Hvala.

Pričate o ljudima i opet, poštovani građani Republike Srbije, možete da vidite kako izgleda ta njihova Srbija protiv nasilja. Ovako izgleda valjda nenasilna, ovako izgleda tolerantna i pristojna Srbija. Samo siledžije i samo nasilnici i samo tako svaki dan i svaku sednicu.

Ustane čovek, njihov narodni poslanik i kaže sve najgore o Srbima sa Kosova i Metohije, sve najgore o Srbima sa Kosova i Metohije, ljudima koji tamo svaki dan žive.

(Borislav Novaković: Tri puta sam spomenut. Zašto mi ne date reč?)

Svaki dan podnose teror Aljbina Kurtija. Svaki dan se bore za opstanak. Ti ljudi u procentu od 90% glasaju za Aleksandra Vučića.

(Borislav Novaković: Dajte mi repliku.)

Ti ljudi pređu administrativnu liniju i dođu sa svojim porodicama da glasaju za listu "Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane".

(Borislav Novaković: Spomenut sam tri puta.)

Vi imate obraz, vi koji ni jednom jedinom rečju niste osudili pogrom nad Srbima na Kosovu i Metohiji, uopšte da kažete nešto o Srbima. Ovo je vaše ogledalo.

Ovo je deklaracija koju je potpisala vaša stranka. Ovo je deklaracija koju je potpisala "Srbija protiv nasilja", poštovane dame i gospodo, poštovani građani Republike Srbije. Ovo je deklaracija koju je potpisala "Srbija protiv nasilja". Potpis njihov, potpis Aljbina Kurtija da Kosovo hitno postane član EU. Hitno. Ne Srbija, nego nezavisno Kosovo.

Zbog toga ne smete da kažete ni jednu jedinu reč o pogromu nad srpskim narodom zato što će se naljutiti žena, naljutiće se Viola fon Kramon, naljutiće se Tonino Picula. Vi ste nezavisno Kosovo već priznali i zato vas oni podržavaju da dođete na vlast. Ovde to stoji crno na belo. Stoji vaš potpis i stoji potpis Aljbina Kurtija. Imate pravo, sebi dozvolite da nešto kažete o Srbima na Kosovu i Metohiji, vi koji ste sve najlepše rekli o Aljbinu Kurtiju, vi koji je svako od vas pojedinačno rekao da bi voleli da vide Aljbina Kurtija i čoveka kao što je Aljbin Kurti na čelu Republike Srbije. Vi se usuđujete da nešto kažete? Toliko o tome.

(Borislav Novaković: Replika.)

(Marinika Tepić: Poslovnik.)

Hvala vam mnogo, poštovani predsedavajući.

Htela sam da se javim samo zato što se već dva puta pomenula državna politika prema Kosovu i Metohiji u kritičkom tonu.

Samo da podsetim poštovane narodne poslanike kako je to izgledalo i šta se sve izgubilo do te 2012. godine, odnosno 2013. godine, kada se praktično promenila vlast, pa da vidite da se do te 2012. godine bukvalno sve izgubilo. Sve što je moglo, sve su izgubili. I što nije moglo, to se dalo, da bi se zapad i zapadni partneri nekako odobrovoljili, počevši od 2001. godine, kada je tadašnja vlast pustila na slobodu preko 1800 albanskih terorista, i tako se krenulo, pa onda preko 2004. godine, kada je bio pogrom srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, kada su vlasti u Beogradu ćutale i nisu uradile apsolutno ništa. Gledali iz svojih kabineta kako gori Devič i Bogorodica Ljeviška i kako se etnički čiste od Srba šest gradova i devet opština na Kosovu i Metohiji, kako se proteruju ljudi, maltretiraju starci, teraju deca. To se tako završilo, to divljanje, nakon pet dana, pet dana.

Pa, onda 2008. godine proglašenje nezavisnosti od strane grupe ljudi u Prištini, gde je tada naša vlast izdala jedno saopštenje za medije, 2008. godina. Pa, 2010. godina, kada se prebacuju pregovori iz UN, gde imamo i prijatelje i partnere i koji ne priznaju tu tzv. lažnu republiku Kosovo, prebacuju se u Brisel, itd.

Završiću zbog vremena samo jednom činjenicom. Od kada se promenila vlast, 28 država je povuklo priznanje te lažne države. I to je najveći uspeh, uz jedinstvo srpskog naroda na Kosovu i Metohiji zahvaljujući Srpskoj listi. To je sve rezultat ove vlasti i politike Aleksandra Vučića.

Pošto sam već pružila ruku za dijalog, nadam se neće on izgledati ovako, da čovek dođe kaže nešto i pobegne kao što uobičajeno beži sa svih poprišta, pa onda i od debate.

Da vam kažem jednu činjenicu, pošto čujem opet dva, tri puta izbori pokradeni i to svi znaju. To bukvalno govorite samo vi iz opozicije i prištinski lobisti. U čitavom svetu govorite samo vi i samo oni, da budem precizna. Samo Viola fon Kramon, samo Mihael Rot, samo Andrija Šrider, samo Stefan Šenah i njihovi pajtosi i vi i niko više to na svetu ne govori.

Evo, pročitaću vam par stvari iz ODIR-ovog izveštaja pošto vam je očigledno bilo teško da pažljivo pročitate ODIR-ov izveštaj koji ste toliko čekali i toliko mu se nadali.

Dakle, pod jedan – „Srbija protiv nasilja“ je pokrenula dnevne proteste u Beogradu zbog navodnih nepravilnosti.

Pod dva – nekoliko zainteresovanih strana je obavestilo posmatračku misiju ODIR-a da su podneli izveštaje o sumnji na izborne prekršaje.

Pod tri – uprkos nekim optužbama u javnoj sferi, uključujući navode o kupovini glasova.

Pod četiri – opozicija je govorila o navodnim, široko rasprostranjenim nepravilnostima.

Dakle, to vam je ODIR-ov izveštaj.

Čak je Stefan Šenah nakon finalnog izveštaja rekao – ne može biti govora o krađi izbora, a posebno parlamentarnih, gde je da vas podsetim razlika dupla. Dakle, milion glasova je razlike, tako da nemamo. Moguće da vi želite da verujete u to, moguće da vas je mrzelo da pročitate ODIR-ov izveštaj, ali nema govora o tome da to svi pričaju, jer to niko na svetu ne priča osim prištinskih lobista i vas i o tome govori i ODIR-ov izveštaj.

Hvala.

Hvala vam mnogo.
Poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije, iskreno se nadam da vi mene možete da čujete zato što je ono što imam da kažem kao predsednica Vlade Republike Srbije danas, kada je praktično osnovna tema dnevnog reda rebalans budžeta, zaista izuzetno važno za sve građane Republike Srbije, ali pre svega i iznad svega za naše penzionere i pre svega i iznad svega za majke sa decom do 16 godina ili samohrane očeve sa decom do 16 godina, izuzetno važno za lečenje dece i odraslih sa retkim bolestima i za lečenje dece i odraslih u inostranstvu, izuzetno važno za poljoprivrednike u Republici Srbiji i takođe važno za sve naše građane zato što ono što mi predlažemo rebalansom budžeta jesu dodatne finansije za kapitalne projekte i kapitalne investicije u Republici Srbiji, što će dovesti do toga da imamo još dodatno veći rast, a veći ekonomski rast za naše građane znači bolji standard i bolji kvalitet života, znači veće plate i veće penzije, znači bolju infrastrukturu, znači put do svakog sela, znači bolnice, rekonstrukcije i renoviranje zdravstvenih stanica u svakoj lokalnoj samoupravi i u svakom selu i znači mnogo drugih stvari koje će obezbediti da naša Srbija, naša Srbija koja nam je na prvom mestu i iznad svega, da nam je ona, da ona nastavlja da raste, da ona nastavlja da se razvija.
To što je naša opozicija učila i uči iz prakse Aljbina Kurtija, koji je prvi ovo radio u parlamentu u Prištini, dovoljno govori o njima.
Sada ću samo kratko, poštovani narodni poslanici, poštovani građani i građanke Republike Srbije, govoriti, pod jedan, o našem predlogu za ministra privrede, a onda još jednom, samo kratko, o Predlogu rebalansa budžeta i šta to donosi Srbiji, našem narodu i svim našim građanima i nakon toga mogu da odgovaram, zajedno sa čitavim svojim timom, na sva pitanja koja imate.
Dakle, što se tiče predloga za ministra privrede, gospodina Slobodana Cvetkovića, ja ću o tom predlogu govoriti malo drugačije. Neću se detaljno baviti njegovom biografijom, već ću reći zašto mi mislimo da je u ovom trenutku to najbolji predlog. Kada kažem u ovom trenutku - zašto mislim u ovom trenutku? Zato što je ovo trenutak kada se mi spremamo za Specijalizovanu međunarodnu izložbu EKSPO 2027. godine, a njegova referenca u prethodnom periodu tokom skoro 10 godina vođenja kao generalnog direktora Novosadskog sajma mu daje dovoljno iskustva i dovoljno znanja da nam u širem timu sa čitavom Vladom Republike Srbije i sa predsednikom Republike Srbije i njegovim Kabinetom uspešno organizuje EKSPO 2027. godine.
Dakle, gospodin Cvetković je u svojoj karijeri obavljao mnoge funkcije, od direktora JP „Sportski centar Beočin“, pomoćnika pokrajinskog sekretara za kulturu i javno informisanje u Vladi AP Vojvodine i pomoćnika direktora zaduženog za međunarodne komercijalne poslove na Institutu za ratarstvo i povrtarstvo „NS seme“.
U dve godine dok je obavljao funkciju pomoćnika direktora…
Drago mi je što vas zanima ko će biti ministar privrede, jednako koliko vas zanima privreda u Republici Srbiji i jednako koliko vas zanima kolike su plate, kolike su penzije, kakve su investicije. Pokazali ste to dok ste bili na vlasti kada ste uništili našu zelju i pokazujete to i dalje.
Jedina kreativan ideja koju imate je da blokirate sve gde se pojavite, od međunarodnih saobraćajnica do Narodne skupštine Republike Srbije, ali razlika među nama i razlika u našem odnosu prema našim građanima, našoj zemlji, našoj deci, našim penzionerima je više nego očigledna.
Dakle, gospodin Cvetković je u dve godine tokom koje je obavljao funkciju pomoćnika direktora zaduženog za međunarodne komercijalne poslove u „NS seme“ učinio dovoljno da ostvareni prihod od izvoza, a za koji je on bio zadužen, predstavlja jedan od najboljih rezultata poslovanja u periodu 2008. do 2023. godine.
Reći ću vam koji su rezultati njegovog desetogodišnjeg vođenja Novosadskog sajma tokom kojih je imao ozbiljne izazove, kao što su na primer pandemija korona virusa. Novosadski sajam se u poslednjih 10 godina razvio u renomiranu kompaniju.
Ja mogu sebe da čujem i ne smetate mi, tako da vam predlažem da slobodno možete da nastavite.
Novosadski sajam se u poslednjih 10 godina razvio u renomiranu kompaniju koja je postala prepoznatljiva i u oblasti sajamske industrije se plasirala među najvažnije kompanije u ovom delu Evrope, sa posebnim naglaskom na Međunarodnom privrednom sajmu koji se danas visoko rangira u kategoriji evropskih sajmova poljoprivrede.
Tokom tih 10 godina, kada je gospodin Slobodan Cvetković bio generalni direktor Novosadskog sajma, najzapaženiji rezultati Sajma su bili sledeći: Novosadski sajam je proširio prostorne kapacitete zbog sve većih potreba izlagača i posetilaca, udvostručen je broj sajamskih dana, Sajam je privukao rekordan broj domaćih i međunarodnih izlagača, što je rezultiralo značajnim porastom posetilaca, uvedeni su takođe novi tematski sajmovi, čime je ponuda sajma postala bogatija, saradnja sa međunarodnim partnerima je intenzivirana, dovodeći do veće prisutnosti stranih izlagača.
Na Novosadskom sajmu su predstavljeni izlagači iz više od 60 zemalja širom sveta, a zemlje partneri Sajma bile su Mađarska, Italija, Češka, Crna Gora, Portugalija, Austrija, Hrvatska, Kraljevina Holandija, BiH, Francuska i Tunis.
Sajam je takođe stekao veću vidljivost kroz modernizovane marketinške kampanje i prvi u regionu organizovao onlajn sajam za vreme Kovid pandemije.
Mi verujemo da je upravo radno iskustvo vođenja jednog od najznačajnih sajamskih prostora u Srbiji i regionu Novosadskog sajma najbolja referenca za gospodina Cvetkovića.
Mi, poštovane građanke i građani Republike Srbije, poštovani narodni poslanici, moramo na najbolji mogući način da iskoristimo jedinstvenu priliku koju nam pruža Specijalizovana svetska izložba EKSPO 2027. godine, za koju smo se izborili ozbiljnim i teškim radom u konkurenciji sa zemljama kao što su SAD, Španija, Tajland i Argentina.
Ceo svet će, poštovani građani Republike Srbije, te 2027. godine biti u Srbiji. Mi očekujemo dolazak učesnika iz više od 97 zemalja sveta, brojnih međunarodnih organizacija, brojnih institucija, brojnih agencija.
Procenjuje se da će izložbu posetiti više od 2,6 miliona ljudi, što će imati pozitivan uticaj na našu privredu, na naš turizam, na prihode od usluga, od saobraćaja preko telekomunikacija, na našu radnu snagu. Konzervativne procene, poštovani građani Republike Srbije su da će nam Ekspo 2027. godine, doneti, dakle, konzervativne, najmanje, 1,1 milijardu evra.
U tom smislu, mnogo posla je pred nama i ja molim narodne poslanike za podršku, kako bi na najbolji mogući način i te 2027. godine predstavili Srbiju, kako bi na najbolji mogući način predstavili našu privredu, i kako bi na najbolji mogući način predstavili sve naše potencijale kojih imamo mnogo i kako bi same 2027. godine, na svetskoj izložbi Ekspo 2027. predstavili Srbiju jaku Srbiju, drugačiju Srbiju, novu Srbiju, preporođenu i vaskrslu Srbiju, posle, u tom trenutku, 15 godina napornog rada, 15 godina od promena u Republici Srbiji, 15 godina od kada Srbija više ne izgleda ovako, nego izgleda ovako.
Hvala vam mnogo, i reći ću vam još jednu stvar, reći ću vam poštovani građani i građanke Republike Srbije, reći ću vam zašto mi ne možemo da odustanemo, reći ću vam zašto mi moramo da se borimo, reći ću vam građani Srbije, narode srpski, zašto mi moramo da nastavimo da radimo, pa i u ovakvim uslovima i u ovakvim okolnostima. Mi moramo da se borimo, zato što ako mi odustanemo, i ako se mi ne borimo, onda ćemo dopustiti da ovakvi ljudi spreče povećanje penzija, koje svi naši penzioneri očekuju od 1. oktobra 2023. godine, dakle, ove godine i od 1. januara 2024. godine. Ako odustanemo, i ako oni uspeju u blokadi Narodne skupštine, nisu oni blokirali Anu Brnabić, i nisu blokirali Sinišu Malog, nisu blokirali Vladu Republike Srbije, nisu blokirali Aleksandra Vučića, nisu blokirali nikoga od nas, oni imaju ideju da spreče pod jedan, da penzioneri dobiju povećanje penzija od 5,5% u oktobru ove godine, zato što je to povećanje penzija predviđeno ovim rebalansom koji je danas pred vama. Ako oni uspeju u blokadi rada Narodne skupštine, što mi nikako ne smemo da dozvolimo, oni će sprečiti, što im je i želja i namera, da majke sa decom do 16. godina starosti, dobiju jednokratnu pomoć do kraja septembra od 10. hiljada dinara, zato što je novac za jednokratnu pomoć za decu, odnosno, majke i samohrane očeve, za decu do 16 godina starosti, predviđen ovim rebalansom budžeta koji je pred vama.
Ako se ova Narodna skupština ne održi, ako mi odustanemo, ako se mi povučemo, ta deca, njihove porodice će ostati bez te jednokratne podrške, i to upravo u trenutku kada smo mi uspeli da povećamo stopu našeg nataliteta, i to jedini u širem regionu. Dakle, ne smemo da odustanemo, šta god da radite, mi nećemo odustati. Šta god da radite nećemo odustati, mi ćemo se i dalje boriti za penzionere i za majke i za decu, i za poljoprivrednike, i za naše zdravstvo i za naše puteve, možete da radite šta god hoćete, mi nećemo odustati. Mi nikada nećemo odustati. Nikada nećemo odustati. Hajde vi glasnije, a mi ćemo jače da se borimo, zato što ako vi pobedite, nema plata, i nema penzija, i nema puteva, i sve će biti onako kao što je bilo dok ste vi bili na vlasti, kada nismo imali nijedan novi klinički centar, i nijednu novu bolnicu, kada su plate bile 300 evra, kada je nezaposlenost bila 26%, mi to nećemo dozvoliti, nikada. Nikada nećemo dozvoliti. Nikada se nećemo povući, borićemo se svaki minut, svaki sat, svaki dan. Borićemo se za bolju Srbiju, za uspešniju Srbiju.
Samo da znate, poštovani poljoprivrednici, ako oni uspeju u svojoj nameri, ako se mi povučemo, nema povećanih subvencija, u rebalansu budžeta je novac za to da se subvencije po hektaru povećaju sa devet na 18.000 dinara. Nećemo odustati, povećaćemo subvencije po hektaru, daćemo za našu poljoprivredu i naše poljoprivrednike, još 35 milijardi dinara dodatnog novca. Nećete nas sprečiti. Hoćete da uništite naše poljoprivrednike, nećemo vam dozvoliti.
Pričate o deci. U ovom rebalansu budžeta je predviđeno dodatnih 3,9 milijardi dinara za dodatne troškove lečenja retkih bolesti i lečenje u inostranstvu. Ako oni uspeju u ovome nema tog novca nemaju četiri milijarde dinara za naše građane da im sačuvamo živote, da pomognemo njihovim porodicama. Zato mi moramo da se borimo. Zato mi šta god vi danas radili, šta god vi sutra radili, šta god da uradite prekosutra, ili za tri dana, mi se nećemo povući. Mo moramo da radimo za ovu zemlju, zato što Srbija ne sme da stane, i nikada ne sme da stane.
Poslednje, u ovom rebalansu budžeta predviđamo dodatnih 23 milijarde dinara za kapitalne investicije. Ako mi odustanemo nema obilaznice oko Kragujevca, ako mi odustanemo nema nastavka Fruškogorskog koridora. Ako mi odustanemo, nema infrastrukture za Ekspo 2027. godine. Nećemo odustati, moramo da se borimo i nikada nas nećete povrediti zato što se vi borite za sebe, a mi se borimo za Srbiju. Živela Srbija.

Hvala vam mnogo.
Uspeli su poslanici opozicije da iskopaju novo dno, uspeli su da iskopaju novo dno dok je govorio narodni poslanik, roditelj deteta sa retkom bolešću o lečenju izazovima i važnosti budžeta za lečenje dece sa retkim bolestima, dok je čovek izgovarao da treba da uložimo još više da se leče deca sa leukemijom, vi ste imali poslanike opozicije koji zvižde, pište, smeju se, igraju i puštaju muziku.
Još jednom hoću da kažem, kao odgovorna Vlada, mi smo predložili, a direktno na inicijativu predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, dodatnih 3,9 milijarde dinara za lečenje dece i odraslih u zemlji i u inostranstvu. Kada su ovi koji se ne obaziru na to što neko pominje decu sa leukemijom, što ih baš briga, kada su oni bili na vlasti, budžet za lečenje dece sa retkim bolestima, budžet za lečenje naših građana u inostranstvu bio je nula dinara, nije ni postojao Republički fond za lečenje, oformljen je poštovani građani Republike Srbije tek 2014. godine kada je predsednik Vlade bio Aleksandar Vučić. Od tada ga svake godine povećavamo, ali da ne možete da učinite minimum poštovanja kada govori drugi narodni poslanik i to kada govori o ličnom iskustvu i kada govore o lečenju dece, govori zaista sve o vama.
A ja pitam građane Republike Srbije, čitav naš narod, recite mi, poštovani građani, da li je ovo normalna Srbija? Recite mi, poštovani građani, da li je ovo tolerantna Srbija? Recite mi, poštovani građani Republike Srbije, da li je ovo nenasilna Srbija? Recite mi, poštovani građani Republike Srbije, da li je ovo borba protiv nasilja? To je to što imate da ponudite. To je to što imate da ponudite na protestu protiv nasilja? To je ono što obećavate kao vaš predizborni program za Srbiju da će ovako izgledati? Da oni koji se ne slažu sa vama ili koji se usude, drznu da imaju drugačije mišljenje od vas, da ne smeju ni da govore, a ne da žive? Da li je to ta vaša Srbija koju obećavate? Da vas baš briga za lečenje dece? To je ta Srbija.
Još jednom vam kažem, nikada nećemo odustati, zato što je sada očiglednije nego ikada pre kakva je razlika među nama i za šta se mi borimo i da ukoliko mi odustanemo, ukoliko se mi povučemo, neće 1. oktobra biti povećanja penzija. Ako pitate opoziciju danas, neće ga biti. Ako pitate nas, biće ga i te kako i 1. oktobra i 1. januara 2024. godine još dodatno. Ako pitate nas, biće još para za lečenje dece, biće još para za prosvetu da bi bili najkonkurentniji zato što su najpametniji, najtalentovaniji u Evropi. Zato što mi verujemo u njih i u njihove roditelje i njihove porodice. Ako pitate nas biće još para za natalitet. Vi ne date, mi ćemo izgurati. Hvala vam mnogo.

Hvala vam mnogo.
Dakle, samo još jednom da zaključim, poštovani građani i građanke Republike Srbije, dragi narode, poštovani narodni poslanici, deluje mi, ali bila sam uverena, nisam imala sumnju da ćemo se izboriti.
Dakle, idemo na rebalans. Biće od 1. oktobra ove godine dodatno povećanje penzija od 5,5%. Isplatićemo obećano povećanje plata od 5,5% za preko 208 hiljada zaposlenih u javnoj upravi, u obrazovanju, prosveti, medicinskih sestara i tehničara i negovateljica u ustanovama socijalne zaštite.
Isplatićemo do kraja septembra 10 hiljada dinara jednokratne pomoći svakom detetu do 16 godina koje se prijavi za pomoć. Lepa vest - do sada se prijavilo 947 hiljada porodica. Dakle, 947 hiljada dece će dobiti jednokratnu pomoć od 10 hiljada dinara do kraja ovog meseca, zato što smo mi istrajali, zato što smo se mi izborili, zato što se mi nismo povukli i nikada se nećemo povući.
Mi ćemo zahvaljujući ovom rebalansu budžeta duplirati subvencije za naše poljoprivrednike sa devet hiljada dinara na 18 hiljada dinara po hektaru i to smo svi mi zajedno uradili, ne samo narodni poslanici koji su se borili ovde, ponašali odgovorno, već svi naši građani svi mi zajedno. To je jaka Srbija, to je jaka Srbija, kada se svi građani svaki dan bore da smo bogatiji i da smo jači. Zbog toga možemo da dupliramo subvencije u poljoprivredi i dodatni budžet za poljoprivredu 35 milijardi dinara, što je istorijski budžet za poljoprivredu u Republici Srbiji.
Izborili smo se, izborili smo se za dodatnih 3,9 milijardi dinara za dodatni budžet za lečenje dece i odraslih sa retkim bolestima u zemlji i inostranstvu. Borićemo se da bude još više u 2024. godini.
Počeli smo 2014. godine kada je Aleksandar Vučić postao predsednik Vlade. Nastavljamo svake godine hrabro. I dodatnih 23 milijarde dinara za kapitalne investicije. Krećemo do kraja godine u izgradnju obilaznice oko Kragujevca. Važan projekat, važan za Šumadiju, važan za našu Srbiju. Idemo dalje. Borimo se dalje.
Jeste li uspeli da blokirate rad Skupštine? Niste uspeli i nećete uspeti. Jel smo uspeli da izguramo rebalans budžeta? Jel smo uspeli da se izborimo za penzionere? Jel li uspeli da se izborimo za majke sa decom? Jel uspeli da se izborimo za poljoprivrednike? Jesmo. Idemo dalje. Živela Srbija.

Hvala. Dobar dan svima.
Probaću još jednom da objasnim koncept i opravdanost, odnosno u nekim slučajevima neopravdanost zaduživanja, zato što mi se čini da tu postoji ili potpuno nerazumevanje i neznanje ili politički oportunizam, što mi je verovatnije, pošto bi neznanje bilo zaista katastrofalnih razmera, ali je naše da pokušamo da objasnimo plastično, pojednostavimo ili kako god, koliko god puta možemo.
Dakle, kažete – moraćemo da radimo mnogo, odnosno svi naši građani, da taj novac vratimo. To bi bilo istina da se zadužujemo kao što smo se zaduživali nekada, odnosno kao što se zaduživala bivša vlast, a to je kada se zadužujete i koristite taj novac za potrošnju, zato što onda taj novac nestane, pojedemo ga i ne prihoduje ništa. I onda građani, naravno, svi moraju da rade više da bi ga vraćali.
Kada se zadužujete da bi ulagali u investicije, te investicije se otplate same. Kada se zadužite da izgradite put, osim ako se niste zaduživali po nenormalnim kamatnim stopama, a po kojima se jesmo zaduživali pre nekih 11, 12 i 15 godina, pa po kamatama od šest i po, sedam, 7,2%, pa to ne može da se, 11%, pa to ne može da se isplati ili ne svakako, ne može lako, čak iako izgradite nešto, a nismo gradili ništa.
Dakle, ako se zadužujete po normalnim kamatnim stopama i taj novac iskoristite za investiciju, ta investicija sama sebe otplaćuje. Taj put ima vrednost i otplaćuje sebe, ta pruga ima neku vrednost i otplaćuje sebe. Taj naučno-tehnološki park svaki dan stvara novu vrednost i otplaćuje sebe. I posle između sedam i petnaest godina se svakako otplatio i stvara dodatnu vrednost. Tako da je to u stvari poenta pametnog zaduživanja i to rade sve pametne zemlje. To radi Nemačka, to radi Francuska, to radi Japan, to rade SAD, to radi Švajcarska i sve, ako gledate po apsolutnim iznosima, su zaduženije od nas i sve one, čak i ako gledate u procentualnim iznosima, u odnosu na BDP, su značajno zaduženije od nas, pa vi nikada nećete reći da oni vode glupu i nerazumnu ekonomsku i finansijsku politiku, nikada, zato što to nije istina.
Postoje dve vrste jako lošeg zaduživanja, odnosno kredita. Oba smo videli u periodu od 2000. do 2012. godine, doktorirali na njima. Jedna je zadužujete se za potrošnju. To je kada nemate nikakve investicije, kao što nismo imali investicije, a politički podižete plate i penzije, pa morate da ih isplaćujete iz budžeta, pa se zadužujete da bi to mogli da isplatite. I to je model koji vas vodi u sigurnu propast.
Zato smo mi 2013. godine bili, po rečima Svetske banke i po analizama Svetske banke, ali i MMF-a, bukvalno na nekoliko nedelja od kompletnog bankrota države.
Dakle, ako se zadužujete i to ubacujete u potrošnju, jednostavno, pojedete te pare, nema ih, a niste stvorili nikakvu vrednost od toga koja bi sama sebe isplaćivala.
Druga užasna stvar je da se zadužujete, uzimate novac i ne radite ništa sa tim novcem i to smo takođe radili. Evo, to može da vam ispriča Evropska investiciona banka. Krediti za kliničke centre u Republici Srbiji i za naučnu infrastrukturu su uzeti, ako se ne varam, potpisan je ugovor 2006. godine. Počeli su da se grade između 2013. i 2015. godine. Do tada su bili neiskorišćeni. Mi smo plaćali ili je prolazio grejs period pa smo plaćali kamate ili smo plaćali penale na neiskorišćena sredstva. Imali čist minus. Zbog čega? Pa, eto, zato što je neko mislio da je politički valjda oportuno da se zadužite, obećate svašta ljudima. Niti imate projektno-tehničku dokumentaciju, niti radite na projektno-tehničkoj dokumentaciji, niti imate ideju da ćete to zaista nekad da uradite, nego onda 2012. godine se promeni vlast, 2013. godine krenu da se rade projektno-tehničke dokumentacije i 2017, 2018. godine dobijete prvi klinički centar, a prvi naučno-tehnološki park, sećam se da smo postavili kamen temeljac za novi Naučno-tehnološki park u Novom Sadu, ministar tada Vanja Udovičić i ja 2016. godine, a 2006. godine uzet kredit od Evropske investicione banke za naučnu infrastrukturu.
(Aleksandar Jerković: Dobro, a šta ćemo sa botovima?)
Vi me sad pitate - šta ćemo sa botovima?

Sve je redu. Hvala vam na tome.
Dakle, razumeli ste me šta sam objasnila i slažete se sa mnom. Dobro, makar smo to završili i fer je od toga što kažete da sam objasnila i da se slažete. Znači, nemamo više problem sa zaduživanjem. U redu.
Znači, šta ćemo sa botovima? Vi se usuđujete da brutalno pokušate da obmanete građane Srbije koji su juče jasno čuli od mene za šta se zadužujemo, da im kažete - zadužujemo se da plaćamo botove. A, izvinite, kod koga to? Vi mislite da Evropska investiciona banka ne proverava svoje kredite, nego ćemo mi da uzmemo novac od Evropske investicione banke da plaćamo botove? Toliko vi verujete u pamet građana Republike Srbije. Pa, nije ni čudo onda što ne glasaju za vas, kad ih nipodaštavate i ponižavate na svakom koraku, svaki minut svakoga dana.
Pri tom, ko se zadužuje da plaća botove? O čemu vi pričate? Kako ja da odgovorim na laž koja je toliko ogromna i toliko očigledna da zaista ne znam uopšte kako da razgovaramo o tim stvarima?
Dakle, zadužujemo se i ovde predlažemo zaduživanje za Moravski koridor, za Dunavsku magistralu, za Ruma-Šabac-Loznica, za naučno-tehnološke parkove i to tačno smo rekli koje naučno-tehnološke parkove, Naučno-tehnološki park Niš druga faza, Naučno-tehnološki park Čačak druga faza, regionalni tehnološki inkubator u Kruševcu.
Evo, pozivam vas da u februaru dođete, ako ne krenemo da gradimo te, da kažete gde su te pare. I 10 miliona za BIO 4 kampuse i BIO 4 kampus krećemo da gradimo pre kraja ove godine.
(Aleksandar Jerković: Botovi primaju platu iz budžeta?)

Ne znam gde su vam tu botovi, osim ako nećete kao vaše kolege iz opozicije da kažete da su svi učitelji, nastavnici, vaspitači, vaspitačice, profesori, doktori u ovoj zemlji botovi? Ako ćete to vi da kažete, u redu, ali neka čuju to građani Republike Srbije.
(Aleksandar Jerković: Znači, botovi primaju platu iz budžeta?)

Moguće je da ja sad ne znam, ne znam da li ste iz neke stranke, iz pokreta, pošto ste nezavisni poslanik, moguće je da vi plaćate neke vaše botove.
Pritom, ja ne znam šta znače botovi za Srpsku naprednu stranku? Mi imamo naše članove. Ja sam poverenik za Gradski odbor SNS-a u Beogradu. Da, mi imamo internet timove, to su naši članovi i naši omladinci i, da, bore se na internetu. Da li su botovi? Možda vi imate botove. Možda za vas radi kompjuter, možda vi imate softvere, pa to radi softver. Mi nemamo. To su ljudi od krvi i mesa koji veruju u Srpsku naprednu stranke, koji veruju u ono što radimo, koji veruju u našu ideologiju, koji veruju u naše rezultate i bore se protiv toga da takvi kao vi dođu na vlast zato što to znači direktnu smrt Srbije. Direktnu, direktnu i boriće se i niti ih neko plaća, niti su oni tražili da budu plaćeni, a to što vi imate botove, to što vi tražite i plaćate botove, to što se vi brinite stalno o tome koliki vam je budžet za botove i gde da nađete te pare, to nemojte da imputirate nama. Hvala vam mnogo.
(Gorica Gajić: Poslovnik.)

Ja ću samo reći nekoliko rečenica oko obrazovanja i šta je to na čemu ćemo nastaviti da radimo kao prioritetnim oblastima u obrazovanju. Reći ću vam deset najvažnijih tačaka.
Pod jedan – poboljšanje finansijskog položaja zaposlenih u prosveti i to počinjemo već od 1. septembra će se plate zaposlenih u prosveti povećati za dodatnih 5,5%, od 1. januara 2024. godine za dodatnih 10%, tako da ćemo se truditi da taj trend dalje pratimo i 2024. godine. Poboljšanje, odnosno unapređenje finansijskog položaja zaposlenih u prosveti je nešto što će biti prioritet.
Pod dva – borba protiv nasilja u školama. Na tome radimo već neko vreme. Drago i je što smo konačno pustili u rad i platformu „Čuvam te“ koju sada koriste ljudi širom Srbije da prijave nasilje u školama. Već je osnovan i organizovan koordinacioni tim, trijažna služba koja dalje prati te slučajeve i reaguje na njih. To je sada potpuno transparentno, tako da nam pomaže da u onim slučajevima gde škole možda ne reaguju adekvatno ili probleme stavljaju pod tepih ipak uradimo i nešto više od toga, odnosno da imamo i drugi sistem reagovanja i kontrole i direktnu komunikaciju i sa građanima, roditeljima, sa prosvetnim radnicima, tako da ćemo nastaviti da radimo na tome i u okviru saveta koji smo formirali, a u kome značajnu ulogu imaju organizacije civilnog društva koje se bave ovom problematikom, pa ćemo svi zajedno raditi na tome.
Pod tri – nastavićemo da ulažemo sve više i više novca u nauku i inovacije i preko sve većeg budžeta Fonda za nauku koji smo formirali 2019. godine. Da ponovim, tek 2019. godine Republika Srbija je dobila Fond za nauku. Investicionim ulaganjima u infrastrukturu, odnosno investicijama u infrastrukturu, kao što na kraju, krajeva vidite i na ovoj sednici Skupštine.
Pod četiri – sve veći fokus i veća ulaganja i u kulturu i umetnost i veće akcenat u školama na umetnost i kulturu zato što će u vremenu koje je pred nama, u 21. veku kreativnost biti nešto što će određivati kreativnost i inovativnost nešto što će određivati uspeh jedne zemlje, zato što će toliko stvari biti automatizovano da ukoliko nemate kreativne i inovativne ljude onda nećete moći da imate uspešnu ni zemlju ni ekonomiju.
Već smo krenuli sa povećanjem broja specijalizovanih umetničkih odeljenja u gimnazijama u Srbiji. Povećali smo broj, sada smo priključili gimnaziju u Požarevcu i gimnaziju u Šapcu, ako se ne varam, tako da ćemo nastaviti to da širimo i da jačamo.
Pod pet – mnogo veća i direktnija podrška za škole u ruralnim sredinama. Konačno jedinstveni informacioni sistem prosvete koji smo pustili u rad prošle godine daće nam bolju analizu toga kojim školama je potrebna veća pomoć i podrška, tako da ćemo moći da radimo slučaj po slučaj i da šaljemo naše timove u te škole gde vidimo gde možda učenici u tim školama imaju lošiji uspeh ili lošiju prolaznost za upisivanje u dalje nivoe obrazovanja. To ne želimo da imamo. Želimo da i škole u ruralnim područjima i male škole imaju jednak kvalitet kao i škole u centru Beograda, Novog Sada, Kragujevca, Niša itd. To je peta oblast.
Šesta oblast – nastavak ulaganja u opremu i modernizaciju. Mi smo završili projekat „konekted skul“, odnosno povezane škole. I za taj projekat, evo kada pogledate, uzeli smo kredit Evropske investicione banke u visini od 60 miliona evra, odmah ga iskoristili. Dakle, za nepune tri godine povezali sve naše škole u Srbiji na brzi internet, kako bi mogli dalje da uvodimo bolju opremu, da uvodimo digitalne učionice, digitalna nastavna sredstva, digitalne udžbenike. Sada nastavljamo na tom talasu. I dalje ulažemo više u opremu i modernizaciju naših škola.
To je primer dobro uloženih sredstava iz kredita. Šezdeset miliona evra, povežete sve škole na brzi internet. Pod jedan – znači da ste uložili mnogo više u obrazovanje. Pod dva – znači da ste pružili mnogo bolju šansu tim mladim ljudima da se i sutra takmiče sa svojim vršnjacima iz Evrope i čitavog sveta. Pod tri – to nam je i dalo osnovu da dalje imamo projekat ruralnog širokopojasnog interneta, zato što već svaka škola ima internet, tako da sada praktično Telekom operateri mogu dalje da šire taj internet i da mi do 2025. godine imamo 100% naše teritorije pokrivene brzim internetom, što značiti da svako ima mogućnost da otvori svoju start ap inovativnu kompaniju, da nađe onlajn tržište, da izveze svoj proizvod, da ostane u svom selu, da ostane tamo gde se rodio ili možda da ode u prirodu i da živi u prirodi zato što ima sve iste uslove i puteve i digitalne puteve da tu živi, da tu stvara svoju porodicu.
Pod sedam – mnogo veći fokus, na kraju krajeva posledica tragedija koje su nas zadesile 3. i 4. maja, ali posebno 3. maja, monstruoznog zločina u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“. Nikada veći fokus u školama u okviru korikuluma na toleranciji i razumevanju. Na ovome već radi radna grupa za mentalno zdrave i na ovome radi za Filozofskim fakultetom. Ja očekujem da mi već početkom sledeće školske godine krenemo inoviranjem korikuluma u tim oblastima.
Osam, dodatno ulaganje i širenje dualnog obrazovanja i u školama i u visokoškolskim ustanovama.
Devet, da završimo zajedno sa akademskom zajednicom i svim univerzitetima i fakultetima Nacrt zakona o finansiranju visokog obrazovanja, za koji mislim da je izuzetno važan i jedan od najvažnijih koji ćemo doneti u ovom mandatu, da bi obezbedili zaista mnogo bolje i održivije finansiranje naših visokoškolskih ustanova, ali i takođe mnogo bolji kvalitet za sve naše studente koji u velikom broju slučajeva, najvećem broju slučajeva, i kada se povećaju školarine, ne vide to povećanje školarina kako se odražava na direktno njihov kvalitet obrazovanja ili uslove u kojima studiraju, tako da nam je i zbog toga izuzetno važan taj zakon i na njemu trenutno radimo.
Pod deset, mnogo veća podrška predškolskom obrazovanju, jel bilo koja zemlja koja želi da bude uspešna mora pre svega da se fokusira na predškolsko obrazovanje.
To je ono na čemu ću ja raditi sa budućom ministarkom, ako Skupština usvoji predlog, a ono što je meni važno da kažem jeste da se ponosim time što ne znam kada je bio veći fokus na obrazovanju, ne znam da je ikada bio veći budžet za obrazovanje, iako je on nedovoljan. Ali, nije sve samo u novcu i nije sve samo u budžetu. Ne znam da je ikada ranije ovako sistemski i suštinski rađeno na reformi sistema obrazovanja, na investiranju u škole, od materijalnih sredstava, rekonstrukcija škola, do stvaranja fondova koji će koristiti za ulaganje u nauku, inovacije, do konačno uvođenja i nekih drugih sistema, kao što je, recimo, dualno obrazovanje.
Svakako je ostalo još mnogo toga da uradimo i to jeste posao koji nikada ne prestaje, ali, evo, ovo su mojih deset ključnih prioriteta na kojima ću raditi sa profesorkom doktorkom Slavicom Đukić Dejanović. Važno mi je bilo da ovo kažem, da čuju svi građani Republike Srbije. Hvala.

Samo četiri stvari da dodam na ono o čemu je pričao ministar Nikola Selaković i neke potpuno očigledne neistine. Ne razumem zašto vi to radite, jer sam sigurna da građani Srbije to vide, pa tako da kad god tako nešto izgovorite, kao što je neistina da se 50.000 ljudi godišnje iseljava iz zemlje. Vi izgubite neku podršku, 70.000 se iseljava iz zemlje, dobro.
Hajde pokažite mi jedno istraživanje da mi pokažete, pošto nasuprot tome mi imamo istraživanje Međunarodnog instituta za ekonomske istraživanja iz Beča, gde je po prvi put od 2019. godine Srbija jedina uspela da preokrene taj trend i da ima neto imigraciju, pre svega mladih ljudi u starosnoj dobi 24 do 29 godina starosti ako se ne varam i to visoko obrazovanih. To kaže Međunarodni institut iz Beča, ali nema veze šta kaže Međunarodni institut iz Beča, vi ste upravo u 30 sekundi došli od cifre od 50.000 ljudi godišnje se iseljava do 70.000 ljudi godišnje se iseljava i pritom tvrdite da imate dokaz i za jedno i za drugo. Pa, jel 50.000 ili je 70.000 ako imate dokaz.
Pritom, da vas pitam onda kada ste tako studiozno to pogledali, kako je onda moguće, pošto evo, mi smo na vlasti već 10 godina kao SNS.
(Srđan Milivojević: Jedanaest.)
Kako je, 11 godina još bolje, i 50.000, odnosno 70.000 ljudi godišnje se iseljava iz ove zemlje, a rekli ste da je bilo i više, kako je moguće da mi sada imamo veću stopu nataliteta? Kako? Iseljavaju se mladi ljudi od stope od 50.000 do 70.000 godišnje, a imamo sada stopu nataliteta koja je 1,63, pa ko rađa tu decu? Molim vas recite mi, ko rađa tu decu? To su vaše studiozne procene. Svi su se iselili, uglavnom su se iselili mladi i imamo sve više beba. Pa, svaka čast stvarno. E, tu logiku bih baš volela da vidim. Svi mladi su se iselili, ali imamo sve više dece.
(Tatjana Manojlović: Popis.)
Popis, šta popis?