Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Nada Macura. Izvolite.

Hvala vam.
Reč ima Dušan Nikezić.

Hvala vama.
Aleksandar Mirković. Izvolite.

Nema osnova za repliku, opet nije debata.
Pavle Grbović, ne želite reč?
Dobro, onda, pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, da li žele reč predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa koji nisu iskoristili svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Pavle Grbović, izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Boris Bajić.
Replika. Izvolite.

Hvala vam.
Reč ima Nataša Jovanović.
Izvolite.

Hvala.
Povreda Poslovnika, Radomir Lazović.
Izvolite.

Dobro. Hajde da se smirimo.
Nećete da glasamo u danu za glasanje. U redu.
Svaki narodni poslanik ovde ima pravo na svoje mišljenje. Ponosna sam što je to tako, kao što ću da vas podsetim da se opomena u Hrvatskom saboru ne daje ni narodnim poslanicima tamo koji završavaju sve svoje govore sa pozdravom – Za dom spremni. Ni opomena i kao što njihovi svi predsednički kandidati mogu da kažu da im je u strateškom interesu Republike Hrvatske da Aleksandar Vučić ne bude na čelu Srbije.
Tako da, ovde svaki narodni poslanik ima pravo da misli šta hoće. Ima pravo da misli i da kaže šta hoće.
Idemo dalje.
Replika, Pavle Grbović.
Izvolite.

Polako, bez preteranih emocija.
Reč ima Nataša Jovanović.

Hvala.
Idemo dalje.
Reč ima Zdravko Ponoš.
Izvolite.

Hvala.
Lazoviću, imate još neka dva minuta 22 sekunde. Hoćete li?
Izvolite.

Hvala vam.
Dobro ste rekli, od primera slobode medija, petnaestodnevna blokada RTS-a, primer slobode medija i kako bi to izgledalo u blokaderskoj Srbiji.
(Radomir Lazović: Da se javim?)
Nema potrebe.
Aleksandar Mirković ima reč. Izvolite.

Hvala.
Šta je sada bilo, Lazoviću?
(Radomir Lazović: Za obraćanje.)
Obraćao se, čini mi se, svima vama. Tako sam ja to razumela.
Vama se, svakako, nije lično obraćao, tako da, idemo dalje.
Reč ima Miroslav Aleksić.
Izvolite.

Hvala vam.
Reč ima Aleksandar Mirković. Izvolite.

Reč ima Aleksandar Pavić. Izvolite.