Zahvaljujem gospodine Arsiću, uvaženi predstavnici Komisije za zaštitu konkurencije, dame i gospodo narodni poslanici, pa i današnja rasprava je veoma iscrpna kada je reč o Izveštaju o radu Komisije za zaštitu konkurencije. Isto kao i juče kada smo razmatrali Izveštaj Fiskalnog saveta i pre dva dana kada je bio Izveštaj DRI i mislim da je to dobra praksa i da značajno doprinosi podizanju svesti o ulozi i značaju nezavisnih kontrolnih tela, u ovom slučaju Komisije za zaštitu konkurencije.

Ono što nije dobro, to što i današnja sednica prolazi bez prisustva dela poslanika opozicije, koji nemaju osećaj odgovornosti da treba da uzmu učešća u ovoj raspravi, a u ostalom oni su i evo tokom cele ove godine pokazali da ih ne interesuju ni izveštaj nezavisnih tela, ni ekonomske teme, ni rasprava o KiM, ni Vojvodina, ni Beograd, ni Tijanin zakon, ni mnogi drugi zakoni koji su bili na dnevnom redu Narodne skupštine.

Kažu, zašto ne usvajate izveštaje nezavisnih tela? Zašto ne dolaze izveštaji nezavisnih tela u Skupštinu. Onda se zakaže redovnim putem, dođu na dnevni red izveštaji nezavisnih tela, a oni ne dođu na sednicu. Kažu, kada će biti sednica o KiM? Onda se zakaže sednica o KiM i uzgred baš njih briga za KiM. Onda se zakaže sednica na čijem dnevnom redu je bila situacija na KiM, a oni ne dođu. Kažu, zašto ne usvojite Tijanin zakon? Zakaže se sednica o Tijaninom zakonu, oni naravno ne dođu. Hajde dogovorite se ljudi jednom sami sa sobom.

Još kažu, pazite imaju hrabrosti da to izgovore. Ne postoji ni jedna tema koja će nas naterati da se vratimo u Skupštinu Srbije. To je rekla Marinika Tepić, mislim. To govori i Boško Obradović u onim retkim prilikama kada nije u američkoj ambasadi, pošto je poslednje vreme svaki dan u američkoj ambasadi, e pa u tim retkim trenucima kada nije, on kaže da ne postoji ni jedna tema koja će njih naterati da se vrate u Skupštinu. E sa takvim hrabrim ljudima mi ovde imamo posla. To me podseti na izreku, parafraziraću, nisu oni hrabri zato što se ničega ne boje već zato što se ničega ne stide.

Kada je reč o Draganu Đilasu koji je šef tog dela opozicije koja bojkotuje rad parlamenta. Mislim da znam zašto ga ne zanima Izveštaj o radu Komisije za zaštitu konkurencije. Komisije za zaštitu konkurencije je po prirodi stvari antimonopolska komisija. Pa, kako očekivati od Dragana Đilasa, koji je svo svoje bogatstvo stekao upravo putem monopola, da podrži Izveštaj o radu antimonopolske komisije. Svi znaju da je on imao apsolutni monopol nad medijskim oglašavanjem u Srbiji i to monopol koji je ostvaren isključivo političkim sredstvima i političkim pritiscima, političkim uticajem Dajrekt medija i sve ostale kompanije i mnogo poslanici su i govorili danas na tu temu, koje su desetine i stotine miliona evra zarađivale upravo putem monopola.

Da ne pričamo o medijskom mraku koji je bio direktna posledica toga, koji je bio direktna posledica njegove vlasti, medijski mrak i cenzura. To su bili produkti njihove vlasti. Uvede monopol, ja se obogatim, zavedem medijski mrak i cenzuru, da ne pričamo o „velikom bratu“ i svemu ostalom. A onda su pali sa vlasti, pare se potrošile, pa ajmo Jovo nanovo, pri tom ne mislim na Jovu Bakića, nego na narodnu izreku Jovo nanovo. Sad bi da se vrate na vlast pa da zajedno sa onim njegovim Šolakom opet zavode monopole, da opet pune svoje džepove i da građani Srbije siromaše kao što su siromašili u godinama kada su oni vladali. E taj film neće gledati. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Uvaženi predstavnici Fiskalnog saveta, dame i gospodo narodni poslanici, veoma je iscrpna današnja rasprava bila kada je reč o Izveštaju o radu Fiskalnog saveta, ali ja mislim da je dobro to što smo u raspravi čuli i poneke, da kažem, disonantne tonove, jer oni mogu samo da doprinesu kvalitetu rasprave.

Svestan sam značaja i uloge Fiskalnog saveta u konsolidaciji javnih finansija i ekonomskom ozdravljenju naše zemlje, koje podrazumeva poštovanje utvrđenih već, da kažem, fiskalnih pravila i unapređenje odgovornosti u vođenju fiskalne politike. Ali, svakako da je danas situacija neuporedivo bolja nego u periodu pre nego što je SNS sa koalicionim partnerima preuzela odgovornost za vršenje vlasti u Srbiji, što se vidi iz svakog podataka, gotovo svakog parametra, i javni dug, koji je značajno manji.

Mi smo danas slušali i o konkretnim procentima u tom smislu, ali ono što je važnije, da je izvestan dalji pad javnog duga i mislim da se oko toga svi slažemo, ali i kada je reč o tome da je zaustavljen negativni rast BDP, a da sve procene govore da će se taj trend nastaviti i da će ove godine rast biti 4,5%.

To sve utiče na dalji privredni rast, kreditni rejting naše zemlje, kamatne stope, stabilnu privredu, jednom rečju, ukupan privredni portfelj naše zemlje. Ali, to utiče i na priliv novih investicija, što dovodi posle do novih radnih mesta, što sve zajedno dovodi posle do boljeg životnog standarda naših građana. Dinar je najstabilniji, ako pogledate unazad mnogo godina, čak decenija. I to stvara uslove za dalji rast penzija, dalji rast plata u javnom sektoru, kako je i najavljeno. Sasvim sigurno možemo da kažemo da je Srbija u tom smislu na dobrom putu i to građani Srbije vrlo dobro znaju i vrlo dobro razumeju i ono što je bitnije, vrlo dobro znaju i ko je zaslužan za to, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i Vlada Srbije.

Naravno da je preduslov za sve ovo mir i politička stabilnost kako u Srbiji, tako i u regionu, ali to je druga tema, pa ne bih ovom prilikom o tome pričao.

Međutim, ono što meni lično smeta, to je što današnja rasprava opet prolazi bez predstavnika dela opozicije koji su u tzv. bojkotu i oni opet šalju poruku da ih ne zanima rasprava o stanju ekonomije u našoj zemlji, da ne žele da preuzmu ni tu trunku odgovornosti da se pojave ovde, da iznesu svoj stav o ovom izveštaju, kakav god on bio, ako treba da daju i zamerku neku, ni danas, ni juče kada smo usvajali Izveštaj o radu DRI, ni kada je bio Izveštaj o KiM, a puna su im usta KiM svaki dan, ni kada je bio Tijanin zakon, ni mnogi drugi zakoni koje je Skupština usvajala ove godine.

Evo šta kažu oni. Sećate se one Marinike Tepić, poslanice. Ja mislim da je ona rekorder u broju promenjenih stranaka, u broju stranaka iz kojih je prelazila. Kaže Marinika Tepić da ne postoji nijedna tema nad temama koja će njih namamiti da saučestvuju, kako kažu, u radu Skupštine sve dok se ne ispune određeni zakoni. Dakle, nijedna tema za Mariniku Tepić nije važna. Nijedna tema nju ne može da natera da ona dođe na svoj posao.

Šta kaže Boško Obradović? Boško Obradović kaže da će protesti i bojkot parlamenti biti nastavljeni sve dok se ne dobiju jasne garancije da će rad Skupštine Srbije biti normalizovan, da će mediji biti slobodni, a uslovi za izbore fer. Koje su to garancije? Jedna jedina garancija, a to je ostavka Maje Gojković. To je važno Bošku Obradoviću. Dakle, to je njemu jedina garancija, i to je jedina tema koja njega zanima.

Razumem Boška Obradovića i njemu sada Skupština Srbije nije naročito interesantna, njemu je najinteresantnija američka ambasada. Malo, malo, pa Boško u američku ambasadu. Kažu ljudi ne izbija iz američke ambasade danima. Ja sada ne znam možda su ga zaposlili tamo, u međuvremenu, treba videti, proveriti da li je to sada sukob interesa. Njihovo je to i oni treba da objašnjavaju biračima, ako ih uopšte imaju, zašto ne obavljaju svoj posao za koji su plaćeni, za koji još uvek primaju platu i zašto su i birani, u krajnjem slučaju, na izborima.

Zbog svih ovih argumenata, ali zbog svih onih rezultata koje sam malopre istakao, želim da na ovaj način pružim snažnu podršku predsedniku Srbije i Vladi Srbije u svim naporima da Srbija bude uspešna, pristojna i uređena zemlja. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, da li će Tužilaštvo pokrenuti postupak protiv izvesnog Jove Bakića, koji je u javnosti predstavljen kao sociolog, a zbog pozivanja na revoluciju i pretnje nekim dugim cevima.

Zašto ovo pitam? Zato što se u delu javnosti, u delu medija koje kontrolišu Đilas, Šolak i ostali, a povodom policijskog saslušavanja dotičnog Bakića, koji se predstavlja kao sociolog, danima već spekuliše i stvara histerija o nekakvom napadu na tog Jovu Bakića, kako je to, tobože, ugnjetavanje, kako je to gušenje slobode izražavanja, represija i ostale nebuloze.

Šta se zapravo desilo? Taj Jovo Bakić, sociolog, je u više navrata prizivao revolucije, revolucionarne sudove, prebijanje političkih protivnika, jurnjave po ulicama i slične scenarije u Srbiji, a kap koja je očigledno prelila čašu bila je izjava o dugim cevima, i to u kontekstu upada dela opozicije u zgradu RTS-a.

Evo kako to izgleda otprilike – Jovo Bakić, Vučiću će suditi revolucionarni sud. Ovo je izjavio 1. januara 2019. godine. Kaže – režim je duboko kriminalizovan u svojoj srži mafijaški. Njihova je stvar da li će im suditi nezavisni ili revolucionarni sudovi. Njihova pamet pokazuje da će im suditi revolucionarni sud. To kaže Jovo Bakić.

Onda, isti Jovo Bakić kaže – voleo bih da ih jurimo po ulicama, jer oni to zaslužuju. To je revolucija, ali bojim se da ne postoji kritična masa za to.

On se žali kako ne postoji kritična masa, pa kaže – ja bih voleo da ih jurimo po ulicama, ja bih to voleo. Na pitanje voditelja, da li je to onda revolucija, on je odgovorio - da, ja bih to voleo.

Onda kaže, sad citiram - da su imali duge cevi pa da upadnu, pa, ako upadate tamo šta ćete bez dugih cevi. Šta je vaš cilj? Idete tamo i onda vašem kolegi upere dugu cev u glavu i kažu čitaj pripremljen tekst, upravo smo preuzeli vlast. Inače, ako nemate duge cevi, a upali ste u javni servis, šta ćete tamo.

Dakle, ovo su citati Jove Bakića. Zamislite da je ta protuva, taj Bakić, sve ovo izjavio u bilo kojoj drugoj zemlji na svetu, odmah bi bio uhapšen, odmah bi bio procesuiran. On otvoreno poziva na revoluciju, na prebijanje političkih protivnika, preti da će juriti po ulicama. Verovatno mu je to ostalo od onog 5. oktobra, kada su upravo dugim cevima upadali i institucije države, kada su palili zgrade i prebijali ljude na ulicama. I, nikom ništa. Tužilaštvo ćuti. Policija je, doduše, obavila saslušanje, a onda kreće medijska hajka i medijska kampanja kako vlast zloupotrebljava policiju, kako se obračunava sa neistomišljenicima, kako je Vučić diktator, kako je Vučić Hitler, itd. Sve to gledamo ovih dana na Đilasovim medijima. Ja pratim sve medije, pa tako ponekad upalim i taj N1, uglavnom zbog vremenske prognoze, ali tamo imamo svakodnevnu kampanju kako je Bakić sada žrtva režima.

Sećamo se tog Bakića kako je svojevremeno podržavao i onog Sašu Jankovića nesrećnog, i onog tužnog Borka Stefanovića, pa mu je čak i program pisao. Lagao ga je mesecima da izađe iz DS, da napravi neki svoj pokret, ovaj bio dovoljno naivan, naseo, pa to uradio, onda ga ovaj ostavio na cedilu. Zato što mu je stalo da u javnosti gradi imidž vanstranačke ličnosti. Umislio čovek da je mnogo pametan. Sam sebe proglasio za nezavisnog intelektualca i misli da mu je to dovoljno, i može da obara i da pali zgrade, i da obara institucije sistema i da priziva revoluciju.

Ne mogu, a da se ovom prilikom ne setim velikog Slobodana Jovanovića i njegovog dela o poluintelektualcu. Mislim da je upravo imao ovakve pojave na pameti kada je pisao svoje delo, pojave poput Jove Bakića.

Ovde je očigledno da je Bakić najnovija zvezda Saveza za Srbiju. Onu tako, malo po malo, izbace novu zvezdu u etar, setite se onog Šabića. Najviše vole te tzv. stručnjake za sve i svašta, nezavisne stručnjake, pa je bio Šabić, pre njega Saša Janković, pa smo imali ovog sudiju od skoro i njegove nastupe, pa sad imamo očigledno Bakićevih pet minuta. Ovde je već sasvim jasno da je u pitanju jedan širok front u kome učestvuju najrazličitiji faktori, koji imaju najrazličitije uloge. Tako tu neki glume da su nezavisni novinari, neki glume da su opozicioni lideri, neki glume da su sudije, neki glume da su sociolozi, ali je svima jedini zadatak, a to je napad na Aleksandra Vučića i SNS. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Predsedavajući, uvaženi predstavnici DRI, dame i gospodo narodni poslanici, dosta smo toga čuli na današnjoj sednici o ulozi i značaju DRI, posebno kada je reč o značaju za javne finansije države i slobodno možemo reći da je DRI dala nemerljiv doprinos jačanju efikasnosti javnog sektora u interesu svih građana Srbije, kao i jačanju transparentnosti i odgovornosti, kada je reč o trošenju javnih sredstava.

Dakle, jednom rečju, zbog građana Srbije, DRI proverava da li se javna sredstva troše efektivno, efikasno, ekonomično i konačno u skladu sa zakonom. Naravno, u ovom kontekstu ima primera dobre prakse, ali nažalost ima i primera loše prakse. Mi smo malopre od kolege Birmančevića čuli jedan od primera loše prakse, a ja bih ovom prilikom mogao da istaknem još neke primere koji su uočeni tokom revizija lokalnih vlasti.

Ispred mene je Izveštaj o reviziji odazivnog izveštaja opštine Smederevska Palanka. Lično mislim da je ovo najgori primer te loše prakse o čemu smo pričali. On datira od 23. oktobra 2014. godine i tu se kaže da je utvrđeno da nisu otkrivene nepravilnosti iskazane u revizorskom izveštaju i to: u vezi sa preuzimanjem obaveza, jer su na dan 30. jun 2014. godine preuzete obaveze direktnih korisnika budžetskih sredstava utvrđene u najmanjem iznosu od 461.000 dinara, skoro 462.000 dinara, zatim obaveze indirektnih korisnika budžetskih sredstava 622.000 dinara i obaveze ostalih korisnika budžetskih sredstava, javnih preduzeća, škole 882.000 dinara, što predstavlja ukupne obaveze u iznosu od najmanje 1.967.000 dinara, dakle bezmalo dva miliona dinara.

Zatim, ukupna blokada računa izvršitelja budžeta 15 osnovnih i srednjih škola, pet mesnih zajednica, 10 indirektnih korisnika budžetskih sredstava i četiri ostala korisnika budžetskih sredstva JKP „Palanka servis“, JKP „Vodovod“, JKP „Mikulja“, JKP „Opštinska groblja“, je stalno povećavana i ista je za period od 01. januara 2012. godine do 07. oktobra 2014. godine bila 15.610 dana. Toliko je bila u blokadi.

Zatim, ukupno izvršeni aktivni nalozi sa obračunatom kamatom nisu otklonjeni i isti su na dan 07. oktobar 2014. godine iznosili 535.825 dinara. Račun izvršenja budžeta, računi indirektnih korisnika budžetskih sredstava, računi škola i javnih preduzeća.

Iznos neizvršenih naloga se stalno povećavao. Pa je npr. za račun izvršenja budžeta JP „Palanka razvoj“ i JP „Palanka stan“, na kraju 2012. godine iznosio 55.000 dinara, a na dan 07. oktobra 2014. godine 233.000 dinara.

Zatim, opština Smederevska Palanka, skupština opštine, predsednik opštine, opštinsko veće, opštinska uprava, nije otklonila otkrivene nepravilnosti iz oblasti javnih nabavki, pa onda predsednik i opštinsko veće nisu otklonili otkrivenu nepravilnost u vezi sa preuzimanjem obaveza većih od odobrene aproprijacije.

Zatim, opština Smederevska Palanka nije otklonila sledeće otkrivene nepravilnosti: nije dostavila dokaze da je odlukom o budžetu opštine za 2014. godinu planirala memorandumske stavke kao prihod, zatim nije obezbedila da se prihod od naplate komunalne takse za korišćenje prostora za parkiranje drumskih motornih vozila, zatim naknade od korišćenja građevinskog zemljišta, zakupa javnog zemljišta na određeno vreme za privremene objekte, zakupa poslovnog prostora i prihod od namenskih transfera indirektnih korisnika budžeta opštine uplaćuje na uplatni račun javnih prihoda, zatim opština Smederevska Palanka nije planirala sredstva za finansiranje rada političkih subjekata za 2014. godinu. Zatim, opštinska uprava nije otklonila sledeće otkrivene nepravilnosti, sada da ne čitam sve, nemam dovoljno ni vremena.

Jednom rečju, možemo da sumiramo situaciju. Opštinsko rukovodstvo u periodu od 2012. do 2016. godine, kada je opštinom upravljao onaj što ga zovu Kena, inače je poslanik DS, ali poslanik koji ne obavlja svoju poslaničku dužnost, jer su oni u tom tzv. bojkotu, je za jedan mandat ruinirala, devastirala, uništila opštinu, što se sve vidi iz ovog vašeg izveštaja. Dovela taj gradić u stanje, ostavili ih bez struje i bez vode. Ostavili bez jednog segmenta funkcionisanja te opštine. Ukupan dug je bio skoro četiri milijarde dinara. Dakle, to je skoro četiri godišnja budžeta te opštine. Za samo jedan mandat, pazite sada, dok je na čelu Smederevske Palanke bio Radoslav Milojičić Kena, najveće novčane iznose direktno iz opštinske kase svake godine dobijao je FK „Jasenica“, Fudbalski klub „Jasenica“. Samo u 2015. godini na račun ovog kluba prebačeno je ukupno 20.811.000 dinara. Taj novac se zatim sa računa FK „Jasenica“, podizao preko čekova koji nisu imali pokriće, a dnevni iznosi dostizali su čak i 300.000 dinara. Dakle, on je pumpao račune FK „Jasenica“, a onda je izvlačio keš iz istog tog kluba.

Sumnjivi poslovi opštine i po svemu sudeći brojne malverzacije koje su trajale godinama, dovele su Smederevsku Palanku do bankrota. Račun opštine u blokadi, što smo malopre konstatovali, i to za oko 800 miliona dinara, a dug iznosi oko 2,2 milijarde dinara, ali na to treba dodati još oko 1,7 milijardi, nakon što stignu brojne tužbe, potraživanja, naplate, kamate i sve ostalo. Dakle, četiri milijarde dinara. Kao što rekoh, ostavio grad bez struje, bez vode, ostavio grad u ogromnim gubicima, minusima i u dugovima za samo jedan mandat.

Ima tih primera još. Postoji primer gradske opštine Vračar sa koje ja dolazim. Isto je u pitanju izveštaj o reviziji odazivnog izveštaja gradske opštine Vračar od 13. oktobra 2014. godine, pa ste tu dali i mišljenje i skrenuli pažnju, pa kaže – skrećemo pažnju na činjenicu da gradska opština Vračar treba da nastavi sa efikasnijim sprovođenjem preduzetih mera radi otklanjanja otkrivenih nepravilnosti. Da sada ne čitam sve, ali ima tu nekoliko zanimljivih stavki.

Pokretanje sudskih postupaka za naplatu potraživanja po osnovu izdavanja u zakup poslovnog prostora, to je u pitanju JP „Poslovni prostor Vračar“, tamo je jeziva situacija bila, jeziva. Dakle, hiljade kvadrata poslovnog prostora nestane preko noći. Sad ih ima, a odjedanput sad ih više nema, nestali su. Posebno, kažem, za potraživanja starija od tri godine i potraživanja u slučaju „Tri grozda“ AD Beograd. Onda kaže – usaglašavanje stanja potraživanja sa zakupcima poslovnog prostora i popis i evidentiranje 421 stana, površine najmanje 14.350 kvadratnih metara i vrednosti najmanje milion i 574.000 dinara. Ne znam da li je tačna ova cifra, ali nije to ni važno.

Dakle, istu situaciju kao u Smederevskoj Palanci imamo kada je reč o gradskoj opštini Vračar, a sve to podseća i na malopređašnji narativ gospodina Birmančevića, kada nam je predočio situaciju vezanu za Šabac. Dakle, a to je, padne DS sa vlasti, ostavi brojne minuse, dugove i gubitke, konkretno kada je reč o Vračaru ti gubici se mere stotinama miliona dinara, dakle 781 milion dinara ukupnih gubitaka, minusa i dugova. Rekli smo malopre pet hiljada kvadrata, a više je, dakle 5.354 kvadrata poslovnog prostora i 421 sporan stan. Sad, nije to sve, da kažem, da se tako izrazim, pokradeno. Tu postoji određen broj stanova koji su vraćeni restitucijom starim vlasnicima itd, ali svakako je 261 stan ostao enigma na koji način je opština ostala bez 261 stana.

Rekli smo da su u pitanju hiljade kvadrata, nestalih kvadrata poslovnog prostora i rekli smo da je ukupan gubitak u iznosu od 781 milion dinara. Šta je ovde zajedničko svim ovim opštinama? Nemam dovoljno vremena da čitam izveštaj kada je reč o opštini Paraćin, gde je slična situacija, nijanse su u pitanju, zajedničko je da je na vlasti bila ili DS ili neka koalicija koju su činile stranke koje su proizašle, odnosno proistekle iz te DS. Ovde se nameće jedan logičan zaključak, a to je da gde god su oni vladali ostavili su samo gubitke, minuse, dugove, dugove koje ćemo mi vratiti, dugove koji će građani Srbije vratiti.

Pritom, oni su sebe obezbedili, pritom oni su napunili svoje džepove i danas pokušavaju svim svojim performansima i akcijama upravo da se vrate na vlast ne bi li nastavili svoje bogaćenje, a ne bi li građani siromašili, kao što su siromašili u godinama dok su oni vršili vlast. Zato je značajno da građane upoznamo sa ovim izveštajima i sa stvarnim stanjem stvari, u želji da nam se ovakvi primeri više nikada ne ponove.

Izvinjavam se što sam odužio malo i svakako ću u danu za glasanje podržati Izveštaj o radu DRI. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Drago mi je, gospodine ministre, što ste dali objašnjenje da je u pitanju usaglašavanje sa drugim zakonom, a to je Zakon o lokalnoj samoupravi.

Meni je drago što smo u ovoj dosadašnjoj raspravi zapravo otklonili sve nejasnoće u pogledu načina izbora članova saveta mesnih zajednica, kao i demokratskih procedura s tim u vezi. Iako malopređašnja diskusija, nije zamerka, ali čisto da kažem, malopređašnja diskusija se tiče sledećeg amandmana, a ne amandmana o kome raspravljamo.

Moram da dam napomenu prethodnom govorniku da Čačak nije sufiks, kad smo već kod čistote srpskog jezika na kome insistira.

Čuli smo i objašnjenje da savet mesne zajednice nije državni organ, i to je istina, dakle, nije državni organ, ali to ne umanjuje važnost postojanja saveta mesne zajednice.

S tim u vezi, ja bih još jednom podržao zakonsko rešenje koje je predviđeno, kada je reč o načinu izbora saveta mesnih zajednica, a to je da na zboru građana, zapravo, zbor građana će predlagati članove saveta mesnih zajednica, a koji će biti izabrani od strane skupštine gradske opštine na čijem području se obrazuje mesna zajednica. Mislim da je ovo rešenje prihvatljivo, s obzirom na upravo one specifičnosti o kojima je i ministar pričao, kada je reč o glavnom gradu.

Znači, ne možemo da posmatramo Zakon o lokalnoj samoupravi isto kao i Zakon o glavnom gradu. U pitanju su druge kategorije. Kao što ne možemo da posmatramo, uz dužno poštovanje kolege Jovanovića, koji je diskutovao, položaj nekog naselja koje pripada, recimo, opštini Topola i neko je pomenuo naselje Jagnjilo u Mladenovcu. Ne možemo isto posmatrati, jer naselje Jagnjilo pripada gradskoj opštini Mladenovac, a ovo drugo naselje pripada opštini Topola u ovom slučaju. Dakle, nije ista kategorija, ne reguliše isti Predlog zakona. Ovde je u pitanju Zakon o lokalnoj samoupravi, ovde je Predlog zakona o glavnom gradu. Dakle, drugačija su i ovlašćenja, drugačije su nadležnosti.

Kao što smo rekli, gradska opština ili prigradska opština nije jedinica lokalne samouprave i samim tim ne može da se tretira kao neka druga opština u Srbiji. Ja se nadam da smo na ovaj način, čisto zbog građana, razjasnili i u svakom slučaju punu podršku dajem zakonskom rešenju koji je predvideo ovaj Predlog zakona. Zahvaljujem.

Imam još minut i po od vremena ovlašćenog predstavnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, pri samom kraju rasprave možemo da konstatujemo da suštinskih primedbi na ovaj predlog zakona nije bilo. Ako izuzmemo one primedbe koje manje-više uvek slušamo od jednog dela opozicije, ne znam, nedostatak javne rasprave, pa smo onda u raspravi utvrdili da to nije primedba koja je na mestu, pa zašto hitan postupak, pa onda kako nisu imali vremena da se pripremaju, pa smo opet ustanovili da to nije istina, da su imali više nego dovoljno vremena da se pripreme i za amandmane i za sam Predlog zakona, ali ih to verovatno nije interesovalo.

Imamo situaciju da jedan deo tog dela opozicije koji navodno bojkotuje rad parlamenta nije pokazao apsolutno nikakvo interesovanje, oni su vreme proveli u šatoru ili u parku ili gde već, a drugi deo je ipak pokazao neku vrstu interesovanja pa je napisao i predložio neke amandmane, uzgred budi rečeno, pogrešili su zakon, oni su podneli amandmane na sasvim drugi zakon, ali i to takođe govori o njihovoj stručnosti i o kompetentnosti i o želji da se na kvalitetan način bave poslom za koji su ih građani birali, a koji oni, uzgred budi rečeno, ne obavljaju.

Tako da mi je drago, to sve pokazuje da je ovo dobar Predlog zakona, da će ovaj Predlog zakona dati izvanredne benefite za građane Beograda prvenstveno i da ovim zakonom uspostavljamo dalju decentralizaciju, jačanje položaja gradskih opština, precizno uređujemo odnos grada Beograda, s jedne strane, rekli smo, kao jedinice lokalne samouprave koje Ustav prepoznaje i gradskih opština, dajemo veća ovlašćenja i više nadležnosti gradskim opštinama, kako gradskim tako i prigradskim.

Ono što je meni lično najvažnije, iako dolazim iz centralne gradske opštine, na ovaj način jačamo upravo prigradske opštine. Dakle, te prigradske opštine sada dobijaju mogućnosti, rekli smo, i za osnivanje javnih komunalnih preduzeća i mogućnosti da izdaju gradske građevinske dozvole i da vrše poslove legalizacije i urbanistički planovi, što će sve zajedno dovesti i do veće konkurentnosti tih opština i do boljeg i kvalitetnijeg života ljudi koji u tim opštinama žive.

Iz svih ovih razloga, evo prekoračio sam malo vreme, izvinjavam se, želim da kažem da SNS pruža snažnu podršku ovom Predlogu zakona, ali i svim ostalim naporima Vlade Srbije i predsednika Srbije da od Srbije napravimo modernu, pristojnu i uspešnu zemlju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo, nije niko iz vladajuće koalicije pogrešio ništa i niko iz vladajuće koalicije, jedan govornik nije rekao da u Beogradu postoji 17 jedinica lokalne samouprave. Dakle, mi znamo i kakav je ustav po tom pitanju, mi znamo kakav je dosadašnji zakon bio u glavnom gradu i znamo za taj problem koji je prethodni govornik iznosio, da se negde ne prepoznaje gradska opptina, bilo koja od ovih 17, kao jedinica lokalne samouprave.

Ovaj zakon upravo ima za cilj da bolje uredi taj odnos između grada, glavnog grada kao jedinice lokalne samouprave koju i Ustav prepoznaje i gradskih opština. Mi ne možemo da prihvatimo brisanje ovog člana kao rešenje tog problema, o čemu je prethodni govornik govorio.

Upravo ovaj zakon pokušava da na najbolji mogući način uradi ono u realnim uslovima u kojima se nalazimo. Ovaj član predloga zakona upravo to i vrši. Dakle, daje mogućnost svojine vršiocu komunalne delatnosti, u ovom slučaju prigradske opštine, kad već vršilac komunalne delatnosti, vrši svoju komunalnu delatnost, a podsetiću da je vršenje komunalne delatnosti jedna od izvornih nadležnosti opština onda ne vidim ni jedan problem da vršilac komunalne delatnosti bude, odnosno da komunalna mreža bude u njegovoj svojini, ne bi li na kvalitetniji način i finansirao aktivnosti u tom smislu i sprovodio sve ostale aktivnosti, a u cilju boljeg vršenja komunalne usluge.

Zašto inače opština postoji, ako ne zbog toga? Hajde onda da ukinemo sve opštine. U načelnoj raspravi sam govorio o tome, govorio o jednoj delikatnoj situaciji u kojoj se nalazimo, o jednom paradoksu, zapravo, a to je - čemu izbori za skupštinu opštine, čemu skupština, čemu predsednik, čemu svi organi opštinski, ako nemaju baš nikakve nadležnosti i ako nemaju šta da rade? Jeftinije je onda da ukinemo opštine. Ali, nije to rešenje. Rešenje je ovaj zakon, rešenje je da damo opštinama nadležnosti, a u cilju poboljšanja kvaliteta života ljudi koji žive u toj opštini.

Prema tome, iz svih ovih razloga, meni je potpuno neprihvatljivo da obrišemo stav jednog člana ovog predloga zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Ja znam za manir prethodnog govornika da često voli da izvrće tuđe reči, ali ono što je ovde jedino važno i ono što mi smeta, to je što je u svojoj replici rekao kako smo mi, ne znam na koga je mislio kada je rekao „mi“, ukinuli nadležnosti gradskim opštinama. To je ono što ne odgovara istini iz prostog razloga što svi znaju da je Statut grada Beograda donesen 2011. godine, dok je gradonačelnik bio Dragan Đilas i upravo je Dragan Đilas taj koji je ukinuo nadležnosti gradskim opštinama i sproveo tu, kako smo jednom rekli, najbrutalniju centralizaciju grada Beograda.

Međutim, šta je ovde važno? Ovde je važno što je u tom periodu Dragan Đilas imao podršku upravo prethodnog govornika koji je bio gradski odbornik, mislim da je bio čak i šef odborničke grupe jedne stranke u Skupštini grada Beograda u tom periodu. I, taj period je ostao poznat po tome, po toj podršci prethodnog govornika, na taj način što su učestvovali u radu, odnosno u članstvu upravnih i nadzornih odbora javnih komunalnih preduzeća i ustanova čiji je grad osnivač, a dok je gradonačelnik bio Dragan Đilas. Naknade u upravnim i nadzornim odborima u tom trenutku bile su, mislim, između 30.000 i 50.000 dinara.

(Vjerica Radeta: E, lažeš kao pas.)

Evo, sad sam doživeo i uvredu od jedne govornice, ali nije to ni važno. Upravo ta vladajuća većina u gradskoj skupštini, oličena u Draganu Đilasu, s jedne strane, i prethodnom govorniku, s druge strane, je izvršila najstrašniju moguću centralizaciju grada Beograda i ukinula te nadležnosti nad kojima sada lamentira prethodni govornik.

Ja mislim da je to zaista nemoralno da on sad nama spočitava nešto za šta mi apsolutno nismo krivi, a zakonom pokušavamo da ispravimo tu njihovu grešku. Zahvaljujem.

Ovde se čulo zaista dosta neistina i ne znam odakle bih počeo.

Prvo, nikakvu uvredu ja nikome od njih nisam uputio, već sam bio predmet vređanja. Ja sam jedini ovde doživeo uvredu da, ako se ne varam, lažem kao pas, ili šta je već rekla prethodna govornica.

Jedina istina koja je ovde izrečena od poslanika koji se nalaze preko puta mene je ta da sam bio gradski odbornik u tom periodu. Da, jesam bio gradski odbornik, izabran na listi Srpske radikalne stranke, ali samo 2008. godine i prva dva meseca 2009. godine, kada sam vratio mandat, jer sam učestvovao u osnivanju Srpske napredne stranke, za koju sam tada verovao, ispostavilo se da sam bio u pravu, da jedina može da izvuče Srbiju iz ekonomske krize i da jedina može da povede Srbiju napred.

Nisam znao da se demokratija ogleda u tome da vlast deli sa opozicijom mesta u upravnim i nadzornim odborima. To stvarno nisam znao, do danas. Dakle, da je to merilo demokratije u Srbiji.

Ja ne znam ni za jedan takav primer, osim za primer Skupštine grada u vreme dok je Đilas bio gradonačelnik, a prethodni govornik šef odborničke grupe Srpske radikalne stranke tada. Znam samo za jedan takav primer, i to samo sa tom strankom. Nije Đilas tada ponudio svim opozicionim strankama da učestvuju u radu upravnih i nadzornih odbora, već samo sa Srpskom radikalnom strankom.

Imam još jedno pitanje za prethodnog govornika, a to je – da li je 2012. godine u kancelariji onog Šapera, znate dobro na kog Šapera mislim, da li je dobio 350 hiljada evra na ruke za kampanju njegove stranke? Iz tog primera se jasno vidi ko je koga zapravo u Srbiji politički pomagao i sa kojim ciljem. Zahvaljujem.

Hvala predsedavajući.

Kaže jedan od prethodnih govornika, spominjao je neka srebrna vremena, bronzana vremena, ja znam da je ono vreme za njega bilo zlatno vreme. Vreme kada je učestvovao u Đilasovim upravnim i nadzornim odborima i ovde pokušava nama da prikači to da mi smatramo upravne i nadzorne odbore stranačkim plenom ili kako je on to već rekao.

Pa on je ovde jedini koji upravne odbore, članstvo u upravnim i nadzornim odborima doživljava kao stranački plen, jer hrli u njih. On je jedini koji je pristao da bude deo Đilasove koalicije, zarad upravnih i nadzornih odbora. A, onda je genijalno smislio jedno obrazloženje koje glasi, od prilike – mi smo hteli da kontrolišemo tamo to, mi smo hteli da utvrdimo eventualne malverzacije ili nezakonitosti u radu tih javnih preduzeća.

Mogu da ga pitam a, koje si to nezakonitosti tamo utvrdio? Koje ste vi to informacije dobili u članstvu u tim upravnim i nadzornim odborima? Koju ste aferu razotkrili, koju nezakonitost, koju malverzaciju? Gde ste to objavili? Hajde da pitamo Dragana Todorovića, koji je svojevremeno pitao Vojislava Šešelja - kako to, da Nemanja Šarović ulazi u koaliciju sa Đilasom? Po kom osnovu? Ko je dao saglasnost za to, ko je dao dozvolu? Nijedan stranački organ u tom trenutku nije raspravljao o tome. Pitamo Dragana Todorovića da li je to istina ili ne? Siguran sam da će reći istinu. Nijedan stranački organ o tome nije raspravljao. I on je pitao Šešelja, - otkud Šarović u koaliciji sa Đilasom i ko mu je to uopšte dozvolio? I ne samo Šarović.

I za kraj, opet nismo dobili odgovor na pitanje - šta je sa 350 hiljada evra? Jel dobio ili nije u Šaperovoj kancelariji? Gde je potrošio te pare? Zahvaljujem.

Jako kratko.

Prethodni govornik je pokazao izvesnu dozu nervoze i počeo da tvrdi da sam nešto tvrdio. Može da pogleda steno beleške, ovde sam postavio vrlo jasno pitanje i nekoliko puta sam ponovio da pitam prethodnog govornika šta je sa tim parama? Da li je dobio te pare, na šta ih je potrošio itd. Ako mi ne veruje, može da pogleda steno beleške.

Moje pitanje je i dalje otvoreno, mogu da ga ponovim i ovom prilikom ga ponavljam, sve ono što sam malopre rekao još uvek važi.

Kada je reč o tome da li sam bio u SRS, da li sam ostao veran principima ili već kako je to formulisao, da, istina je da sam bio u SRS, istina je da sam bio uvek ...

(Vjerica Radeta: Ukrao si mandat.)

Ne, nisam ukrao nikakav mandat i molim vas, nemojte mi to spočitavati.(Vjerica Radeta: Ne,ukrao si kišobran.)

Bio sam gradski odbornik, vratio mandat kada sam prešao, odnosno učestvovao u osnivanju SNS za koju sam ponavljam, i tada i sada verovao, ispostavilo se da sam bio u pravu da jedina može da izvuče Srbiju iz ekonomske krize, da jedina može da povede Srbiju napred. Uostalom to se sada jasno i vidi.

Imam još jedno dodatno pitanje – što se toliko nervira prethodni govornik ako ono što sam rekao je neistina? Čemu tolika nervoza, čemu toliko ushićenje, čemu ove malopre pretnje, uvrede itd? Ako nije istina, nikom ništa. Postavljam pitanje i mislim da bi bio red da i odgovorite na to. Hvala.

Taman kad pomisli čovek da je sve čuo, iznenadi se količinom kreativnosti koju neki mogu da izmisle.

Dakle, prvo da razjasnimo jednu nedoumicu koja muči prethodnog govornika kada je reč o tom famoznom mandatu i u toj famoznoj ostavci u Skupštini grada Beograda. Neće biti da je istina da je meni, da ja nisam vratio mandat, iz prostog razloga što su tada postojale one blanko ostavke ako se sećate, koju sam ja blagovremeno potpisao, overio, dakle, čak ugovor napravio sa strankom, koji je takođe overen. Po toj blanko ostavci, meni je konstatovan prestanak mandata, ali po blanko ostavci.

Tako da sam ja podneo ostavku, gospodine Šaroviću, i to je jedina istina. Podneo ostavku kada sam video način na koji gazite principe upravo te SRS koju ste tada predstavljali u Skupštini grada. Ovamo ste protiv Đilasa, a ovamo jedva čekate da uđete u upravne i nadzorne odbore.

Zašto sam rekao zlatno doba? Postoji još jedno zlatno doba u životu prethodnog govornika, bio je tada narodni poslanik, tada nije učestvovao u upravnim, nadzornim Đilasovim odborima, već je bio narodni poslanik ovde, a kada je svaki dan putovao, navodno putovao iz Vranja u Beograd, ne bi li naplaćivao putne troškove, to svi znaju, to svi znaju u Srbiji, i tom prilikom je 19.000 evra ostvario kao dodatan trošak. Zato sam rekao da je u pitanju zlatno doba, ali ne zlatno doba za Srbiju, već zlatno doba za prethodnog govornika. Što se tiče onog kišobrana, zaista ne znam o čemu pričate.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman prati intenciju predloga zakona kada je reč o propisu po kome će gradske opštine Barajevo, Grocka, Lazarevac, Mladenovac, Obrenovac, Surčin i Sopot moći da osnuju javna komunalna preduzeća, uz naravno prethodnu saglasnost Skupštine grada Beograda, a u skladu sa statutom grada koji će se utvrditi organ gradske opštine, koji vrši prava osnivača.

S obzirom na navedeno, neophodno je urediti uslove za pribavljanje saglasnosti, kao i postupak pribavljanja saglasnosti statutom grada Beograda, a u cilju potpunijeg uređenja tog odnosa između grada sa jedne strane i gradskih opština sa druge strane. Dakle, to je suština ovog amandman.

Podsećam ovom prilikom koliko je važno davanje većih nadležnosti i koliko na taj način jačamo položaj prigradskih opština, ali i brži razvoj samih opština.

Kada je reč o mogućnosti da osnivaju javna komunalna preduzeća, a podsetiću da je ta komunalna delatnost jedna od izvornih nadležnosti upravo prigradskih opština, ali i kada je reč i o pribavljanju saglasnosti, kada je reč o tome da će moći da izdaju građevinske dozvole, da vrše postupak legalizacije i sve ostale poslove koje im na ovaj način omogućavamo, odnosno poveravamo.

Zašto da opština, recimo Paraćin, može da osnuje javno komunalno preduzeće? Rekao samo Paraćin zato što je Paraćin poznat po tome da onaj Paunović i ove štetočine oko njega, su potpuno uništile tu opštinu, pokrale i samu opštinu, ali i javna preduzeća. Dakle, zašto da Paraćin može da osniva javna preduzeća, a recimo Lazarevac ili Obrenovac ili Surčin ne može? Nema nikakve logike. Ovim zakonom upravo otklanjamo te nelogičnosti i dajemo mogućnost da se opštine na taj način brže razvijaju, ali i da budu konkurentnije i da budu privlačnije investitorima.

Kada smo već kod investicija, podsetiću za sam kraj, da je fabrika „Meita“ u Obrenovcu prva fabrika posle desetina godina, ja mislim posle 12 godina, „Meita“ je prva fabrika otvorena na teritoriji grada Beograda. Ona zapošljava preko 1.000 ljudi. Zamislite kada budemo imali još meita, jednu „Meitu“ u svakoj prigradskoj opštini. Tako su Đilas i ekipa vodili grad Beograd, ni jednu investiciju nisu mogli da dovedu, za ceo mandat ni jednu fabriku nisu otvorili. Tu je upravo razlika između Đilasa i ovih štetočina i nas. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Opet je došlo do izvesnog nerazumevanja stvari od strane prethodnog govornika, na šta smo već navikli danas.

Samo da preciziram, pojam štetočine u mom malopređašnjem obraćanju bio je usmeren ka Paunoviću, predsedniku opštine Paraćin, istaknutom demokrati. Moguće je da od strane prethodnog govornika postoje neke simpatije prema Paunoviću, to ne znam, to nismo utvrdili, možda i sa njim ima neku saradnju, ali je on verovatno osetio potrebu da priča o tom svom zlatnom dobu kada je sa Đilasom sarađivao u Skupštini grada, kada je vršio vlast sa Draganom Đilasom u Skupštini grada Beograda. Jel znate, predsedavajući, upravni i nadzorni odbori su kategorija izvršne vlasti, dakle, samo vlast kontroliše upravne i nadzorne odbore javnih komunalnih preduzeća. Dakle, nije to skupštinska kategorija pa da se srazmerno rezultatu, srazmerno broju poslanika ili odbornika mogu popunjavati upravni i nadzorni odbori.

Ali imam jedno drugo pitanje za prethodnog govornika – ko je dan danas, 24. maja 2019. godine u 11.30, ko je danas na vlasti sa tim istim Đilasom? Evo, ja ću vam reći, stranka prethodnog govornika u opštini Stari grad. Je li tako? Divno sarađuju, imaju članove veća, imaju verovatno i upravne i nadzorne odbore koje obožavaju i ostale elemente jedne opštinske vlasti. Participiraju lepo, super sarađuju, pomažu Bastaću u svemu ovome što radi. Je li tako ili nije? Ko je danas na vlasti u opštini Stari grad? Bastać, Đilasov potpredsednik ili možda mu nije potpredsednik, možda je član predsedništva te Đilasove partije, i stranka prethodnog govornika. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Opet je prethodni govornik pomešao sve moguće kategorije i skupštinske odbore i upravne odbore i nadzorne odbore i sve je to spakovao u ovaj njegov govor. Dakle, ali čisto zbog građana Srbije da pokušamo da raščlanimo i da razjasnimo.

Kada je reč o skupštinskim odborima, to je potpuno druga kategorija i ona je regulisana Poslovnikom o radu Narodne skupštine, važećim Poslovnikom. Prethodni govornik inače je poznat kao neko ko se najčešće ovde javlja upravo po Poslovniku, ali mu izgleda nije palo na pamet da pročita taj Poslovnik, da sazna kako se i po kom modelu popunjavaju, odnosno imenuju predsednici skupštinskih odbora.

Mislim da je u pitanju to što je predsednik njegove stranke insistirao da bude predsednik jednog skupštinskog odbora ili to ili ništa. I onda kada je, znate, nije ovo fontana želja, znači sad meni se sviđa nešto i po svaku cenu hoću da budem u tom odboru ili predsednik tog odbora ili član neke delegacije. Kad već to nije dobio, onda je nastao problem o kome sada prethodni govornik govori.

Međutim, kada je reč o upravnim i nadzornim odborima Skupštine Grada Beograda u periodu od 2008. do 2012. godine u kojima je prethodni govornik učestvovao. Gradska vlast tadašnja većinom u kojoj su bili neke razne stranke, dakle, donela je odluku o imenovanju direktora javnih komunalnih preduzeća i ustanova čiji je grad osnivač i upravnih i nadzornih odbora. To je prerogativ, vlast. Međutim, u jednom trenutku kada je ta gradska vlast Dragana Đilasa odlučila da im je potrebna podrška još jedne do tada opozicione stranke, ona je otvorila prostor da u tu vlast uđu i predstavnici te stranke i samo te stranke u kojoj se istakao prethodni govornik.

Ali, opet to nismo čuli gde je 19.000 evra koje je dobio na ime putnih troškova u ono zlatno doba i ko je danas na vlasti sa Markom Bastaćem, Đilasovim članom predstavništva te njegove stranke u opštini Stari Grad? Zahvaljujem.