se jedna grupacija izdvojila iz SRS-a i desio se, zaista, poremećaj u okviru političke scene, samim tim i parlamenta, najprestižnije institucije jednog političkog sistema, kakva je Narodna skupština Republike Srbije.
Svedoci smo, a i građani, čini mi se, makar to pokazuju postojeća istraživanja javnog mnjenja, sve više uviđaju da je glavni problem u tome što SRS pokušava da se izbori samo za jednu demokratsku tekovinu srpskog, politički civilizovanog, kulturnog i obrazovanog, društva, bez obzira na situacije koje se povremeno dese, a to je izborna volja građana.
Građane Srbije treba da podsetimo na sve situacije koje su mogle da dovedu do tenzije u srpskom društvu, kada je predsednik SRS-a dr Vojislav Šešelj prvi izlazio s preliminarnim rezultatima i, ma kakva bila izborna volja, jer građani su demokratskim putem izrazili svoju volju, prvi uputio čestitke onima koji su osvojili najveći broj glasova.
Svaki put kada je dolazilo do situacije da se na bilo koji način, divljanjem vlasti, poništi izborna volja građana, upravo je predsednik SRS-a bio taj koji je na redovnim konferencijama za novinare posle obavljenih izbora vraćao sve u institucije sistema i bio protiv prekrajanja izborne volje.
Dakle, ovo je samo podsetnik, da se vidi da mi samo nastavljamo tim putem. Suština svih problema i suština blokade jeste pokušaj prekrajanja izborne volje koja se desila 11. maja 2008. godine, kada je u okviru proporcionalnog izbornog sistema, u okviru jedne izborne jedinice, a to je Srbija, SRS - dr Vojislav Šešelj izašla sa svojom listom, dr Vojislav Šešelj je bio prvi na toj izbornoj listi, i osvojila 78 mandata.
Mi smo, što je bilo do nas, u okviru institucija postojećeg sistema uradili sve. Dovoljan odgovor na to zašto ova agonija traje sedam meseci i zašto ova situacija, koja je potpuno nenormalna i liči na politički, pravni i institucionalni haos, nikome ne odgovara, upravo leži u činjenici što vlast ne radi ništa, ili ne reaguje pravovremeno, a treba samo da ispoštuje demokratske tekovine srpskog društva.
Dakle, mi smo podneli ostavke koje smo imali za tri poslanika, a ostale ostavke su nestale. Za tu situaciju, da je ne bih sada detaljno objašnjavala građanima, nadležni organi će presuditi ko je u pravu. Mi ćemo sačekati mirno, disciplinovano, odluku nadležnih organa i nadamo se da će vrlo skoro, ubrzo, taj problem biti rešen.
Građani, u suštini, ne bi trebalo da se bave time, jer jedino što se od njih očekuje jeste da izađu na izbore, izraze svoju volju i da im tu volju niko ne pokrade, a oni za koje su glasali – da daju sve od sebe da urade samo jedno što građani od njih traže, a to je da im obezbede normalnu klimu u okviru koje će obavljati svoje svakodnevne aktivnosti i živeti životom dostojnim čoveka.
Ja ću vas podsetiti, bez obzira na interpretacije koje govore o tome da se puno ne zna o razlikovanju izbornih sistema, kakav je proporcionalni – gde se glasa za izbornu listu, i većinski – gde se glasa za ime i prezime koje je istaknuto velikim slovima, a predlagač manjim, ono što slovi kao praksa, a ne govore samo srpski radikali, nego se u poslednje vreme i piše o tome.
Tako je jedan dnevni list podsetio na praksu da je u sličnim situacijama, recimo, u junu 2002. godine, predsedništvo Demokratske opozicije Srbije oduzelo mandat 21 poslaniku DSS-a, a kao razlog su navedeni neredovni dolasci na sednice Parlamenta.
Sledeća praksa je iz novembra 2004. godine, kada je DSS oduzeo mandat poslaniku Dragiši Đokoviću, koji je pre toga prešao u klub Demokratske stranke. Zbog toga su demokrate bojkotovale, da vas podsetim, sednicu na kojoj se raspravljalo o predlogu zakona o budžetu.
Sledeći primer je iz novembra 2005. godine, kada su oduzeti mandati poslanicima G17 plus Sofroniju Čonjagiću i Vesni Lalić. Tada je predsednik G17 plus, koji, istini za volju, jeste ostao dosledan tom svom stavu, rekao da su ostavke aktivirane da se spreči trgovina mandatima u Skupštini i da, što je sasvim logično, mandati pripadaju strankama.
Konačno, maja 2006. godine, Administrativni odbor je oduzeo mandate poslanicima G17 plus Kseniji Milivojević i Goranu Paunoviću. G17 plus je aktivirao njihove blanko ostavke.
Dakle, ukoliko ste se zalagali za određene demokratske tekovine dok ste bili opozicija, to očekujemo i kada ste u poziciji i vlasti. To jeste tema, odnosno srpskim radikalima nisu tema odbegli ili frakcije, koje se izdvajaju sledeći neka druga programska načela. Zaista je ovde na ispitu vlast – hoće li vlast da obezbedi normalnu političku, pravnu, institucionalnu klimu, u okviru koje ćemo pokušati da amortizujemo, ne da prevaziđemo, jer sada je već država Srbija u velikom problemu, efekte svetske ekonomske krize.
Mi ćemo strpljivo, i samo u okvirima institucija sistema, da sačekamo sledeću nedelju, narednih 10 dana, narednih mesec dana, ako treba, da vidimo kako će reagovati Administrativni odbor Narodne skupštine Republike Srbije, odnosno da li vlast ima volju i želju da obezbedi klimu u okviru koje će da se ostvari politički dijalog između svih parlamentarnih stranaka, da konačno svi krenemo da se bavimo životnim pitanjima koja se tiču svih naših građana, bez obzira na to za koga su glasali, koja ne mogu da čekaju.
Ono što je molba, na kraju, a s ove govornice je upućena samo poziciji i vlasti, jeste da što pre obezbedite uslove za normalno funkcionisanje Parlamenta, i ne samo Parlamenta, već svih institucija sistema.
Trebalo bi da bude jasno, premda u kampanji koju sprovodite protiv SRS-a u sredstvima javnog informisanja to ne može da se vidi, da je SRS opoziciona stranka. Matematički, ne pravi većinu koja može da odluči čak ni da je ova godina 2009, jer je nema. SRS nije izašla iz neke stranke i napravila poremećaj na političkoj sceni, što će reći, SRS ne može, sve i da hoće, da snosi odgovornost za novonastalu situaciju.
Odgovornost ste, drage kolege, preuzeli vi i na vama je da učinite sve da novonastalu, potpuno poremećenu i nikome na obraz ne priliči situaciju razrešite.
Konačno, na kraju, kada sam pre par dana postavila pitanje prof. Mićunoviću, logično pitanje za ovu situaciju, u smislu ko je zaista ovde u pravu – ukoliko se nešto desi, ne dao Bog, ali se desi da neko od poslanika kluba ''Napred Srbijo'' ne može da obavlja svoje poslaničke dužnosti, sa koje liste ćete nadomestiti taj mandat, prof. Mićunović je šeretski dobacio – pa, sa liste Srpska napredna stranka.
To bi trebalo da bude odgovor na sve naše dileme. Nama bi trebalo da bude odgovor. Evo, želim da ostanem, zaista, u okvirima sumnje, da nikoga ne povredim, ali izražavam sumnju da vlast stoji iza potpuno nelegitimnog položaja Narodne skupštine Republike Srbije, samim tim što se priznaje učešće onima koji na izborima nisu učestvovali. To je jedini argument i to pred građanima ne možete da branite, jer je neodbranjivo.
Konačno, SRS neće izvoditi narod na ulicu, neće pozivati međunarodne medijatore, a sve ste to, gospodo, kada ste bili opozicija, činili, s pravom, zato što je bila uzurpirana slobodno izražena izborna volja.
Mi vam to samo možemo da potvrdimo. Mi to nećemo ovaj put da radimo, mi ćemo čekati da u okviru institucija sistema ovaj problem, na krajnje legalan i legitiman način, razrešimo. Zašto to želimo? Zato što smo državotvorna i, ako hoćete, vrlo odgovorna stranka, koja se suočava svakodnevno, među sopstvenim članstvom, sa sve većom krizom.
Još jedan, konačni argument. Vrlo će nas obradovati činjenica da će menadžerski tim Srpske vlade uspeti da razreši i ovu situaciju, da konačno dovede "Fiat" u Kragujevac. Zašto? Zato što je dobar deo jeftine radne snage koja će raditi tamo, 3.000 radnika, članovi SRS-a.
Dakle, nadamo se da će oni koji su vlasni da odluče o ovome, a mi možemo samo na ovaj način da izmolimo da se radi ono što jeste u okviru postojećih institucija i zakona, što pre to razrešiti i da mi civilizovano krenemo s razrešavanjem životnih problema koji se nalaze pred svima nama. Hvala vam.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu članova 225. i 226, zapravo, na prvom mestu člana 226, tražim obaveštenje od premijera srpske vlade, a vi ćete, gospođo Čomić, da mi pomognete od kojih još nadležnih ministarstava, u vezi sa zaista vrlo teškom socijalnom i ekonomskom situacijom u Srbiji.
Srpska radikalna stranka je od samog početka pokušavala da skrene pažnju srpskoj vladi da je neophodno pojavljivanje u ovom domu, kako bismo čuli šta je akcioni plan za prevazilaženje efekata svetske finansijske krize. S tim u vezi, ne oslanjajući se samo na informacije koje su se pojavile u sredstvima javnog informisanja, mi smo postavili direktna pitanja nadležnim i vlasnim da se ovom problematikom bave kako bismo dobili konkretne odgovore. Nismo izlazili sa podacima koji, uslovno rečeno, mogu da izazovu paniku i možda još povećaju tenzije u vrlo lomljivom srpskom društvu.
Prošle nedelje, u okviru vremena koje je to dozvoljavalo, mi smo izašli sa podatkom da je po raznim osnovama bez posla, nažalost, ostao 6.781 radnik, i to samo prema podacima Ministarstva rada. Gospodin Ljajić je dao jednu vrlo preciznu i studioznu analizu saradnje sa ostalim ministarstvima. Tu smo naveli i broj i precizan naziv preduzeća koja stoje iza otpuštanja skoro 6.800 radnika. To pomnožite sa brojem četiri, pa ćete videti koliko će se ljudi u Srbiji u perspektivi suočavati sa onim što jeste osnova egzistencije, a to je zapravo ono što mesečno svi primamo kako bismo obezbedili svojoj porodici život dostojan čoveka.
Međutim, ostali smo dužni građanima i sledeći podatak. Prema podacima Službe za zapošljavanje, i to u mesecu oktobru 2008. godine, najveći broj zaposlenih je dobio otkaz po osnovu isteka ugovora o radu na određeno vreme; to je 32.018 naših sugrađana. Zatim, evidentiran je znatan broj slučajeva prestanka radnog odnosa po osnovu sporazuma zaposlenog i poslodavca ili na inicijativu zaposlenog, a to je 15.871 čovek. Sveukupno 64.033 ljudi u Srbiji više nema prihode.
Mi očekujemo da nam u najskorije moguće vreme nadležna ministarstva kažu dokle se stiglo sa izradom nacionalnog akcionog plana za zapošljavanje za ovu godinu, s obzirom na to da čujemo da su pored sredstava iz budžeta (izvinjavam se zbog prekoračenja, samo da završim) predviđena i sredstva na osnovu određenih projekata u smislu donacija. Dakle, želimo specifikaciju – koja sredstva, koji projekti i šta se zapravo predviđa u smislu zapošljavanja ljudi koji su ostali bez posla za 2009. godinu. Hvala vam.

Dame i gospodo, javljam se na osnovu člana 226, a nekako se opet odnosi na ono čemu smo svedoci poslednjih meseci. Žalosna je konstatacija, izražavamo sumnju, ali smo sve bliže zaključku da ste ono za šta ste se borili kao nekadašnji članovi DOS-a zaboravili onog momenta kada ste preuzeli poluge moći.
Da je ovo tačno ne svedoči samo tendencija da se s namerom polarizuje politička scena samo na dva pola, tendencija da se zaboravlja praksa i sama priroda izbornog sistema u Srbiji, kao što je naš izborni proporcionalni sistem, i, naravno, amnezija kada je reč o osnovnim ljudskim pravima i slobodama.
Ovog momenta bi verovatno trebalo da se obratim predsedniku odbora za zaštitu ljudskih i manjinskih prava, ali, što je neverovatno ali istinito, od petooktobarske revolucije, pobede slobode nad totalitarizmom, kako ste vi to govorili, mi nemamo takav odbor u najvišem domu i najznačajnijem organu za jedan politički sistem.
O čemu se radi? Gospođo Čomić, očekujem konkretnu reakciju i sa vaše strane, s obzirom na to da vaše članke na internetu takođe pratim i čitam i znam koliko vam znače slobode. Prosto je neverovatno, a ja ću sad da pročitam ono što mislim da je čak i poslanicima vladajuće koalicije promaklo a slika je srpskog društva s početka 21. veka.
RATEL je doneo uputstvo na osnovu kojeg je propisao obavezujuće tehničke uslove za pružaoce internet usluga radi ostvarivanja elektronskog nadzora nad komunikacijama stanovnika Srbije preko globalne informatičke mreže. Između ostalog, RATEL je ovim aktom obavezao internet provajdere da državnim organima nadležnim za elektronski nadzor, pre svega BIA, prvo omoguće pristup i periodično dostavljaju baze podataka o svojim korisnicima, koje pored svih njihovih ličnih podataka treba da sadrže njihove identifikacione internet adrese; drugo, da omoguće pristup bazama podataka o korisnicima elektronske pošte; treće, da omoguće potpuno autonomni pasivni monitoring internet aktivnosti svakog pretplatnika, kao i preusmeravanje njegovih ili njenih komunikacija; četvrto, da omoguće presretanje elektronske pošte, audio, video, instant i "pear to pear" komunikacija.
Ovim uputstvom RATEL-a ne da je direktno prekršen član 41. najvišeg zakonodavnog akta Republike Srbije, nego su ovog momenta svima nama oduzeta prava i slobode. Ovo je još jedna od slika demokratskog društva u Srbiji. Zaista vrlo hitno očekujemo odgovor od BIA, od RATEL-a, vas takođe, gospođo predsedavajuća, premijera srpskog i određena objašnjenja kome je palo na pamet da nadziru ono što nama svima garantuje član 41. Ustava Srbije. Hvala.

Dame i gospodo, s obzirom na to da je ovo vrlo važna tema, kao što ste rekli, gospođo Čomić, za sve nas i za našu egzistenciju u državi Srbiji, možda je meni popustila koncentracija, ali čini mi se da ste rekli - ne može bez sudskog naloga. Tako bi trebalo da bude. Ukoliko državni organ proceni da je od značaja za državu da vrši praćenje određenih komunikacija mora da postoji sudski nalog.
Međutim, u uputstvu RATEL-a to ne stoji. U uputstvu RATEL-a stoji da pre nego što vaš imejl, odnosno imejl upućen vama dođe do vas on linkom ide direktno BIA, bez ijednog sudskog naloga. Da je to tačno, postoji reakcija Beogradskog centra za ljudska prava. Dozvolićete mi da to pročitam kako bismo imali potpunu informaciju, pa samim tim i vrlo precizno tražili objašnjenje nadležnih i promptnu akciju vladajuće većine.
RATEL je, takođe, obavezao internet provajdere da sve navedene tehničke usluge, uključujući link prema BIA, i potrebnu opremu obezbede. Ovaj akt RATEL-a je u suprotnosti sa Ustavom i zakonima Republike Srbije, prema reakciji Beogradskog centra za ljudska prava, kao i sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima. Sve to znamo.
Dakle, donošenjem ovog akta RATEL je prekoračio svoju nadležnost, tajnost komunikacija, koja se može ograničiti samo zakonom, a ne i podzakonskim aktom. Ovaj akt, dakle uputstvo RATEL-a, ne sadrži nikakve odredbe o zaštiti privatnosti građana Srbije. On ne pominje da internet provajderi podatke o svojim pretplatnicima i o njihovim komunikacijama državnim organima mogu dati samo na osnovu odluke suda. Naprotiv, ovaj deo je vrlo važan, RATEL svojim uputstvom predaje ključeve interneta u Srbiji u ruke BIA, i to o trošku samih internet provajdera, odnosno njihovih pretplatnika.
Beogradski centar za ljudska prava, dalje se navodi u njihovom saopštenju, traži od RATEL-a da povuče svoje neustavno i protivzakonito uputstvo. U suprotnom, Centar će pokrenuti inicijativu za ocenu ustavnosti ovog akta pred Ustavnim sudom Srbije. O tome šta se dešava posle ne znamo apsolutno ništa, a reakcija zvaničnika je potpuno izostala. Živimo sada, pretpostavljam da ćete se složiti, gospođo Čomić, makar to javno ne rekli, u potpuno kontrolisanom, totalitarnom sistemu. Pre nego što pomislimo, neko to već čuje.
Imali smo, gospođo Čomić, užasan primer zloupotrebe skupštinskog servera gde je imejl, koji gospodin Krasić nikada nije ni napisao, tehničkom manipulacijom direktno otišao na adresu, na imejl račun portparola Haškog tribunala. O ovome govorim. Ne samo što se kontrolišu sve komunikacije, nego su i te kako moguće zloupotrebe.
Da dodam još samo jedno pitanje nadležnim organima: ko u Srbiji, pod kojim uslovima, na osnovu kojih zakona može da poseduje tehničku opremu za praćenje komunikacija? Želim da nam BIA dostavi precizan izveštaj na tu temu. Hvala.

Dakle, na osnovu članova 225. i 226. Takođe koristim i ustavne članove koje, kao što vi, gospođo Čomić, dobro primećujete, treba svi da poštujemo i da se trudimo da ih čuvamo svojim ponašanjem: član 23. Ustava, u smislu ljudskog dostojanstva, koje je neprikosnoveno i svi su dužni da ga poštuju i štite. Svako ima pravo na slobodan razvoj ličnosti, ako time ne krši prava drugih zajemčena Ustavom. Takođe se u članu 24. navodi da je ljudski život neprikosnoven. Član 25. govori o fizičkom i psihičkom integritetu, koji je takođe nepovrediv.
Vi ste posle izlaganja gospođe, zapravo koleginice Dušanke Plećević dali objašnjenje koje se meni zaista dopalo, samo ne znam iz kog razloga je izostala reakcija kod svakog rušenja integriteta poslanika ovog doma. Da budem preciznija, radi se o pisanju sredstava javnog informisanja. Ono što predviđa sloboda medija i vuče za sobom određena prava takođe vuče za sobom određene odgovornosti.
Ja sam imala prilike da pročitam samo reakciju gospođe Trivan iz vaše stranke, gospođo Čomić, koja je reagovala na skandalozno pisanje, ja se sa tim potpuno slažem, koje se tiče obavljanja vaše dužnosti potpredsednika ovog parlamenta. Ali, očigledno je ta reakcija upućena samo radi zaštite dostojanstva određenih ličnosti.
Ja sam takođe, gospođo Čomić, na prvom mestu od vas očekivala da reagujete ili da dođete do političkog dogovora, prvo, da se ispita ko su novinari koji na najbrutalniji mogući način ruše psihički i fizički integritet i dostojanstvo određenih ljudi, narodnih poslanika, javnih ličnosti, kojima se sudi bez procesa, gde se gazi prezumpcija nevinosti; koje su to redakcije i ko su ti tajkuni koji naručuju određena pisanja u određenim medijima.
Neki od nas imaju novinarsko iskustvo i vrlo dobro znaju da kada je reč o vrlo važnim političkim temama, a ispod određenog članka se potpišu novinari sa inicijalima ili redakcija, da je to naručeni tekst i da taj tekst košta nekoliko hiljada evra, u zavisnosti od toga šta želite da postignete, u zavisnosti od toga koju ličnost želite da uništite, ne razmišljajući da ti ljudi imaju svoje porodice, svoj integritet i da bi trebalo normalno da žive u Srbiji.
Takođe, užasni napisi koji se tiču pokušaja atentata na gospodina Nikolića, a koji iz Haga naručuje predsednik SRS, predstavljaju flagratno kršenje svih ustavnih načela. Predsednik SRS nije poslanik, nije član ovog parlamenta, ali i te kako bismo mi kao SRS, čiji je on predsednik, trebalo da znamo ko su novinari koji tako naručene stvari plasiraju i koji mediji, za čiji interes, to rade.
Takođe, na naslovnoj strani jednog dnevnog lista našao se predsednik LDP-a, užasni napisi. Mogao je da bude jednostavno motiv svakom, uslovno rečeno, psihički poremećenom čoveku da završi na osnovu napisa sa gospodinom Jovanovićem. Gospodin Maraš takođe, ili bilo ko drugi od vas.
Dakle, ono što SRS od vas zahteva, gospođo Čomić, jeste da se vi iz vladajuće većine koji se zaista starate o dostojanstvu ove skupštine vrlo brzo postarate da ovakve stvari razrešimo. Zašto se to radi, zašto se vodi kampanja urušavanja integriteta i dostojanstva Skupštine u medijima? Ja sada zaista pričam samo o toj temi. Ako se stvori klima da smo svi jednaki i da štitite svakoga od nas, mi ćemo se potruditi da tu klimu ispratimo zato što znamo da smo zaštićeni. Nećemo imati potrebu da se na ovakav način, sa poslednjim atomom snage i slobode borimo samo za svoje dostojanstvo. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, hvala na ovoj mogućnosti. Koristim pravo na osnovu člana 104. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, a takođe bih želela da podsetim na deo o ljudskim pravima i slobodama Ustava Republike Srbije, gde se, između ostalog, kaže, u članu 23 – ljudsko dostojanstvo je neprikosnoveno i svi su dužni da ga poštuju i štite. Svako ima pravo na slobodan razvoj ličnosti, ako time ne krši prava drugih zajamčena Ustavom.
Takođe, član 25, koji govori o fizičkom i psihičkom integritetu, da je on nepovrediv, da niko ne može biti izložen mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju.
Svedoci smo, na prvom mestu građani, totalne derogacije nečega što je slovilo svojevremeno kao ugled najvišeg tela u jednoj državi, kao što je Parlament u Srbiji. Ono što jeste istina, građani to uviđaju, određene ankete i analize, u određeno vreme, to i pokazuju, to je ko je odgovoran i ko je glavni krivac što je ugled ove skupštine potpuno urušen.
Prevremeni parlamentarni izbori su održani 11. maja 2008. godine, zbog toga što je jedan deo tadašnje vladajuće većine shvatio šta Vašington i Brisel traže, a to je nezavisno Kosovo i Metohija.
Na tom pitanju KiM-a razbijena je, odnosno, pokušano je da se razbije, pri tom je i oslabljena, Srpska radikalna stranka, koja je na izborima osvojila 78 mandata, tako što je građanima Srbije predstavila Izbornu listu dr Vojislav Šešelj, tako što je rekla da su granice nacionalnog interesa srpskih radikala Karlobag - Ogulin - Karlovac - Virovitica, tako što je rekla da neće odustati od toga da se mirnim političkim i diplomatskim sredstvima bori za istinu o pokorenom srpskom narodu. Kome to najviše smeta? Onima koji Srbiju svode na pretkumanovsku Srbiju, Vašingtonu i Briselu, potpomognutim, dobrim delom, i Londonom. Kome to, takođe, smeta? Onima koji u ovoj zemlji pomažu njima da se taj plan upotpuni. Dakle, Kosovo je izuzeto, okupirano je 15% srpske svete zemlje, sledeća je Vojvodina. To su tragovi koje mi ostavljamo ovde. Ono što je vrlo značajno za ovaj narod, 78 mandata je osvojila SRS. SNS nije učestvovala na majskim izborima.
Završavam misao, prekoračila sam vreme, unapred se izvinjavam, nadam se da ćete i meni dopustiti da privedem ovo kraju.
Važno je da narod shvati zašto se ovo dešava. Zato što Boris Tadić neguje nelegitiman status ''naprednjaka'' u Parlamentu Srbije. Niko nije glasao za politički program, jer, gospodine Nikoliću, vi ste rekli da ste osnovali stranku bez ideologije, samo sa političkim programom.
(Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi)
Juče ste rekli novinaru ''Kurira'' da ste verbalno odustali od Kosova i time ste odgovorili na sve. Što se tiče SRS-a, ono što ste rekli, jeste istina, nikada nismo odustali od saradnje s evropskim integracijama, EU, na prvom mestu, ali samo pod jednim uslovom, da nas tretira kao ravnopravnog partnera.
(Predsedavajuća: Četiri minuta)
S obzirom na to da nas ne tretira tako, mi smatramo da je ta saradnja nemoguća. Sadašnjost nas potvrđuje svakodnevno u tome.
Naravno, javiću se još jednom, jer nisam završila ono što želim da apostrofiram kršenjem člana 104. i izvinjavam se na ovom prekoračenju, neće se više ponoviti.

Dame i gospodo, javljam se na osnovu člana 104. Poslovnika Narodne skupštine Srbije. Ono što je ovde zaista suština celokupnog sukoba i potpuno nelegitimnog statusa ovog saziva Skupštine jeste, profesore, doktore Dragoljube Mićunoviću, to što vi imate frakciju u ovom parlamentu koja se izdvojila iz najjače opozicione stranke.
Volela bih da vi sada izađete, posle mene, naravno, ukoliko pronađete materijal, da odgovorite na to, ali bih volela, s obzirom na to da zaista slovite kao rodonačelnik demokratije ovde, da izvedete do kraja sledeću situaciju. Dakle, vi imate jednu grupu koja nije učestvovala na izborima, koja se izdvojila kao frakcija iz najjače opozicione stranke sa potpuno različitim političkim programom, mi ovde čak ne govorimo o ideologiji, dakle, različitim političkim programom.
Građani Srbije, na majskim izborima, nisu glasali ni za jednu tačku političkog programa SNS, koja nije deo ovog parlamenta. Ili, da okrenemo situaciju na drugu stranu, a verujte da smo mi konsultovali i određene stručnjake koji se bave parlamentarizmom u svetu, ali dok problem ne rešimo u zemlji, za razliku od drugih koji se žale svetu na domaće neprilike, mi ćemo pokušati ovaj problem da rešimo u Parlamentu. Ne daj bože da se desi nekome od poslanika grupe Napred, Srbijo da ne može više da učestvuje u obavljanju poslaničkih dužnosti, volela bih da mi odgovorite sa koje liste ćete popuniti poslanički mandat?
Tu vam stoje odgovori na sva ostala pitanja.
Ono što građani Srbije, takođe, treba da znaju, suština celokupnog problema u Parlamentu u Srbiji je od raskola u SRS, odnosno pokušaja neuspelog puča je upravo volja vladajuće većine, a saznaćemo uskoro i zašto je to tako, da održi fragmentiranu opozicionu političku scenu van svih pravila i van svih demokratskih načela. Dakle, SRS sve vreme u okviru institucija političkog sistema radi ono što garantuje Ustav i svi prateći zakoni.
Nama nije tema frakcija, nama je tema vladajuća većina koja je došla na krilima demokratije, srušila totalitarni režim, da vidimo da li će ispit demokratski da položi. Verovatno da je ovo proizvoljno tumačenje i da sve ono što jeste praksa parlamentarizma u svetu, posebno zapadnoevropskih demokratija, tumačim proizvoljno jer je to moj politički interes, ali ono što budete uradili vezano za političke delegacije, vraćanje mandata i na vraćanje legitimnosti ovoga saziva biće odgovor na ispit na kojem ste. Hvala vam i izvinjavam se na ovom prekoračenju. (Aplauz.)

Gospođo predsedavajuća, hvala.
Uvaženoj koleginici gospođi Kolundžiji, za koju intimno zaista smatram da vrlo razume demokratske principe, makar ne izgovarala to jasno i glasno vrlo često zbog političkih stavova stranke kojoj pripada, dakle, 11. maja 2008. godine, gospođo Kolundžija, na parlamentarnim izborima učestvovala je SRS, predala je Izbornu listu SRS dr Vojislav Šešelj i osvojila 78 mandata, na osnovu svoje ideologije i svog političkog programa.
Dakle, ukoliko mi kažete da je Napred, Srbijo kao grupa građana, Srpska napredna stranka, učestvovala na majskim izborima 2008. godine, onda ću ja i te kako podržati tezu u kojoj vladajuća većina, odnosno demokratska vlast u Srbiji, nasiljem provodi ovde u Parlamentu potpuno nelegitimno stanje.
Drugo, još jedan argument u prilog moje replike, a opet u kontekstu svega ovoga što se orkestrirano vodi protiv SRS. Godine 2009, 19. januara, predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije u svojstvu ovlašćenog lica SRS-a dostavljene su ostavke Igora Bečića, Veroljuba Arsića, Jelene Budimirović. Oni su u skladu sa članom 102. Ustava stav 2. neopozivo stavili svoje mandate narodnih poslanika na raspolaganje SRS-u, na čiji predlog su izabrani za narodne poslanike. Izjavama su ovlastili SRS da o njihovim mandatima odlučuje potpuno.
Pravo na repliku koristim u kontekstu zamena teza kod šefa Poslaničke grupe ZES-a, gospođe Nade Kolundžije, koja je nažalost izašla, ali vrlo sam uverena da će čuti, kao i da će za ovo čuti svi oni koji su vlasni da o ovom pitanju u državi Srbiji odlučuju. Puč na SRS izvršen je onog momenta kada ovaj broj poslanika koji su ostali ovde nisu hteli da priznaju nezavisno Kosovo i Metohiju i to je suština, kada nismo hteli da stavimo potpis na SSP. Ko iza toga stoji? Oni ambasadori, oni šefovi diplomatskih misija, takođe je nedopustivo, i za koje demokratska vlast u ovoj zemlji neće da reaguje zato što zna da je onaj ko je prvi put reagovao 2003. godine platio cenu kada je rekao da neće političkom scenom u Srbiji više moći da upravljaju šefovi ambasada.
Dakle, imamo jedan projekat koji je očigledno skrojen van granica ove zemlje, ovde proveden, i sada imamo potpuno nelegitimno stanje u najvišem telu jedne države, kao što je parlament. Za uzvrat od vas samo očekujemo da poštujete demokratska načela i demokratsku proceduru i ništa više, da vratimo...
(Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.)
... izvinjavam se, samo da završim misao, normalan parlamentarni život u Srbiju, jer to košta sve nas, a najviše one koji su nas birali. Građani nisu birali SNS, građani su 11. maja birali ideologiju koju glasno izgovara dr Vojislav Šešelj i SRS i to je suština. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se na osnovu čl. 225. i 226, premda bih, gospodine predsedavajući, mogla da se javim i po osnovu člana 104, jer ste malopređašnjom konstatacijom povredili dostojanstvo Narodne skupštine vređajući inteligenciju desne strane parlamenta, a tiče se rada Državne revizorske institucije.
SRS, koja pokušava da sazna da li država obavlja svoje prerogative državnosti na delu teritorije KiM i traži određena objašnjenja i obrazloženja od predstavnika vlasti (koja, naravno, ne dobija), ne može da bude krivac zbog toga što Državna revizorska institucija ne radi deset godina, od demokratskih promena. Ono što je presedan, složićete se, gospodine predsedavajući, jeste inicijativa od strane opozicije da se usvoji poslovnik o radu Državne revizorske institucije, kako bi ona počela da radi.
Zaista mi je drago, gospodo, što ste prisutni ovde, na današnjem zasedanju. Ovo neće biti ni malo lako zasedanje. Postavićemo konkretna pitanja, predstavićemo određena saznanja do kojih smo došli, a i te kako ćemo se pozvati na intervjue koje dajete u medijima.
Gospodin Sretenović sam kaže da je Vlada direktno odgovorna što Državna revizorska institucija ne radi jer nije obezbedila određena sredstva.
Potpuno se slažemo s tim, ali danas ćemo konačno doći do odgovora zašto to Vlada nije uradila. Zašto Vlada nije imala interes da uredi i omogući rad Državnom revizoru, pa da mi vidimo transparentno poslovanje svih onih koji jesu budžetski korisnici i koji idu pod kapu javnih finansija.
Toliko o tome. Kada bude počela rasprava, spremite se, gospodo, da nam date pravovremene odgovore na vrlo značajna i škakljiva pitanja.
Današnja tema ovog zasedanja biće korupcija i organizovani kriminal i, naravno, ko potpisuje to i ko je u državi Srbiji odgovoran što je glavna tendencija srpskog društva organizovani kriminal, što se to motiviše, što se to pothranjuje, a Vlada samo zamagljuje oči javnosti time da ima nameru da se obračuna sa organizovanim kriminalom. Evo, gospodo, SRS će danas da pokaže da to apsolutno nije tačno.
Ovih preostalih možda manje od minut skrenuću pažnju parlamenta i od gospodina Novakovića očekujem da ovo uputi, na osnovu članova po kom osnovu sam se javila, predsednici parlamenta, a tiče se Rezolucije Evropskog parlamenta usvojene 15. januara (Predsedavajući: Vreme.) 2009. godine.
S obzirom da mi je isteklo vreme, odmah sad se javljam po Poslovniku.

Gospodine Novakoviću, meni već teče vreme. Moraću da se obratim Odboru za rodnu ravnopravnost jer ste vi upravo demonstrirali diskriminaciju u odnosu na žene. Gospodinu Jojiću ste dozvolili prekoračenje od minut i 16 sekundi, a meni ste prošli put čak skratili vreme.
Da ne bih gubila više vreme, javljam se, dakle, na osnovu čl. 225. i 226, prvenstveno 226. Zahtevam od predsednika Skupštine gospođe Đukić-Dejanović hitnu akciju po sledećem pitanju, a posle obrazloženja shvatićete da je većini poslanika onemogućen rad ukoliko ne dobijemo pravovremena obrazloženja upravo na ovo što se dešava u okviru Evropskog parlamenta.
Svedoci smo sve manje popularnosti Evropske unije kod građana Srbije (to su sada već zvanični podaci s kojima se raspolaže u medijima), a jedan od razloga je što je politika Evropske unije politika uslovljavanja. Ono što se desilo 15. januara ove godine u Evropskom parlamentu nije zapanjujuće, čak je i očekivano, s obzirom da određene zemlje članice Evropske unije, predvođene Vašingtonom i briselskom administracijom, sprovode orkestriranu politiku protiv srpskog naroda.
Mi, dakle, znamo, verujemo, imali smo to iskustvo, negde i saosećamo sa vlastima u Srbiji zato što ste se zatekli skoro u nemogućoj situaciji. Izlaz iz ove situacije je samo jedan, s obzirom na novonastale okolnosti. Mi smo 1999. godine iskoristili taj izlaz. Zbog toga što su branili Ustavom garantovani politički sistem, suverenitet i teritorijalni integritet, ceo tadašnji srpski vrh se nalazi pred Haškim tribunalom. Dakle, već viđeno. Ono na šta mi smatramo da mora da se reaguje jeste rezolucija povodom genocida, nazovigenocida, u Srebrenici. Tu smo takođe pričali pre izvesnog vremena, dakle poslanici Srpske radikalne stranke, da je stav Srbije u odnosu na tužbu Bosne i Hercegovine koja se tiče genocida bio potpuno pogrešan.
Potpuno smo nespremno odgovorili tom istorijskom pitanju tako što zapravo nismo ni govorili o genocidu, odnosno o zločinu koji se desio a ne o genocidu, i evo sada, u okviru kampanje protiv srpskog naroda, Evropski parlament je usvojio rezoluciju u kojoj se, između ostalog, kaže da je pobijeno 8.000 muslimana, da su u tome učestvovale snage bosanskih Srba, predvođene generalom Mladićem, paravojne jedinice, uključujući parapolicijske srpske jedinice koje su došle sa teritorije Srbije.
Ovom rezolucijom se, takođe, preporučuje svim parlamentima, posebno zapadnog Balkana, da je podrže.
Srpska radikalna stranka smatra da je ovo istorijska sramota, da na ovo mora najhitnije moguće da se odgovori i da menadžerski tim ove vlade, koji ima takođe podršku određenih zemalja članica Evropske unije, mora konačno pred Evropskim parlamentom da postavi pitanje genocida nad srpskim narodom.
Dakle, gospodine Novakoviću, prepoznajući vaš osećaj za aktuelne i istorijski važne teme, očekujem da ćete gospođu Đukić-Dejanović u najskorije vreme da obavestite. Srpska radikalna stranka i srpska javnost očekuju pravovremenu akciju po ovom pitanju. Hvala vam.

Gospođo Đukić-Dejanović, hvala. Dame i gospodo, kao što smo vam i obećali, smatrajte da je ova rasprava tek početak naše priče o DRI, o transparentnosti javnih finansija, o tome kuda idu, kako i na koji način se troše pare poreskih obveznika. Takođe, ovo je tek početak kampanje koju će SRS ovde provesti do kraja i to jeste naše izborno obećanje. Na kraju, možda čak i zaveštanje za ovu godinu, s obzirom da neko zaista mora da pokrene vrlo ozbiljnu priču koja se tiče korupcije i organizovanog kriminala u državi Srbiji, a vlast to nije.
Ono što smo imali prilike da čujemo ovih dana, ovih meseci i ovih godina, gospodine Sretenoviću, a ovde se nalazi većina vaših intervjua koje ste dali medijima, jeste da država nije našla za shodno da organizuje uslove neophodne za rad DRI. Eto, vi ste 20. januara dali dnevnom listu "Politika" intervju, koji sam ja zaista sa pažnjom pročitala.
Koliko SRS vidi, vama posao neće biti nimalo lak, zato što pored materijalno-tehničkih sredstava, ovde se zaista dovodi u pitanje i kadrovska struktura onih ljudi koji će biti spremni da se pozabave takvim poslom kao što je revizija javnih finansija.
SRS takođe očekuje od vas ovde da čuje šta je država, a pretpostavljam da ste redovno u kontaktu sa onima koji su vlasni da vam daju odgovore na takve dileme, preduzima po pitanju bezbednosti i nezavisnosti onih koji će raditi u DRI, zato što vi ulazite u minsko polje, za koje je država godinama stvarala utisak da će se pozabaviti onim što jeste zaista vrlo veliki problem (nije najvažniji, ali možda po prioritetu drugi, posle nacionalnog identiteta ovog naroda i ove zemlje), a to je problem korupcije, tj. gde idu pare poreskih obveznika i na koji način.
Ukoliko se samo prisetimo da u Srbiji ima oko 12.000 naručilaca i 80.000 ponuđača, godišnje se zaključi oko 250.000 ugovora, čija vrednost premašuje 1,7 milijardi dolara. U poslednje tri i po godine poništeno je oko 800 javnih nabavki.
Početkom 2002. godine učešće javnih nabavki u bruto društvenom proizvodu Srbije i Crne Gore bilo je oko 9%. Pretprošle godine udeo javnih nabavki činio je oko 11% bruto društvenog proizvoda Srbije. Javne nabavke u EU čine oko 30% ukupne javne potrošnje, što predstavlja oko 16% bruto društvenog proizvoda EU.
U ovih nekoliko minuta pokušaću da govorim samo preciznim jezikom cifara. Ono što smo imali prilike da čujemo i pre izvesnog vremena od dr Predraga Jovanovića jeste da je nedostatak adekvatnog kadra jedan od zaista važnih faktora koji muče ne samo DRI, nego i druge institucije koje imaju antikorupcijski karakter i koje su novijeg datuma. Svakako da se nikome ne žuri da dobije efikasnog kontrolora – citiram dr Jovanovića.
Primera radi, u Crnoj Gori je 2004. godine zakon usvojen u aprilu, a već u julu je imenovan Savet i profunkcionisala je DRI. Kada poredimo zemlje u okruženju, zemlje zapadnog Balkana, mi smo, dakle, poslednja zemlja kojoj je palo na pamet da poradi na formiranju DRI. To je dovoljan odgovor.
Međutim, ono što je meni privuklo pažnju jeste takođe izjava dr Jovanovića da bi, prema njegovoj proceni, uvođenje stvarne kontrole, nasuprot formalnoj kakva trenutno postoji, svakako dodalo još minimum pet do deset odsto uštede u sektoru javnih nabavki. To je na godišnjem nivou negde između 100 i 200 miliona evra. Poseban kvalitet DRI u odnosu na ostale kontrolne institucije je što ispituje celishodnost trošenja budžetskih sredstava, što će reći da nije svejedno ako imate petoro zaposlenih, a uzmete 100 računara.
Onda dolazimo do vašeg rada, koji mi je takođe privukao pažnju, zove se Uloga DRI u proveri pravilnosti i svrsishodnosti javnih nabavki, gde vi, između ostalog, dajete predlog i definišete šta bi to DRI trebalo da radi.
Zbog građana koji će ovo da prate u odloženom prenosu, između ostalog, vi kažete - kod direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava obavlja se revizija, dakle Republike, teritorijalnih autonomija, lokalnih vlasti, organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, budžetskih fondova, Narodne banke Srbije u delu koji se odnosi na korišćenje javnih sredstava, javnih preduzeća, privrednih društava i drugih pravnih lica koje je osnovao direktni, odnosno indirektni korisnik javnih sredstava, pravna lica u kojima država ima učešće u kapitalu, drugi subjekti koji koriste sredstva, imovinu pod kontrolom i na raspolaganju Republike, teritorijalnih autonomija i lokalnih vlasti.
Moram da vam kažem da se mi potpuno slažemo sa tim. To zaista jeste referentni okvir DRI, a onda opet mogu da ponovim samo da vam želimo svu moguću sreću u ovom poslu.
Iskreno, ono što ne dovodim u pitanje jeste vaša kvalifikovanost, ali mi je pomalo čudno kako do sada niste na drastičniji način reagovali ili, slušajući svoju profesionalnu etiku, jednostavno odstupili od posla koji, prosto, ne možete da uradite. Ne zbog vaše krivice nego, jednostavno, država nema volju da se pozabavi ozbiljnom pričom u smislu antikorupcijske kampanje, kao što je formiranje i rad DRI.
Još jedan od vrlo važnih podataka, ne zato što to kaže SRS, već zato što to izjavljuju ljudi koji zaista na neki način i predstavljaju vlast, jeste izjava gospođe Verice Barać, predsednice Saveta za borbu protiv korupcije.
Evo šta je ona pre izvesnog vremena, 20. januara, izjavila – nedostatak radnog prostora je jedna od efikasnih metoda uz pomoć kojih pojedinci iz vlasti uporno sprečavaju izgradnju institucije urušavanjem postojećih.
Tako se ljudi ponižavaju, obeshrabruju i stavljaju u zavisan položaj. Pored ovih primera treba pomenuti činjenicu da se u Palati pravde pregrađuju hodnici kako bi se obezbedio prostor za rad.
Još značajniji deo njene izjave je - paradoks je u tome što je ova zemlja poklonila više hiljada najboljeg poslovnog prostora koji je bio u njenom vlasništvu.
To kaže gospođa Barać prijateljima Mlađana Dinkića. Preko 12.000 kvadrata poslovnog prostora je prvo ustupljeno bankama na korišćenje, zatim je od toga sedam i po hiljada kvadratnih metara prodato pod uslovima koje je on propisao i kome je on hteo. Ostatak je izdat u zakup po izuzetno povoljnim cenama.
Dakle, pokušaću da budem vrlo kratka na kraju, kada ovo govore ljudi koji bi trebalo da se pozabave korupcijom ispred demokratske vlasti koja je revoluciju 5. oktobra provela na talasu obračuna sa korupcijom po principu uvođenja transparentnosti u sve oblasti društva, mi smo, kao opozicija, zaista pred jednom velikom dilemom. Deset godina posle petooktobarskih promena mi nemamo revizorske izveštaje, nemamo završne račune i nemamo ideju o tome gde odlaze pare osiromašenih građana Srbije.
Samo još jedan podatak na kraju. Dakle, mi smo se potrudili da dođemo do programa donacija u periodu 2000-2008. godine na račun državnih organizacija i države same. Ukupno je pristiglo 400, skoro deset miliona dolara, za koje mi ne znamo kome su otišli i šta je rezultat konkretnih donacija po određenim projektima.
Dakle, gospodine Sretenoviću, nadam se da će poslanički klub SRS od vas čuti odgovore koji će nam pomoći u ovom početnom delu da razumemo šta je to što nas očekuje u narednih godinu, dve, tri, četiri i kakva je to država u kojoj živimo. Hvala vam.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo, javljam se na osnovu člana 226. i tražim posebno obaveštenje, reći ću i od koga, da bi mi se zapravo omogućio normalan rad kao poslanika ove skupštine, pa se samim tim javljam i na osnovu člana 225.
Gospođo Čomić, nadam se da ćete mi pomoći, s obzirom na to da sada tražim hitno objašnjenje od nadležnih, pretpostavljam da smo vlasni da uputimo zahtev Nacionalnom savetu za bezbednost, ali svakako tražimo na prvom mestu objašnjenje predsednika srpske vlade i ministra inostranih poslova, s obzirom na novonastalu situaciju na teritoriji Kosova i Metohije.
Za ministra inostranih poslova, gospodina Jeremića: šta će konkretno da uradi na diplomatskom planu, s obzirom na to da Kosovo, nažalost, nezavisna šiptarska država, dobija i svoju vojsku? To su naše osnovane sumnje zasnovane na pisanju određenih medija. Mi te naše osnovane sumnje želimo sada ili da opovrgnemo ili da potvrdimo. Poslanički klub SRS će insistirati da se gospodin Jeremić, srpski ministar spoljnih poslova, hitno pojavi na Odboru za inostrane poslove i podnese izveštaj šta je Ministarstvo spoljnih poslova uradilo po tom pitanju, kao i šefovi diplomatskih misija, pogotovo u onim zemljama EU u kojima smo mi, nažalost, bilateralne odnose vratili na najviši mogući ambasadorski nivo i to posle priznanja nezavisnosti Kosova i Metohije i samim tim de fakto rekli - srpska vlada se slaže sa ovim što radite na teritoriji Srbije, odnosno što podržavate nezavisnost Kosova i Metohije.
Mi smo svojevremeno, dakle, pre sednice o izglasavanju nepoverenja Vladi, rekli gospodinu Jeremiću, srpskom ministru spoljnih poslova, da je sledeća faza, sledeći korak na koji će se vašingtonska i briselska administracija odlučiti upravo ovo. Posle ovoga sledi podela Kosova i sprovođenje Išingerovog plana, što znači – Srbi ulaze u dijalog sa Albancima i onda vrlo verovatno ide i priznanje nezavisne šiptarske države.
Da vas podsetim, 1999. godine izvršena je agresija na SRJ na osnovu falsifikovanog izveštaja Helen Ranta i gospodina Vokera. Ne zato što to tvrdi SRS, nego zato što je to ove i prošle godine tvrdila gospođa Helen Ranta, a to potkrepljujemo činjenicom da je od 1999. godine do 2007. Vašington dao 180 milijardi dolara bilateralne pomoći, 2008. godine 147 miliona dolara pomoći, a za 2009. godinu Vašington daje 125 miliona dolara nezavisnoj šiptarskoj državi.
Dakle, gospođo Čomić, zaista verujem da ćete nam pomoći da što hitnije dobijemo odgovore na pitanja koja su zapravo izazvala dileme na osnovu novonastale situacije na delu srpske teritorije. Još jednom se izvinjavam zbog prekoračenja. Hvala na pažnji.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo, gospođo ministar, naravno podržavam amandman kolege Munjića i naravno specifičan i vrlo originalan način da skrene pažnju na ono što jesu naše dileme i naši strahovi, bez pretenzija da pokušavamo to da koristimo kao političke poene u situaciji kada zaista ne postoji nijedna kategorija društva.
Niti je vlasti, niti je opoziciji lako da predoči i da pronađe rešenja u svetlu nastupajuće krize u Srbiji, za koju niko od vlasnih i kvalifikovanih ne može dati precizan odgovor kako će Srbija izgledati zapravo ove godine, kako će izgledati sledeće ili 2011. godine.
Mi, dakle. gospođo Dragutinović, znamo i upoznati smo sa tim koje napore ulažete, šta pokušavate da uradite u smislu predikcije nastupajućih kriza, ali isto tako vrlo sam uverena u to da vi nećete zameriti svaki naš pokušaj, nadam se da će biti argumentovan, da jednostavno deo po deo analiziramo, pokušavajući da zajedno obezbedimo što bolje prevazilaženje krize koja će zadesiti Srbiju.
Najčešće, kada poslanici SRS izlaze, na osnovu onoga što im je garantovano i što uređuje rad ovog prestižnog doma, a jesu članovi Poslovnika, to se nažalost koristi za jednu opstruiranu i orkestriranu zapravo kampanju u beogradskim i srpskim medijima da je reč o opstrukciji.
Evo jednog dokaza da se ne radi o tome. Zapravo, ono što nama Ustav garantuje jeste direktan nadzor od strane parlamenta, od strane zakonodavne vlasti, kao jedne od najviših vlasti u jednom političkom sistemu, nad radom svih ministarstava, odnosno Vlade.
Mi smo pred kraj prošle godine postavili konkretno pitanje, koje je istini za volju bilo bazirano samo na pisanju medija, gde je data vrlo ozbiljna predikcija stope nezaposlenosti koja će zapljusnuti Srbiju 2010. godine i u odnosu na skok cena izrazili bojazan u smislu kako će naši sugrađani i narod u Srbiji uspeti da preživi ono što se tada predikovalo u srpskim medijima.
S tim u vezi, zaista se radujem da čujem kakvi su vaši utisci vezano za razgovore sa bordom direktora MMF-a i eventualno da li postoji neka novina u smislu predikcija ili eventualnog akcionog plana Vlade Republike Srbije, konkretno i vašeg ministarstva, da bi naprosto imali kvalifikovanu informaciju.
Dakle, mi smo postavili to pitanje i gospodin Rasim Ljajić, u saradnji sa ostalim ministarstvima vlasnim da daju precizan odgovor, dao je zvaničan srpski odgovor na temu nezaposlenosti, rasta cena i onoga što nas očekuje u 2009. i 2010. godini.
Bojim se da meni vreme neće dozvoliti da predočim ovu informaciju javnosti u Srbiji u kompletu, ali ću to pravo koristiti, koristeći naravno i priliku da govorim po određenim amandmanima, a tiče se zakona za koji mi mislimo da kao varijanta punjenja budžeta će zaista opteretiti naše građane, koji će u perspektivi nažalost da ostanu bez svojih mesečnih prihoda.
Dakle, na osnovu ankete koju je izvršio Savez samostalnih sindikata Srbije u cilju utvrđivanja stvarnog stanja u najavama masovnog otpuštanja zaposlenih, kontrole odeljenja, odseka inspekcije rada u Srbiji i u okviru Ministarstva rada i socijalne politike, kao i podataka Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, sa stanovišta finansijskog učešća države u rešavanju viška zaposlenih, može se zaključiti da je otpuštanje zaposlenih u zadnjih nekoliko meseci posledica nekoliko različitih faktora.
Prvi, analiza raspoloživih podataka u novembru 2008. godine ukazuje da su evidentirani ili najavljeni otkazi ugovora o radu u većoj meri posledica pre svega utvrđivanja viška zaposlenih u društvenim preduzećima koja su u procesu restruktuiranja i pripreme za privatizaciju, u cilju bržeg oslobađanja viška zaposlenih, kako bi se lakše realizovala privatizacija.
Dakle, radi se pre svega o velikim bivšim gigantima, kao što su - "Viskoza" - 100 radnika, "Zlatara Majdanpek" - 80 radnika, "Prahovo", proizvodnja đubriva - 160 radnika, "Iris" Prijepolje - 450 radnika, "TK Raška" - 100 radnika. Takođe, najavljeno je da će narednih dana prestati radni odnos za još jedan broj viškova zaposlenih, i to su: "Zastava" automobili 700 radnika, "Goša" fabrika šinskih vozila 200 radnika, "Šamot" Aranđelovac 300 radnika, "Elektroporcelan" Aranđelovac 259 radnika i "JAT" 850 radnika.
Drugo, utvrđivanje viškova zaposlenih u privatizovanim preduzećima u cilju oslobađanja novih viškova zaposlenih. Naime, u momentu kupovine preduzeća, odnosno privatizacije, kupci su se kupoprodajnim ugovorom obavezali da će u narednim godinama investirati u razvojni program, ali da će otpuštati zaposlene u nekom određenom periodu.
Za veći broj privatizovanih preduzeća u toku je nova faza sa dodavanjem optimalnog broja zaposlenih i utvrđivanjem viška zaposlenih, pa sada pazite koje su tu cifre - "Zdravlje" Leskovac 194 radnika, "Rubin" Kruševac 63 radnika, "Prima" Pek 200 radnika, "Krajina vino" 270 radnika, "Krajina vino" ide u stečaj i uljara "Sunce" od 70 do 100 radnika.
Treći osnov je upućivanje zaposlenih na prinudni odmor, uglavnom u privatnim preduzećima i onim preduzećima gde nema mogućnosti da se radnici proglase viškom, a to su - "Zamber" Vranje 720 radnika, gde je država preko Sijepe dala bespovratna sredstva za grinfild investicije, gde je Nacionalna služba za zapošljavanje dala bespovratna sredstva za obučavanje zaposlenih; "Drekslmajer" iz Zrenjanina oko 400 radnika.
Prestanak rada po osnovu otkaza ugovora o radu, na određeno vreme i rada preko omladinske zadruge, to su učinili: "Belijer" iz Kikinde za 130 radnika, "Vik" iz Vršca za 100 radnika, "Vital" Vrbas za 230 radnika, "Ju-es-stil" iz Smedereva za 400 radnika, "Dunavka" iz Gradišta za 125 radnika. (Predsedavajući: Vreme.)
Izvinjavam se, samo da završim ovaj podatak, pa ću se javiti po još nekim amandmanima. Mislim da je ovo najvažnije pitanje i pitanje svih pitanja u Srbiji u ovoj i sledećih nekoliko godina.
Dakle, sledeći osnov je utvrđivanje viška zaposlenih u namenskoj industriji, prestanak rada dohodovnih institucija u okviru vojske i po tom osnovu utvrđivanje viška zaposlenih i isplata otpremnina, u skladu sa Zakonom o Vojsci, još jedna rečenica i završavam, po ovom osnovu prestao je rad - u "Milan Blagojević" iz Lučana za 170 radnika, "Remontni zavod" iz Čačka za 360 radnika, "Cer" iz Čačka za 150 radnika.
Na kraju današnjeg dana mi ćemo kao poslanički klub SRS izaći, nažalost, ne sa preciznom cifrom, ali za sada sa cifrom ljudi koji po bilo kojem od navedenih osnova ostaju bez posla. Mi ovde takođe u ovom odgovoru koji je priredio gospodin Ljajić imamo vrlo opširne odgovore i najave - na koji način država, kroz budžet, donacije, subvencije, pokušava da amortizuje ono što je talas otpuštanja.
Ali, i te kako očekujemo, gospođo Dragutinović, od vas da čujemo zaista vrlo objektivan, bez nadamo se državnog optimizma, jer naprosto moramo da znamo sa čime ćemo se, bez obzira što vam je to u okviru opisa posla, susresti, ne bili smo svi zajedno pokušali da amortizujemo ono što će svaku, ali zaista skoro svaku porodicu u Srbiji da zadesi, a jeste egzistencijalni problem. Hvala vam na pažnji.