Dakle, mogu samo da nastavim tamo gde je prethodni govornik stao, a to je upravo kontekst koji mi iznosimo već mesec dana u raspravi o 49 tačaka ovog dnevnog reda plenarnog zasedanja, a to je, zapravo, meta i odstojanje svih naših kritika, ali je neverovatno da to dolazi iz redova pripadnika vladajuće koalicije, ali bogu hvala, ono što je dobra i radosna vest, da zaista ima odgovornih ljudi koji ne mogu da oćute ili otrpe takvu očiglednu nepravdu.

Ono što mislim da će biti problem za vlast, na prvom mestu, ali i za sve nas u perspektivi, jeste da li ćemo biti spremni da ovaj ispit položimo ili ćemo pasti na tom ispitu.

Ono što opozicija jedino može da uradi jeste da kaže, ukaže, predloži, eventualno samo u periodima ovakve krize, ali ono što mi konstantno radimo, trudimo se da ova kritika, zaista, negde neodgovornog potpisa ispod ekonomske politike Vlade Srbije bude argumentovana. Ovo jeste, priznajemo, sukob dva potpuno različita koncepta.

Naš koncept je davno predstavljen srpskoj javnosti i nije naišao na većinu. Možemo samo da poštujemo izbornu volju 11. maja 2008. godine. Kažemo, Srbija je na pogrešnom putu! Taj pogrešan put doveo je u istu onu istorijsku stranputicu u koju je doveo mnoge generacije pre nas kada su Srbijom upravljali mnogoumni ljudi, kakvi mi teško da ćemo biti za ova života. Međutim, ono što SRS s namerom i sa potpuno očiglednim umišljajem radi – ostavlja upravo istorijsku građu za mnogo bolje generacije političara koji će umeti potpuno objektivno da analiziraju i da shvate na koji način država Srbija može da bude ekonomski oporavljena, nacionalno jaka i dostojanstvena, a pri tom da bude otvorena za celokupan svet.

Ono što imamo prilike da gledamo do sada, to je, potpuno pogrešan pristup nečemu što je bila početna ideja ili tek jedno lažno obećanje za promenu sistema. Ako je promena sistema značila samo preuzimanje poluga moći prethodnog sistema, onda je to trebalo reći, pa da vidimo koliki biste konsenzus dobili samo za presvlačenje tih odela. Međutim, ovde je neminovno da se pomene, a meni zaista omiljena i stilska figura, to je povlačenje tih istorijskih paralela. Nije ovo prvi put da je Srbija u ovakvoj situaciji. Nije prvi put da je Srbija pod okupacijom, da je Srbija morala da ispuni ultimatume moćnijih carstava ili imperija. Dešavalo se ranije, dešavaće se opet. Srbija je mala, često ume da izabere pogrešne saveznike i da veruje onima koji ne bi trebalo, a kada dođe pred potpuni ambis onda se hvata za glavu i kaže gde je rešenje.

Zbog javnosti u Srbiji ne mogu da se ne prisetim primera koji je tako dobro odslikao naš akademik Čedomir Popov i koji skoro do pojedinosti podseća na ovaj istorijski momenat. Zašto je to važno? Važno je da znamo da je iz takvog momenta i takve bezizlaznosti Srbija ipak izašla i da je postojao neko ko je bio mnogo odgovorniji i shvatio da Srbija znači mnogo više. Nije to bilo toliko dugo unazad, recimo, za istorijsku nauku koja se bavi i ovim momentom stradanja srpskog naroda i pogrešno vođenje politike.

U svojoj knjizi "Istočno pitanje i srpska revolucija 1804. i 1918. godine", neću vas zamarati detaljima, vrlo je značajno, jer javnost u Srbiji je opterećena najrazličitijim problemima i ume da zaboravi neke istorijske i tako slične epizode, samo da vas podsetim, radi se o Srbiji pod knezom Milanom u periodu suprematije i dominacije Austrougarske, negde, posle 1878. godine.

Taj period može da se smatra najsterilnijim periodom sa tačke nacionalne osvešćenosti Srba, ali jedna paralela je toliko slična, da ne kažemo da prolazimo istu epizodu – ovih dana kritikujemo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i jednostranu primenu Trgovinskog sporazuma, jer je sračunato i zvanični izvori kažu da Srbija time gubi 267 miliona evra.

Evo šta se tada dešavalo i koliko je sve slično. Tada je moglo da se naslućuje, da bi se, recimo, stotinu godina kasnije otvoreno pričalo o ultimatumu koje je jedna monarhija stavila pred Srbiju. Srbija se tada pod knezom Milanom, koji se često i ovde pominje u poslednje vreme, oslanjala u potpunosti na Austrougarsku. Austrougarska je nakon 1878. godine ultimativno zahtevala od Srbije da zaključi potpuno diskriminatorski trgovinski ugovor, pazite sličnosti, prema kojem bi monarhija dobila najpovlašćeniji status u Srbiji. Kako navodi akademik Čedomir Popov: "Time se Srbija koja se i do tada nalazila u privrednoj zavisnosti od Habzburške monarhije do kraja potčinjavala njenoj kontroli i ostala je na milost i nemilost, a što je značilo padanje pod političku dominaciju. Kako bi sprečila potčinjavanje Srbija moćnoj i zapadnoj državi, Vlada Jovana Ristića odbila je da potpiše takav trgovinski ugovor".

Kako ističe akademik Popov u knjizi "Istočno pitanje i srpska revolucija", knez Milan koji se već bez rezerve prepustio volji Beča, oborio je u oktobru 1880. ovu vladu i na njeno mesto oformio kabinet ''naprednjaka''. Doveo je na vlast stranku koja je imala malu podršku naroda ali veliku naklonost vladara koji će je održati na vlasti sedam godina i od koga je u potpunosti zavisila. Vrlo brzo knez Milan je prihvatio habzburški protektorat. On je juna 1881. sa svojim ''naprednjacima'' potpisao, kako navodi akademik Popov, najfamozniji ugovor u srpskoj istoriji 19. veka poznat kao ''tajna konvencija'' sa Austrougarskom. Sporazum je potpisan tajno sa ministrom inostranih dela i njime se Srbija obavezala – da neće zaključiti nijedan međunarodni ugovor bez saglasnosti Beča, niti će na svojoj teritoriji dozvoliti bilo kakvu antiaustrougarsku propagandu.

– Istorijski kontekst toliko sličan, da se samo imena neke nove monarhije mogu zameniti.

Ali, šta je suština ove istorijske paralele? Ovo je upravo primer koji beleži kako treba izaći iz ove situacije, ukoliko želite da se suočite i da pogledate u oči svom narodu koji svakodnevno trpi zbog pogrešno vođene politike. Zato, što se standardi, direktive, bez razmišljanja, promišljanja ispunjavaju, a dolaze iz Brisela.

Pitanje koje se postavlja i vezano je za ovaj predlog zakona, kao i sve ove zakone koje smo donosili do sada, da li će i jedan predlog zakona, značiti jedan bolji dan života za građane Srbije? Ako neće, vreme je da smognete snage i da se obračunate sa protektoratom u koji ste upali.

Ti centri moći koji se nalaze u Briselu i Vašingtonu, koji su skrojili ovu političku scenu, doveli nas do ruba propasti, na kraju će biti centri moći koji će gledati svoje probleme, a vas, dame i gospodo, ostaviti pred sud naroda. Tada nećete imati jedan jedini argument ukoliko narod krene da preživljava ili da seče svoje delove tela ne bi li skrenuo pažnju na to da nema šta da jede. Hvala.

Gospođo Đukić-Dejanović, na prvom mestu bih, a na osnovu člana 88. stav 2, od vas zatražila obaveštenje – koje predstavnike Vlade Srbije očekujemo tokom današnje sednice predviđene za rad po pitanju nadzora Vlade Srbije između 16.00 i 19.00 časova? Za sada nemamo informaciju ko će iz Vlade Srbije da dođe danas, pa bismo želeli u najkraćem mogućem roku da je dobijemo ne bismo li se tako pripremili za dobru i argumentovanu raspravu. To je na prvom mestu.

Drugo, ono što javnost u Srbiji zaista interesuje u poslednje vreme, tiče se njihovog zdravlja. Imali smo prilike da tokom prepodneva čujemo predstavnike Svetske zdravstvene organizacije, vezano za popularno nazvan svinjski grip, da polako ali sigurno svet klizi u pandemiju, da ono o čemu bi sve zemlje trebalo da vode računa je sledeće - ovaj virus gripa ima jednu vrlo prepoznatljivu karakteristiku, da se posle mirovanja zapravo javlja u potpuno izmenjenom obliku i samim tim ga je teško sanirati, odnosno teško je boriti se s njim.

Ono što mi očekujemo od ministra zdravlja jeste, prvo, da se u što skorije vreme pojavi pred parlamentom, ali pre toga da nam odgovori na pitanje na koji način se država Srbija pripremila za borbu sa ovako opasnim virusom, da li smo mi zapravo spremni da saniramo sve zdravstvene posledice ovog virusa, s obzirom da vidimo da uzima vrlo veliki danak u zemljama gde se pojavi, i kakva je trenutna situacija sa državom Srbijom.

Sledeće pitanje tiče se Kosova i Metohije. Ono što Srpsku radikalnu stranku posebno interesuje jeste šta je Vlada Srbije sve preuzela da zaštiti srpsku pravoslavnu i kulturnu baštinu na teritoriji Kosova i Metohije, gde se, kao što bi svi trebalo da znaju, nalazi 1.500 manastira, crkava, isposnica i drugih simbola srpskog verskog i kulturnoistorijskog nasleđa od srednjeg veka do danas.

Bili smo svedoci martovskog pogroma 2004. godine, kada su šiptarski teroristi pokušali da izbrišu viševekovno postojanje srpske države na teritoriji KiM tako što su svoj bes izrazili na srpskim svetinjama. Do dana današnjeg nismo saznali informaciju ko je potpisnik takvog brutalnog nasilja tokom martovskog pogroma 2004. godine.

Međutim, ono što je takođe vrlo značajno, dešava se poslednjih mesec dana, što zapravo retko ko zna, jeste da je nedavno svečano obeležen početak rada na stvaranju baze podataka kulturnog blaga nezavisnog Kosova, kome su prisustvovali samozvani ministar kulture, omladine i sporta Valjton Bećiri i izvesni ambasador Velike Britanije na Kosovu i Metohiji gospodin Endru Sparks.

Mislimo da je ovo nedopustivo i da ovo treba preispitati. U kom smislu? Ova baza podataka obuhvata srpsko kulturno blago, kojim se sada ponose narko-dileri i teroristi na Kosovu i Metohiji, i to, kao što vidimo, uz podršku diplomatske misije Ujedinjenog Kraljevstva.

Pitanje konkretno treba da bude – šta je Vlada Srbije preduzela da spreči svojatanja srpskih verskih i kulturnih simbola i spomenika na teritoriji Kosova i Metohije? Takođe, šta je Vlada Srbije preduzela da se formira baza podataka o srpskom verskom i kulturnom nasleđu na Kosovu i Metohiji koja će biti autentična i tačna, a koja će moći da se koristi u Srbiji i u inostranstvu?

Takođe, pitanje za ministra spoljnih poslova, pored ministra za Kosovo i Metohiju i prvog ministra srpske vlade – kakve je diplomatske mere preduzela Vlada Srbije da ukaže, recimo, vladi Velike Britanije na to da oni nemaju pravo da konkretno kradu religijsko i kulturno blago Srbije, kako su to inače ranije činili u Egiptu, Kini, Indiji i sada na teritoriji Kosova i Metohije?

Konačno, da li je Vlada Srbije preduzela neke mere i koje, kako bi dobila potvrdu u naučnim krugovima Velike Britanije i drugih zemalja Evropske unije da je versko i kulturno blago Kosova i Metohije samo srpsko kulturno blago? Hvala.

Dakle, sve je skoro isto, samo, otprilike, predsednik Milošević je ubijen u Hagu, i to je ono što je dramatična činjenica. Ali, kada ste već krenuli da govorite o Koridoru 10, ono što bi javnost vrlo verovatno želela da čuje jeste - da li će gospodin Buha Čume i gospodin Lazarević biti zadovoljni zamenom zemljišta i natura, dalje, da li to znači da će krenuti Koridor 10 posle sedam godina i, konačno, šta je ovoj zemlji još ostalo da se rasproda ne bi li se zapravo ugasio požar koji predstoji državi Srbiji.
Dakle, gospodine Mrkonjiću, kao i uvek, fantastičnom stilskom figurom ste mi dali odličnu uvertiru. Nas ovde i zanima ko je damu Vladu Srbije pozvao na ples, na čiju muziku Vlada pleše i šta se dešava kada stane ta muzika. To je suštinsko pitanje.
Pokušaću da postavim nekoliko pitanja u ovom kratkom vremenu, u tri minuta, vrlo konkretno i precizno. Recimo, tiče se Ministarstva pravde, želela bih da čujem tumačenje sledeće pravne situacije. Šta se dešava kada država ne može da sprovodi zakone na suverenom delu teritorije (direktno se odnosi na teritoriju KiM)? Mi se ovde ubismo zasedajući, usvajajući određene predloge zakona za koje definitivno znamo da se neće primeniti na teritoriji KiM. Pitam vas da mi konkretno kažete kakav je pravni tretman te situacije.
Drugo, gospodine ministre unutrašnjih poslova, SRS ima sledeću informaciju. Dana 12. oktobra 2008. godine, u 11.00 časova, u Bujanovcu je održan okrugli sto koji su organizovale organizacije Help i UNDP, na kojem su, pored ostalih, učestvovali Vilijam Montgomeri, Nebojša Čović, Riza Halimi i drugi. Tema okruglog stola bila je: Uspostavljanje čvršćih veza između Kosova i regiona Preševo i Bujanovac. Tražimo preciznu informaciju i pojašnjenje ovoga.
Ono što smo takođe saznali na osnovu pisanja nedeljnika "Southwest Europen Times", Iv de Kermabon posetio je Beograd, govorio sa gospodinom Ivicom Dačićem, ministarkom finansija Dianom Dragutinović, gospođom Malović, ministrom za Kosovo Goranom Bogdanovićem i tom prilikom rekao da su otvorena nova vrata povećanoj saradnji između Srbije i Euleksa. Želeli bismo pojašnjenje šta ovo konkretno znači, da li to defakto znači priznavanje nelegitimne misije Euleks na teritoriji KiM.
Konačno, pošto imam još manje od minut – kome će ići u korist SSP i jednostrana primena Trgovinskog sporazuma ove i naredne tri godine? Hvala.

Za gospođu Malović - volela bih samo da mi pokažete mesto u Rezoluciji 1244 koje predviđa Euleks, volela bih da mi pokažete u kom delu predsedničkog saopštenja se pominje Euleks, ali isto tako ću vam obratiti pažnju na sednice Saveta bezbednosti, istupanja šefa diplomatske misije gospodina Čurkina, koji govori da se na teritoriji veštačke, dakle, terorističke tvorevine Kosova i Metohije sprovodi plan Martija Ahtisarija i da Euleks nema legitimitet da bude na teritoriji Kosova i Metohije.
Da li je onda moguće da je Vlada Srbije napravila potpuno nelegalan čin i priznala svojim zaključkom postojanje Euleksa na teritoriji Kosova i Metohije? A nismo čuli ni o čemu ste razgovarali sa gospodinom De Kermabonom. Dakle, samo mi pokažite gde ova dva međunarodna pravna dokumenta predviđaju, a posebno predsedničko saopštenje, da se na teritoriji Kosova i Metohije uspostavi Euleks, u kom takođe učestvuje, recimo, Hrvatska. Ukoliko to ne pokažete, onda je Vlada zapravo uradila potpuno nelegalan i nelegitimni čin svojim zaključkom.
A ja se takođe opet nadovezujem na zaključke ruske diplomatske misije u okviru Saveta bezbednosti, a onda to dalje znači da smo mi pod okupacijom i da vi ne sprovodite ono što su vaše ingerencije. Zapravo, tu treba da sedi vlada u senci, ona prava vlada koja donosi odluke, koja ne uništava srpske nacionalne interese.
Takođe, još jedno pitanje – recite mi, gospođo Malović, kako Ministarstvo pravde reaguje, recimo, u situaciji kada izvršna vlast na ovom delu teritorije Srbije koja nije sporna, recimo u gradu Beogradu, preuzme na sebe sudske ingerencije.
Treće pitanje – kako Ministarstvo pravde reaguje u situaciji kada izvršna vlast potpuno ignoriše presude Vrhovnog suda Srbije?
Što se tiče Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, gospodine Đeliću, vi ste nama rekli sve ono što mi znamo, ali nam niste odgovorili na pitanje kome će ići u korist u naredne dve-tri godine Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i jednostrana primena Trgovinskog sporazuma.
Zašto vam ovo govorim? Ja najčešće kažem izvor i pozivam se uglavnom na državne izvore. Dakle, guverner Narodne banke gospodin Jelašić izjavio je 1. januara 2009. godine po pitanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju: Zna se koliko će biti manji prihod zbog sprovođenja SSP-a, međutim treba da se proveri efekat toga što smo mi do sada imali na papiru, efekat uticaja nestabilnosti na međunarodnom finansijskom tržištu, efekat toga što je jedan deo fabrika odlučio da stane sa proizvodnjom, a to znači manju zaradu i manje prihode u budžetu. Sve to kad se sabere, mnogo je bolje da se pravovremeno sučelimo sa realnošću, nego da se to konstantno odlaže, pa kad se, eventualno, setimo, bude prekasno. Ako se vidi za par meseci sa stanovišta prihoda i rashoda da taj budžet neće moći sa tom putanjom da izdrži kraj godine, da se što pre sučelimo sa realnošću i vidimo koje su to dodatne mere koje se, eventualno, moraju doneti što pre, to bolje.
On, takođe, javnosti upućuje vrlo jasnu poruku. Kada je reč o političarima, on javnost moli da ne slušaju političare, jer oni su pre mesec i po-dva objašnjavali da će nas kriza preleteti i kad kod nas stigne izgubiti jačinu, težinu i tako dalje. Međutim, oni sada pričaju nešto sasvim suprotno. Imali smo, takođe, zvanične izjave da bi gubitak od jednostrane primene Trgovinskog sporazuma trebalo, po tadašnjem kursu, da iznosi negde oko 267 miliona evra.
Sledeći set pitanja odnosiće se konkretno na obične ljude, građane Srbije koji neće moći da podnesu ovaj teret krize. Ali, s obzirom da mi vreme (Predsednik: Gospođo Raguš, to bi bilo za drugi krug pitanja, ako stignemo, ali očigledno nećemo stići.) ističe, privešću kraju ovaj set pitanja. Hvala.

Gospođo Đukić-Dejanović, ne govorim o povredi Poslovnika, ali na osnovu člana 88. stav 2. od vas tražim potrebno objašnjenje u vezi sa radom na sednici koje se odnosi na direktne televizijske prenose. Ono što sve poslanike ovde interesuje, a na prvom mestu poslanike SRS, ko je doneo odluku da direktni prenosi idu u odloženom delu ukoliko sednica traje posle 18.00 časova? Ne shvatamo šta je važnije od rasprave o rebalansu budžeta.
Sinoć su oko 18.00 časova prioritet Nacionalni servis ili onaj koji je vlastan da odlučuje o tome dali nekakvom kvizu, prilogu o ribolovu, a odloženi prenos je počeo vrlo verovatno posle ponoći. Mislimo da je ovo potpuno neprimereno i nedopustivo, a samim tim dovodi u pitanje rad i smisao bilo kakve rasprave u parlamentu Srbije.
Dakle, ili ćemo raditi po Poslovniku utorkom, sredom i četvrtkom do 18.00 časova ili, ukoliko nam date opravdane razloge, do sada ih nismo čuli, da produžavamo rad, onda zahtevamo da taj rad bude produžen odnosno direktni prenosi budu dok traje rasprava u Skupštini.
Do sada se još u poslednjih deset dana nije desilo da postoji toliko važan materijal koji će uticati na odloženi prenos ovako važnih rasprava, a da su važne, vi ste nas ubedili time što ste usvojili ovako restriktivan Poslovnik, što ste opredelili da kasnimo sa prilagođavanjem naših zakona sa zakonima EU, a onda demantujete sebe tako što direktnog prenosa na Nacionalnom servisu nema.
Ovo sinoć je bilo potpuno neprihvatljivo i nedopustivo, da jedan kviz, prilozi o ribolovu, zamenjuju raspravu o rebalansu budžeta i molim vas da uradite nešto po tom pitanju. Hvala.

Nije mi bila ni namera, nego sam zaista i želela da se vi konsultujete, s obzirom da je pet minuta predviđeno, imala sam još neka pitanja. Vaše tumačenje je bilo za član 88, odnosno stav 2. ne govori o povredi Poslovnika, a nije mi bila namera da govorim o povredi, već da dobijem konkretno obaveštenje od vas.
Dakle, u vremenu koje je predviđeno i hvala vam na ovoj prilici, u narednih tri minuta, mislim da je ono što je najznačajnije, tiče se zapravo radnika koji se nalaze u privatizovanim preduzećima. Takođe, činjenica da određeni tajkuni, koji su kupili preduzeća po vrlo čudnom modelu privatizacionom, najčešće ne izvršavaju socijalne programe koji su sastavni deo ugovora o kupoprodaji i nama se sve veći broj radnika javlja.
Ono što je još jedna sramna činjenica jeste insistiranje od strane gospode Homena i Ilića, državnih sekretara u ministarstvima pravde i finansija, koji su zahtevali zamrzavanje pravnih sporova na neodređeno vreme. Time su nam pokazali i potvrdili da je sve češće kršenje radnih prava radnika i da država želi da odloži rešavanje svih ovih sporova na neodređeno vreme, što je nečuveno.
Ono što želimo da znamo, u najskorije moguće vreme nadamo se da ćemo dobiti odgovor, jeste konkretno pitanje – šta preduzimaju državni organi da zaustavi bezočno kršenje zakona od nesavesnih vlasnika privatizacionih preduzeća? To je prvo pitanje.
Drugo, s obzirom na podatak da je privatizovano negde oko 1.900 preduzeća, želimo preciznu informaciju - koji novci, odnosno u kom iznosu su ova preduzeća privatizovana i na koji način su usmereni, odnosno potrošeni privatizacioni fondovi?
I treće pitanje – s obzirom da je juče zaista izbio incident u Skupštini opštine Ćuprija, zato što je trebalo da se odluči o skladištenju određenog otpada na teritoriji opštine Ćuprija, žitelji tog mesta su vrlo uplašeni. Mi od Ministarstva za zaštitu životne sredine očekujemo precizno informaciju o kakvom je otpadu reč?

Ono što je trebalo da bude rezon kod ovog amandmana jeste da u članu 6, razdeo 59, koji se odnosi na dotacije nevladinim organizacijama, i gledaću da budem što preciznija i jasnija zbog građana kojima, naravno, klasifikacija ne znači ništa, hteli smo da iznos od sedam miliona i 400 hiljada zamenimo drastično manjim iznosom, a to je dva miliona i 400 hiljada.
Ono što smatramo da je neophodno jeste da rashodi budžetskih korisnika budu svedeni u realne okvire upravo zbog globalne finansijske krize i štednje u državnim organima. Sada najavljujem da ću vrlo verovatno koristiti vreme predviđeno za poslaničku grupu.
Ono što treba da se građanima Srbije kaže, ono što smo dobili kao obrazloženje za neprihvatanje ovog amandmana, jeste da se amandman ne prihvata iz razloga što su sredstva u okviru ovog programa uređenje i nadzor u oblasti obrazovanja, dotacije nevladinim organizacijama smanjena Predlogom zakona za 26%, tako da bi dalje smanjenje ugrozilo funkcionisanje nadzora u oblasti obrazovanja.
Istine radi, Skupština ima problem u nadzoru izvršne vlasti. Mi smo koliko juče imali situaciju da predstavnik predlagača koga smo imali nameru da pitamo nekoliko vrlo značajnih pitanja za funkcionisanje i države i sistema, nismo uspeli to da uradimo. Kao vrlo jasnu lekciju sam preuzela inicijativu i određene protokole sa sajta Ministarstva inostranih poslova, pročitala sama, dakle, umesto predlagača zakona.
Vrlo često kada smo u prilici da postavljamo konkretna pitanja resornim ministarstvima, odgovore ili ne dobijemo ili dobijamo sa užasnim zakašnjenjem. Takođe, kada smo često u prilici da vršimo nadzor, a jeste izvedena funkcija na osnovu člana 99, i da postavimo konkretna pitanja predstavnicima vlasti, to ne možemo jer ih nema.
Takođe, ono što jeste određena vrsta nadzora trebalo bi da se dešava tokom rasprave u pojedinostima, recimo kada je reč o jednoj od najznačajnijih tema, a to jeste rebalans budžeta. Tako da onaj ko odlučuje, roza ulogu parlamenta i obesmisli je do toga da građani više neće želeti da izađu na izbore, jer prvo niti se poštuje njihova izborna volja, a i sam parlament se svodi na potpuno besmislenu funkciju. Nama direktan prenos zamenjuje kviz ili prilozi o ribolovu.
Danas smo čuli da će ta javnost rada možda u perspektivi izgledati kroz određena saopštenja ili određene novinske izveštaje. Mi potpuno, li sasvim sigurno, lizimo u besmisao rada parlamenta. Nadzor rada izvršne vlasti definitivno nije dozvoljen. Mi nemamo završne račune, nemamo reviziju završnih računa. Mi smo slepi na koji način se pare svih nas troše.
S druge strane, i te kako imamo primere nezakonitog i nenamenskog trošenja sredstava, tamo gde se mi dosetimo, pa oformimo antikorupcijske savete, prečešljamo sve te izveštaje i onda saopštimo građanima.
Takođe, jedna od činjenica koja se dešava u poslednje vreme, a nekako očigledno da je najviše platila SRS vrlo verovatno zbog toga što je najčešće postavljala vrlo nezgodna pitanja onima koji zapravo vladaju Srbijom i koji su u svojim rukama koncentrisali užasno veliki kapital i polako jedu sve ono što jeste radnička klasa Srbije, zapravo je bilo podnošenje ogromnog broja amandmana koji je direktno značio ukidanje besmislenih agencija. Oni do sada nisu ispunile niti ijednu funkciju predviđenu zakonom.
Šta nam je posebno drago? To što nas potvrđuju sada predstavnici vladajuće koalicije, pa je danas gospodin Milan Marković rekao ono što amandmanima pokušava da uradi SRS toliko dugo. Između ostalog, gospodin Marković kaže sledeće: "Nema dileme da imamo previše ministarstava, nema ni dileme da je moguće da bude manje resora. Meni više bodu oči Vladine agencije čije stvaranje nije opravdalo cilj. Ukidanjem pojedinih agencija čije bi se nadležnosti vratile pod ingerencije državne uprave, ostvarili bismo značajne, mnogo veće uštede, nego ukoliko smanjimo broj ministarstava".
Kada o ovome govori SRS dobije u medijima brutalnu i prljavu kampanju. Kada o tome govori predstavnik vlasti, mi dalje ne znamo šta na ovo treba da se kaže.
Ono što jeste sistem koji funkcioniše očigledno po meri onih koji su prekrojili političku scenu i koji vladaju Srbijom iz senke, zapravo je sistem koji ne funkcioniše u interesu građana. Samim tim što je funkcija narodnih poslanika obesmišljena, tako što se polako ali sigurno državnom kampanjom, kampanjom izvršne vlasti, polako ali sigurno stavljamo na marginu svih zbivanja. Zašto? Upravo zbog ovog što potvrđuje predstavnik vlasti.
Sve vreme smo govorili da su agencije, koje su osmišljene na način na koji su osmišljene, a ubeđivali ste nas da je to standard koji zahteva EU, sada su u tolikoj meri opteretile budžet da smo mi sada svi u problemu.
Takođe, sam sistem i potpuno besmislena ekonomska politika je obesmislila bilo kakvu proizvodnu i ekonomsku aktivnost. Zašto? Zato što je u državi Srbiji jedino isplativo bilo i sigurno da se radi u okviru državnih i paradržavnih struktura.
Sada zato imamo preko 30 hiljada radnika državne administracije, a 2000. godine ih je bilo oko osam hiljada. U perspektivi posle šest meseci raspoređivanja vi imate socijalne i ekonomske probleme svih tih ljudi koji, ničim zasluženo s njihove strane, ostaju bez posla.
Ono što vrlo često postavim prvo sebi kao pitanje, ima li uopšte smisla ovo o čemu mi pričamo tokom bilo koje rasprave, s obzirom da na bilo koji konkretan problem i na bilo koju konkretnu prozivku predstavnika vlasti da dođu i odgovaraju na određena pitanja, jer parlament je vlastan da to uradi, mi dobijemo tišinu.
Evo šta se dešava. Ispod sve te tišine, a to je prepoznatljivo za državu Srbiju, kulja ogromno nezadovoljstvo obespravljenih za koje su, kako saznajemo takođe iz medija, državni sekretari tražili da se radno-pravni sporovi odlože na neodređeno. Zašto? Zato što će kršenje radnih prava u perspektivi biti svakodnevica.
To je, dame i gospodo, tek jedna od situacija koja je zahuktala ogromne socijalne probleme koji su u perspektivi između maja i oktobra. A onda? Onda neće postojati sila koja neće moći da spreči nezadovoljne ljude u procentu preko 70%, ono na šta bi trebalo da se skrene pažnja, koji nemaju šta više da izgube. Kada je reč o ljudima koji nemaju šta više da izgube, onda bi trebalo vlast u senci koja stoji iza ove izvršne vlasti da se zapita na koji način će stati pred tu silu. Hvala.

Gospođo Đukić-Dejanović, najavljujem da ću koristiti vreme predviđenog za ovlašćenog predstavnika po ovom članu 8.
Ono što smo mi u objedinjenoj raspravi u načelu govorili, a zaista je potpuno neprimereno, gospođo Dragutinović, što vas je Vlada ostavila na cedilu, pa sami sedite tu, i potpuno smo svesni činjenice da ne možete da date odgovore na mnoga pitanja, ali ovaj član 8. je vrlo interesantan, zato što konstatuje, i mi smo skrenuli pažnju na ovo u objedinjenoj raspravi u načelu o Predlogu zakona o rebalansu budžeta, da se u članu 9. Zakona o budžetu posle stava 2. dodaje novi stav 3.
On glasi: "Izuzetno u 2009. godini, u slučaju da se primanja budžeta Republike Srbije ostvaruju u manjem iznosu od planiranih i posle preduzimanja mera iz člana 42. Zakona o budžetskom sistemu, Vlada može doneti odluku da se iznos aproprijacije, koji nije moguće iskoristiti, unese u tekuću budžetsku rezervu".
Taj član 42. Zakona o budžetskom sistemu, sve ovo, naravno, detaljno govorim zbog građana Srbije, konstatuje da ako se u toku fiskalne godine izdaci povećaju ili smanje, na predlog ministra može se obustaviti izvršenje pojedinih izdataka ne duže od 45 dana. Stav 5. ovog člana konstatuje da bi u tom slučaju Vlada morala da obavesti Narodnu skupštinu. Mi se bojimo da to neće biti tako.
Takođe, Vlada ima mogućnost da nakon isteka 45 dana iznose određenih aproprijacija prosto isključi iz izvršenja budžeta i prebaci ih u tekuću budžetsku rezervu. To dalje znači – iznosi aproprijacija se i dalje nalaze na rashodnoj strani budžeta, ali više nisu u funkciji izvršenja budžeta.
Dakle, tu bi možda trebalo da se vratimo na ekonomsku klasifikaciju 551, koja, čini mi se, nije postojala u Zakonu o budžetu za 2009. godinu. Radi se o nefinansijskoj imovini koja se finansira iz sredstava za realizaciju Nacionalnog investicionog plana, a raspored i korišćenje sredstava ove aproprijacije vrši se takođe po posebnom aktu Vlade. Složićete se, potpuno ne definisana pozicija.
Međutim, ako se saberu ove ekonomske klasifikacije u različitim razdelima, dolazi se do sume od oko 10 milijardi dinara. To znači dalje da Vlada elegantno može da smanji realizaciju rashoda, ne i same rashode, jer će se povećati tekuća budžetska rezerva za dodatnih 10 milijardi dinara.
Dakle, ovaj član obezbeđuje Vladi diskreciono pravo i u pogledu drugih pozicija u budžetu, s tim da mora da obavesti Narodnu skupštinu. Ono što jeste naš problem na koji mi ovde upućujemo već nekoliko dana, opet se nadovezujem na gospodina Popovića, mislimo da to neće biti slučaj, jer mi nismo ni obavešteni na koji način su se sredstva trošila do sada.
Mi nemamo reviziju završnih računa. Kakva je tendencija sa radom Narodne skupštine? Ukoliko dođe do problema, mi saznamo i otkrijemo da su sredstva nenamenski trošena i ukoliko ovde budemo inicirali raspravu o tome, građani će biti uskraćeni za takvu vrstu rasprave, makar u realnom vremenu.
Vrlo je verovatno da će takva vrsta rasprave za ovako široko diskreciono pravo Vlade biti negde između tri i četiri ujutru, kada retko ko može to da prati, što će reći da ulazimo u jedan period, a ovo je zasnovano na praksi koja je do sada, za koji mi dajemo ovlašćenja ogromna Vladi kroz diskreciono pravo raspolaganja sredstava, a pri tom već nas je Vlada uverila da ne možemo da imamo poverenja u nju.
Jer to što predstavnici Vlade i sada ne prisustvuju ovako važnoj temi u periodu finansijske krize, govori o dve stvari. Prvo, da kriju određene činjenice od narodnih poslanika, od opozicije na prvom mestu, i od građana Srbije. Drugo, da se plaše svih onih nezgodnih pitanja koja govore o tome da su potpuno promašili i ne samo ova vlada, nego kurs od 2000. godine je bio potpuni promašaj. Mi se zbog loše vođene ekonomske politike nalazimo u ogromnom problemu, bojimo se da iz tog problema nećemo moći da se izvučemo, bojimo se da će taj problem da znači na dalje da će preko 70% građana Srbije da živi na ivici egzistencije.
Tokom ove rasprave, a nadam se opet do 18,00 časova, jer pretpostavljam da direktnog prenosa posla 18,00 časova neće biti zbog priloga o ribolovu ili nekakvih kvizova, da ćemo dobiti odgovor na ovo pitanje, jer mislim da građani Srbije na prvom mestu ovo zaslužuju.

Samo da najavim da ću koristiti vreme predviđeno za poslaničku grupu. Samo se nadovezujem na priču od sinoć, koju su nažalost građani mogli da prate jutros, ali evo sada u realnom vremenu.
Dobili smo pismo od predstavnika vlasnika i radnika lokalnih radio i televizijskih stanica, i slušajte šta oni u tom pismu kažu. Rekli su da su uputili i vama ovo pismo. Pretpostavljam da to niste dobili, ali građani Srbije takođe treba da znaju na koji način se troše pare iz budžeta.
Dakle, u pismu se između ostalog kaže - predsednik i zamenik predsednika Saveta RRA, to je dakle Republička radiodifuzna agencija, bez ikakve logike troše novac koji mi uplaćujemo na ime ionako već visokih naknada za emitovanje, a ništa ne čine da srede nelegalnu konkurenciju piratskih stanica.
Možda oni nešto i misle da rade, ali rezultati na terenu su katastrofalni. Posle čišćenja Beograda od pirata, odjednom se stalo sa tim poslom. U zadnjih šest meseci umesto smanjenja i gašenja pirata imamo situaciju da oni svakim danom sve više niču. Prema našim saznanjima trenutno ih je 30% više nego što ih je bilo pre raspisivanja konkursa.
Oni postavljaju pitanja, s obzirom da smo dobili pismo od njih, imamo obavezu da ovo saopštimo javnosti. Dakle, vlasnici i radnici radijskih i televizijskih stanica pitaju – da li mi plaćamo da bi rukovodstvo Republičke radiodifuzne agencije, u jeku ekonomske krize, zakupilo čitav sprat u zgradi ulice Vase Čarapića broj 2, po ceni od 180 hiljada evra za samo 2009. godinu?
Da li mi plaćamo da se taj sprat opremi skupocenim nameštajem i opremom po ceni od 50 hiljada evra?
Kako nam rekoše, zabrinuti radnici agencije, jer i oni znaju da ovako rasipanje novca ne može još dugo potrajati, zakupnina se plaća od 1. januara iako RRA te prostorije još uvek ne koristi, ili možda plaćamo da bi se u RRA od početka 2009. godine zaposlilo više od 20 novih ljudi, među kojima i više osoba iz Novog Sada, što podrazumeva da se pored visokih plata dodatno isplaćuju dnevnice i putni troškovi.
Ne treba da vas podsećamo da su predsednik i zamenik predsednika RRA upravo iz Novog Sada. Dok mi pokušavamo da sačuvamo bar minimum radnika na našim medijima, samo plate novozaposlenih iznosiće između 350 i 400 hiljada evra ove godine.
Nevolja je što radni odnos zasnivaju ljudi bez jasnog zaduženja i bilo kakvih kvalifikacija u oblasti radio-difuzije, a neki su istaknuti novinari iz nekih prethodnih perioda.
Takođe, pitaju da li mi plaćamo da bi zamenik predsednika saveta RRA, gospodin Goran Karadžić u 2008. godini potrošio preko 10 hiljada evra na račune u kafanama i na dnevnice i troškove službena putovanja u zemlji, da bi koristio automobil agencije kao privatni i da bi zasnovao radni odnos u RRA, iako Zakon o radiodifuziji zabranjuje da član Saveta bude zaposlen u RRA.
Ovo su tek samo neki od navoda zaista uplašenih i vlasnika i radnika radio-televizijskih stanica, koji pokušavaju i koji će pokušavati da izdrže jedan mesec. Ljudi koji imaju novinarskog iskustva znaju kako izgleda novinarski hleb – tu se više preživljava nego što se živi. Radi se u reklamnoj produkciji ne bi li se porodica izdržavala, a evo pogledajte na koji način se troše pare koje su takođe na teret i vlasnika i radnika radijskih i televizijskih stanica.
Nadamo se samo da ćemo tokom ove celokupne rasprave u pojedinostima dotaći svaku oblast koja govori o nezakonitom i nenamenskom trošenju para, budžetskih obveznika, budžetskih korisnika, svih nas, svih građana Srbije, a da pri tome građani Srbije nijednog momenta nisu imali priliku, što zakon nalaže, da vide svojim očima reviziju završnih računa.
Mi mislimo da se tako neće, s obzirom, da evo kako čitamo izjave gospodina državnog revizora da se ta praksa neće promeniti u ovoj godini.
Međutim, s druge strane, opet imate situaciju da ekonomski i socijalno svi ćemo mi biti u mnogo goroj situaciji, potpuno spremni da zaštitimo sva svoja prava – jer onaj ko je zaslužen za to očigledno to ne želi. Na koji način – mislim da će se to vrlo brzo videti i mislim da je to nešto sa čime ova izvršna vlast mora da računa. Hvala.

Samo se nadam da će vreme predviđeno za obrazloženje amandmana ovakvog tipa biti dovoljno, a to je dva minuta.
Dakle, ono što je SRS želela ovim amandmanom da definiše jeste, a s obzirom da je reč o putničkim automobilima i kombi vozilima, da se ne bi pogrešno razumelo, meni su ovde moje kolege pomogle da osmislim ovaj amandman, ne trudim se da budem ekspert za sva pitanja ili da o svemu pomalo znam, ali oni koji mnogo bolje ovu oblast poznaju od mene mislili su da ovakvo amandmansko rešenje je svrsishodnije u sadašnjoj situaciji.
Dakle, odnosi se na putničke automobile i kombi vozila do 1.150 centimetara kubnih 750 dinara, preko 1.150 do 1.300 - 1.510 dinara, preko 1.300 do 1.600 - 3.320 dinara, između 1.600 do 2.000 - 7.500, između 2.000 i 2.500 - 37.000, preko 2.500 do 3.000 - 75.000 i preko 3.000 centimetara kubnih - 155.000. Mislimo da ovo amandmansko rešenje je potpuno smislenije u odnosu na sadašnju situaciju.

Meni je ovo posebno drag član 5. i ono gde smo mi intervenisali zapravo je bila samo, uslovno rečeno, jezička redakcija u smislu preciznosti člana 5.
Ali, da bi građani znali o čemu je ovde reč, član 5. se menja i glasi: porez na upotrebu motornih vozila ne plaćaju vojni invalidi, odnosno civilni invalidi rata, odnosno invalidi rada sa 80 ili više procenata telesnog oštećenja, vojni invalidi odnosno civilni invalidi rata, odnosno invalidi rada kod kojih postoji telesno oštećenje koje ima za posledicu nesposobnost donjih ekstremiteta nogu od 60 ili više procenata i treća kategorija su zdravstvene ustanove za sanitetska vozila, za vozila za prevoz za bolesnika na dijalizi i za vozila koja služe za transfuziju krvi.
Propisani iznos poreza na upotrebu motornih vozila, pored umanjenja, u skladu sa članom 4. stava 3. ovog zakona, dodatno se umanjuje za 50% za putničke automobile kojima se obavlja autotaksi prevoz i za specijalne putničke automobile za obuku vozača sa ugrađenim duplim komandama.
Naša intervencija je bila, kada je reč o vojnim invalidima, da je mnogo bolje da stoji ratni vojni invalidi.

Gospođo Čomić, dame i gospodo, gospođo Dragutinović, SRS, a prosto da građanima bude jasno, ovde se vrši izmena člana 9. stav 1, pa nekoliko tačaka, pa između ostalog, tačka 20) glasi – novčane naknade koje se isplaćuju licu kome prestaje radni odnos u procesu racionalizacije, restrukturiranja, pripreme za privatizaciju u skladu sa aktom Vlade kojim se utvrđuje program za rešavanje viška zaposlenih u procesu racionalizacije i pripreme za privatizaciju do iznosa utvrđenog tim programom, a  za lica starija od 50 godina bez ograničenja iznosa.
U tački 2) se predviđa ovim predloga zakona izmena posle reči – nadležni državni organ isplaćuje, zamenjuje se rečima – se isplaćuju. Tačka 20) menja se i glasi – u odnosu na prethodno zakonsko rešenje, dakle, premije, subvencije, regresi i druga sredstva koja se u svrhu podsticanja razvoja poljoprivrede iz budžeta Republike, AP ili lokalne samouprave plaćaju, odnosno isplaćuju na poseban namenski račun, obveznicima poreza na prihod od poljoprivrede i šumarstva, odnosno poljoprivrednicima upisanih u Registar poljoprivrednih gazdinstava, u skladu sa posebnim propisima.
Tačka 25) menja se i glasi – PDV nadoknada u skladu sa zakonom kojim se uređuje PDV, koja se isplaćuje licima koja su obveznici poreza na prihode od poljoprivrede, šumarstva na katastarski prihod nosioci ili članovi poljoprivrednog gazdinstva.
SRS smatra da je postojeće zakonsko rešenje bolje, te da ga ne treba menjati. Ovaj amandman nije prihvaćen. Mislim da treba pomenuti da ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, a mi raspravljamo u pojedinostima u momentu kada Nacionalna služba za zapošljavanje registruje 720-skoro 800.0000 nezaposlenih…
(Predsedavajuća: Dva minuta.)
… izvinjavam se, nisam najavila, koristila bih vreme poslaničke grupe, moj propust.
Takođe, ono što je činjenica i uostalom mediji su pisali u poslednje vreme da Fondu za PIO nedostaje 133 milijarde. Kada je reč o dosadašnjoj privatizaciji, koja mora u jednom momentu da se preispita i privatizacionim prihodima, ono što guverner NBS govori jeste da su privatizacioni prihodi iz prethodnog perioda potrošeni. I to gde su potrošeni, upravo na način održavanja makroekonomske stabilnosti, odnosno na tekuću potrošnju i prevelika tekuća potrošnja na prvom mestu se finansirala iz prihoda od privatizacije i zaduživanja.
Nije jasno kako će Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, s obzirom na dosadašnja iskustva, da se provodi u praksi, ali pretpostavljam da ćemo do kraja današnje rasprave u pojedinostima i dobiti obrazloženja u smislu realnih okvira, dakle efekata provodivosti ovog zakonskog predloga. Hvala.

Gospođo Čomić, samo bih vas molila da mi kažete koliko imam vremena i kao ovlašćeni, i za poslaničku grupu, ne bi li koncipirala do kraja direktnog prenosa moje izlaganje.

Mogu samo da se nadovežem na već rečeno. Zamislite tek kada bi se napravila razlika između pečuraka i gljiva.
Član 13. ovog zakona, da bi bilo jasno građanima Srbije, dakle menja se i glasi – oporezuju se prihodi po osnovu prikupljanja i prodaje sekundarnih sirovina, šumskih plodova, lekovitog bilja, uzgajanja i prodaje pečuraka, uzgoja i prodaje pčelinjeg roja itd.
Amandmanom smo hteli samo da pojasnimo razliku između pečuraka i gljiva, ali smo onda shvatili da ćemo da načinimo veće zlo nego korist, jer će onda veći broj proizvođača da bude oporezovan ovim amandmanom.
Eto prilike i ovde najavljujem da koristim vreme za poslaničku grupu.
Nedvosmisleno je sledeće, da su mnogi ekonomski stručnjaci na ovo ukazivali početkom ove godine i prošle godine. Jedan od tih je profesor Zec, s namerom ga uzimam za primer, zato što na prvom mestu mi se dopada plastični stil i način razmišljanja, i možda koncept.
Jeste on potpuno udaljen od politike koju predstavlja SRS i verujem da se nećemo nikada politički susresti, ali baš s tim razlogom pominjem taj primer.
Dakle, profesor Filozofskog fakulteta je u jednom momentu rekao – nije mi jasno zašto oni koji su vlasni ne izađu pred narod, to je bio kraj prošle godine, gostovao je na jednoj beogradskoj televiziji, i ne kažu da novca nema, i da će to zaista biti jedan od velikih problema, da će Srbija da oseti efekte svetske ekonomske krize. Onda će se suočiti sa nizom problema iz kojih neće moći lako da se izađe.
Zašto – zato što je sistem loš i zato što se godinama unazad, neuporedivo priznajem, i potpuno se slažem da koncepti ne mogu da se porede, pa samim tim i zakoni o budžetu, imajući u vidu celokupni zakonski okvir. Ali, gospođo Dragutinović, reformski kurs koji je trebalo od 2000. godine da se preuzme, put kojim je trebalo da se krene, nije se krenuo? Kupovao se jedino i samo politički i socijalni mir, u vremenu kada je ipak državu Srbiju ulazilo više novca i bilo je prilike da se preduzmu određeni reformski potezi.
Kada je profesor Zec to rekao izazvao je reakciju, jer je naše uverenje da je pravi premijer gospodin Tadić, u šta nas je uverio, nekoliko puta rešavao, izvan svojih nadležnosti, krizne situacije umesto premijera srpske vlasti, pa samim tim mi verujemo da je čovek zaista moćan i vlastan da reaguje u svakoj situaciji i u svakom primeru, sam je rekao – da profesor Zec širi alarmantna saznanja i da nije u redu da se ponaša na način na koji se ponaša. Zapravo je čovek sve vreme bio u pravu.
Da bi isti taj gospodin Tadić 3. marta ove godine na jednom vrlo značajnom skupu na Kopaoniku, dakle, bilo je reči o biznis forumu, koji je takođe poslao vrlo nejasne i totalne različite poruke sa tog skupa, rekao – dosadašnjim ekonomskim ideologijama kriza se ne može prevazići, a od vas, misli na prisutne, očekuje se inventivnost.
Takođe, 3. marta 2009. godine na istom skupu, čovek koji potpisuje finansijski i ekonomske tokove dosta dugo na ovom delu teritorije, a uskoro ćemo saznati u čije ime, potpredsednik Vlade i ministar za ekonomiju i regionalni razvoj izjavio je – da Srbija ipak neće ući u recesiju i da će mere Vlade dati rezultate.
Kada je reč o aranžmanu sa MMF, gospodin Dinkić je ocenio da Srbija neće upasti u platno-bilansnu krizu i da joj ne treba novac od MMF, već bi taj aranžman imao više psihološki karakter. Ja sam takođe svih ovih dana, kada je reč o prethodnom i ovom zasedanju, jer su to uostalom svakodnevne teme koje brinu sve nas, takođe citirala izjave mnogih i ekonomskih stručnjaka i predstavnika Vlade, koje su međusobno toliko oprečne, da običnim građanima i svima nama apsolutno nije jasno kako će u periodu koji dolazi da se izađe.
Ili da se recimo održi nivo zapošljavanja, kada znamo da je projektovani nivo nezaposlenosti preko 750 hiljada nezaposlenih, sada ih je trenutno 730 hiljada, kada znamo da je 60.000 računa blokirano, da je jedan od najvećih dužnika Srbija.
Dakle, to su sve oni pokazatelji koji takođe pokazuju, slikaju ekonomsku atmosferu koja definitivno ne može da da precizan odgovor: čemu bi to trebalo Srbija da se nada.
Sem one situacije da će u Srbiji da se desi, po ko zna koji put slična istorijska drama – kada država nema novaca, dakle poseže da taj isti novac uzme od građane kroz različite poreze koje građani moraju neminovno da ispune, a da su im prava i ostvarivanje prava sve više suženi.
Dakle, celokupna ova priča bi trebala da počne i da završi činjenicom da mi nemamo završni račun, da nemamo reviziju završnog računa i podacima koje je SRS ovih dana takođe iznosila oko nezakonitog i nenamenskog trošenja budžetskih sredstava. Tako sa sigurnošću možemo da tvrdimo, pokazuju mnoga istraživanja, posebno istraživanje Agencije IRI, da 56% građana smatra da je Srbija na pogrešnom putu. Kako oni to vide?
Vide iz sopstvene perspektive. Naprosto, njima je život sve nesigurniji i sve teži. Dakle, sve ovo, od svih ovih ekonomskih kategorija, ekonomskih analiza, sukoba koncepata, njima apsolutno ne mora da bude značajno i važno, niti moraju to da razumeju, oni znaju u odnosu na neto primanja koliko mogu mesečno da izdrže. To što mogu da izdrže je sve tanje, sve slabije i sve manje.
Činjenica je da je takva projekcija, projekcija koja će se protezati nažalost, a deo pesimizma crpim i iz vašeg ekspozea u toku nekoliko narednih meseci. Ne pesimizma da svi zajedno upadnemo u apatiju i melanholiju, već pesimizam u smislu realnog sagledavanja situacije, a to je – da novca nema, da reforma nije izvršena, da mi u periodu finansijske krize ulazimo faktički u reformu. Zašto? Zato što smo primorani merama koje je faktički tražio od nas MMF.
Na prvom mestu svi smo bili vrlo radikalni kada smo tražili smanjenje javne potrošnje, jer je ona ogromno opterećenje za budžet. Sada niko nema srca da govori o tome na način, kada znate da toliko hiljada ljudi neminovno mora da ostane bez posla i na način kada privrede faktički nema ili ne funkcioniše, ili je nelikvidna, pa i ne znate način na koji će se ostvariti radna mesta za sve te ljude.
Tu hiljadu, i hiljade ljudi koji će ostati bez posla morate da množite sa tri ili četiri, to su članovi domaćinstava. Gde su svi oni ljudi, kojih je sve veći broj, koji ne mogu da stiču prihode ličnim radom?
Dakle, mi se sada nalazimo u situaciji kao što član Ekonomskog saveta Vlade, gospodin Stamenković, kaže da zapravo gasimo požar. Pitam vas, gospođo Dragutinović, šta će biti posle požara? Da li ćemo uspeti da ga ugasimo i šta će biti posle požara? Hvala.

Izvinjavam se, ali zaista jeste energično iščitavanje amandmana, kao da smo na pravoj licitaciji amandmana i ume da mi se desi da neki put mi neki amandman ili čitav zakon promakne.
Šta je bila namera SRS amandmanima? Da se zadržavaju postojeći iznosi takse, konkretno za član 14. stav 6. tražili smo da se briše iz tarifnog broja 1.
Zaista mislimo, premda znamo da, s obzirom na situaciju da budžet treba da se napuni, da ovaj rebalans budžeta će najverovatnije biti prelazno rešenje, da je situacija da novca nema i da se Vlada, kako je rekla gospođa Dragutinović, ipak odlučila da od svakoga uzme ponešto za upravo to linearno smanjenje.
Sad pokušavamo da ponudimo što veći broj podataka, pretpostavljajući da Vlada ima tu sliku i pretpostavljamo da se na kraju svi oni sastaju i da, na osnovu određenih statističkih podataka, bi trebalo da znaju kakvi će biti efekti provodivosti ovih zakona. Mislimo da je svako uvećanje iznosa dodatno opterećenje, shvatajući situaciju da novac mora odnekud da dođe.
Očekivali smo da tu bude ministar pravde, ali nekako smo i znali da neće biti tu. Tu je, pozdravljamo gospođu Malović, ministra pravde. Biće prilike da čujemo efekte ovakvih mera, kada je reč o potrebi svih građana, a nema tog građanina koji neće koristiti određene usluge sudskih institucija.
Mislimo da su ovo dodatni nameti, a u sledećem javljanju ćemo pripremiti još veći broj podataka koji govore o tome da će ili da se smanje intervencije u okviru sudskih institucija, ili će građani biti u problemu da isprate nagomilane takse.