Zahvaljujem, predsedavajuća.
Vidite, prethodni govornik je ponovo namerno izbegao da nam da odgovor na pitanje zašto da obrišemo ovaj amandman. Umesto toga počeo je da prosipa neku jeftinu demagogiju. Protiv toga nemam ništa. To je legitimno sredstvo u političkoj borbi, ali moram da postavim pitanje koje sam malo pre smetnuo sa uma – da li je možda sponzorstvo i druženje sa starletama jedan od dodatnih razloga zbog čega se bori, pa je „Alo“ još davno pisao kako je Radoslav Milojičić Kena, šef centralnog izbornog štaba DS i predsednik opštine Smederevska Palanka, i bivša učesnica rialitija, neću da spominjem ime i prezime, kako se zajedno provode, kako zajedno izlaze, kako se druže, troše novac. Moram da postavim pitanje – da li je u pitanju novac opštine Smederevska Palanka ili privatni novac? Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajuća.
Uvažena gospođo ministre, uvaženi predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, odmah na početku svog izlaganja želim da istaknem da ću podržati i današnja zakonska rešenja, odnosno ove predloge koji su danas na dnevnom redu, a mislim da smo do sada čuli sve one argumente i razloge, kao i pozitivne efekte koji će ovaj zakon proizvesti u ovoj raspravi koja, evo, traje već dva dana, prvenstveno od resornog ministra, gospođo Brnabić, ali i od kolega poslanika mahom vladajuće većine.
Međutim, mi smo u ovoj raspravi gospođo predsednice slušali i o nekim drugim stvarima. Slušali smo o nekim stvarima kojima nema mesta u ovoj raspravi, slušali smo o nekim stvarima koje nisu tačka ovog dnevnog reda. Pa, bilo je tu i kritika, vrlo dobronamernih kritika, bilo je dobronamernih sugestija, bilo je dobrih stvari, i to je ono što je dobro.
Ono što nije dobro, to je što su se po ko zna koji put čule ovde neke neosnovane optužbe, čula se kritika bez ikakve argumentacije, čula se gomila neistina, od, da kažem nekih kolega koji su na vrlo neodgovoran način, predstavnika, mahom predstavnika bivšeg režima, u njima prednjači jedna.
I ja mogu da ima razumevanja, kritika je nešto što može da proizvede neki pozitivan efekat. Kritika je nešto što može da urodi plodom, da donese nešto dobro, ali prethodni govornik, govornik koji je govorio pre ministra je sve samo ne neko ko ima moralno, a i svako drugo pravo da nam danas drži neke lekcije.
Kada nam lekcije drži neko ko je ojadio svoju lokalnu samoupravu, neko ko je uništio Smederevsku Palanku. Neko ko je devastirao sve što je moglo da se devastira u toj opštini, onda je to za mene vrhunsko licemerje i potpuno je neprihvatljivo. On koji je ostavio nenormalne dugove. Nenormalne dugove u toj opštini. On koji je bukvalno ojadio taj gradić, koji je ostavio taj grad i bez struje i bez vode, kako smo čuli. I bez struje i bez vode. Pa, idi plati struju. Idi plati struju, građani Smederevske Palanke čekaju da odeš i da platiš struju.
Gospođo predsedavajuća, postavljam pitanje, ko će da plati račune koji su ostali za vreme predsednikovanja gospodina Milojičića. Ko će da plati te račune? Idi plati struju. Pa, su i novine pisale, Blic je ove godine pisao da je većinu institucija zbog dugovanja nadležni već isključili. Isključena je voda i u Narodnom muzeju, i u Istorijskom arhivu, i u turističkoj organizaciji i nikome ništa. Ko će da plati te račune?
I, on danas lementira ovde nad nekom tužnom tobože sudbinom Smederevske Palanke. On se brine za Smederevsku Palanku i da li će ova preraspodela sredstava koja je predviđena ovim zakonom da utiče na to. A kako se ponašao dok je bio na čelu Smederevske Palanke tako što je 457 hiljada dinara trošio na litre piva, kafe, sokova u kafanama i tako dalje, 457 hiljada dinara u svom omiljenom kafiću „Atrijum“ u Smederevskoj Palanci, nenamenski bez javne nabavke, utrošena su novčana sredstva u iznosu od 457 hiljade dinara, opštinskim novcem. Zašto? Za pivo? Sto trideset i pet flaša piva „Tuborga“, 143 „Hajnikena“, 13 limunada. Da li je to posao predsednika opštine? Da li je to briga za sredstva koja se umanjuju sada ovim zakonom?
Ne bih želeo da ponavljam sve ono što su prethodni govornici danas isticali, sve ono što je danas rečeno u pozitivnom smislu kada je reč o pozitivnim efektima koje će ovaj zakon da proizvede, ali treba naglasiti zbog građana Srbije nekoliko najznačajnijih elemenata.
Još jednom, najvažnije je da korekcija procenata preraspodele sredstava koje ovaj zakon predviđa, dakle, opštinama 74% umesto dosadašnjih 80%, gradovima 77% umesto dosadašnjih 80% i Gradu Beogradu 66% umesto dosadašnjih 70%. Da je to mera fiskalne konsolidacije. Dakle, nije u pitanju puka štednja već mera fiskalne konsolidacije.
Treba svakako istaći i da je Fiskalni savet pozitivno ocenio to što će se taj novac, dakle, ovih 4,8 milijardi dinara o kojima pričamo danas, dakle, vratiti u budžet i da to nikome ništa nije oteto, već je novac koji će se vratiti u budžet, a posle toga posebno opet prebacivati transferima lokalnim samoupravama, po projektu i po potrebi. Ovo je samo još jedan korak u nizu ka krajnjem cilju koji smo uspostavili, a to je makro-ekonomska stabilizacija.
Moram da pomenem još dva ključna koraka, a to je reforma realnog sektora, odnosno reforma javnih preduzeća, kao i rešavanje pitanja preduzeća u restrukturiranju. Nadam se da ćemo do kraja godine i završiti. Hvala vam.

Zahvaljujem, predsedavajuća, replika.
Ali ako kolega hoće da me čuje, dakle, kada je reč o Vračaru i kada je reč o činjeničnom stanju, na Vračaru se desila istorijska pobeda, blistava istorijska pobeda SNS i moram da priznam prvi put u novijoj istoriji. Lista SNS je pobedila.
Ali, moram da kažem prethodnom govorniku da mi u kampanji nismo nikad nikoga lagali, ni tukli, ni ucenjivali. Dakle, za razliku od njega, koji je u Smederevskoj Palanci bio je poznat po tučama, po napadima na neke starije građane, pa smo imali prilike da čitamo od Branislava Petrovića, građanina Smederevske Palanke, koji ima 63 godine, koji je tvrdio da ga je funkcioner DS udarao šakama i nogom, šakama i nogom, čoveka od 63 godine, junačina, pa da su ga nakon toga, slušajte molim vas, ovo je jako zanimljivo, nakon toga pretukla i dvojica njegovih pratilaca koje inače zovu Kenini tigrići. Znači, u pitanju su Kenini tigrići. Tigre, idi plati struju, tigre.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja bih pre svega apelovao na vas gospođo predsednice, ali na ostale kolege da ne zameraju suviše mladom kolegi koji se malopre javio. Ali, znate njima je njihov šef danas dozvolio da kažu nešto, da nam se obrate. Oni su uglavnom morali da ćute zadnjih dana dok smo zasedali kada su bile neke, kako oni kažu važnije sednice pošto oni u Skupštini to vrednuju njima svojstven način šta je važno, a šta je nevažno itd.
Ali, situacija je dovelo do toga da mi sada od jedne krajnje formalne sednice, sa jednim formalnim dnevnim redom imamo pokušaj nekoliko poslaničkih grupa, a u tome prednjači jedna, a od toga pokušavaju da naprave nekakvu temu, koji pokušavaju da prikažu kako je vlast koju oličava SNS sa koalicionim partnerima, osiona, bahata itd. A zapravo je jedino osion i bahat, a pomalo i bezobrazan njihov pristup ovoj temi. Njihov pristup se svodi na to, na jezik ultimatuma, a ako nećete da nam ispoštujete sve želje naše koje smo zamislili onda ne važi dogovor, onda to ne valja, onda smo mi ovakvi, onda smo mi onakvi, a nije ovo fontana želja.
Dakle, niko nije kriv zbog broja glasova i procenata koje ste osvojili na izborima. Dakle, tako je narod glasao i SNS nije kriva za to. Ali, dobro, svojim uvredama, svojim bezobrazlukom...
(Poslanici SRS dobacuju.)

Da li mogu da nastavim?
Dakle, ono što bih želeo da naglasim je da time samo pokazuju svoju nemoć i dobro je što pokazuju svoju nemoć i dobro je što smo u direktnom prenosu, dobro je što će gađani Srbije moći da vide.
Kada je reč o sastavu delegacija o onome, zapravo što je tačka ovog dnevnog reda, dakle, moram da istaknem da je ispoštovana procedura koju nalaže Poslovnik o radu Narodne skupštine, da je ispoštovana dobra parlamentarna praksa, svi dobri parlamentarni običaji i da su sve poslaničke grupe proporcionalno zastupljene u sastavu i delegacija, ali i odbora.
I ja ne znam da li su oni čitali uopšte materijal. Dakle, u ovom materijalu, u ovom predlogu odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine, nalaze se njihova imena. Da li je Milovan Bojić član delegacije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope? Možda je podneo ostavku, a da mi nismo obavešteni o tome. Da li je Miljan Damnjanović, zamenik člana delegacije u istoj delegaciji? Da li oni dolaze iz opozicione poslaničke grupe ili iz vladajuće? Da li je Dušan Pavlović, član delegacije? Ana Stevanović koja dolazi isto iz opozicione poslaničke grupe? Da li je Bojan Pajtić član delegacije u Interparlamenarnoj uniji? Da li on dolazi iz opozicije ili iz vlasti? Da li je Sanda Rašković Ivić, da ne čitam sve, čitaću samo, da li Aleksandra Belačić, član delegacije i to na predlog SRS ili je možda podnela ostavku? Na čiji predlog je ona danas ovde. Da li je Milorad Mirčić član delegacije u Interparlamenarnoj skupštini pravoslavlja?
(Vojislav Šešelj, s mesta: Sve nas proziva i mi sad imamo pravo na repliku.)

Da vidimo kako stojimo sa odborima.

Da li mogu da nastavim?
Kada je reč o odborima, bezmalo ne postoji nijedan odbor Narodne skupštine u kome opozicija nema predsednika ili zamenika predsednika. Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, Videnović Maja, zamenik predsednika. Odbor za administrativno-budžetska i mandtano-imunitetska pitanja, Konstantinović Nenad, zamenik predsednika. Odbor za dijasporu i Srbe u regionu, predsednik Kostić Ivan. Nabrajam samo opozicione predsednike ili zamenike predsednika odbora. Odbor za evropske integracije, Tepić Marinika, predsednik. Odbor za zaštitu životne sredine, Nikolić Dejan, DS, predsednik, odnosno zamenik predsednika. Odbor za Kosovo i Metohiju, Bogdanović Goran, zamenik predsednika, isto iz opozicije. Odbor za kulturu i informisanje, Mićić Nataša, zamenik predsednika. Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj, informatičko društvo, Zukorlić Muamer, predsednik, opozicije. Odbor za odbranu i unutrašnje poslove, Đurišić Marko, zamenik predsednika, opozicija. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, Čomić Gordana, zamenik predsednika, takođe iz opozicije. Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, Lapčević Milan, zamenik predsednika.
Gotovo da ne postoji odbor kao stalno radno telo Narodne skupštine bez predsednika ili zamenika predsednika iz opozicije. I, o čemu mi danas pričamo? Šta danas slušamo? Zato kažem, ovo je pokušaj da se napravi jedna veštačka tema, da se od jedne krajnje formalne sednice pokuša da se prikaže kako je vlast ovakva ili onakva, kako smo mi bahati i osioni, nismo za saradnju, nismo za dogovor i tako dalje.
Moram da se osvrnem na još jedan detalj. Kada smo malo pre pričali o kletvama i o roku važenja tih kletvi i tako dalje. Podsetiću, a podsetio bi mog prethodnog govornika…

Samo da upotpunim ovo o čemu je već bilo diskusije.

  Zahvaljujem na tom ukazu. Dakle iz svih ovih predloga…

U redu. Dakle, završiću sa rečenicom da smo mi odgovorna vladajuća većina ispoštovali proceduru propisanu Poslovnikom o radu  Narodne skupštine. Da smo ispoštovali sve demokratske običaje i dobru parlamentarnu praksu i zato predlažem da usvojimo ovakav predlog. Zahvaljujem

Dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih pre svega svima da čestitam verifikaciju mandata, pogotovo novim poslanicima, pogotovo poslanicima kojima je ovo prvi mandat, i da poželim, pre svega, uspešan rad.
Danas je veoma važan dan, dan kada završavamo, odnosno nastavljamo proces konstituisanja parlamenta, konstituisanja Narodne skupštine kao najvišeg predstavničkog tela i najvišeg zakonodavnog organa Srbije, onako kako to Ustav nalaže.
Izbor predsednika Narodne skupštine, dakle, prvog među 250 narodnih poslanika, svakako je nešto što je od velike važnosti za našu zemlju, kao korak ka uspostavljanju i konstituisanju ostalih organa vlasti u zemlji. Srpska napredna stranka i ostale stranke koje su bile na izbornoj listi „Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje“, predložile su, kako smo i čuli, gospođu Gojković kao kandidata za ovu funkciju.
Sad, ako krenemo redom, moramo naglasiti, iako je već rečeno, da izborna lista koju je predvodila SNS, izborna lista „Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje“, apsolutni je pobednik ovih izbora i samim tim, kao logična posledica, je to da mi danas predlažemo predsednika parlamenta. Tu nema ništa sporno. Ja bih još dodao da izlazimo sa najboljim mogućim kandidatom, izlazimo sa najjačim kandidatom. Gospođa Gojković je u prethodnom sazivu pokazala da ona to i jeste, pokazala je da parlament može da dobije na težini, pokazala je da može da se podigne nivo rada i kvaliteta samog parlamenta. Duboko sam uveren da će i u narednom periodu tako i ostati.
Naravno, neće svi glasati za gospođu Gojković danas. Neki su se izjasnili da neće glasati, neki će biti protiv, a ko će biti protiv? Neće glasati oni koji su protiv podizanja, da kažem, političke i parlamentarne kulture u Srbiji. Uostalom neki poslanici koji su na njihovoj listi su u proteklom sazivu pokazali da im nije stalo do podizanja ni kulture rada i parlamentarizma uopšte. Neki poslanici su umeli samo da vređaju u prošlom mandatu, da ne pominjem šta su govorili, da vređaju i predsedavajućeg i narodne poslanike, ali time da vređaju i građane Srbije.
Neće glasati ni oni kojima su bitniji Maldivi i Brioni, nego građani Srbije i Srbija. Ovaj prethodni govornik malopre je pominjao nekakav strah. Ne znam kakav strah, strah od Aleksandra Vučića. Ja znam da on ima strah. Ja razumem njegov strah od Aleksandra Vučića. Da sam na njegovom mestu, i ja bih se plašio Aleksandra Vučića.
Odnos prema opoziciji je bila zamerka prethodnog govornika, gospodine predsedavajući. On je našao za shodno da pominje odnos prema opoziciji. Vi ste celu poslaničku grupu izbacivali dok je vaš predsednik parlamenta bio predsedavajući, celu poslaničku grupu.
Neće glasati za Maju Gojković ni oni koji fantomke vade iz džepa. Svako od njih ima jednu fantomku spremnu, verovatno u garderoberu, verovatno u ormaru, za ne daj bože, a ta fantomka je simbol njihovog političkog delovanja, njihove političke kulture.
Doduše, neće glasati ni oni koji su bili spremni na izazivanje političke nestabilnosti, koji su bili spremni da rizikuju, a ja ću dodati čak možda i priželjkuju nekakve scenarije, da li ukrajinski, da li makedonski, ne znam ni ja koji scenario, a sve zbog njihovog cenzusa, sve da bi oni prešli cenzus, jer im je jedino bio važan cenzus, odnosno poslanička plata, odnosno skupštinski restoran, što su i pokazali ovih dana.
Ne znam šta gospodin iz Smederevske Palanke pokazuje, bio bi red da ga opomenete. Možda je to izveštaj kako je uništio Smederevsku Palanku, možda je to izveštaj o zaduženosti Smederevske Palanke, ali u svakom slučaju želim da vas obavestim da reagujete. Možda je to račun za struju, račun za vodu?

Gospodine predsedavajući, za Maju Gojković danas neće glasati ni oni koji su ovu Skupštinu i ovo zasedanje očigledno doživeli kao zabavu, kao nekakav izlet, pa su neki poslanici neke poslaničke grupe Dosta im je bilo ili im je dosta svega, ja ne znam više ni kako se zove ta poslanička grupa, iskoristili prvom prilikom da siđu u restoran. Sat vremena celih nisu bili poslanici, a već su se obreli dole u restoranu i još se slikaju, što govori u prilog činjenici da im je samo bilo stalo do poslaničke plate i skupštinskog restorana.
Niko od njih neće glasati za gospođu Gojković i pri tome ni jedan adekvatan argument neće dati za svoj današnji stav, već niz paušalnih ocena, niz tra-la-la argumenata, ali dobra stvar u celoj priči je da smo u direktnom prenosu, da građani Srbije mogu direktno da vide na delu kakva je argumentacija i kakva je politika a koju zastupaju oni koje sam naveo.
Još samo jedan stvar i završavam. Prethodni govornik je pominjao farmu, nekakvu životinjsku farmu. Ne znam o kakvoj farmi je reč. Nisam znao da je bio na farmi, ja znam da je bio na Maldivima. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući. Replika. Jako kratko. Zbog građana Srbije samo da preciziram pojam – strah. Kao što je šef naše poslaničke grupe rekao, gospodin Božović je rekao da ima strah od premijera, a ja sam na to rekao da imam razumevanje za njegov strah od premijera, jer da sam na njegovom mestu, kao što nisam, verovatno bih se i sam plašio. Gospodin Božović dobro zna šta je radio i zbog čega je kriv i otkuda uopšte dolazi taj strah, strah zbog pljačkaških privatizacija, strah zbog uništenih stotina i stotina fabrika i preduzeća, strah zbog stotina i stotina hiljada nezaposlenih koje ste ostavili posle njegove vlasti, možda ne njegove lično, ali vlast iz njegove stranke čija je sada perjanica u Skupštini.
Razumem njegov strah i opet ponavljam da razumem njegov strah. I ja bih se verovatno plašio da sam na njegovom mestu, ali nisam.

Gospodine predsedavajući, uvaženi ministri, gospodine Đorđeviću, dame i gospodo narodni poslanici, utiska sam da kad god je premijer prisutan u sali Narodne skupštine, kada god učestvuje u radu Narodne skupštine, prisustvo poslanika stranaka bivšeg režima se drastično smanjuje. Verovatno su imali neka traumatična iskustva u duelima sa premijerom, pa je to posledica toga. Odjednom imaju neka pametnija posla, nema ih u Skupštini, ali umeju da se junače u holu skupštinskom, pred maketama, pred slikama premijera itd.

Bio je jedan junak ovde jutros koji je pokušao da nam se obrati po Poslovniku, doduše, pa je brže bolje iščeznuo iz parlamenta, a nije ni čuo odgovor premijera, ali dobro, nećemo o tome.

Dame i gospodo, ključna reč koja obeležava današnju raspravu, današnju sednicu Narodne skupštine je odgovornost. Odgovornost je ta koja je dovela do razrešenja dosadašnjeg ministra odbrane, gospodina Gašića, za koga lično smatram da je bio jedan od boljih ministara ove Vlade i to zbog jedne olako izgovorene reči, zbog jedne nepromišljene reči, iako je to daleko manji greh od nekih grehova, od onoga što su govorili i pisali neki pripadnici stranaka bivšeg režima, pa čak i neki poslanici u Narodnoj skupštini.

Odgovornost je zaslužna i za današnji predlog da se za ministra odbrane izabere gospodin Zoran Đorđević. Ja kao član Odbora za odbranu i unutrašnje poslove sam u više navrata bio u prilici da se upoznam, ali i da se uverim u krajnju posvećenost funkcije koju je obavljaju gospodin Đorđević i ozbiljnost u vršenju te funkcije.

Dakle, kako smo i čuli od ovlašćenog predstavnika SNS, gospođe Marije Obradović, gospodin Đorđević je četiri godine obavljao funkciju državnog sekretara ministarstva odbrane. Od te četiri godine, tri godine je bio jedini državni sekretar, ako se ne varam, iako je propisano pet državnih sekretara tog ministarstva i to dovoljno govori.

Smatram da je dobro što na ovu funkciju dolazi čovek iz sistema, smatram da je dobro što zbog kontinuiteta, nastavka dobrih rezultata koje je Ministarstvo odbrane do sada imalo, a čuli smo već te rezultate. Čuli smo i za uštede u iznosu od 1,3 milijarde dinara, odnosno 11 miliona evra i čuli smo da je rešeno stambeno pitanje za 900 profesionalnih vojnika i vojnih penzionera.

Čuli smo da je realizovano 97 velikih međunarodnih vežbi u periodu od 2012. godine do danas. Čuli smo i za ugovore o donaciji u vrednosti od 6 miliona 195 hiljada evra, čuli smo i o napretku u oblasti borbe protiv korupcije, čuli smo sve ostale argumente u prilog tezi.

Sama činjenica da niko danas nije ni pokušao da ospori kandidaturu, biografiju predloženog kandidata, nije našao ni jednu jedinu stvar, da zameri kada je reč o kandidaturi gospodina Đorđevića za ministra odbrane, dovoljno govori u prilog tezi da se premijer odlučio za najboljeg mogućeg kandidata za obavljanje ove dužnosti.

Ističem još jednom da SNS snažno podržava ovaj predlog i pozivam u danu za glasanje da izaberemo gospodina Đorđevića za ministra odbrane. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Uvažena gospođo Udovički sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, biću veoma kratak i odmah na početku svog izlaganja želim da kažem da snažno podržavam sva predložena akta iz današnjeg dnevnog reda, ali da ću se u diskusiji osvrnuti, odnosno baviti Predlogom zakona o zaposlenim u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave.
Naravno, žao mi je što predstavnici bivšeg režima nisu danas sa nama, što su odustali od diskusije, što su odustali od prisustva današnjoj sednici. Verovatno je u pitanju nedostatak argumenata, ili su možda imali neka pametnija posla, ali to je nešto što će morati da objašnjavaju svojim biračima.
Zakon o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave je, kako ste i sami rekli, gospođo Udovički, dugo očekivan zakon, odnosno zakon koji je izazvao dosta interesovanja u javnosti. Ja moram da kažem da sam i kao narodni poslanik u više navrata postavljao poslanička pitanja baš vašem ministarstvu, baš u vezi zapošljavanja u organima, odnosno u jedinicama lokalne samouprave u jednoj gradskoj opštini, a u pitanju je opština Vračar i u pitanju su zloupotrebe.
Ono što me najviše zanima kada je reč o ovom zakonu, koji je u principu jako dobro regulisao, pogotovo imajući u vidu i član 76. i član 75, dakle, kadrovski plan, pripremu kadrovskog plana itd, ali i član 68. koji reguliše trajanje radnog odnosa, a pogotovo radni odnos na neodređeno vreme i posle u slučajevima kada je reč o radnim odnosu na određeno vreme. Ono što me najviše zanima, jeste da li smo ovim zakonom pronašli mogućnost da se izborimo sa zloupotrebama koje su se do sada dešavale, na primeru recimo beogradske opštine Vračar?
Naime, vanrednom kontrolom Odeljenja budžetske inspekcije Ministarstva finansija utvrđeno je da je gradska opština Vračar zaposlila čak 40 osoba tokom prethodne dve godine, i to uprkos tome što je Vlada Republike Srbije zabranila dalje zapošljavanje u javnom sektoru. Četrdeset osoba se smenilo na mestu pomoćnika predsednika gradske opštine Vračar i to bez saglasnosti Vlade, uzgred budi rečeno. Njih 27 je zaposleno tako što su prvo imenovani na stalnu funkciju, recimo pomoćnik predsednika gradske opštine, ali su ubrzo razrešeni te funkcije, pa su po tada važećem zakonu, odnosno zakonima, mogli biti raspoređeni na druga radna mesta i na taj način su skoro legitimno zasnovati novi stalni radni odnos, ali na nekom drugom mestu u okviru opštinske uprave. Pa, po tom principu su službenici sa srednjom ili čak nižom stručnom spremom od pomoćnika predsednika opštine, praktično od desne ruke jednog predsednika jedne gradske opštine, posle dospevali u opštinsku upravu na mesta računovođe, kurira i šta ti ja znam na koje radno mesto.
Kada je reč o opštini Vračar, stvari su dodatno dramatične, iz prostog razloga što je to poprimilo zaista ogromne razmere. Dakle, 27 pomoćnika se rotiralo na toj funkciji. Neću da spominjem slučaj, odnosno situaciju u koju smo došli zbog toga, a to je da je došlo do povećavanja rashoda za zaposlene, jer onaj kome prestane funkcija pomoćnika predsednika gradske opštine, ima pravo još tri meseca da prima naknadu iako ne vrši tu funkciju.
Neodgovornost vođenja gradske opštine Vračar, oličena u Demokratskoj stranci, je nešto sa čim moramo naći načina da se izborima. Ja znam da će DS izgubiti na sledećim izborima na Vračaru i to nije sporno, to nije problem. Moje pitanje je - da li ćemo naći institucionalni način da se trajno izborimo sa ovakvom vrstom zloupotreba i da stanemo na put tome?
Ne bih dalje dužio. Želeo bih da mi odgovorite, ali ponavljam, ono što mislim da je najznačajnije, to je da ovaj zakon uspostavlja depolitizaciju, departizaciju i profesionalizaciju lokalnim samoupravama. Složio bih se sa prethodnim govornikom koji je istakao načelo da opština mora postati servis građana i to je ono na čemu SNS insistira, ali kao najvažnije bih za sam kraj naglasio potrebu za daljim razvijanjem svih kapaciteta za potpunu primenu ovog zakona u praksi. Zahvaljujem.