Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, moram priznati da su prethodni govornici rekli gotovo sve što se tiče ovog današnjeg dnevnog reda i smatram da je svako od govornika dao veliki doprinos kako bi pre svega građani koji gledaju ovaj prenos i koji će ispratiti sve ono što se danas dešavalo na sednici Skupštine moći lakše da shvate šta je to o čemu smo danas diskutovali.

Ja ću se samo kratko osvrnuti na tri izmene koje su meni nekako najviše interesantne i te tri izmene pokazuju pre svega tri činjenice. Ta prva je da ste imali razumevanja za potrebe građana, druga izmena je činjenica da ste razumeli i kako dišu lokalne samouprave, a treća se odnosi na domaćinsko ponašanje, kakvo ima Ministarstvo finansija već neki period unazad i koje omogućava finansijsku stabilnost naše zemlje.

Prva izmena, dakle najveće promene se odnose u suštini na olakšavanje poreskog postupka i na taj način omogućava se ljudima da elektronskim putem izvrše sve ono što im do sada nije bilo moguće da urade. To se odnosi na povraćaj ili proknjižavanje duga, da li umanjenje, pogrešno plaćenog poreza ili povraćaja istog i na taj način ste pokazali da razumete potrebu, pre svega reći ću mlađih klijenata kojima je mnogo lakše da to urade elektronskim putem. Uveren sam da ćete u kratkom vremenskom periodu imati konkretne rezultate gde ćete videti koliko je zapravo to bilo neophodno.

Na ovaj način skraćujete postupak, štedite vreme, ali štedite vreme i građanima koji će iz svojih domova moći da obave ono što je njima neophodno.

Što se tiče druge izmene i dopune Zakona o porezu na imovinu to je veoma važna izmena. Ona se tiče prosto stvari koje omogućavaju da se porez na poklon, nasleđe prebaci lokalnim samoupravama, da to ne radi više Poreska uprava i na taj način pokazujete spremnost da rasteretite jedan deo sistema, ali i na taj način pokazujete poverenje koje imate u lokalne samouprave, jer de fakto one svoj budžet, narodski rečeno i pune na taj način. Smatram da će motivisanost lokalnih samouprava biti još veći i da će se na taj način maksimizirati naplata tog poreza.

Tu ste pokazali spremnost na decentralizaciju, pokazali ste spremnost na saradnju sa lokalnim samoupravama i to je dobro, jer mislim da ti ljudi na svom terenu ipak najbolje poznaju i svoje probleme i znaju da se bore za svaki dinar za svoje građane.

Ono što je meni posebno interesantno gde ste danas pokazali i činjenicu kako se domaćinski vodite prema svakom dinaru građana Srbije, jeste činjenica gde se u izmeni i dopuni Carinskog zakona produžava period, a tiče se kazni u carinskom prekršaju.

Ovo je jako dobro, jer na ovaj način dajete dodatno vreme državi narodski rečeno da se naplati, dajete dodatno vreme da se reaguje i time pokazujete da vam je stalo da svako onaj ko učini prekršaj svoju kaznu plati. Naročito je to bitno istaći danas kada smo do pre nekoliko nedelja ili meseci imali jednog predsednika opštine u gradu Beogradu, opštine Stari Grad, Marka Bastaća koji je baš uhvaćen u švercu deviza 13 hiljada evra na aerodromu Nikola Tesla. Postaviću u nekom narednom periodu pitanje – dokle se stiglo sa tim?

Dakle, moramo da pokažemo da ljudi koji su na vlasti ili po svaku cenu žele da budu vlast ne mogu biti zaštićeni u prednosti u odnosu na bilo kog građanina Srbije. Na ovaj način ste pokazali spremnost da se borite i da zaštite svaki dinar građana Srbije, jer ćete na isti taj način taj dinar vratiti građanima kroz i nove puteve i nove domove zdravlja, nove investicije, nova radna mesta ili u krajnjem slučaju, ono što građane najviše raduje, još veće plate i penzije.

Završiću sa time, žao mi je, kao i svaki put doneli ste nam jednu lepu vest na početku ove sednice, ali žao mi je što smo se malo tome posvetili, jer verujem, nije tačka dnevnog reda ali moramo da se osvrnemo na to, drugi put izlazak Srbije na međunarodnu finansijsku scenu, ako tako možemo reći, na Londonsku berzu je nešto je bilo do skoro nezamislivo. Prvi put kada smo izlazili sećam se da su tada ljudi koji su upropastili Beograd i Srbiju pričali kako je to laž, pa su nas onda ubeđivali da to nije bilo dobro, svašta smo nešto čuli i mnogo vam hvala što ste napravili ovu komparaciju gde ste jasno pokazali da smo mi danas izašli po stopi, ispravićete me, negde oko 2%, a da smo 2011. godine izašli sa stopom 7,25%, jel tako? Dakle, dobro sam zapamtio. I izvukli ste paralelu da smo mi sada tri puta bolji, uspešniji, da su oni iste uslove primenili te 2011. godine, samo bi na kamatama uštedeli 500 miliona evra.

Poštovani ministre i poštovana saradnice ministra Siniše Malog, da su ti ljudi mislili o bilo čemu, a ne samo o ličnom interesu i ličnom bogaćenju, ne bi ostavili u Beogradu dug od milijardu i 200 miliona evra i ne bi Srbiju bacili na kolena pa da se mi onda borimo snažnim reformama, nepopularnim, da obezbedimo građanima i plate i penzije. Dakle, da su mislili kako da život građanima učine boljim, a ne kako da 690 miliona evra strpaju u svoje džepove, danas vi ne bi imali ove probleme i ne bi imale mnoge probleme i pre ovoga sa kojima biste se borili.

Žao mi je što i danas nakon ove sednice će vaš odličan rezultat koji je posledica odgovorne politike predsednika Aleksandra Vučića i Vlade Srbije biti pokušan da se baci u neku ljagu i da se baci neka senka, ali mislim da i sada oni najveći skeptici, ljudi koji su najmanje poverenja imali, više ne mogu ništa da kažu, jer i ovo je još jedan u nizu dokaza koliko je jaka srpska ekonomija i koliko se danas vodi računa o svakom dinaru i koliko smo danas uspešni.

Istakli ste još jednu stvar i sa time ću završiti, danas i ovim nismo povećali javni dug, mi sa današnjim vestima vraćamo dugove i sve ono što su nam ostavili u nasleđe ljudi koji danas misle da mogu nekog opet da obmanu, da ukradu nečije poverenje pa da se opet dočepaju kase i vrate na vlast. I danas ste pokazali zašto Srbija i u trenutku ove kovid krize koja vlada u celom svetu je jedna od retkih zemalja koja može da povećava i plate i penzije, ali i da investira.

Hvala vam na tome, hvala vam što sledite odgovornu politiku predsednika Aleksandra Vučića koji je na udaru poslednjih nekoliko ne samo nedelja, meseci, konstantnom udaru izložen od ljudi koji ga mrze samo zato što je uspešniji, kvalitetniji, pošteniji od njih i samo zato što neko drugi želi na silu da dođe na vlast.

U nama, kao što su prethodne kolege rekle, uvek ćete imati odgovornog saradnika, imaćete ljude koji će uvek ovako dobre predloge podržati, ali ćemo uvek biti i tu da prenesemo mišljenje građana o svakoj temi. Hvala vam za ove dobre vesti, hvala vam za ove dobre predloge i nadam se da ćete u narednom periodu doneti nam još dobrih vesti i predloga, kako bi svi zajedno kao jedan veliki tim radili za tim koji se zove Srbija, građani Srbije i na opšti interes svih generacija koje danas žive i koje tek dolaze. Hvala.

Poštovani predsedniče, predstavništvo, uvaženi ministre, koleginice narodne poslanici i kolege narodni poslanici, pa nakon velikog broja izlaganja prethodnih kolega, ostalo je malo toga da se doda, kaže nešto novo ili da se napravi neki osvrt dodatni na rebalans budžeta, ali to ne znači da moramo da se stidimo ili da ne ponovimo ono što je dobro.

Neko od prethodnih govornika, mojih kolega, istakao je jednu jako bitnu stvar kojoj se nismo dovoljno posvetili, a to je činjenica da o rebalansu i o novcu koji danas postoji u budžetu naše zemlje ne bi govorili da nije došlo do onih, moramo priznati, bolnih reformi koje su se dešavale 2014. godine. Moramo priznati da za uspeh i Vlade, i same Republike Srbije najodgovorniji su građani Srbije, koji su te 2014. godine izneli najveći teret, a među njima penzioneri kojima smo i danas zahvalni za svu onu žrtvu koju su podneli u tom periodu.

Da tada nismo napravili zaokret u našoj ekonomiji, doživeli bi kolaps i pitanje je da li bismo imali danas o čemu da raspravljamo.

Nešto na šta moraju građani Srbije da obrate pažnju i da se zamisle u jednoj sekundi jeste i činjenica da samo vratimo vreme i da pomislimo kako bi se država borila protiv korone da se ona desila 2012. godine ili 2013. godine? Da li bi bila ovako uspešna i koliko bi žrtava imali da nam se to ne daj Bože desilo 2012. godine ili 2013. godine, kada je zemlja Srbija u svakom pogledu i svakom smislu bila na kolenima.

Ono što smo danas čuli ovde jeste samo dokaz jednog kontinuiteta koji ima Vlada Republike Srbije, kontinuitet politike SNS koju je trasirao predsednik Aleksandar Vučić i najbolje dokazuje i pokazuje da i kada smo slušali ekspoze premijerke gospođe Ane Brnabić i kada smo usvajali predlog da se osnuju tri nova ministarstva, smo dobili danas potvrdu kada vidimo za šta se i gde usmerava novac putem ovog rebalansa.

Da pričamo sada o tome da smo odvajali 100 evra svakom punoletnom građaninu kako bi pomogli da se što lakše prebrodi ova kriza, mislim da je suvišno jer je više puta ponovljeno. Ali, ponoviću još jednom da je to samo pokazatelj da država ume da stane iza svojih građana onda kada je to najpotrebnije i kada je najteže.

Smatram da sve ono što smo danas čuli i što je ovlašćeni predlagač, moja koleginica Aleksandra Tomić pričala i što je govorio gospodin Siniša Mali najbolji su dokaz kako može da se odvoji novac kada se domaćinski vodi ministarstvo, kada se domaćinski vodimo novcem svih građana Srbije.

Ono što moramo da napomenemo i što je najbolji osvrt na sve ono što se dešava danas, jesu činjenice i samo da pogledamo period kako je bilo nekada ranije, a kako je danas i danas smo više puta čuli, ali mislim da je to nekako govoreno bez nekog posebnog osvrta. Dakle, ljudi imamo činjenicu da je do 2012. godine ili 2013. godine nezaposlenost bila 24%.

Danas je nezaposlenost na rekordnih 7,3%. Ako ćemo da pričamo o tome da li su to građani osetili u svom džepu, pa naravno da jesu, jer je prosečna plata tada bila negde oko 350 evra, dok je danas preko 510 evra. I to nije dovoljno i mi se na tome nećemo zaustaviti. Zato je u programu „Srbija 2025“ predviđeno da prosečna plata bude iznad 900 evra, i nikada nećemo stati uljuljkani poverenjem koje nam daju građani.

Ove stvari moramo uvek da podvlačimo iz prostog razloga što smo svi zajedno kao predstavnici SNS, ali pre svega predsednik Aleksandar Vučić, a zatim i vi gospodine ministre, ovih dana izloženi jednom vrstom linča i torture gde vas na najprizemniji način prozivaju oni koji su Srbiju bacili na kolena. Indirektno i direktno oni su krivi zašto je naša zemlja bila 2012. godine i 2013. godine na ivici bankrota.

Neverovatna je doza licemerstva da danas ljudi koji su sve činili da upropaste našu zemlju, a da paralelno sa tim od sebe naprave multimilionere danas drže slovo i kritikuju ljude koji prave evidentne rezultate. I prosto mi je neverovatno danas kada čujem da najgori gradonačelnik u istoriji Dragan Đilas kritikuje bilo koga za bilo šta.

Vi ste imali i tu priliku i bili ste gradonačelnik Beograda, sećate se kakvu ste situaciju zatekli, o kasi i ne želim da govorim, jer kase faktički nije ni bilo, ostavljen vam je dug od milijardu i 200 miliona evra. Ostavljena su vam rasturena preduzeća, ostavljen vam je javašluk i sa time je bilo neophodno da se neko izbori. I dan danas se vraćaju ti dugovi i dan danas se rešavaju repovi koje nam je Dragan Đilas ostavio, ali je neverovatno da neko ko je direktno upropastio grad Beograd po direktnom odgovornošću, danas pretenduje da bude, ne znam predsednik Vlade, predsednik Republike i sve predstavljajući sebe kao neko novo lice, kao da nikada nije imao priliku da za nešto odlučuje i da se za nešto pita. I prosto čovek mora da se zapita da li on stvarno toliko smatra da su ljudi ovde u Srbiji zaboravni, da patimo svi od neke kolektivne amnezije i da smo svi zaboravili kako je on u periodu dok je bio na vlasti od jednog propalog preduzetnika sa 74 hiljade evra, došao do bogatstva od 25 miliona evra samo u nekretninama.

Ne želim da pričam o 619 miliona evra koje su njegove firme zaradile trgujući državnom televizijom dok je on bio vlast, dakle, dok je on bio država, ali moramo svi zajedno da sagledamo neke stvari i da pogledamo realno da danas najveći kritizeri i ovog rebalansa i svake odluke koju donosi Vlada republike jesu upravo oni ljudi koji su našu zemlju upropastili. To je vrhunac licemerja i uvek i na svakom mestu te stvari moramo da ponavljamo iz prostog razloga što i u narednom periodu, uzimajući u obzir da Korona virus će potrajati, donosićemo i teške mere, uveren sam da će biti i nekih situacija za koje će oni pokušati kao i svako da iskoristi za svoje neko sitno politikanstvo, bićemo izloženi i vi i mi i svi zajedno jednoj vrsti linča, kao i svaki put do sada.

Izdvojili ste jednu jako bitnu stvar, da smo četiri godine zaredom imali suficit i složio bih se sa nekim od prethodnih govornika, Srbija je u prethodnom periodu evropske i svetske rezultate na najvišem nivou beležila u sportu. Beležili su i neki naši naučnici, mladi, pametni ljudi, ali u ekonomiji smo se uvek stideli negde i bili smo u kraju.

Sada kada smo po svim relevantnim mišljenjima na prvom mestu i dalje ta slika bivšeg režima DS pokušava da nas ubedi da eto i taj MMF su SNS botovi, svako ko nas pohvali i to su bodovi, a svako ko nas kritikuje to su najpametniji ljudi na svetu. I tu vidite koliko ti ljudi su više izgubili svaki dodir sa zdravim razumom.

Ono o čemu ste vi gospodine ministre pričali jeste najbitnije što se tiče ovog rebalansa, a i biće samo uvod u budžet za 2021. godinu, a to je dodatno jačanje naše ekonomije i dodatno jačanje borbe protiv Korona virusa. Ovde su kolege pomenule i zaista je na ponos činjenica da se grade kovid bolnice i u Kruševcu i u Beogradu, činjenica je da pored opšte krize u svetu, mi ne odustajemo od bitnih projekata, od investicija, ne odustajemo od infrastrukture i time pokazujemo da sve ono što smo štedeli i što smo pravilno rasporedili u prethodnom periodu sada dolazi kao plod za sve naše građane.

Mislim da je jako bitno istaći ovo što se napomenuli takođe u svom izlaganju, to je činjenica da subvencionišemo za 5,1 milijardu dinara poljoprivredu i mislim da je to jako dobro, jer je ovo samo nastavak naše brige za selo i otvaranja ako možemo tako reći, novog ministarstva koje će se baviti tim pitanjima.

Gospodin Nedimović, uveren sam da će zajedno sa novim ministrom uspeti da naše selo dodatno ojača i uzimajući u obzir da imam i prijatelje i rodbinu na selu, ova vest ih je jako obradovala. Tako da i potražnja za tim subvencijama je mnogo veća nego u prethodnom periodu. Smatram da je to jako dobro.

Ono na šta još moram da se osvrnem i sa time ću završiti uvažavajući, da i ostale kolege imaju još mnogo toga da kažu, novca ima onoliko koliko se štedi i koliko se pametno taj novac ulaže i investira i kada se misli o svakom dinaru. Da su se neke prethodne vlasti ponašale prema budžetu Republike Srbije kao prema svom kućnom budžetu, ne bi imali tolike probleme 2013, 2014. godine ili 2015. godine. Da su vodili računa o svakom dinaru, a ne da vode računa kako će im svaki drugi ili treći završiti u svom džepu, ne bi mi bili u tako teškoj situaciji.

Mislim da ste tu u pravu gospodine ministre, kada ste rekli kada se vodi računa o svakom dinaru i da on ne ode na stranu i da se ne proneveri, onda novca ima. Kako su oni vodili računa, čuli ste na primeru grada Beograda, ali najdrastičniji primer je i sa time ću završiti, jeste primer opštine Stari Grad. Đilasov kandidat za gradonačelnika Marko Bastać, koji se proslavio koje kakvim aferama švercovanja od 13.000 evra, preko granice, preko onog da se i ne vraćam na kuma, zlostavljanja kuma, dok je vodio opštinu Stari Grad, u periodu od 2016. do 2020. godine, pazite sad, za razno razne agencije je izdvorio 1,7 miliona evra. Dakle, jedna opština je za četiri godine izdvojila 1,7 miliona evra za razno razne agencije koje su služile samo za ispumpavanje novca građana Starog Grada, građana Beograda. Te agencije su pare dobijale na razno raznim tenderima, a onda su te agencije na ruke isplaćivale taj novac aktivistima ili funkcionerima Đilasovog saveza. De fakto, građani Starog Grada su plaćali one ljude koji su se tukli ovde sa saobraćajnim znacima, koji su napadali ovaj dom pokušavajući da ga sruše, da ga zapale, de fakto je su svi građani plaćali aktiviste Dragana Đilasa, Marka Bastaća, Vuka Jeremića i Boška Obradovića da se ponašaju kao huligani po gradu Beogradu. To nam najbolje oslikava kako oni doživljavaju državnu imovinu i državna sredstva.

Da ne govorimo o tome da je u opštini Stari Grad bila Televizija Šabac, da ne shvati neko pogrešno, nemam ništa ni protiv jednog medija, ali samo mi objasnite kakva je logika da Televizija Šabac ima prostoriju u opštini Stari Grad.

Dok se cela zemlja i svaka opština u Srbiji i ceo grad Beograd borio da olakša život građanima, da im izađe u susret u nabavci sredstava za dezinfekciju, za čišćenje, maski, rukavica, opština Stari Grad, pazite sad, u doba Korone, krize opšte, izdvaja više od 14 miliona dinara za kupovinu računara u opštini Stari Grad. Ljudi moji, jel moguće da su vam najpreči poslovi bili kupovina računara u opštini Stari Grad. Na 75 zaposlenih koliko ih je bilo u toj opštini, izdvojili su više od šest miliona dinara za kancelarijski materijal. Ljudi moji, šta će da rade sa šest miliona dinara za kancelarijske potrebe na 75 zaposlenih? I to vam najbolje oslikava kako su oni doživljavali kasu, a da je prevedemo, ako je još nekom to teže da shvati, dakle, kao plen koji treba poharati na sve moguće načine nameštene tendere i ostale kombinacije kako bi oni rekli, te pare izvući, staviti u svoje džepove, dati aktivistima i onda njih pustiti da se bore za njihov lični interes i za to da Dragan Đilas opet sedne u fotelju.

Kako bih sa tim završio, previše sam govorio, nisam očekivao da će ovako vreme brzo proleteti, poštovani ministre, ja ću vas zamoliti u ime svih građana Srbije da nastavite sa ovom odgovornom politikom ulaganja sredstava svih građana Srbije, da dosledno sledite politiku Aleksandra Vučića koja je započeta još 2014. godine i da svi zajedno, kao i Skupština, kao Vlada, kao jedan veliki tim sa našim građanima, od naše Srbije činimo još lepše i još bolje mesto za život, jer mi drugu zemlju nemamo i prečeg interesa od boljeg života naše dece i svih građana u Srbiji nemamo. Hvala vam i živela Srbija.

Poštovani predsedavajući, uvažene koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, ja se izvinjavam što vaše predsedavanje počinje sa povredom Poslovnika, član 107. koji govori o tome da je govornik dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.

Izvinjavam se, ali smatram da je izlaganje prethodnog govornika, u najmanju ruku, bilo nepristojno. Dakle, dobacivati predsedavajućem, prozivati ga i pitati ga da li vas sluša ili sluša nekog ko sedi s njegove desne strane, u najmanju ruku je neprimereno.

Takođe, na taj način se ophoditi prema jednoj dami, složićete se svi ovde, je neprimereno.

Ono što ste vi rekli ovde i pozivate se konstantno da nešto niste čuli, prozivajući ili pominjući kolegu Đorđa Milićevića, morate da znate da je neophodno da čujete sve što se izgovori u ovoj sali, ali je preduslov za to da vi u toj sali sedite, pre svega. Dakle, i u četvrtak ste otišli pre nego što je zasedanje završeno i u subotu ste otišli čim ste svoj referat, koji ste prethodno napisali, koji je bio kritički nastrojen samo da biste kritikovali, a bez bilo kakve suštine, napustili zasedanje. Isto tako, kada vi osetite potrebu da izađete napolje, vi izađete, bez da čujete o čemu se govori u sali.

Žao mi je što moram ovako da nastupim i što sada ispada da ja vama držim neke lekcije. Šta više, ne, samo želim da unapredimo dijalog o kome svi ovde pričamo.

Ako niste dovoljno bili svesni položaja nacionalnih manjina i želje da svi mi zajedno ovde kao jedan veliki tim, tim koji igra isključivo za Srbiju, radimo zajedno i u interesu naše zemlje i pozicija na kojoj se danas nalazi predsedavajući, koji pripada nacionalnoj manjini, govori u prilog tome da su građani Srbije za predstavnike SNS, buduću vladu i predsednika Aleksandra Vučića svi isti.

Žao mi je što to ne možete nikako da shvatite, već od Skupštine želite samo da napravite pozornicu za prikupljanje jeftinih političkih poena.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, moram da se nadovežem na izlaganje gospodina Milićevića, da zaista svaki amandman koji su podnosili liči na onaj prethodni i ima za cilj jedino da iskaže nekakvu njihovu prividnu borbu za prava, koja im nikako nigde i nisu ugrožena. Zaista ne mogu da shvatim da ljudi koji žele ozbiljno da se bave politikom ovde nam morališu, države nam slovo kako bi mi morali da se ponašamo i pričaju nam o nekakvim svojim ugroženim pravima. Evo, treću sednicu za redom završavaju svoje bitisanje u ovoj sali nakon svega sat i po ili dva sata vremena.

Mislim da svaki dalji dijalog, monolog ili diskusija o njihovim amandmanima negde u suštine gubi svrhu, jer oni koji su podnosili ove amandmane nisu u sali da saslušaju, da nam odgovore ili eventualno da nam pojasne šta su hteli određenim amandmanom da postignu. Hipotetički govoreći, ja sam možda imao pitanje da nam uvažene kolege pojasne šta su hteli da postignu ovim amandmanom ili nekim sledećim, ali ja sada to pitanje nemam kome da postavim jer se oni ne nalaze u sali.

Kako ne bih želeo da svaku narednu diskusiju obesmislimo, ali opet ne našom krivicom, i opet se vraćam na to da za predstavnike SNS i vladajuće većine nikad dijalog nije bio problem, sada se u praksi to pokazuje. Jer evo, mi smo tu, sedimo, želimo da diskutujemo o svakom amandmanu koji su oni podnosili, ali, nažalost, oni se u sali ne nalaze.

Što se tiče samog ovog amandmana, a vezuju se jedan za drugi, iako sam materijal pročitao i spremao se, nisam shvatio suštinu ovog amandmana, kao ni jednog sledećeg. Opet ponavljam, kao neko ko ima prijatelje različitih veroispovesti, koji pripadaju različitim nacionalnim manjinama, nisam osetio sa njihove strane da su im bilo koja prava ugrožena ili da se osećaju negde diskriminisani.

Politika SNS, pre svega Aleksandra Vučića, uvek je bila i biće da su svi građani jednaki, bez obzira gde da žive, koje su nacionalne pripadnosti ili verske pripadnosti. Ne mogu da verujem da danas neko, kada smo na pragu da usvojimo zakon kojim će se otvoriti i širi dijalog među svima nama, opet pokušava da neke stvari spočitava i da sve ove predloge nekako unizi, a to čini samo radi proste kritike.

Da ne bih oduzimao vreme nekim budućim govornicima i da se ne bih javljao po svakom amandmanu, iako bi o svakom amandmanu imao svašta nešto da kažem, držaću se samo jednog amandmana koji mi je zaparao i oči i uši, a tiče se i Ministarstva unutrašnjih poslova koje će svakako doći na red. Ne mogu da verujem da neko toliko neodgovorno pristupa ovome, bez da razmisli o čemu se radi i u Ministarstvu unutrašnjih poslova i posebno o ovom amandmanu.

Oni su ovde podvukli da žele da se zapošljavanje pripadnika nacionalnih manjina, usaglašavanje strukture zaposlenih sa strukturom stanovništva u naseljenim mestima. Dakle, ja ne mogu da verujem da neko ko predstavlja nacionalnu manjinu ovim želi da broji krvna zrnca ljudima u okolini gde žive. Dakle, šta je sada neophodno, da donosite uverenje ili potvrdu da ste pripadnik neke nacionalne manjine, ja ne znam ko bi tu potvrdu i dao, da biste se negde zaposlili? Prosto mi je šokantno da na taj način želite da kreirate strukturu ili atmosferu, da je neko poželjan ili nepoželjan u odnosu na to kojoj naciji pripada ili koje je veroispovesti. Prosto mi je neverovatno.

Zamislite, hipotetički, da smo došli u situaciju da je neko iz vladajuće koalicije predložio ovako nešto. Pa, izbio bi skandal. Ovo vam je tipičan primer jedne vrste diskriminacije. Zapravo sam šokiran da je neko ko predstavlja nacionalnu manjinu, opet ću podvući, ovako nešto predložio.

Smatram da se ljudi isključivo dele, ako je posao u pitanju, na one koji dobro obavljaju svoj posao ili koji ga ne obavljaju dobro. Smatram da nigde nema mesta da se sudi ili se neko zapošljava u bilo kojoj strukturi na osnovu toga koja mu je nacionalna pripadnost ili verska. Ne mogu da verujem da smo danas i to čuli, ali to nam pokazuje sve ono što su prethodni govornici iz vladajuće koalicije pominjali, a to je činjenica da su ovi amandmani predloženi samo da bi im poslužili kao pozornica za njihovo sitno politikanstvo i prikupljanje jeftinih političkih poena.

U prilog tome govori i to da su na deset imali jedno isto obrazloženje, a to je da smatramo da je predloženo rešenje svrsishodnije od onog u Predlogu zakona. Ne znam zaista šta je ovde svrsishodnije, ne znam zaista šta ovde pogađa suštinu i apsolutno ne mogu da shvatim šta su hteli ljudi ovim da postignu.

Za sam kraj, s time završavam, Vlada koju ćemo usvojiti tokom ove nedelje ima jasno zacrtane ciljeve i to su onih šest tačaka o kojima su pričale moje kolege. Ali, kada govorimo i ovim amandmanima, ne mogu da se ne osvrnem još jednom na činjenicu da je politika SNS, politika predsednika Aleksandra Vučića uvek bila razvitak svakog dela naše zemlje, razvitak mogućnosti da svako od ljudi, gde god živeo, kojoj god naciji da pripada, ima jednaku šansu da živi, ostvaruje se, radi, doprinosi boljem životu u svom okruženju i u svojoj zemlji i uveren sam da će naredna Vlada, sledeći politiku predsednika Aleksandra Vučića, omogućiti da svi zajedno od naše Srbije stvaramo još lepše i još bolje mesto za život i za generacije koje dolaze. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, danas je jako bitan dan za našu Skupštinu, za našu zemlju i ne samo zato što ćemo mi ovim zakonom osnovati neka tri nova ministarstva, već zato što usvajanjem ovog zakona vladajuća većina pokazuje i ponovo dokazuje da je spremna da se iz dana u dan bori za interese građana Srbije gde god oni da žive, sa kakvim god problemom da se suočavaju, bilo koje da su veroispovesti, bilo kojoj nacionalnoj manjini da pripadaju.

Ono što je jako bitno istaći jeste i činjenica da smo danas čuli mnogo govornika i da oni koji su kritikovali ovaj zakon nisu se udostojili čak ni da saslušaju sve govornike, već kada su rekli sve ono što je bilo njima unapred napisano napustili su ovu skupštinsku salu. Isti slučaj je bio i u četvrtak. To pokazuje koliko je neko spreman da zaista učestvuje u radu Skupštine, koliko je spreman da suštinski se bori za bolji život Srbije.

Moje kolege su pokrile svaku temu. Mnogo toga je rečeno, a ja ću pokušati da se držim suštine i da kažem ono što negde u sebi duboko osećam i mislim.

Kolega Rističević je pričao o selu, o njegovoj najbližoj temi. Ja moram priznati da, iako sam ja rođen u Beogradu, moji roditelji nisu. Otac mi je rođen u Vrbasu, majka mi je rođena u malom mestu pored Vladičinog Hana koje se zove Polom i od nekih najranijih godina sam imao priliku da vidim sa kakvim se problemima suočavaju ljudi koji žive na selu i koji se bave poljoprivredom. Od tih nekih najranijih dana sam shvatio koliko je selo u velikom problemu i koliko zavisi od poljoprivrede.

Naš kolega, a dosadašnji ministar, gospodin Nedimović je mnogo toga uradio. Subvencije, podsticaji, razne olakšice za ljude koji se bave poljoprivredom unapredili su život na selu, ali smo svesni da to nije dovoljno i svesni smo da nije dovoljno samo da obezbedite nešto tim ljudima na selu da mogu lakše da se bave poljoprivredom. Morate im omogućiti da imaju i struju i vodu i kanalizaciju, da imaju taj dom kulture i da imaju mesta gde će se mladi ljudi tamo okupljati. Tu dolazimo do onoga o čemu je pričao predsednik Aleksandar Vučić, a to je „Srbija 2025“ koja podrazumeva da nemamo više ni jedan jedini dom u našoj zemlji gde nećemo imati kanalizaciju.

Vlada Republike Srbije je i u prethodnom periodu, sledeći odgovornu politiku predsednika Aleksandra Vučića, uradila mnogo toga na ovom planu, ali mi kao odgovorni ljudi koji smo dobili istorijsku podršku građana Srbije svesni smo da ne smemo da se uljuljkamo i svesni smo da imamo ogromnu odgovornost prema ljudima koji su glasali za nas, ali i prema onima koji nisu glasali za nas. Usvajanjem ovog zakona želimo da pokažemo da smo spremni da što detaljnije, da što predanije i sveobuhvatnije se uhvatimo u koštac sa problemima sa kojima se suočavaju naši građani.

Kada govorimo o zakonu, tj. o Ministarstvu za ljudska, manjinska prava i društveni dijalog žao mi je, opet ponavljam, što predstavnici nacionalnih manjina koji su kritikovali ovo samo radi kritike i kojima ovo služi kao pozornica za sitno razračunavanje i prikupljanje jeftinih političkih poena nisu u sali da čuju i da nam argumentovano objasne o čemu se ovde radi, zašto su protiv ovoga.

Čini mi se, slušajuću njih, da ja nisam dobio isti materijal koji su i oni dobili. Priča se o nekakvom planu, o određenim kadrovskim rešenjima, šta će to konkretno doneti, ali ne mogu da shvatim da ljudi koji se ozbiljno bave politikom i ozbiljno shvataju poslanički mandat ne mogu da razumeju da je formiranje ova tri nova ministarstva samo prvi korak u ostvarivanju zadatih zadataka i ostvarivanju svega onoga što piše u ovom predlogu. Ne mogu da shvatim da oni ne razumeju da je usvajanje ovog zakona samo temelj kuće koju ćemo zajedno graditi.

Ako pričamo o dijalogu, moram da istaknem još jednu činjenicu da niko od ljudi koji se danas nalaze u skupštinskoj sali, a predstavlja SNS nikada nije bežao od dijaloga. Nikada nije bežao od dijaloga ni predsednik Aleksandar Vučić, ni ministri, ni premijerka. Niko se nikad nije sakrio pred nekim teškim pitanjem ili izazovom, ali isto tako moramo da budemo svesni, i žao mi je što je malo ljudi to pomenulo tokom današnje sednice, za dijalog je potrebno dvoje, odnosno za dijalog su potrebne dve strane. Hajde da budemo iskreni sami prema sebi, bez obzira kojoj stranci pripadamo i da se pogledamo u oči i kažemo kada to neko iz SNS se nije odazvao nekom razgovoru, nekom dijalogu, nekom panelu.

U ovoj sali sede ljudi koji su se odazvali i panelu koji je organizovan na Fakultetu političkih nauka, gde su pred njih iznošeni ne zahtevi, već ucene, gde se samo tražio razlog da se oni nadure i da izađu i napuste te pregovore. Da paradoks bude još veći, ta klika koja predstavlja ništa drugo do raspali režim DS, oličena sada umišljenom lideru Draganu Đilasu, pojavili su se na jednom panelu, nek me učesnici isprave, sa zahtevom da im se usvoje svih zahtevi koji se stavljaju pred njih. Kada su ih moje kolege iz SNS upitali gde su ti zahtevi, koje su to tačke. Oni te zahteve i te tačke nisu ni imali. Pogledali su se, sagledali su se i napustili su taj sastanak.

Dakle, nije problem u SNS kao što vidite i danas sede poslanici SNS u ovom parlamentu i spremni su da diskutuju o svakom pitanju. Što se mene lično tiče, ja sam se uvek zalagao za dijalog u okviru institucija, za dijalog u okviru parlamenta, jer mu je tu i mesto. Nemam mnogo godina, ali imam čak 11 godina iskustva u parlamentu na različitim nivoima, od opštinskog do gradskog, a evo sad, hvala bogu i ovog republičko i ne mogu da shvatim da je nekome preče, interesantnije da svoj dijalog sprovodi na ulici nasiljem nego da dođe, izađe na izbore, osvoje određen broj glasova i ovde u parlamentu predstavlja građane koji su glasali za njega, ali i zastupa politiku koju on predstavlja.

Žalosno je što je Dragan Đilas, Vuk Jeremić, pa i ovaj doskorašnji poslanik Boško Obradović, što su u svom dijalogu reči zamenili motkama. Argumente zamenili kamenicama, a dijalog koji je morao da se vodi u institucijama, razumno, preneli na ulice gde su se tukli sa saobraćajnim znacima, napadali ovu instituciju, pokušavali da je sruše, zapale i u tom svom divljačkom piru su povredili više od 130 policajaca.

Dakle, nije problem u SNS i nikada neće biti. Posebno me raduje što su ovde naglašena i sva udruženja, sve organizacije, predstavnici civilnog društva, isto tako i predstavnici javnog i privatnog sektora. To će nam omogućiti da imamo najširi mogući dijalog i da svi zajedno kao jedan tim koji igra samo za Srbiju, ni za koga drugog, učinimo nešto dobro za građane Srbije, jer od interesa građana Srbije za nas iz SNS ništa nema preče.

Kada je dijalog u interesu građana Srbije, taj dijalog je uvek dobar gde god se on vodio, koliko god on trajao, sa kim god ga vodite. Ukoliko je to u interesu građana morate ga voditi i morate stati iza tog dijaloga.

Što se tiče dijaloga i priče o diskriminaciji, moram iskren da budem da sam ponosan što se u poslaničkoj grupi kojoj ja pripadam, poslaničkoj grupi SNS nalaze izuzetne dame, pametne, sposobne, vredne i predane svom poslu, kojima nije teško i koje se nekad, moram to priznati, neće se kolege poslanici ljutiti, nekad čak i strastvenije, borbenije bore za interese Srbije.

Ponosan sam što smo i u prethodnom periodu jedna od retkih zemalja koje na dve od tri ključne funkcije u zemlji imala dame. To je bila premijerka Ana Brnabić i predsednica Skupštine Maja Gojković, kojoj nisam imao priliku da se zahvalim na prošloj sednici, da joj ukažem jedno veliko poštovanje, jedno veliko hvala, zato što je uspela da se izbori svojim intelektualnim sposobnostima, ali i trpeljivošću sa ljudima koji su joj konstantno priređivali kako psihičko, tako bogami i fizičko nasilje. Da joj se zahvalim za to što je uspela da sačuva dostojanstvo ovog doma, ali Boga mi, da sačuva volju i izborno pravo građana koji su jasno odlučili da žele da ih Srpska napredna stranka predvodi.

Uverena sam da ćemo i u narednom periodu i tokom sledeće nedelje na ključna mesta izabrati još neke dame koje će opravdati to poverenje, i kao i do sada nositi svoju odgovornost i uspeti da pomognu građanima Srbije da svi zajedno od Srbije pravimo još bolje mesto za život, jer ponekad, mi muškarci, hteli to da prihvatimo ili ne, stub svake kuće ili svake porodice je žena.

Kada smo već kod porodice, nadovezujemo se i na treće ministarstvo koje iskreno iz mog ugla i meni na srcu najdraže, jer koliko god to god ljudi hteli negde na prenebregnu, stub svake jake zemlje, svake jake države, svake zdrave države, svake zdrave zemlje, jeste porodica. Ako nemamo jaku porodicu, zdravu porodicu, zasigurno nećemo imati ni jaku državu.

Koleginice pre mene su iznele podatke i moram istaći da od 2018. godine, podsticaji koje je davala država su ogromni i istorijski. Ovde se neko pozivao na izveštaje Republičkog zavoda za statistiku i žao mi je što nije spomenuo da smo 2019. godine, imali blizu 600 beba više u odnosu na 2018. godinu. To pokazuje da podsticaji koje je država dala omogućila negde su počeli da daju rezultate.

Ono što je meni jako bitno da istaknem jeste i činjenica da porodica kao stub svakog društva mora da bude poštovana. Žao mi je što dežurni kritičari koji kritikuju sve, pa makar i znali ili ne znali o čemu pričaju, su oni ljudi koji su upropastili ne samo Srbiju, već i Grad Beograd.

Kao neko ko je šef odborničke grupe u Skupštini grada Srpske napredne stranke, bliska mi je ta tematika, i gospodin Đukanović je malopre rekao da nam je Dragan Đilas ostavio milijardu i 200 miliona duga iza sebe.

Ali, morate da znate još jednu stvar, u Gradu Beogradu je taj isti čovek oštetio 15 hiljada porodica, jer im je duplo naplaćivao vrtiće. Te dugove danas vraća gradska vlast. Eto, kako je on vodio računa o porodici i deci. Tada, u njegovo vreme vrtićima je bilo obuhvaćeno svega 44.000 dece. Liste čekanja su bile abnormalne. Danas imamo 77.000 dece u vrtićima, plus gradska vlast će u naredne tri godine izgraditi čak 17 novih vrtića, i na taj način ćemo se rešiti liste čekanja.

Sve ovo što sam sada izneo su činjenice i podaci sa kojima verujem da ste se susreli mnogo puta, ali ono što želim za sam kraj da kažem Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Boris Tadić, bilo ko predstavlja bivši režim Demokratske stranke, svoju šansu da nešto urade za našu zemlju su imali i nisu iskoristili. Štaviše doveli su nas na rub propasti, na štetu građana se obogatili i postali jedni od najbogatijih ljudi u Evropi.

Dosta je, i sa time je dosta. Uveren sam da će i ovaj saziv kao i usvajanje ovog zakona, formiranje nove vlade tokom iduće nedelje, biti samo nastavak kontinuiteta odgovorne politike Srpske napredne stranke, koja podrazumeva ono što predsednik Aleksandar Vučić non-stop ističe, a to je bolje sutra za svu našu decu, za generacije koje dolaze, za sve naše građane, bolje sutra za našu Srbiju.

Hvala vam. Živela Srbija.