Dame i gospodo poslanici, najveći deo rasprave o ovom zakonu je protekao u diskusiji - ko to ima moralno pravo da predlaže ovakav zakon, a ko nema. Tu je bila i priča ko je prebijao, ko hapsio maloletnike, a ko ih je zloupotrebljavao? O tome ste vi, gospodo iz DOS-a, do sada imali pravo, dok niste došli na vlast, da raspravljate, da kritikujete i da tražite prava maloletnika. Međutim, od kad ste došli na vlast počeli ste da sprovodite iste, pa još i gore represivne mere prema maloletnicima. Pre nekoliko dana, konkretno, mislim da je u pitanju pre tačno sedam dana, jedan dečko, maloletnik je u pitanju, priveden je u policiju i saslušavan samo zato što je na oglasnoj tabli pisao - DOS je najgori.

O tome i pričam. Pričam o diskusiji koja je ovde bila.

Moram da vam kažem nešto, ako se rasprava o maloletnicima u tom pravcu odvija, onda moram da vam kažem i to da dok je taj mladić, koji je vaš kadar, vama odgovarao, pisao vaše parole, išao sa aktivistima Otpora, tada je to vama odgovaralo. Sad kad nije zadovoljan sa vašom vlašću, to vama ne odgovara i vi ga hapsite.
Po pitanju zakona i po pitanju kupovine alkohola i upotrebe alkohola, moram da vam kažem da je prilikom proslave izborne pobede na saveznim izborima, u periodu posle ponoći, jedan objekat, koji je bio vlasništvo Marka Miloševića, razbijen. U tome su učestvovali najviše maloletnici, preko 80%. Prva stvar koja je poletela prema tom objektu je bila prazna flaša od rakije. Tako da o diskusiji da li maloletnici mogu da nabavljaju i da koriste alkohol, mislim da ni vi nemate pravo da diskutujete. Mogu da vam kažem da ste i zloupotrebljavali maloletnike prilikom demonstracija i šetnji, čak je i nastavno osoblje, koji su možda i bili aktivisti DOS-a ....

Smešne su i vaše tvrdnje, gospodo, da se ovakvim zakonom krše ustavna prava i obaveze građana SRJ i da se tu krši savezni Ustav. To čak čujem od eminentnih pravnika i eksperata iz DOS-a, gde kažu da se krši pravo slobode i kretanja. Zar tim istim Ustavom nije predviđeno da svaki građanin SRJ može da bude biran i da bira na izborima? Svoje najveće pravo ostvaruje tek kad postane punoletan. Čak i pravo na putnu ispravu tek onda ostvaruje. Znači, ta vaša tvrdnja u ovom zakonu pada u vodu.
Sada se samo postavlja pitanje zašto ste vi toliko protiv ovog zakona. Verovatno zato što ste istu omladinu i maloletnike zloupotrebili do sada na više načina prilikom osvajanja i težnji da osvojite vlast. Kažete da mladi ne treba da nabavljaju cigarete, alkohol, drogu i oružje, kažete da ste takvo stanje vi zatekli ovde, kažete da je za to najviše kriv možda Marko Milošević. Sada vas pitam, gde je taj Marko Milošević? Njega više nema. Ne mogu cigarete da se švercuju po trafikama. Sigurno niko ne ide u Republiku Srpsku, u Rumuniju ili Bugarsku da donese pet boksova. To ulazi kamionima ovde. To mogu da urade samo ljudi koji su bliski vlasti. Samim tim, samo se promenio gazda. Ništa vi novo niste uradili.
Što se tiče rasprave o tome kome ovde raste rejting, i u delu gde je gospodin Slavoljub Matić ...

Gospodine Dragane Maršićaninu, moram da vam kažem nešto, da je to vaš poslanik iz DSS-a za ovom govornicom izneo jednu laž, kad su bili u pitanju izbori u Breževu. Baš za ovom govornicom, baš kad je bila rasprava o ovoj temi. Zašto ste to njemu dozvolili?

Dame i gospodo poslanici, prilikom izjašnjavanja Odbora za poljoprivredu i sam Odbor se složio da je ovaj zakon u osnovi dobar, ali da ga nije prihvatilo nadležno ministarstvo, pa ni Odbor ne može da mu da podršku da bi pred ovom skupštinom bio usvojen. Do sada je raspravljano oko pedesetak zakona i moram da vam kažem da je ovo najbolje obrađen zakonski predlog do sada.
I u zakonu i u obrazloženju ovog zakona koriste se precizni statistički podaci o šteti, a i same procene koliki bi prinosi bili da nije ovog korova. U samom zakonu je predviđeno i na koji način se eliminiše ovaj korov u sledećih pet godina, kao i da bi najveći trošak po ovom zakonu snosio sam poljoprivredni proizvođač, a na Vladi Republike Srbije je da organizuje i kreditira sprovođenje ovog zakona.
E, sada dolazimo do problema. Zašto se ovaj zakon od strane Vlade, odnosno nadležnog ministarstva ne usvaja.
Ovaj zakon treba da sprovodi baš gospodin ministar poljoprivrede Veselinov, a to je za njega veliki umni problem, zbog toga što je najveći deo vremena, kada je pri svesti, mrzovoljan zbog mamurluka.

Gospodine Maršićanin, čovek može da bude mamuran i ako je preležao visoku temperaturu.

Postavlja se pitanje iz kojih para treba finansirati i kreditirati sprovođenje ovog zakona. Moglo bi od onih para koje su planirane za navodnjavanje obradivih površina. Gospodin ministar je prilikom izborne kampanje obećao da će u celoj Srbiji svako moći svašta da navodnjava i ta sredstva bi mogla da se koriste i po ovom zakonu.
Prilikom analiziranja ovog zakona izračunao sam kolika je šteta od ovog korova, kada je u pitanju kukuruz u Vojvodini. Izračunato u markama, cifra se kreće oko 650 miliona maraka i to samo za kukuruz i samo za Vojvodinu.
Neko je u ovim diskusijama koje su kasnije usledile napravio procenu da je za sprovođenje ovog zakona u Vojvodini potrebno oko 350 miliona maraka, što znači da je samo sprovođenje ovog zakona, i za Vladu i za poljoprivrednike, profitabilno, jer se sredstva koja su uložena vraćaju skoro u duplom iznosu.
Da se razumemo, nisam baš ni protiv navodnjavanja, raspitao sam se o tom problemu kod stručnjaka. Njihov odgovor je da se sredstva uložena u te sisteme, sa proizvodnjom kultura kakve su kod nas, tradicionalne, vraćaju tek za 25 godina i to pod uslovom da svih 25 godina bude suše.
Posle 25 godina potrebno je uložiti nova sredstva za sanaciju, popravku i održavanje tih sistema, koji se isplate tek za 7-8 godina. Gospodo, ako Ministarstvo poljoprivrede troši pare isključivo za sisteme za navodnjavanje i ne usvajate ovakav i sličan zakon, kada budete te sisteme konačno završili i ako ih završite, zalivaćete korov, a ne biljne kulture. Hvala.

Dame i gospodo poslanici, kada je Vlada odbila ovaj zakon o malim i srednjim preduzećima čini mi se da nisu sve okolnosti, koje ova materija reguliše uzete u obzir. Da li je to urađeno namerno ili slučajno, ne znam, ali videćemo. Činjenica je da je najveći broj malih i srednjih preduzeća u privatnom vlasništvu, da se i zbog stalne borbe za opstanak na tržištu vrlo brzo prilagođavao uslovima na tržištu i u tome treba tražiti razloge za njihovo uspešno delovanje. U tome treba tražiti razloge i prilikom probijanja zida embarga i sankcija koje su nam bile nametnute 1992. godine.
Tada su baš ta preduzeća podnela najveći teret sankcija, prilikom snabdevanja tržišta osnovnim životnim namirnicama i prilikom uvoza energenata i sirovina za domaću industriju i stanovništvo. Ipak, treba uzeti i to u obzir da ma kako bila uspešna u svom radu, do sada su delovala stihijski i neorganizovano, bez nekog posebnog plana, što je dovodilo, ne baš retko, do propadanja tih preduzeća ili su ona trpela veliku materijalnu štetu. Sada, kada nas očekuje privatizacija u režiji DOS-a, po priznanju i članova Vlade čeka nas i veliki broj otpuštenih radnika. Samim tim, pretpostavlja se da će veliki broj tih otpuštenih radnika osnivati samostalne trgovinske radnje, mala preduzeća, pa čak i akcionarska društva, sa delimičnom ili potpunom odgovornošću. Samim tim, haos u radu tih preduzeća neusvajanjem ovog zakona biće još veći. U svakom slučaju, to će dovesti do velikih materijalnih šteta u tim preduzećima, do zatvaranja i novoosnovanih preduzeća i preduzeća koja već postoje.
Mala i srednja preduzeća su izuzetno bitna za funkcionisanje svake privrede, pa i naše. Zato postoji nekoliko razloga: 1) zapošljavanje velikog broja radnika; 2) imaju ne baš malo učešće u ukupnom društvenom proizvodu, kao i dobar deo učešća u popunjavanju budžeta, čak i budžeta gospodina ministra Đelića; 3) iako ne raspolažu pojedinačnim velikim, materijalnim i tehničkim sredstvima, svojom masovnošću u stanju su da ruše monopolski položaj velikih privrednih sistema, i na taj način daju svoj doprinos u borbi protiv inflacije.
Imajući sve ovo u vidu, nije jasno zašto Vlada i vladajuća većina u ovom parlamentu ne prihvataju ovaj zakon, zbog haosa koji nam predstoji u radu tih preduzeća. Izgleda mi da ovoj vladi i DOS-u uopšte nije stalo do zavođenja reda u ovoj materiji, a razlog možda leži u tome da treba, zbog neusvajanja ovakvog zakona, dovesti do propasti većine malih i srednjih preduzeća i na taj način utrti put svojim preduzećima, odnosno preduzećima pojedinih ministara u ovoj vladi. Danas je "Lutra" spominjana, ili možda "Krmivo-Produkt", da je vlasnik tog preduzeća i kum premijera, gospodina Đinđića. Ili, možda treba utirati put zapadnim gazdama DOS-a koji imaju cilj da se ovde bore na ovom tržištu kao monopolisti, željni profita, što u svakom slučaju nije u interesu naših građana.
Na kraju, da poručim narodnom poslaniku koji se moli za članove Srpske radikalne stranke Bogu, pošto čujem da je već bio na Braničevskom okrugu u Žabarima i u Malom Crniću, tog mesta se ne seća, nije ga lepo izgovorio, i pričao je o školama i o tome kako on izlazi na kraj sa nama i sa drugom vladajućom većinom, bivšom većinom - zašto nije svratio u opštinu Kučevo, u jedno selo koje se zove Voluja. To je na pola puta od Požarevca do Kučeva, ako ste bili znate, u toj osnovnoj školi, u tom mestu, nedavno je istekao mandat dosadašnjem direktoru škole. U skladu sa zakonom raspisan je konkurs. Prijavio se stari direktor škole i novi kandidat. Zbog demokratije koja se uvodi u ovom društvu, odlučeno je da ne glasaju o izboru novog direktora, ne samo savet škole, već i čitav radni kolektiv te škole. Od 57 članova tog kolektiva i članova Saveta škole, 54 su došla na izbor. Od 54 za starog direktora je glasalo 54. Za DOS je glasalo nula. Kada su dobijeni rezultati konkursa koji je sproveden po zakonu, pa makar i po samoupravljačkom, ali je zakon još uvek (kada budete napravili drugi, javite), gospodin ministar prosvete Gašo Knežević ukinuo je rezultate konkursa i postavio vršioca dužnosti, odnosno DOS-ovog kandidata. Prilikom toga, nije uzeo u obzir ni 300....

... čija deca idu u tu školu, a poslali su peticiju ministru da to ne radi i zato vam poručujem gospodine, ako je to demokratija, svaka vam čast, a ako je to red, svaka vam čast. I zato se bolje molite Bogu za vas i ovu vladu. Bog će vam možda oprostiti, ali narod neće.

Gospodine ministre, dali ste i dijagnozu da bolujem od nekakve bolesti, pa ne znam, da vas pitam, da li vam dugujem nešto za to? Što se tiče građevine kuća, znam dobro kako se kuća pravi,  svoju pravim već trinaest godina. Trinaest godina pravim i živim još uvek u podrumu. Ne znam kako ste vi vašu napravili.
A što se tiče onog drugog dela, koji sam rekao, a koji nije vezan za armaturno gvožđe, kada sam izašao posle svog izlaganja u hol, imao sam par poziva iz Petrovca, gde su građani davali podršku meni i rekli da sam u pravu.
Vi možete i da tražite i da vam se izvinim, to je vaše pravo, i moje, da li hoću ili neću, ali kako ćete vi tim ljudima, koji su kod vas došli za pomoć, a vidite kako ste zloupotrebili i njihovu nesreću, i njihovu situaciju, i nemojte nama da pričate, više, ni Srpskoj radikalnoj stranci o tom poštenju. Za svojih 30 godina mnogo toga sam prošao u životu, tri rata, gospodine ministre, imam još jedan vojni rok koji se zove - učešće u ratu. Nisam ni od koga ništa uzeo.
U Požarevac sam se doselio 1980. godine, tako da deca nisu mogla da me zovu "Bućko". Gde sam živeo ranije, saznajte. Nikada nisam imao takav nadimak. Možda sam imao nadimak zato što sam imao klempave uši, možda sam imao nekakav nadimak zato što ne vidim dobro, ali takve gluposti, gospodine ministre, vama ne priliče, vi ste ministar. Može neki poslanik da lupi neku glupost, ministar ne sme.

Dame i gospodo narodni poslanici, nije mi jasno kako to gospodin ministar tako brzo menja svoje mišljenje. Čas je za jedan zakon, čas je protiv njega, pa ga još i ukida. Činjenica da ovim zakonom DOS-ova vlada razdvaja grđane u dva reda: na one koji treba i one koji ne treba da žive.
Kada je gospodin ministar prilokom svog ekspozea obrazlagao, rekao nam je gde su sredstva utoršena, spomenuo je tu i neke zloupotrebe, ali imajući u vidu kolika su sredstva bila u pitanju, te zloupotrebe, ako ih je i bilo, nisu nešto značajne. Jedino što se može prigovoriti ovom zakonu jeste ta činjenica da je on bio jedno opterećenje za građane i to je jedini razlog zbog koga taj zakon treba da bude ukinut. Međutim, sada se postavlja jedno drugo pitanje, šta je sa radnicima koji nisu ostali zbirnuti. Gospodine ministre, hoće li vaše ministarstvo da se brine o njima, a ako kažete da hoće mogu unapred da vam kažem da je to nemoguće iz razloga što će još veći broj radnika koji će vama pasti na teret zbog agresije DOS-ovih poreskih zakona opteretiti vaše ministarstvo i vaš budžet.
Jedini način da se ovi radnici zbrinu, a to je stav SRS i njene poslaničke grupe, jeste da se naplati ratna šteta. Sa tim razlogom rešili bi se ti problemi i uzroci donošenja jednog ovakvog zakona, ali mene čudi sada raspoloženje u ovoj vladi i kako ona naplaćuje tu ratnu štetu.
Umesto da se zalaže za naplatu, odlaže zahteve za naplatu na godinu dana ili više. Drugo, umanjuje pravnu osnovu da Jugoslavija i Srbija ikada naplate ratnu štetu. Pojedini ministri iz ove vlade se izuzetno zalažu za isporučenje Srba Hagu, pa čak i hapse neke naše političare, da ne kažem bivše predsednike SRJ, za tričavih 50 miliona dolara.
Sa tim parama koje dobijaju hapšenjem naših političara i ponižavanjem čitave jedne zemlje, ne može da se platiti, gospodo, ni jedan jedini dan troškova koje je NATO imao prilikom agresije. Ni jedan jedini dan. Samo isporučivanje Srba Hagu umanjuje pravni osnov. Jer, tamo nemamo mogućnosti ...

Pa, o temi i pričam, kako zbrinuti te radnike, ukidamo zakon. Znači, umanjuje se pravni osnov, jer ti ljudi nemaju nikakvu pravnu mogućnost da se odbrane pred tim sudom. Istovremeno, dajemo amnestiju svim političarima koji su učestvovali u ovoj agresiji i čije su ruke i savest dobro umrljane srpskom krvlju. Umesto da njih kažnjavamo, mi kažnjavamo naše građane, a oni kada dođu ovde, sačekujemo ih sa crvenim tepihom i najvišim vojnim počastima.

Dame i gospodo poslanici, mogu da kažem da mi je mnogo žao što ovlašćeni predstavnik Vlade, povodom ovog zakona, trenutno nije u sali, jer bi hteo da mu nešto kažem i da ga nešto pitam, kao takvog. Međutim, i pored te obaveze on trenutno nije ovde sa nama. Za vreme svog izlaganja održao je jedan mali kratak miting o stanju u zdravstvu, o poštenju, o moralu i ko je za to kriv, pa između ostalog, optužio je za to i članove SRS-a i njeno rukovodstvo. Sada, pošto on nije tu, barem vas poslanike iz DOS-a moram da zamolim da mu prenesete ono što ću da mu kažem, od reči do reči.

Kada reši da napada SRS, neka se dobro raspita koji su poslanici SRS-a i ima li među njima poslanika koji su iz kraja gde je živeo i radio. Jer, da je to znao, da ima i takvih, ja sam iz Požarevca, u SRS-u sam predsednik Braničevskog okruga Srpske radikalne stranke, između ostalog i predsednik Opštinskog odbora u Petrovcu, koji je pod mojim patronatom.

Gospodin Obren Joksimović je radio u Petrovcu. Kao takav, koji sada nama priča kakvo je stanje u zdravstvu, mogu da kažem da je jedan od odgovornih za to stanje. Odgovoran je zato što su ga građani Petrovca uhvatili jednom prilikom kada je krao, iz kruga zdravstvenog centra gde je radio, armaturno gvožđe. Krao je, a kad su ga uhvatili, cvileo je. Gospodo, shvatam vaše negodovanje, samo ne znam na koga ste ljuti, da li na gospodina Obrena Joksimovića što je to radio ili ste ljuti na mene. Ako ste ljuti na mene, onda ste isti kao i on. Krao je i kad su ga uhvatili cvileo je da ga puste i da to nikome ne kažu. Pustili ga jesu, ali su rekli i meni.

Kriv je i nema pravo da raspravlja o tome kakvo je stanje u zdravstvu, zato što je od pacijenata kojima je pružao usluge tražio novac. Njihova želja je bila da ova skupština i cela Srbija saznaju kakvog ministra zdravlja imate u Vladi Republike Srbije i kakav je to ekspert. Znači, kada priča o nekom poštenju, nemojte da se obraća nama iz SRS-a. Ovo što je rečeno je 100% tačno, to pričaju birači iz Petrovca na Mlavi.

Što se samog zakona tiče, mogu da kažem da je to zakon kome ste samo ime promenili i koji je sačinjen iz sledećih zakona: Zakon o radnim odnosima, Zakon o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica, Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju i, sada, Zakon o zdravstvenom osiguranju. Svi ti zakoni su doslovce prepisani, maltene od tačke do tačke, od člana do člana, od stava do stava. Ako su to ekspertski zakoni, svaka vam čast gospodo. Mogu samo da vam kažem da ovaj zakon, kakav je, nije napravljen da pomogne zdravstvu, nego je napravljen da popuni budžet Bože - derikože, da privredu dovede na ivicu propasti, da dovede do velikog broja nezaposlenih radnika, da bi vaše gazde sa Zapada što lakše i sa što manje radnika kupile naša preduzeća. Hvala.