Hvala vam.
Mislim da svi znate ovde i kao što su kolege rekle, imamo među narodnim poslanicima dosta ljudi iz lokalnih samouprava, koliko su ozbiljni i kompleksni problemi lokalnih samouprava, i premijer je i rekao i danas i juče da je to jedan od najtežih problema sa kojima se suočavamo u Vladi, tu dolaze deficiti i pokušavamo da rešimo nešto što nije rešavano godinama i godinama. Bukvalno krpimo rupe i gledamo kako da zaustavimo vodu koja otiče kad smo već kod rastora.
Ono što je jako važno za nas, da vam kažem samo sistemski na čemu radimo, to su izmene i dopune Zakona o lokalnim samoupravama. Taj nacrt zakona je završen i javna rasprava je počela. Ja se nadam, u zavisnosti od raspoloživosti Skupštine, da ću uspeti da ga branim pred vama, da ga obrazložim, do kraja godine. Dakle, idemo na izmene i dopune Zakona o lokalnim samoupravama, koji opet, na žalost, ne rešavaju sve probleme zato što ćemo morati da sačekamo ustavne izmene da bi rešili neke ozbiljne probleme, kao što je – kakav je u stvari status gradskih opština, kakav je status okruga itd, ali će rešavati neke važne probleme koje će, nadam se, i namera nam je da uvedu neku veću efikasnost u radu lokalnih samouprava.
Drugi ozbiljan zakon koji smo upravo završili je zakon o platama na lokalu, jedinicama lokalne samouprave i AP Vojvodine, koji ću takođe, nadam se, uspeti da branim, obrazlažem, pred vama, do kraja ove godine, ako ne, onda svakako u prvoj sledećoj prilici 2017. godine. To su dva zakona koja smo u ova četiri meseca završili i koja treba da usvojimo i koji će uvesti još malo transparentnosti u radu i nadam se, u smislu zakona o platama na lokalu, to je onaj deo u koji ulazimo i u platne razrede, iako za njim idu neke drugi sistemski zakoni, ali to je ono što se trudimo da uspostavimo princip jednaka plata za jednak rad.
Onda imamo strategiju o decentralizaciji. Tu ćemo uvesti jedan drugačiji način rada, pošto je ovo ozbiljan dokument za celu Srbiju. Pre nego što uđemo u rad na strategiji, uradićemo samo koncept decentralizacije koji ćemo onda predstaviti javnosti, imati široku javnu raspravu da se dogovorimo oko koncepta decentralizacije, pa da onda idemo u strategiju.
Paralelno sa tim što su sistemske promene, mi u ovom trenutku moramo da krpimo rupe koje su prvenstveno dalje racionalizaciji, dalje smanjivanje broja zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave, kao što ste i rekli.
Vidite, kada se krenulo u racionalizaciju, smanjivanje broja zaposlenih na lokalu, išlo se postepeno da ne bi negde davali instrukciju da se otpušta više od pola trenutno zaposlenih na lokalu, što bi bila socijalna katastrofa. Dakle, imamo neke lokalne samouprave kojima je bilo posebno teško u smislu broja zaposlenih. Svakako je tu u najgoroj situaciji bila lokalna samouprava Prokuplje, koja je 2014. godinu završila sa 856 zaposlenih, sa 45.000 stanovnika, a realno je da imaju oko 400. Dakle, mi smo išli na odluku o maksimalnom broju zaposlenih koji će do 2020. godine sve lokalne samouprave dovesti u taj plan racionalizacije.
Tako da je i u ovom trenutku dosta teško reći ko je iznad, ko je ispod, zato što, ali ćemo sa Ministarstvom finansija u martu 2017. kada donosimo novu odluku o maksimalnom broju zaposlenih za 2017. godinu, videti, u stvari da podelimo lokalne samouprave u šest grupa, od -3, koje najviše moraju radikalno da se racionalizuju, do +3, koje su se već racionalizovale da ne bi trpeli nivo usluga za građane. Tu ćete imati vrlo transparentnu tabelu tih lokalnih samouprava u tih šest grupa. To je ta racionalizacija jedan, rekla bih, onako krizni plan.
Drugi krizni plan je svakako, ove lokalne samouprave koje se nalaze u užasnim finansijskim poteškoćama sa kojima mi stvarno moramo da se napregnemo i napravili smo u okviru Ministarstva državnu upravu i lokalnu samoupravu, tim koji zajedno sa jedinicama lokalnih samouprava, u ovom trenutku radi na kriznom planu ekonomskog oporavka, zato što ne znate šta da radite. Ne znate ni da li idete levo, ni da li idete desno. Ako imate u lokalnoj samoupravi koja ima 50.000 stanovnika, dug od tri milijarde dinara, tri i po budžeta te lokalne samouprave, vi stvarno ne znate gde da krenete. Imate nasleđene probleme, upravo one koji najviše ugrožavaju ljude gde oni nemaju osnovne uslove za život. Nemaju vodu. Imaju vodovodne sisteme gde imaju 57% gubitaka.
Batočina, oko 60% gubitaka, 32% ljudi i to je skrenuta pažnja na prethodnoj raspravi kada sam bila u parlamentu, 32% ljudi uopšte nije priključeno na vodovodni sistem, imaju bunare, nemaju kvalitetnu vodu.
Dakle, moramo stvarno ozbiljno da sednemo i u ovom trenutku ovaj tim radi sa tri lokalne samouprave, to je Smederevska Palanka, Prokuplje i Kragujevac, na tom kriznom planu ekonomskog oporavka, da bi uopšte postavili neke standarde kako da idu dalje. Dakle, da uradimo što je uradio ministar Vujović sa ekonomskim planom zemlje.
Na kraju i konačno, samo da vam nekako pojasnim u kakvoj situaciji se nalazimo i šta radimo. Te famozne matične knjige koje moraju da se prenesu u elektronski oblik da bi mi mogli da omogućimo građanima punu primenu Zakona o opštem upravnom postupku koji je osnovni zakon za kvalitet života građana, za elektronsku upravu, da kada dođu na taj šalter dobiju sve svoje dokumente odmah u tom trenutku na istom mestu ili nadamo se od kuće.
Lokalne samouprave su imale rok od sedam godina da prenesu matične knjige u elektronski oblik. Svako ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu je ovaj rok dodatno produžavalo i dodatno produžavalo i dodatno produžavalo dok nismo rekli sada da se neće više produžavati. To su smešni problemi lokalnih samouprava za koje vi ne možete da verujete da ministarstvo mora uopšte njima da se bavi.
U ovom trenutku 23 lokalne samouprave, a 6. decembar je, postoje koje su ispod 50% u smislu prenosa matičnih knjiga u elektronski oblik. Postoji ceo sektor ministarstva koji na ovom radi da bi građanima i privredi od 1. juna sledeće godine omogućili kvalitetniju i efikasniju državnu upravu. Radi da bi završili taj posao, a od 1. januara da krenemo da šaljemo upravne inspekcije.
Dakle, to je ono što možete očekivati u smislu rada sa lokalnim samoupravama u 2017. godini. Hvala.

Ja samo kratko da vas zamolim i da apelujem u stvari da pogledate Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi, on je na sajtu Ministarstva, počela je javna rasprava, i da nam pošaljete komentare. Svakako bi nam značilo, jer to je sistemski zakon, jako važan, i ako bi mogli da postignemo što veći stepen konsenzusa, svakako su nam važna i vaša iskustva u tome, kao regionalne stranke. Tako da, pogledajte taj zakon, pa možemo da vidimo onda kako da ga sredimo pre nego što krene u proceduru.

Hvala vam.
Pošto nemam puno vremena pažljivo sam pročitala sve amandmane, predloge. Hoću samo da kažem da mislim da sam se trudila, dala sam stvarno sve od sebe da u poslednja 72 sata, zajedno u ponedeljak sa odborima, obrazložim i građanima i narodnim poslanicima zašto je važan ovaj zakon.
Ako hoćemo da simplifikujemo možemo da simplifikujemo i kažemo da je važan, na kraju krajeva, bio i zbog brzog pozitivnog zaključka MMF, koji jeste važan za Srbiju, koji u stvari pokazuje da je Srbija ozbiljna, odgovorna zemlja koja je siguran i stabilan partner, a to ova Vlada dokazuje i to je važno i ovom premijeru.
Jako mi je važno, još jednom da napomenem za sve koji prate prenos i za sve narodne poslanike, da su dva principa bila važna kojima smo se vodili. Prvi, da su najmanje pogođene najsiromašnije lokalne samouprave i drugi da je najviše oduzeto od grada Beograda, čak 40% ovog tereta koji predlažemo pada na grad Beograd, zato što grad Beograd ima najveće prihode od poreza na zarade i grad Beograd je svakako, pa samo zato što ima status glavnog grada, u velikoj meri ekonomski povlašćen.
Amandmane mogu da stavim u tri grupe, ali najviše amandmana predlaže da se podigne učešće u porezu na zarade za lokalne samouprave malo, ali manje nego iz zakona 2011. godine, ali zato najveća grupa amandmana kaže da se Beogradu poveća učešće u porezu na zarade više nego u zakonu iz 2011. godine, za 5%, 8%, 10%, 15% i 17% idu amandmani. Dakle, da se Crnoj Travi u najboljem slučaju da 77%, a da se Beogradu da 87% od učešća na zarade.
To nije ravnomerni razvoj i ne razumem zašto su narodni poslanici imali želju da grad Beograd nagrade u odnosu na sve ostale opštine i gradove u Srbiji, da njima ide manje nego u zakonu od 2011. godine, a da Beogradu ide i do 17% više nego u zakonu iz 2011. godine. Ovo nije ravnomeran razvoj, ovo meni nisu bili ozbiljni amandmani i ovo govori da je cela rasprava od 72 sata u kojoj su učestvovali i predstavnici Vlade i Ministarstvo finansija, svi vi narodni poslanici, građani Republike Srbije, da je ovo bila jedna farsa koja dokazuje da ravnomerni regionalni razvoj ovde nije bila poenta. Hvala puno.

Hvala puno.
Tačno je, ovaj amandman predlaže da se umesto 74% za lokalne samouprave daje 85% i to bi bilo lepo, ali je svakako neostvarivo...
(Goran Ćirić: Dobacuje s mesta.)
Na 85, neostvarivo, ne bi bilo finansijski odgovorno, ali bi bilo lepo. Ali je istina nažalost da najveći broj amandmana, iako postoje i ovi koji su se, amandmani, predlozi amandmana gde se borilo za veći, ravnomerniji, regionalni razvoj i veću podršku lokalnim samoupravama koje su siromašnije, koje imaju manji prihod od poreza na zarade. Nažalost, čak pet amandmana, čak pet predloga amandman govori isključivo o tome da se Beogradu daje više nego što je čak 2011. bilo. Znači, bilo je i čak do 17%. Razumem da postoje veliki broj narodnih poslanika iz Beograda, i ja sam iz Beograda, ali moramo da se fokusiramo i na druge lokalne samouprave.
U ovom slučaju ovaj amandman pozdravljam, ali je finansijski neodrživ i zato je odbijen. Hvala.

Hvala vam, za mene je ovo bilo konstruktivno izlaganje. Hvala vam na tome.
Samo da pojasnim, ovde semantika, ovo jeste ustupljeni prihod, ne bih smela da govorim tako o porezu na imovinu, koji je sopstveni prihod, ali razumem nameru i hoću da vam kažem da sam usvojila i paziću u budućnosti. Hvala vam.

Ja vas molim da i sve narodne poslanike u ovom trenutku da ne vređate moje kolege ministre. Ministar finansija se ne krije, ponajmanje se krije od toga da brani jedan član, jedan stav jednog zakona. Tako da, ministri u Vladi Srbije imaju ozbiljne zadatke, ozbiljno se tim zadacima bave. Shvataju svoj posao apsolutno ozbiljno, u to vas ja uveravam, na kraju krajeva i rezultati, finansijski i ekonomski i svi drugi o tome dovoljno govore i Vlada Srbije funkcioniše kao jedan tim. Ja sam ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, razgovarala i sa premijerom i sa ministrom finansija, zajedno smo došli do ovog rešenja, tako da, pozvana sam i kompetentna da branim ovo, molim još jednom da se ne vređaju ministri u Vladi Republike Srbije, svakako ne ministri koji u ovom trenutku nisu u sali. Mene možete da vređate. Hvala vam.

Hvala vam.
Dobro jutro svima. Hoću još jednu stvar da kažem za Svrljig. Ako me neko nije čuo juče, stvarno posebna pohvala za Svrljig. Devastirana opština, jedna od najboljih u Srbiji, najprofesionalnijih. Rekla sam, ima 22 ljudi zaposlenih, manje od propisanog broja, odlukom o maksimalnom broju zaposlenih, nema kreditnog zaduženja.
Krajem 2012. godine, znači pre četiri godine, lokalna samouprava koja je završila prenos podataka iz matičnih knjiga u elektronski oblik i počela da ga primenjuje, devastirana opština. Svrljig ima samo 17% učešća rashoda za zaposlene u ukupnim rashodima lokalnih samouprava. Dakle samo 17% daje za plate, ostalo ide u investiciona održavanja i po tome je jedna od 10 najboljih lokalnih samouprava u Srbiji. Tako da, hvala vam još jednom i svaka čast.

Hvala.
Prvo što se tiče centralizacije, juče smo ceo dan slušali, celo popodne o toj centralizaciji. Nisam čula stvarno do sada nijedan ozbiljan argument kako vi, zašto vama ovaj Predlog zakona govori da se ide u novu centralizaciju.
Upravo suprotno, dala sam tri argumenta, ali dobro ponoviću i danas ceo dan, nije nikakav problem. Ovim Predlogom zakona se uzima u proseku razlika u budžetu između onoga što je bilo i onoga šta će biti ukoliko ovaj cenjeni parlament usvoji ovaj Predlog zakona, je 2,3%. Za razliku od toga što jeste uzimanje preraspodela od lokalnih samouprava i nikome nije lako, ova Vlada, Vlada u tehničkom mandatu je usvojila najveći broj preporuka gradova i opština, Stalne konferencije gradova i opština.
Dakle, čuli smo i usvojili i promenili više nego što se pre čulo i menjalo i dobili smo podršku Stalne konferencije gradova i opština. Sada će da nam kažete da Stalna konferencija gradova i opština daje podršku zato što su u predsedništvu Stalne konferencije samo SNS opštine? Ko je za to kriv? Tako su građani glasali i šta sad, da li su građani krivi što su glasali?
Ima tzv. opozicionih opština u predsedništvu Stalne konferencije gradova i opština i oni su prepoznali da je ovo dobro za državu. Tako da smo dobili podršku. Ne znam sada kako da vam kažem. Vi sada kažete – pa dobili ste podršku zato što su građani glasali, 99% opština je SNS. Okej, dobili su podršku zato što Vlada ide na politiku štednje i racionalizacije. Zato su valjda dobili podršku. Ovaj Predlog zakona je u istom tom maniru.
Što se tiče suficita, suficit je za vraćanje dugova valjda. Ova Vlada promoviše Srbiju kao zemlju koja poštuje preuzete obaveze i možemo da pitamo da li su te obaveze bile dobre kada su preuzete, da li su uslovi kredita tada bili dobri ili su bili loši, ali mi moramo da ih vraćamo zato što je Srbija odgovorna država koja zaslužuje poštovanje i ovako se to poštovanje pokazuje.
Strašno mi je, stvarno mi je strašno, nisam vična u političkoj borbi, da kažete da se uzima od beba. To je meni stvarno dosta nisko. Nije mi okej, nije mi za parlamentarnu debatu i ovo je najniže što sam čula od kada sam ušla u ovaj parlament, ali dobro, nema veze.
Dakle, ne uzima se PDV od beba. Ono što se radi je da se menja način davanja tog PDV kako bi roditeljima omogućili da lakše dobiju PDV, a ne da skupljaju… Ne razumem.
(Zoran Živković, s mesta: Ne možete meni da se obraćate lično.)
Dobro. Nova sam u parlamentu. Neiskusna sam u parlamentu i ovo me je pogodilo. Izvinite.
Dakle, pored toga, mislim da ćemo sledeće nedelje promovisati taj Projekat „Bebo dobro došla na svet“ koji trenutno funkcioniše u 50 porodilišta u Srbiji i do kraja godine će funkcionisati u svim porodilištima u Srbiji, gde roditelji ne moraju da popunjavaju više prijave i obrasce, nego će elektronski da prijave bebu odmah za 10 minuta besplatno i na adresu na kojoj je beba prijavljena dobijaju, država im šalje podatke, izvod iz matičnih knjiga rođenih, karticu zdravstvenog osiguranja. Tako da će to postati mnogo lakše sada nego što je bilo pre i automatski sa tim procesom će ići prijava za PDV.
Što se tiče pregovora sa MMF, mislim da sam to dosta juče obrazložila. Predlozi MMF se ne uzimaju, to ste i sami rekli kada ste pomenuli cenu struje, zdravo za gotovo i ne poštuju se 100%. Pregovaramo i nalazimo načine. Na kraju krajeva, rezultat pregovora je što se ovde ne uzima osam milijardi dinara, nego 4,8 milijardi dinara. Hvala vam puno.
(Zoran Živković, s mesta: Replika.)

Hvala vam.
Čudim se sama, realno je prvi put da se slažem u nečemu sa narodnim poslanikom gospodinom Zoranom Živkovićem. Mislim da je najnormalnija stvar da se bebe prijavljuju elektronski, da roditelji ne treba kada dobiju bebu da trče po lokalnim samoupravama, po šalterima, da skupljaju papire, već da treba da budu kod kuće sa tom bebom, a država da im pošalje na kućnu adresu sve podatke. Nažalost, to će se desiti tek sada, odnosno već se dešava u 50% Srbije, nije se desilo ranije, ali se slažemo da je to najnormalnija stvar i kada je najnormalnija stvar i verovatno najlakša stvar na svetu, onda ste mogli i vi da je uradite.
Što se tiče debate u parlamentu, izvinjavam se ovom Domu za moje neiskustvo, nepoznavanje pravilnika. Trudiću se da to popravim u mom radu. Apsolutno sam bila isprovocirana rečenicom da ova Vlada uzima od beba jedan dinar, mislim da to nije kultura parlamentarnog dijaloga. Pritom, mislim da je to apsolutna i notorna neistina i za to imamo činjenice. Nije činjenica kada kažete – ne, uzima, a ja kažem - ne uzima, nego mi imamo dokaz da ne uzima, a to ćete videti sledeće nedelje, ako ne znate sada, ali pretpostavljam da znate.
(Marko Đurišić, s mesta: Hajde sada da vidimo.)

Na kraju krajeva, moje iskustvo je svakako limitirano u ovim debatama. Moj fokus su rad i rezultati, vaš fokus je priča i uvek ću se odlučiti da radim, a ne da pričam. Hvala puno.

Još jednom da probam da kažem osnovne razloge za ovaj zakon, ali se vraćamo na debatu od juče. Znači, 2011. godine smo imali, da ponovim, potpuno neverovatno povećanje udela lokalnih samouprava u porezu na zarade, sa 40% na 80%, što nije praksa ni u jednoj zemlji. Imali smo tu odluku koja, ruku na srce, narodni poslanici su to juče rekli, to nisam ja izgovorila, koja je bila par ekselans politička. Imali smo 2008. godine povećanje penzija. Takođe politička odluka. Nije ni jedna ni druga odluka bila zasnovana na analizama i na planu šta će da se desi dobro ovoj Srbiji, njenim građanima i lokalnim samoupravama ako se ovo sve bude povećalo. To tada nije bilo važno.
Sada postoji neka Vlada koja mora da menja te odluke i donosi nepopularne poteze, da bi ispravila takve odluke u korist građana Srbije, a, na kraju krajeva, u korist tih lokalnih samouprava i borila se da ne bude ta ravnoteža narušena, nažalost, u ovom trenutku, na taj način da ugrozi održivo finansiranje lokalnih samouprava i kvalitet usluga koje oni pružaju građanima. To je poenta ovoga. Dakle, ispravljanje grešaka iz prošlosti, a mislim da je i Fiskalni savet to rekao, a ne bi rekla da je Fiskalni savet neobjektivna institucija i da nije dovoljno profesionalan.
Što se tiče tehničke Vlade, ja sam rekla da su se čuli komentari koji su bili u javnoj raspravi u vreme prethodne Vlade, u vreme njenog mandata – decembar 2015. godine. Čuli su se komentari i ova Vlada ih je usvojila.
Što se tiče Aleksandrovca, razumem političku debatu i to da idemo na to da Vlada uzima jedan dinar od beba, a sada idemo na smrt dve devojke i sve je to deo političke debate. Ja iskreno nisam za to, ali u redu. Aleksandrovac je svakako jedna od onih opština na kojima ima puno da se radi sa njom, da svi zajedno utegnemo u tim finansijama. Aleksandrovac je recimo, lokalna samouprava koja čak 33% svog budžeta daje na plate što je preko republičkog proseka koji i sam nije dobar, tako da je moguće da Aleksandrovac posluje na bolji način i to nema nikakve veze sa ovih 2,3% razlike u budžetu. Dakle, ona Aleksandrovcu neće ni pomoći ni odmoći da uspostavi gromobrane ukoliko lokalna samouprava želi da postavi gromobrane, a prethodna Vlada je usvojila, odnosno počela da primenjuje, Vlade pre toga su usvojile, ova je počela da primenjuje metode kontrole kako se troše finansije lokalnih samouprava, a na kraju krajeva koliko ljudi zapošljavaju i koliko troši na plate, tako da ćemo nastaviti u tom smislu. Hvala vam.

Hvala vam.
U redu je, meni ne smeta da ponavljamo ono što je bilo juče i ja mogu da odlučim možda da se uzdržim od ove debate, zato što se ponavljamo, ali nekako stvarno želim da probam da uvek odgovorim narodnim poslanicima kada mislim da se ne razumemo.
Kada kažete - ko treba da štedi? Svi treba da štede, svi treba da štede i svi i štede. Dakle, svi moramo da štedimo, u takvoj situaciji se zemlja nalazila, takvu je ova Vlada, odnosno prethodna zatekla i svi treba da štede.
Što se tiče državne uprave, državna uprava se od 2015. do danas smanjila za nekih 20 hiljada ljudi. Nije istina da Republika uzima od lokala i da ne radi ništa. Dakle, Republika je krenula od sebe, odnosno, da podsetim, jeste, neke lokalne samouprave su čak krenule u profesionalizaciju pre centralnog nivoa, ali svi treba da štede i to je odgovor na vaše pitanje i to donosi i ovaj zakon.
Što se tiče uzimanja penzija i sada uzimanja lokalnim samoupravama, opet se vraćam na dijalog pre pet minuta. Dakle, ako ste u jednom trenutku kao država, neracionalno podigli plate, kada je i po svim ekonomskim analitičarima, objektivnim, rečeno - tada je krenuo sunovrat, vi sada morate da radite neke korektivne mere ako ste odgovorna Vlada, a ova Vlada je odgovorna.
Znači, pričamo o penzijama, koje su potpuno neracionalno podignute zbog političkih poena, koje sada neko treba da dovede u balans i to je urađeno i penzioneri su i dalje podržali ovu Vladu na izborima. Tako da, kad ko treba da štedi, ti ljudi koji su trebali da štede su znali zašto štede.
Što se tiče zakona od 2011. i vi sada ovako zdušno govorite o decentralizaciji i o tome kako mi sada ne trebamo, vi ste glasali protiv tog zakona, u 2011. godini, tog zakona koji je tražio da se sa 40% poreza na zarade podigne na 80%. Dakle, glasali ste protiv tog zakona. Sada kažete - ne ovaj zakon je. Šta ste hteli, na 90% da povećamo? Ali, dobro. Sada kažemo - okej, sada ovaj zakon koji uspostavlja tu ravnotežu, koju ste valjda želeli tada kada niste glasali za taj zakon, vi sada glasate i protiv ovog zakona. Dakle, u redu, ali smo da se razumemo da se sada uspostavlja ravnoteža i da se ide na poteze koji su teški, ali nemojmo da kritikujemo poteze koji su teški, ali su konačno ozbiljni.
Da li gradonačelnici brinu o svojim građanima koji su podržali donošenje ovog zakona? Mislim da apsolutno brinu i o građanima i o državi kao takvoj, isto tako što su brinuli penzioneri. Dakle, brinu, i to što podržavaju ovakav Predlog zakona i to što su zdušno učestvovali u javnoj raspravi i davali svoje komentare, jako, jako, konstruktivne, potkrepljene brojevima, koji su onda usvojeni, govore o ozbiljnom stavu gradonačelnika i predsednika opština i tome da oni brinu o svojim građanima i o svojoj državi. Hvala vam.

Što se tiče zakona iz 2011. godine i mog podržavanja tog zakona u okviru NALED, ja 2011. godine apsolutno nisam imala nikakvu funkciju u NALED i nisam bila ni u jednom odboru, niti sam radila u NALED, tako da ne znam šta da vam kažem na to. Tu ste pogrešno informisani.
Što se tiče stava NALED, njega znam, a stav NALED je bio da je Zakon o finansiranju lokalnih samouprava iz 2006. godine bio apsolutno najbolji zakon, sa 40% poreza na zarade. Stav NALED zato što predstavlja lokalne samouprave i privredu i po tome je NALED sličnog stava kao i ova Vlada je da nikada ne treba ići u radikalne mere, ni one koje su za privredu i lokalne samouprave, ni one koje su protiv privrede i lokalne samouprave, odnosno na njihovu štetu. Ova mera u koju idete sa 80 na 74, odnosno 77 je potpuno u skladu sa tim, sa politikom da u Srbiji bude konačno predvidivo poslovanje i za rad lokalnih samouprava i za život građana i za rad privrede. Hvala.

Hvala vam puno.
Prvo, kada narodni poslanik govori, a posebno onaj za koga mislim da je bio odličan lider lokalne samouprave i fantastičan gradonačelnik, slušam pažljivo zato što mislim da zna šta govori i da mogu da naučim i svaki put naučim.
Ono što mislim sa druge strane, što mi je neverovatno, ali dobro, i to je stvar valjda političkog života, samo da kažem, ne mislim da ovaj predlog zakon nije politički važan, mislim da je on, naravno, važan i da 4,8 milijardi nije mala stavka.
Što se Beograda tiče, nisam informisana o subvencijama, verujem vam da je bilo, ako imate te informacije, ali sam isto tako rekla za Beograd da je moguće da na kraju dođete u situaciju kojoj vam trebaju subvencije od republičkog nivoa, ako skoro 40% javnih nabavki vodite i zatvarate kroz direktan pregovarački postupak. To je nedopustivo. I kada tako vodite, a tako je vođeno do 2013. godine, onda je moguće da vam trebaju subvencije iza toga za neke stvari.
Grad Beograd sam juče istakla kao jedan primer dobre prakse, a to je da je centralizovana služba javnih nabavki i da je zahvaljujući centralizovanoj službi javnih nabavki za protekle dve godine ostvarena u gradu Beogradu ukupna ušteda od 1,2 milijardi dinara.
U pravu ste da imamo problem i sa javnim preduzećima i puno problema na koje, kažem, narodni poslanici koji su u parlamentu, a koji su dobro vodili lokalne samouprave i znaju ovu problematiku, ali ono što mi je neverovatno je da sedite, nažalost, pored nekog ko je u ovom trenutku najproblematičnija lokalna samouprava, sa kojom sada imamo problem kako da dajemo iz republičkog budžeta dovoljno količinski i dovoljno brzo da omogućimo građanima osnovne uslove za život. Imamo lokalnu samoupravu na 80 kilometara od Beograda, 80 kilometara od Beograda – Smederevska Palanka, koju je predsednik opštine ostavio bez vode. Imamo 2016. godine lokalnu samoupravu u kojoj su restrikcije vode od deset uveče do pet ujutru. Sa tim treba da se bori sada republička Vlada.
Dakle, daću vam taj primer samo zato što sam davala primere dobrih i samo da vam kažem kako sada, evo, dajte vi savet Vladi Republike Srbije, Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Ministarstvu finansija, oko toga kako je moguće da je na dan 31. decembar 2015. godine gubitak preduzeća „Vodovod“ Smederevska Palanka 285 miliona dinara, a da je ukupna vrednost kapitala ovog preduzeća 116 miliona dinara. Dakle, gubitak za 170 miliona dinara prevazilazi ukupnu vrednost „Vodovoda“.
Kada sam preuzela Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, mislim da sam prvi dan dobila od „Vodovoda“ Smederevska Palanka pismo da ljudi stupaju u štrajk. Kada pričamo o domaćinskom poslovanju i to gde možemo da štedimo i kako možemo da radimo, blokada svih računa u „Vodovodu“ Smederevska Palanka neprekidno traje od 22. jula 2014. godine do danas i na dan 15. avgust 2016. godine, posle 755 dana blokade računa, iznosi 190 miliona dinara, bez kamate u postupku izvršenja.
Ono što je problematično sa „Vodovodom“ Smederevska Palanka, da ne razmišljamo uopšte kako ćemo nadoknaditi ostale gubitke, šta raditi sa platama zaposlenih i sa tim svim ostalim, ono što je gorući problem je kako obezbediti da građani Smederevske Palanke imaju vodu. Kako je moguće da neko 80 kilometara od Beograda, ne pričamo mi ovde o nekoj Vrškoj čuki, 80 kilometara od Beograda? Zamislite da odete kući i da od deset uveče do pet ujutru svaki dan nemate vodu, a onda imate hitne restrikcije preko dana? Zato što godinama, iz godine u godinu nije ulagano čak ni u tekuće održavanje, pa kada imate regionalni Vodovod Velika Plana – Smederevska Palanka koji je završen, onda ne možete da pustite vodu u Smederevskoj Palanci zato što su gubici na mreži viši od 50%.
Dakle, ovo je problem lokalne samouprave od 2008. do 2016. godine. Nemoguće je meni da ozbiljan predsednik opštine ne može, i to da kažem od 2008. godine ima i podršku republičke vlasti, centralnog nivoa, ne može da obezbedi da svom nasledniku, ko god on bio, ne ostavi makar da građani imaju vodu. Da li znate kolika je ovo ozbiljna i neposredna opasnost po zdravlje stanovnika ove opštine?
Tako da, to su stvari kada narodni poslanik koji je bio ozbiljan lider lokalne samouprave, ozbiljan gradonačelnik, pričamo ovde, i pored sebe ima narodnog poslanika koji je od 2008. do 2016. godine zatvorio svoju vladavinu, svoje upravljanje Smederevskom Palankom, a da građani tamo svaki dan, svako veče nemaju vodu. Hvala vam.

Hvala vam.
Prvo, pomenula sam Smederevsku Palanku zato što ja stvarno najiskrenije ne znam nijedan drugi primer lokalne samouprave u Srbiji koji ima stalne restrikcije vode. Kako znam sve informacije i kako imam sve podatke, imam podatke ne zato što mi je neko dostavio iz Vlade, neko iz neke stranke, nego zato što me je 15. avgusta sačekalo na mom stolu pismo iz Vodovoda Smederevska Palanka da stupaju u štrajk i da probamo da im pomognemo i tako što ovo čak nije ni u mojoj nadležnosti, nego je meni, kao ministru koji je prve nedelje u Vladi, bilo jako teško da potpišem pismo i da kažem – znate kako, baš me briga što nemate vodu, to nije moja nadležnost, to nije ni nadležnost Ministarstva finansija, to je nadležnost vaše lokalne samouprave, bilo je tamo od 2008. do 2016. godine, idite pa vidite šta ćete da radite sa tim. Nisam mogla da potpišem to pismo zato što nisam htela da prvo pismo koje potpišem bude da kažem nekim ljudima koji nemaju vodu, vodu, na 80 kilometara od Beograda, od deset uveče do pet ujutru svako veče – idite pa vidite šta ćete da radite. Znam i odakle imam sve te podatke. Ako ti podaci nisu tačni – u redu, oni nisu tačni, to su podaci od štrajkačkog odbora iz Vodovoda.
Razlog što sam posebno uzburkana oko ovoga je što je meni skandal da neki građani Srbije krajem 2016. godine nemaju vodu. Meni je to strašno. Verujte mi da svaki dan razmišljam kako da popravimo to. E sad, treba odvojiti para prvo u tekuće održavanje da bi se ta vodovodna mreža sanirala, da ne bi imala preko 50% gubitke, da ne pričam o ceni vode, nego 50% gubitaka. Tako da ne znam za drugu lokalnu samoupravu. Molim vas, ako postoji još neka lokalna samouprava u kojoj građani imaju stalne restrikcije struje ili stalne restrikcije vode, kao što je to slučaj u Smederevskoj Palanci, ja vas molim da mi kažete, ja ću ići tamo i moliću i ja isto tako sve kolege u mojoj Vladi da kažemo – to je ipak naša nadležnost, hajde da im pomognemo.
Znam da, recimo, građani Bajine Bašte imaju nekada restrikcije struje zbog pada u nisko naponskoj mreži i posebno smo o tome pričali sa operatorom distributivnog sistema iako nije u nadležnosti Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, da vidimo kako to da rešimo jer su nekim tamo poljoprivrednici kupili najnovije mašine za mužu koje ne mogu da rade. Tako da imamo i poljoprivredni problem, pored toga što građani imaju svoje probleme. Ali, to razumem u Bajinoj Bašti. Bila su klizišta i užasno je težak teren za sanaciju, pa se trudimo, ali nemaju stalne restrikcije, nego nekad padne pa se popravi, pa padne pa se popravi. Ne stalne restrikcije, ovde imate stalne restrikcije, svako veče neko u Smederevskoj Palanci nema vode.
Što se tiče drugih lokalnih samouprave, evo daću vam primer, dobar primer Paraćina, kada smo već kod vraćanja dugova, jel opoziciona lokalna samouprava, svaka im čast, imaju 25%, manje zaposlenih od dozvoljenog broja i otplatili su sve dugove doma zdravlja koji su nasleđeni. Oni su uspeli. Hvala vam.