Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o predloženim aktima.
Hvala lepo.
Poštovana predsedavajuća, poštovani poslanici, poštovani građani, pre svega, izazovi sa kojima se susrećemo su ogromni. Jedni su izazovi vezani za našu državu, drugi izazovi su izazovi na globalnom nivou, jer se susrećemo i sa jednom novom revolucijom na globalnom nivou a to je tehnološka, odnosno nova industrijska revolucija.
Ispred vas, u okviru ovih zakona o kojima ćete glasati, jeste i Predlog zakona o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za razvoj, odnosno obezbeđivanje dodatnog finansiranja za Projekat akceleracije, inovacija i podsticanja preduzetništva u Republici Srbiji.
Ja ću dati samo jedan okvir vezan za dosadašnji projekat i zašto nam je neophodno proširenje finansiranja ovog veoma uspešnog projekta.
Ovaj projekat je započet još 2022. godine i realizuje se zahvaljujući zaista snažnom partnerstvu Vlade Republike Srbije, Međunarodne banke za obnovu i razvoj, odnosno Svetske banke i Evropske unije.
Sva sredstva za realizaciju ovog projekta obezbeđena su u partnerstvu između ove tri strane. Pri tome, kroz zajam i tehničku podršku Svetske banke, obezbeđeno je 43 miliona evra, a kroz finansijsku podršku EU 41,5 miliona evra.
Cilj ovog projekta jeste da se poboljša nauka u Srbiji, da nauka postane relevantna i izvrsna, s jedne strane, a s druge strane cilj ovog projekta jeste i da se unapredi preduzetništvo u Srbiji. Kada govorim o preduzetništvu, govorim pre svega o razvoju, istraživanju i razvoju u privatnim kompanijama, u malim i srednjim preduzećima, ali ono što je fokus našeg ministarstva jesu startap kompanije, kompanije koje osnivaju uglavnom mladi ljudi od studentskih dana i baziraju se na vrlo hrabrim idejama, visokorizičnim idejama i zahtevaju jednu specifičnu vrstu poslovanja i specifičnu vrstu podrške države u prvim godinama svog razvoja.
Naravno, krajnji cilj jeste da se na ovaj način doprinese i rastu i konkurentnosti naše privrede. Trenutno, sve najrazvijenije zemlje sveta, svi ekonomski giganti baziraju svoju ekonomiju i razvoj svog društva na dva principa - oni se baziraju na znanju i na inovacijama.
Ovaj projekat je podeljen u tri osnovne komponente i ja ću samo ukratko da ih objasnim, mislim da je bitno da znate za njih. Prva komponenta jeste podrška naučnim istraživanjima kroz finansiranje programa Fonda za nauku. Fond za nauku je osnovan 2019. godine kao jedan potpuno novi način finansiranja nauke u Srbiji, posle 70 godina i krajnji cilj ovog Fonda jeste da obezbedi kontinuiranu podršku izvrsnim naučnim istraživanjima u Republici Srbiji koji su neophodni ne samo za razvoj ekonomije već za razvoj našeg društva.
Projekti koji se finansiraju su fokusirani na izvrsnu nauku, na ideje, na podršku mladim istraživačima, na povezivanje sa našim naučnicima koji ne žive u Srbiji, znači koji žive van granica naše zemlje, ali i na promovisanju povezivanja akademije, znači fakulteta, instituta, sa privrednim sektorom, odnosno privatnim sektorom.
Ono što je bila novina uvođenjem Fonda za nauku jeste da se prvi put uvela kompetitivnost u odabiranju projekata koji se finansiraju, pri tome krajnja odluka je bila na međunarodnim nezavisnim ekspertima, tako da su zaista samo najbolji projekti dobijali i danas dobijaju finansiranja.
Naravno, komponenta ova je takođe usmerena i da fond bude održiv, što znači da kada prestanu različiti vidovi finansiranja da nađu način novi kako će da finansiraju nauku u budućnosti u Srbiji.
Ono što je jako bitno za istraživače jeste da dobiju nove veštine i nova znanja kako da pristupe jednom mnogo većem fondu a to je trenutno najveći fond za nauku, koji finansira nauku na svetu, evropski fond, evropski okvirni program koji uvek traje po sedam godina.
Bilo je već pet okvirnih programa, a sada se nalazimo u okvirnom programu koji je započet 2020. godine. Ovo jeste na neki način priprema naših naučnika da postanu delovi većih mnogo većih i značajnijih konzorcijuma u Evropi.
Samo ilustracije radi da vidite koliko država ulaže u nauku i koliko se ta sredstva zaista povećavaju iz godine u godinu, prethodni okvirni program trajao je od 2014. do 2020. godine, kada je država Republika Srbija uložila 139 miliona evra u ovaj program, međutim evo novi program je počeo 2021. godine i evo sada je već potpisano 364 projekata, na kojima učestvuju srpski naučnici, i sa budžetom od preko 130 miliona evra, što znači da očekujemo da ćemo sigurno duplirati količinu novca koja se ulaže u nauku ovim putem.
Što se tiče druge komponente, ona je usmerena ka inovativnim preduzećima, pre svega ka startap kompanijama i omogućava im tehničku podršku, pre svega kroz specifične vrste mentorstva, odnosno njihovog učenja za odabrane kompanije, ali isto tako fokusirano je i na privlačenju različitih vrsta investitora koji su spremni da u fazi kada banke ne žele da finansiraju ovako rizične "kompanije", da se nađu finansijeri koji su spremni i koji veruju u njihove ideje.
Ova komponenta se odigrava, odnosno ova komponenta ide kroz Fond za inovacionu delatnost. To je drugi veliki fond koji imamo u Srbiji, koji podržava prevashodno saradnju između akademije i privatnog sektora i na taj način kroz materijalizaciju ideja od akademije ka tržištu treba da se utiče ponovo na rast ekonomije u Srbiji.
U cilju osnaživanja start ap zajednice po prvi put u Srbiji je pokrenut program akceleracije. To znači ubrzanog investiranja u start ap kompanije, odnosno olakšavanje ovim kompanijama da jednog dana izađu na regionalno, odnosno globalno tržište i na taj način privuku mnogo značajnija finansijska sredstva.
Ovo je prvi akcelerator u Srbiji i odabrane kompanije, u svakoj turi njih po 20, dobijaju tromesečnu vrlo detaljnu podršku koja uključuje, kao što sam rekla, mentorstvo, ali uključuje i finansijsku podršku i u ovom procesu naše mlade kompanije, naši mladi ljudi uče kako da osvajaju nova tržišta, uče kako da, na kraju krajeva, svoju ideju zaista povežu sa onim što su potrebe tržišta i uče se jednom novom načinu poslovanja. Trenutno sve velike ekonomije jedan deo makar svog razvoja baziraju na inovativnim kompanijama.
Do sada je u Srbiji na ovaj način podržan 61 start ap, pritom prosečno dvadesetak start apa u prvoj godini već prikupi između 20 i 25 miliona investicija od strane različitih investitora i trenutna njihova vrednost tržišna je 255 miliona evra.
U Srbiji broj start apa raste. Došli smo do nekog broja od 800 start apa. To je jedna vrlo živa zajednica gde radi preko 4.500 ljudi. Samo oni koji se nalaze u naučno-tehnološkim parkovima u različitim su oblastima, od medicine, poljoprivrede, do poslovanja i državne uprave. Ovo je, cilj ove druge komponente je, pre svega, da kroz mentorske programe dođemo do uspešnih osnivača start apa. Naravno, krajnji cilj je, to možete čuti ponekad i u novinama i u izjavama, da dođemo i do prvog jednoroga u Srbiji, odnosno da dođemo do prve kompanije koja će vredeti više od milijardu dolara. Na tome moramo, naravno, da radimo. Moramo da povećamo ukupnu ekonomsku finansijsku vrednost naših start apa, ali to je jedini put da se dalje ekonomija razvija u sadašnjim uslovima tzv. četvrte industrijske revolucije na prelazu, vrlo brzom prelazu na petu industrijsku revoluciju.
Treća komponenta jeste takođe izuzetno bitna komponenta. Ona se odnosi na podršku reformi samih naučno-istraživačkih organizacija. Ilustracije radi, 95% naših naučno-istraživačkih organizacija je osnovano pre više od 40 godina. Naravno, stvari su se promenili, tako da smo u poslednjih 10 godina osnovali tri nova instituta, Institut za informacione tehnologije u Kragujevcu, Institut „Biosens“ u Novom Sadu, kao i Institut za veštačku inteligenciju u Novom Sadu.
Kroz ovaj projekat ćemo podržati dalju reformu naučno-istraživačkih organizacija gde zaista već 20 instituta u ovom momentu imamo koji već tri godine prolaze kroz vrlo intenzivan proces promene kako upravljanja, znači načina kako funkcioniše jedan moderan institut, načina kaka se diverzifikuju izvori finansiranja svih ovih instituta. Okreću se mnogo više ka privredi, okreću se mnogo više ka primeni svoje nauke i, naravno, okreću se ka inovacijama, a krajnji cilj nam je da i za akademije povećamo broj startapa koji se osnivaju.
Do sada je, kao što sam rekla, ukupno 20 naučnih instituta potpisalo ovakav ugovor, počevši od 2021. godine, zatim jedna grupa instituta je ušla 2022. godine i poslednja grupa 2023. godine.
Ono što takođe se radi sa njima jeste da se menjaju institucione politike, modernizuju se procesi, uvode se različiti sektori, kao što su sektori za transfer tehnologije, obraća se pažnja na intelektualnu svojinu koja je izuzetno bitna da ostaje u Srbiji, da tako povećava vrednost naših proizvoda. Takođe, radi se intenzivno na povezivanju sa domaćim i stranim privatnim sektorom.
O uspešnosti ovog projekta mislim da govori sama činjenica da smo već potrošili preko 80% sredstava koji su namenjeni za sve ove programe, tako da uzimajući u obzir dosadašnje izuzetno dobre rezultate ovog projekta, s jedne strane, s druge strane uspešnost rada Fonda za nauku koji je raspisivao različite pozive, kao što su Ideja, Promis, Prizma, Dijaspora, Zeleni program i sa treće strane jačanje startap ekosistema kroz rad Fonda za inovacionu delatnost, pre svega kroz program Katapulta.
Neophodno nam je povećano finansiranje za ove programe, ali i za još neke dodatne programe u vrednosti od 25 miliona evra.
Ova nova tranša finansijska će biti fokusirana pre svega na istraživanja, preduzetništvo u ključnim strateškim oblastima za Republiku Srbiju, a to su veštačka inteligenciju, znači, nove tehnologije i biotehnologija.
Dodatna sredstva će se koristiti za razvoj veštačke inteligencije, gde ćemo kroz fondove za nauku i Fond za inovacionu delatnost raspisivati vrlo specifične pozive gde ćemo podržati i naš privatni sektor, ali i akademiju da razvija i primenjuje ovu veoma moćnu novu tehnologiju kako Srbija ne bi izgubila korak sa svetom i korak sa zaista neverovatno brzim tehnološkim razvojem koji se odigrava danas.
Takođe, jedan deo sredstava će biti utrošen i na izgradnju kapaciteta za upravljanje i za sprovođenje projekata u okviru BIO4 kampusa.
Da vas podsetim, godine 2021. Vlada Republike Srbije je podržala najveći projekat ulaganja u naučnu infrastrukturu ikada u Srbiji, ali moram da kažem i najveće finansijsko ulaganje u infrastrukturni projekat u regionu, a to je izgradnja BIO4 kampusa.
Vlada Republike Srbije i država je vrlo svesna da se suočavamo sa velikim globalnim izazovima kako u zdravstvu, tako i u poljoprivredi i proizvodnji hrane, u industriji, u zaštiti životne sredine i to su sve teme koje su izuzetno važne za sve naše građane.
Dalji razvoj i dalje unapređenje ovih sektora apsolutno je nemoguć bez znanja, bez nauke i bez inovacija. Tako se i rodila ideja o izgradnji jednog potpuno novog grada u gradu Beogradu, a to je BIO4 kampus.
Ideja je da okupimo sve relevantne učesnike u procesu od znanja, ideje do tržišta, odnosno do kreiranja novih usluga i novih proizvoda, bez obzira da li pričamo o biomedicini, biotehnologiji, poljoprivredi, zaštiti životne sredine, uz korišćenje bioinformatike i uz korišćenje veštačke inteligencije.
Planirano je da se u okviru BIO4 kampusa nalaze, odnosno prebace kompletno ili delimično sedam fakulteta Beogradskog univerziteta, devet naučnih instituta. Takođe, zgrada za naučno-tehnološki park koji će okupiti startape i kompanije iz ove oblasti. Treća komponenta koja je izuzetno važna jeste prisustvo privatnog sektora, što znači da radimo na privlačenju kompanija i domaćih i stranih iz oblasti poljoprivrede, iz oblasti farmacije, iz oblasti biotehnologije kako bi zajedno u ovom jednom vrlo inspirativnom okruženju mogli da rade, da razvijaju inovacije i da tako dodatno pokrenu ekonomiju Srbije.
Investicija od oko 600 miliona evra zaista je ogromna investicija u nauku, ali to je investicija u budućnost Srbije. Bez inovacija, bez daljeg proširivanja znanja, ne može nijedna država da se razvija.
Obezbedili smo sredstva kroz kredit Razvojne banke Saveta Evrope u vrednosti trenutno 200 miliona evra, ali tu su i Banka za razvoj, Evropska banka za razvoj, kao i Saudijski fond, koji su apsolutno prepoznali ovaj projekat kao prioritetni projekat za Srbiju i zaista pružili veliku podršku u razvoju ovog projekta.
Ono što je takođe jako bitno jeste da će biti veliki broj korisnika ovog BIO4 kampusa, znači, između četiri i pet hiljada studenata će svaki dan raditi u ovom jednom vrlo inspirativnom okruženju i ekosistemu. Izgradićemo preko 300 laboratorija. Sve ukupno će biti izgrađeno 160 hiljada metara kvadratnih vrlo specifičnog prostora koji će poslužiti i za laboratorijski rad i za istraživanje i za razvoj, ali i za razmenu ideja između privatnog sektora, između države i između akademije.
To će biti deo ovih sredstava koje tražimo kroz dodatni zajam. Biće izgradnja kapaciteta ovog čitavog ekosistema. Osnovana je 2023. godine i kompanija BIO4 d.o.o. koja će upravljati i koja već danas pomaže svim budućim članovima ove zajednice da počnu da sarađuju. Već imaju zajedničke projekte i već imamo prve rezultate tih zajedničkih projekata.
Zašto je bitno ovo što radimo? Sada ću proći kroz neke jako bitne podatke koji su vezani za nauku i koji pokazuju da što više ulažemo u nauku, to su rezultati direktno proporcionalno bolji, ali ne rezultati samo za nauku, nego rezultati i za ekonomiju. Ako uporedimo ulaganje iz budžeta u nauku 2012. godine od 16,2 milijarde dinara, sa 2024. godinom, gde je investirano u nauku 34,804 milijarde dinara, evidentno je ogromno povećanje ulaganja u nauku, u infrastrukturu koja je vezana za nauku.
Sada bih se osvrnula i još jednom na Evropski okvirni program za finansiranje istraživanja i inovacija, gde je program koji je bio održan 2007. do 2014. godine, država je uložila 64,12 miliona evra. Međutim, već ove godine u „Horizont Evropa“, okvirnom sedmogodišnjem programu, negde na pola puta došli smo do 130 miliona evra, što ja očekujem da ćemo sigurno preko 200 miliona evra uložiti u nauku u Srbiji u sedam godina, u periodu od 2021. do 2027. godine, dodatno u odnosu na ova sredstva.
Kao što sam vam rekla, jako dugo u Srbiji nije osnovan nijedan novi institut, što znači nije se ulagalo u stratešku infrastrukturu. Nekada smo imali zaista vrlo duboko promišljanje države kada su osnivali institute i instituti su osnivani u skladu sa globalnim i svetskim trendovima. Ali, ono što mi je jako drago, 2015. godine osnovan je institut „BioSens“, koji je i dobio status jedinog evropskog centra izvrsnosti van EU, i to govori o kvalitetu naših istraživača, o kvalitetu naše nauke i, na kraju krajeva, i dalje o kvalitetu našeg visokog obrazovanja.
Takođe, u Kragujevcu 2019. godine osniva se novi Institut za informacione tehnologije. Nadam se da će oni jako brzo preći u novi prostor, pošto završavamo i Centar izvrsnosti u Kragujevcu i 2021. godine, kao jedan od delova Akcionog plana Strategije za razvoj veštačke inteligencije, u Novom Sadu je osnovan Istraživačko-razvojni institut za veštačku inteligenciju.
Zahvaljujući ovim institutima izrađena je platforma u Ministarstvu poljoprivrede e-agrar, gde je registrovano trenutno 350 hiljada domaćinstava i preko koje se sada automatski dolazi do subvencija od strane poljoprivrednika.
Takođe, započeti su fantastični projekti sa našim zdravstvenim sistemom, gde se radi npr. na ranoj dijagnostici retkih bolesti zahvaljujući upotrebi veštačke inteligencije, gde se snimci pluća, takođe, provlače kroz tehnologiju veštačke inteligencije i postaju jako dobar alat lekarima i pomoć u ranoj dijagnostici kancera.
Ovo govori o tome da je prepoznat momenat kada su došle nove tehnologije, kada je došla nova prilika za Srbiju i kada je država uložila u nauku, kada je država uložila u infrastrukturu i otvorila vrata mladim ljudima da apsolutno ne moraju da idu iz zemlje, već mogu da ostanu i da rade na infrastrukturi, kao što će biti BIO4 kampus, kao što imamo trenutno institute i da razvijaju svoje karijere u našoj zemlji.
Što se tiče fondova, pomenula sam ih, znači, imamo dva fonda koji finansiraju nauku i preduzetništvo u Srbiji iz ugla Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, Fond za nauku od 2019. godine, ali evo, čisto da pokažem koliko se i tu povećalo ulaganje države, odnosno sredstava iz budžeta koja su odvojena za ovaj fond. Godine 2017. bilo je odvojeno 4,5 miliona evra, a 2024. godine 14 miliona evra, što znači da država zaista u Fond za inovacionu delatnost ulaže sve više i više para, sve više i više novca, ali taj novac se jako brzo vraća kroz startap kompanije koje dalje privlače iz inostranstva finansijske različite institucije koje dolaze u Srbiju i investiraju u njih.
Što se tiče Fonda za nauku, do sada je uloženo 81,7 miliona evra u naučne projekte, kroz 13 programa, 507 projekata je finansirano preko 3.500 istraživača je već učestvovalo na tim programima iz skoro svih naučno-istraživačkih organizacija Srbije. Govorim i o fakultetima i o naučnim institutima.
Ali, pošto sam se dotakla i teme koja je izuzetno važna za Srbiju, a to je kako da zadržimo naše mlade i naše talentovane ljude, oni su uvek ambiciozni i oni uvek žele nešto više i pametna država i država koja razmišlja o njima ulaže u njih i ulaže u infrastrukturu u kojoj trebaju da grade svoju karijeru.
Zato Srbija ima Fond za mlade talente čija je baš uloga da podrži mlade talente tokom njihovog školovanja i da im pokaže da država stoji iza njih i da im otvara vrata za njihove karijere. Ukupan budžet Fonda za mlade talente u 2024. godini je bio milijardu dinara i Fond godišnje sprovodi tri konkursa. Prvi konkurs jeste konkurs za stipendiranje studenata završnih godina osnovnih akademskih studija i studenata završnih godina master akademskih studija. To je najprestižnija stipendija koju naši studenti mogu da dobiju u Srbiji. Poznata je kao „Stipendija Dositeja“. Za školsku 2023/24. godinu finansirano je ukupno 1615 studenata, a ove godine, za 2024/25. godinu 1672 studenata je dobilo stipendiju u vrednosti od 360 hiljada dinara, povećali smo sa 320 hiljada dinara na 360 hiljada dinara. Ukupan budžet je 601 milion dinara.
Drugi konkurs jeste fokusiran na naše mlađe, na naše srednjoškolce i svi srednjoškolci koji su postigli uspehe, znači, prvo, drugo, treće mesto i na državnim i na međunarodnim takmičenjima takođe dobijaju svake godine nagrade u vidu novčanih sredstava.
Ove godine smo imali zaista, 2023. godine, izvinjavam se, imali smo dodeljenih 1.296 nagrada, a ove godine smo imali zaista veliki broj nagrada 1.609 nagrada u vrednosti od 20.000 dinara do 200.000 dinara. Ovaj porast broja uspešne mlade dece govori da imamo sve ambicioznije generacije, da imamo mladu decu koja se već u četvrtom razredu osnovne škole odlučuju da se bave naukom, da se bave takmičenjima, da žele da vide kako stoje sa znanjem u odnosu na svoje kolege iz čitavog svega i prethodnih godina zaista smo imali fantastične rezultate, mogli ste da vidite i na televiziji tu sjajnu mladu decu koja predstavljaju zaista pravu i svetlu budućnost Srbije.
Treći konkurs koji sprovodi Fond za mlade talente jeste i podrška našim studentima koji žele da studiraju u inostranstvu, znači na studijama drugog i trećeg stepena, na vodećim svetskim univerzitetima. Znači, univerzitetima koji su po rangiranju bolji od naših univerziteta. Za 2024/2025. godinu finansira se 329 stipendista sa ukupnim budžetom od 450 miliona dinara bruto. Pojedinačna stipendija iznosi, onda je podignuta pre dve godine, 1.167.000 dinara, i to predstavlja zaista značajnu finansijsku podršku i pomoć našoj deci koja odlaze i koja su primljena na prestižne svetske univerzitete.
Takođe, naše ministarstvo stipendira doktorante, znači imamo još stipendija za mlade. Verovatno je ovo dobra prilika, ako slušaju, da zapišu koje su sve prilike i koje prilike im sve država pruža da mogu da imaju bolji finansijski status i da budu nagrađeni, na kraju krajeva, za njihov talenat i njihovu ambiciju, tako da trenutno imamo 307 stipendista doktoranata koje finansira naše ministarstvo u mesečnoj nadoknadi od 75.000 dinara.
Takođe, posvetili smo i određene stipendije za naše srednjoškolce koji osvoje prva tri mesta na međunarodnim olimpijadama. Oni dobijaju tokom svog školovanja kompletnog svaki mesec 46.000 dinara ovo se mnogo ne koristi tako da pozivam i srednjoškolce da obrate pažnju na ove pozive i ono što je 2018. godine Vlada Republike Srbije uvela jeste da se najbolji mladi istraživači automatski uključe i dobiju zaposlenje nakon diplomiranja u našim vodećim naučno-istraživačkim organizacijama gde biraju da li će da se zaposle na fakultetu ili na institutu. Ove godine smo imali 307 naših talenata koji su dobili posao u našim istraživačkim centrima, odnosno naučnim institucijama.
Na kraju ću završiti sa onim što je izuzetno bitno, a to je sa onim sa čime sam i počela - nova tehnološka revolucija i veštačka inteligencija i da pokažem da je Srbija i da je ova država i te kako prepoznala na vreme ovu moćnu tehnologiju i bili smo prva zemlja jugoistočne Evrope koja je donela i usvojila Strategiju veštačke inteligencije u periodu 2020. do 2025. godine. Međutim, tehnologija se toliko brzo menja da smo ove godine usvojili novu strategiju koja se fokusira i na obrazovanje i na jačanje infrastrukture i na podršku privatnom sektoru kada je reč o ovoj novoj tehnologiji.
Takođe, Srbija ima i nacionalnu platformu za veštačku inteligenciju. Imamo Nacionalni data centar sa superkompjuterom i među prvima u svetu smo otvorili ovaj Data centar, odnosno ovaj superkompjuter, da bez nadoknade naše naučno-istraživačke organizacije, naši fakulteti, naši instituti, ali i naši startapi, znači naše mlade kompanije, preduzetne kompanije imaju pristup ovoj vrlo skupoj infrastrukturi, ali neophodnoj za njihov dalji razvoj.
Vrlo smo aktivni u svim međunarodnim organizacijama tako smo 2022. godine postali članice međunarodne organizacije Globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju, ali smo bili toliko aktivni da smo i postali predsedavajući. Ove godine Srbija predsedava ovom organizacijom koja obuhvata 44 zemlje, uključujući sve zemlje OECD-a. U decembru smo imali veliki samit ovde u Beogradu gde je bilo preko 1.500 učesnika, gde je bilo 49 delegacija, međunarodnih organizacija i stranih delegacija i gde Srbija sada zauzima zaista vodeće mesto kada pričamo o regulativi i kada pričamo o etici, bezbednoj primeni ove tehnologije i, na kraju, Srbija je vrlo ozbiljno shvatila, naravno, potencijal ove tehnologije i krenuli smo sada i u izradu novog zakona za veštačku inteligenciju i očekujem 2025. godine da ćemo obezbediti još jedan superkompjuter i da ćemo dalje jačati našu infrastrukturu.
Ovo je ukratko objašnjenje, malo šire objašnjenje, za ovaj zakon i ovo jeste moja poruka i poruka i mladima i svima u zemlji da moramo da se fokusiramo i na obrazovanje i na znanje i na nauku i, ako želimo da uhvatimo voz, ovaj brzi voz, koji je krenuo na globalnom nivou, treba da ulažemo, kao što smo do sada ulagali, a ja se nadam i više, tako da se u budućnosti gađamo dobrim idejama. Hvala puno.
Poštovani poslanici, evo samo neke brojke i činjenice da iznesem, koliko su nam izuzetno bitni mladi talenti, i to ne samo talenti na fakultetima, nego talenti i u srednjim školama.
Što se tiče Dositeje za 2022/23. godinu, dodeli smo 1.158 stipendija za osnovne i integrisane studije i 503 za master studije u iznosu od 320.000 dinara i ove godine 1. novembra raspisujemo novi poziv, pri tome planiramo i dodatno povećanje od 50% za medicinsku oblast, na inicijativu Konusa, zato što je to oblast i zanimanje koje su od prioriteta za Republiku Srbiju.
Što se tiče inostranstva za 2023/24. godinu, konkurs je u toku i daćemo do 500 stipendija za sve koji su upisali jedan od fakulteta do 500. mesta na Šangajskoj listi i master doktorske studije sa minimalnim iznosom od 800.000 dinara. Takođe, ono na čemu radimo jeste i da privučemo privatni sektor da pomogne u ovim stipendijama i ove godine smo sa „Novo Nordiskom“ potpisali ugovor za pet stipendija od 10.000 evra za naše najbolje studente iz oblasti biomedicine i bioinformatike.
Međutim, krećemo i ranije, krećemo sa srednjoškolcima, i poziv za srednjoškolce je zatvoren 20. oktobra. Očekujemo oko 1.200 stipendija, odnosno dobitnika za naše najbolje srednjoškolce koji su postigli izuzetan uspeh na domaćim i međunarodnim takmičenjima. U budžetu za ovaj poziv je oko 60 miliona dinara.
Sad šta smo još novo uveli? To je plaćena stručna praksa za sve stipendiste Dositeje od 40.000 dinara, da budu plaćeni u javnom sektoru i do sada nam se od jula do danas prijavilo preko 200 mladih ljudi koje zapošljavamo u javnom sektoru, kako bi stekli s jedne strane praksu i iskustvo, a s druge strane stvarno doprineli svojim znanjem javnom sektoru i taj broj zaista stalno raste.
Što se tiče naših studenata i koji odlaze u inostranstvo, jeste, deo njih ostaje u inostranstvu, međutim, naše naučno-istraživačke organizacije su otvorene i Ministarstvo ima program da sve povratnike automatski kada nađu neko svoje mesto u naučno-istraživačkoj organizaciji u Srbiji automatski zaposli i omogući im da rade u Srbiji. Tako da, jako puno radimo na mladim talentima, imamo i okviru Ministarstva pozive za stipendije, u okviru Ministarstva prosvete takođe postoje pozivi za stipendije i zaista mislim da ima jako puno šansi da najbolji studenti dobiju i tu vrstu podrške od države. Hvala lepo.
Poštovani predsedniče Narodne Skupštine, gospodine Orliću, poštovani članovi Narodne Skupštine, veliko mi je zadovoljstvo da ispred vas mogu da obrazložim učešće Republike Srbije u „Horizont Evropa programu“.
„Horizont Evropa“ je ključni program za naše istraživanje i razvoj inovacija u periodu od 2021. godine do 2027. godine, sa vrlo ambicioznim budžetom od 92,5 milijardi evra i predstavlja najveći program za istraživanja i inovacije u svetu. Sporazumom između Evrope i EU i Republike Srbije, otvaramo mogućnost našoj zemlji, našim istraživačima, ali i našem privatnom sektoru, učešće i korišćenje mehanizama ovog programa.
Ovaj program predstavlja priliku istraživačkom okruženju, kompanijama ali i javnom sektoru, pristup vebnim mrežama, tržištima, ali i kapitalu i vrhunskom znanju.
Program služi za dalji razvoj izvrsnosti nauke istraživanja, razvoj prilika za primenjenu nauku i razvoj inovacija, kako u akademsko eko sistemu, tako i u privatnom sektoru.
Pored toga, i različite javne ustanove, i nevladine organizacije, imaju pristup ovim specifičnim fondovima, pre svega u izgradnji sopstvenih kapaciteta. Učešće u ovom programu povezuje privatni sektor, industriju, istraživačke i obrazovne institucije, ali i regione i opštine i neprofitne organizacije u okviru EU, ali i van nje.
Ceo program je baziran na tri stuba, a to su izuzetna nauka, globalni izazovi i evropska industrijska konkurentnost, kao i inovativna Evropa. Kroz kolaboracione istraživačke projekte koji podrazumevaju konzorciono povezivanje i time učešće u upravljanju projektima, trajno će se učvrstiti veza između istraživača u Republici Srbiji, i njihovih partnera u Evropi.
Uložena sredstva od 145 miliona evra iz budžeta Republike Srbije će se kroz projekte vraćati u zemlju, kako se projekti dodeljuju na kompetitivnoj osnovi, može se očekivati da uz angažovano i koordinisano Horizon Evropa programu, a na osnovu prethodnog iskustva, prethodnog okvirnog programa, priliv sredstava u Republiku Srbiju, bude veći od finansijskog doprinosa, koji je sada trenutno ograničen na 8 posto maksimalnog prekoračenja.
Međutim, već u januaru 2023. godine, institucije i kompanije iz Srbije, učestvuju već na 128 projekata, sa ugovorenim budžetom od 41,58 miliona evra. Kroz aktivno učešće u Horizon Evropa programu, Srbija će započeti i primenu integrisane politike istraživanja, što jeste jedan od srednjoročnih prioriteta evropskog partnerstva Republike Srbije.
Istraživači Srbije su ostvarili značajne rezultate u pozivima za prijavljivanje projekata u prethodnom programskom ciklusu „Horizon 2020“ i, prema statističkim podacima koji su predstavnici Direktorata za nauku Evropske komisije objavili, institucije iz Republike Srbije prijavile su 3.117 predloga od kojih je 417 finansirano. Pri tome Srbija je platila članarinu za učešće u „Horizon 2020“ 94 miliona evra, a kroz finansirane projekte povukla je više od 135 miliona evra. Ovo mislim da je prava slika koliki potencijal leži u nauci, u obrazovanju, ali i u privatnom sektoru koji ulaže u istraživanje, u razvoj i u razvoj inovacija.
Glavne teme kojima se želi prići kroz ovaj okvirni program jesu globalni izazovi od klimatskih promena, preko energije, poljoprivrede i proizvodnje hrane, zdravstva, životne sredine. Takođe, ciljevi održivog razvoja jesu i ciljevi „Horizon Europe“ okvirnog programa. Naravno, krajnji cilj jeste podizanje nivoa kompetetivnosti i ekonomskog rasta kako EU, tako i svih zemalja koje učestvuju u ovom programu.
Državni interes Republike Srbije u pristupanju „Horizon Europe“ programu ogleda se u proširivanju mogućnosti za pristupanju budžetu EU za istraživanja, čime će se unaprediti stanje istraživačke delatnosti u Republici Srbiju i znatno popraviti uslovi za bavljenje naučnim radom, ali i razvojem inovacija kroz pristup evropskoj infrastrukturi i saradnji sa evropskim ekspertima.
Srpske naučno-istraživačke organizacije će biti u ravnopravnom položaju prema budžetu Unije za istraživanje i inovacije, kao i organizaciji zemalja punopravnih članica EU, čime će se donekle izjednačiti uslovi za naučni rad u Republici Srbiji i umanjiti jedan od glavnih uzroka odlaska mladih visokoobrazovanih kadrova u inostranstvo, tzv. odliv mozgova.
Još treba naglasiti da predstavnici Republike Srbije učestvuju u radu strateških i izvršnih organa „Horizon Europe“ programa i kroz tu saradnju imaju priliku da utiču na politiku istraživanja i politiku finansiranja naučne delatnosti na nivou EU. Pored navedenog, naše punopravno učešće u programu za saradnju u oblasti istraživanja i inovacije EU jeste jedna od obaveza Republike Srbije iz pregovaračkog poglavlja 25 – nauka i istraživanje.
Poštovani narodni poslanici, ovim putem bih vas zamolila da podržimo jedan ovakav sporazum koji obezbeđuje bolju budućnost Srbije.
Hvala lepo.