Dame i gospodo narodni poslanici, čini mi se da je Vlada Republike Srbije uvela trend da lica koja se biraju i postavljaju odlukom Skupštine Srbije imaju veći mandat nego sama Skupština Republike Srbije i često se to pravdalo nekim kontinuitetom u radu tog državnog organa, da se ne bi taj red remetio itd.  
Meni sve ovo liči na želju da, kada izgube vlast, preko državnih organa, državnih institucija, bez mogućnosti da ih Skupština smeni, bez mogućnosti da ih Vlada zameni, i dalje te stranke koje su postavile svoje kadrove vrše vlast. U tome i jeste problem.
Ako je jednoj vladi Republike Srbije dovoljno četiri godine da se pokaže i dokaže u radu, ako je jednom sazivu Skupštine Srbije i jednoj većini koja se formira prilikom konstituisanja Skupštine dovoljno četiri godine da se dokaže i pokaže u radu, ne vidim zašto bi to bio problem za razne direktore republičkih agencija, a još više ne vidim nijedan razlog zašto bi guverner NBS bio u poziciji da bude povlašćen u odnosu i na Narodnu skupštinu i na Vladu Republike Srbije.
Čitav ovaj predlog zakona sastavljen je i napravljen tako da, kada se jednom izabere guverner, skoro ga je nemoguće promeniti. Pogledajte samo način i pokretanje postupka za smenu guvernera i smenu člana Saveta guvernera NBS. Skoro je nemoguće. Nemoguće je da narodni poslanici to pravo ostvare, a narodni poslanici su nosioci suvereniteta građana u ovoj skupštini i jedina ograničenja koja Skupština treba da postavlja ispred sebe nije Zakon o NBS, već Ustav Republike Srbije.
Ne vidim nijedan razlog zašto bi guverner, sposoban ili nesposoban, morao da ima mandat od šest godina, pogotovo što on nije ograničen brojem mandata kojima su ograničeni, recimo, predsednici opština i drugih državnih institucija.
Znači, ako je bio dobar, dobiće novi mandat, bez obzira koja je većina u pitanju, a ako ne valja i posle godinu, dve, zašto ga ne smeniti? Zato smo i uložili ovaj amandman, da mandat guverneru bude četiri godine, a ne šest, kako je to predloženo u izmenama i dopunama Zakona o NBS.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde očigledno neko pokušava malo da izigra ono što se ovim amandmanom predlaže. Znači, mi se sada nalazimo na pola mandata Skupštine Srbije. U ovoj polovini mandata biraće se guverner. Imaće vremena dve godine da se dokaže, ako izdržite toliko na vlasti, ovom sazivu Skupštine i dve godine narednom sazivu Skupštine. Pola - pola.
Kako je predloženo izmenama i dopunama, guvernera neće moći da zameni ni naredni saziv Narodne skupštine, a guverner, pri tom, zaboravlja kako je došao i bio izabran prvi put za guvernera. Prvi put ste izabrani za guvernera kada je G17 promenio Zakon o Narodnoj banci, smenio guvernera Kori Udovički i postavio vas. Sad isti zaštitni mehanizam, da ne bude vaš naslednik smenjen, postavljate za njega.
Nije mi jasno još nešto. Ako u obrazloženju piše da ne treba vezivati mandat guvernera Narodne banke sa izbornim ciklusom, u zakonu, sadašnjem, važećem, piše - pet godina, je l' nije povezano s izbornim ciklusom? Nije. Pa, što onda predlažete šest? Znači, da lice koje ćete, kao naslednika, vi da predložite Borisu Tadiću, predsedniku DS-a, što duže bude guverner. Toliko dugo, da ga ni naredna skupština ne može smeniti. U tome je problem.

Gospodine guverneru, izvorni zakon o Narodnoj banci Srbije je objavljen u "Službenom glasniku" br. 72/03, izmene i dopune Zakona o NBS u "Službenom glasniku " 55/04. i nove izmene i dopune Zakona o NBS u "Službenom glasniku Republike Srbije" 85/05. godine. Dakle, ovaj zakon je pretrpeo dve promene pre ovih izmena i dopuna. Budite oprezni kada nešto govorite.

Dame i gospodo narodni poslanici, drago mi je da je gospodin guverner ispravio grešku, jer teško da bi Skupština o jednom istom zakonu, na isti član, u vezi s istim amandmanom, mogla da glasa različito.
Međutim, čitavo vreme ovde guverner pokušava da provuče priču da je NBS nezavisan organ, koji treba da odgovara Narodnoj skupštini. Kažem ''provuče'' zato što imam utisak da želi da se ovim predlogom izmena i dopuna čak izvuče od kontrole i nadzora Narodne skupštine.
Međutim, član čije je brisanje predloženo, a izmene i dopune je predložila Narodna banka, dovodi do pitanja - od koga to sve guverner hoće da bude nezavisan. Mogu da razumem od državnih organa, Vlade, Ministarstva finansija, nekih drugih državnih organa, ali ne mogu da razumem da guverner želi da bude nezavisan čak i od NBS.
Članom 16. je baš takva mogućnost data guverneru:
''Ako, zbog sprečenosti njegovih članova, nije moguće održati sednicu Izvršnog odbora – propis, opšti ili pojedinačni akt iz nadležnosti Izvršnog odbora može doneti guverner.
Guverner akte iz stava 1. ovog člana donosi samo ako bi odlaganje njihovog donošenja ugrozilo ostvarivanje ciljeva i obavljanje funkcija Narodne banke Srbije.
Izvršni odbor je dužan da propis ili opšti akt iz stava 1. ovog člana potvrdi ili stavi van snage na prvoj narednoj sednici nakon njegovog donošenja''.
Pošto više nema obaveze koliki je vremenski razmak između dve sednice, pitanje je koliko će taj akt, koji bi guverner doneo samostalno, da nanese štete do njegovog stavljanja van snage.
A ovo govorim samo zbog narednog amandmana i ovo je uvod u amandman koji smo podneli na član 18.

Član 18. Predloga zakona definiše nadležnosti, prava i obaveze guvernera. Ovaj amandman je odbijen i od strane NBS i od strane Vlade Republike Srbije sa jednim prilično čudnim obrazloženjem: ''Amandman se ne prihvata jer je guverner član Izvršnog odbora, a Izvršni odbor utvrđuje monetarnu politiku i obavlja pojedine poslove u oblasti supervizije''.
Međutim, tačke 1-7. već postoje u Predlogu izmena i dopuna Zakona o NBS. Razlika je samo u tački 8, koja glasi: ''Guverner je dužan da članovima Izvršnog odbora dostavi izveštaj o sprovođenju monetarne politike, izdavanju i oduzimanju dozvola za rad i kontroli boniteta i zakonitosti poslovanja banaka i drugih finansijskih organizacija, donošenju propisa iz nadležnosti NBS i drugim poslovima iz svoje nadležnosti, najkasnije u roku od sedam dana pre sednice Saveta''.
Gospodine guverneru, ne vidim zašto, iako ste član Izvršnog odbora i Saveta, ne biste jednom kolektivnom organu Narodne banke podnosili izveštaj o tome šta ste uradili između dve sednice. Samo na taj način organi NBS mogu da budu upoznati s problematikom koju NBS ima, s tim da li ste ostvarili ciljeve i zadatke zadate od tih istih kolektivnih organa i, ako niste, zbog čega niste, da li su to objektivne ili subjektivne okolnosti, i šta treba preduzimati ako niste. A to ne mogu da znaju bez izveštaja guvernera.

Dame i gospodo narodni poslanici, čini mi se da način izbora guvernera i mandat na koji se on bira stvara prilično složenu situaciju u Skupštini Srbije. Međutim, moram da skrenem pažnju DS-u, koji očigledno podržava ovaj predlog zakona i ove odredbe. Više puta ste donosili zakone u želji i nadajući se da ćete vi da ih sprovodite kada stupe na snagu, a onda ne samo da niste bili u situaciji, nego ste gorko žalili što ste takve zakone donosili.
Ne može nikako da mi bude jasno zašto bi, kad Vlada i Narodna skupština mogu jednom u četiri godine da stanu pred građane Srbije koji cene njihov rad u protekle četiri godine, guverneru, članovima Saveta ili članovima Izvršnog odbora zakonom bilo predviđeno da oni ne moraju da odgovaraju pred Skupštinom Republike Srbije. Čitava ta priča oko nezavisnosti Narodne banke je samo izgovor da se unapred obezbede određene državne funkcije radi sprovođenja određene stranačke politike, zbog perioda koji je za ovu vladajuću većinu neizvestan.
Postavite pitanje sebi – šta ćete ako Narodna skupština ne izabere guvernera koga predlaže predsednik Republike? Obrazloženje da to postoji u drugim zemljama može da se primenjuje samo u jednom slučaju, ako predsednika države bira parlament, a ovde se predsednik države bira na direktnim izborima.
Nastaviću kasnije, o nekom drugom amandmanu.

Dame i gospodo, da nastavim, pošto se tiče i prethodnog amandmana. Znači, predsednik Republike Srbije bi mogao da predlaže guvernera samo pod uslovom da predsednika bira parlament. Ovde se, u Srbiji, po Ustavu, predsednik Republike bira na direktnim izborima. Niko od vas nije razmišljao o tome šta ako su političke opcije predsednika Republike i vladajuće koalicije u parlamentu različite.
Dato je obrazloženje da će, ukoliko predlog predsednika Republike ne bude usvojen na sednici Skupštine, da se postupi u skladu sa zakonom. Samo ne znam u skladu s kojim zakonom, jer to nije definisano ni u predlogu ovog zakona, ni u Zakonu o Narodnoj banci koji sad menjate.
Gospodine guverneru, moram da vam kažem, bez obzira što se vi toliko upinjete da produžite mandat i guverneru i članovima Saveta i Izvršnom odboru, dovoljno je da samo jedan moj kolega izlobira šefove poslaničkih grupa, napiše dva amandmana na izmene i dopune zakona i da sve ovo padne u vodu.
Ne možete imati vi tu nezavisnost dok ne uživate poverenje parlamenta, a poverenje parlamenta možete imati samo ako odgovarate pred parlamentom za sve ono što NBS. Samo na taj način. Inače, ovakvim izmenama i dopunama zakona, koje svaki narodni poslanik može da napiše, i kada se izglasa ovaj zakon i objavi u "Službenom glasniku", time nećete ništa dobiti, i konačno se pomirite s tim.

Dame i gospodo narodni poslanici, za ovih desetak godina, koliko sam u Skupštini Srbije, načitao sam se raznoraznih i obrazloženja i zakona.
U članu 32, postupak za razrešenje člana Saveta, u stavu 3. stoji da se, ako postoje razlozi za razrešenje člana Saveta ili guvernera Narodne banke, o tome pismeno obaveštava predsednik Republike Srbije i Narodna skupština, odnosno predsednik Narodne skupštine.
Malo je drugačije kada je u pitanju Narodna skupština. To je poseban organ, ustavna kategorija.
U stavu 5. istog člana ne obaveštava se više Narodna skupština, nego predsednik Narodne skupštine.
Kada imate obavezu u zakonu, gospodine guverneru, da se obaveštava Narodna skupština, pišete – Narodnoj skupštini, predsedniku Narodne skupštine, i on ima obavezu da odmah, čim to stigne na pisarnicu, prosledi narodnih poslanicima, a kada pišete u zakonu – predsedniku Narodne skupštine, on tu obavezu nema. O tome se radi.
Ne mogu da shvatim da neko da ovakvo obrazloženje. U pitanju je samo terminološka razlika, a ne suštinska. To je Vlada Republike Srbije dala svoje mišljenje, meša se u naš posao, posao Skupštine Srbije.
A Narodna banka je dala mišljenje – amandman se ne prihvata jer predloženo rešenje obezbeđuje blagovremeno obaveštavanje Narodne skupštine. Pa, ko je Narodna skupština, predsednik ili narodni poslanici? I, ako je samo terminološka razlika, u čemu je onda problem da prihvatite amandman?

Dame i gospodo narodni poslanici, kada se pogledaju uslovi za razrešenje funkcionera Narodne banke, pa rokovi kada mogu da se zaposle u organima čiju kontrolu i nadzor vrše, ispada, gospodine guverneru, da nekoga nagrađujete. Moram to da vam kažem.
Evo, pod pretpostavkom, naučnofantastičnom, da ste vi najbolji guverner Srbije i predložite jedan ovakav zakon, ne znači da će vaš naslednik da bude takav. Šta ako taj guverner, vaš naslednik, bude razrešen ako se utvrdi da je zbog nestručnog i nesavesnog obavljanja funkcije i ozbiljnijih propusta u donošenju i izvršavanju odluka i organizovanju poslova Narodne banke Srbije došlo do znatnog odstupanja od ostvarenja osnovnog cilja? Sa ovim izmenama, takav loš guverner ima pravo da se zaposli u bankama i drugim pravnim licima čiji nadzor i kontrolu vrše.
Gospodine guverneru, kad god dođe do nestručnog i nesavesnog obavljanja dužnosti, neko trpi štetu, a neko korist. Ako neko namerno (a teško je dokazati nameru, već samo odgovornost) dovede do toga da neka banka ne trpi štetu zbog njegovog nesavesnog i nestručnog obavljanja dužnosti nego korist, a on se po isteku roka od šest meseci zaposli u toj istoj banci, onda je on, gospodine guverneru, ovim izmenama i dopunama zakona nagrađen. Nagradili ste guvernera koji je loše obavljao svoju dužnost.
Baš zato što predlažete jednu ovakvu izmenu, samo je ona dovoljna da vas diskvalifikuje sa one pozicije, hipotetičke, da ste najbolji guverner Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, očigledno je da predlagač ovog zakona ne uzima u obzir da jedan zakon u svojoj primeni ima i neke životne probleme, koji se dešavaju u primeni zakona.
Samo ću jedan primer da navedem. U Zakonu o lokalnim izborima član 46. poslednji stav kaže da, ako odborniku prestaje mandat nastupanjem slučaja iz stava 1. tačke 2) do 8), odluku mora da donese skupština jedinice lokalne samouprave, a od tačke 2) do 8) odborniku prestaje mandat ako je promenio mesto prebivališta, u slučaju smrti, gubitkom poslovne sposobnosti, ako je osuđen na kaznu zatvora dužu od šest meseci.
Tako nešto nije primenljivo u praksi, zato što jedinice lokalne samouprave mogu da imaju 16 u vladajućoj većini, 15 u opoziciji. Ako iz vladajuće većine jedan izgubi mandat, ne može više... Skupština mu nije izglasala nepoverenje, ne može da ga razreši i dolazi do raspisivanja izbora.
O čemu se radi u vašim predlozima? Evo sledeće činjenice. Kada god neki organ, Savet, Odbor za finansije ili bilo ko, utvrdi da neki funkcioner Narodne banke ne ispunjava dužnost savesno, dužan je da u roku od 60 dana pokrene postupak za njegovo razrešenje. U vašem predlogu izmena i dopuna zakona taj rok ne postoji. Ne postoji nikakav rok. U tome je problem.
Čak i ako Savet guvernera utvrdi da je došlo do nesavesnog obavljanja dužnosti i da su se stekli uslovi za razrešenje funkcionera Narodne banke, ne može, nije u obavezi da o tome obavesti Narodnu skupštinu. Ne piše kada počinje postupak. Može da bude i nikad. U tome je problem s ovim zakonom.

Dame i gospodo narodni poslanici, tražio sam da se briše član 51, odnosno član 48. stav 3, koji glasi – NBS može se zaduživati u inostranstvu u svoje ime, a za račun Republike Srbije, sa rokom otplate dužim od godinu dana, a na osnovu posebnog zakona.
Ne znam, gospodine guverneru, šta to vama smeta pa ovo mora da se izbriše. Jedina institucija kod koje Srbija sada može da se zaduži bez posebnog zakona duže od godinu dana je MMF, tako da i onaj koji je čitao to u Vladi nije znao da razume obrazloženje. To je njegov problem.
Šta vama smeta da napravite zaduženje, predložite Narodnoj skupštini zakon, da znamo pod kojim ste uslovima zadužili Narodnu banku, Republiku Srbiju, građane, koji su rokovi otplate? Zašto da to bude privilegija jedino MMF-a?
Postoje i druge finansijske institucije u svetu. Da li su to jedini uslovi? Da li su to najbolji uslovi? Možda neka banka čak da i bolje uslove. Ne vidim nijedan razlog zašto to ne bi bilo na kraju pretočeno u zakon.
I taj poseban zakon. Vi ste, gospodine guverneru, i svoje buduće naslednike i njihove kolege rasteretili odgovornosti kada Narodna skupština utvrdi zakon o tom zaduženju. Ništa više. Ili, jedino da neko hoće to da zloupotrebi, da niko u Srbiji ne zna pod kojim se uslovima zadužuje Narodna banka za račun Republike Srbije, a kamate i sve ostalo će plaćati, naravno, građani Republike Srbije iz budžeta.

Vi ste dugo tražili razloge, ali u članu 48. ostaje da se NBS može kod MMF-a zadužiti sa rokom otplate dužim od godinu dana. Da li je to da se ovaj stav 3. člana 48. izbriše bio uslov da biste mogli da zaključite ugovor sa MMF-om?
Mi još uvek ne znamo o kakvom je sporazumu Narodne banke i MMF-a reč, a vuče se novac. Da li je to uslov, da se ovaj stav 3. izbriše? Ako jeste, onda je to razlog više da on mora da ostane. Jer, to znači da je samo MMF privilegovan da se NBS kod njega zadužuje, ni kod koga više ne može.
Šta je sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj? Šta je s drugim finansijskim institucijama? Šta je sa Svetskom bankom? Da li je MMF jedina finansijska institucija od koje možemo, kao država, da zatražimo kredit? Možda i nije, ali kad ovako nešto napišete, onda sigurno jeste jedina.

Gospodine guverneru, redovno pratim sajt NBS, tako da me iznenađuju neki podaci, kao recimo juče, kada je  u pitanju trgovina devizama, da niko nije hteo da kupi devize od Narodne banke i onda ste intervenisali sa 20 miliona evra.
Ne mogu da vam verujem na reč. Ne mogu ni sajtu Narodne banke. Ono u šta verujem, jeste zakon koji se objavi u ''Službenom glasniku''. Nije ni on garancija da će svi da ga se pridržavaju, ali sam bar siguran da će da snose zakonske posledice. U tome i jeste problem.

Dame i gospodo narodni poslanici, čitavo vreme guverner kao da želi da se odrekne saradnje s Vladom Republike Srbije, bez obzira da li je to dobro za Narodnu banku ili ne.
Znači, u članu 74. guverner može biti pozvan na sednicu Vlade Republike Srbije, a u starom predlogu zakona, koji se menja, piše – guverner prisustvuje sednicama Vlade na kojima se razmatraju pitanja u vezi s ostvarivanjem cilja i funkcije Narodne banke Srbije.
Ne može NBS da ostvari svoj cilj bez saradnje s Vladom. Ne može ni Vlada bez saradnje s Narodnom bankom.
Toga smo svi mi potpuno svesni. Zašto onda da ostavljate mogućnost Vladi da može da vas pozove ili da ima obavezu, kako je to bilo u starom zakonu, da vas u vezi s tim pozove. Ili smatrate da su u Vladi samo neprijatelji? A ti ljudi su vas do sada, dok ste bili guverner, zdušno podržavali. Te stranke su vas birale za guvernera. Uopšte ne mogu da razumem čemu ovaj član i koja je njegova svrha.
Još nešto, gospodine guverneru. Ako je osnovni cilj NBS kontrolisanje inflacije u nekom vremenskom periodu, taj cilj ne možete da ostvarite bez stabilnosti kursa dinara. Jer, bez stabilnosti kursa dinara nemate stranih investicija, nemate ulaganja. Čak i oni koji sada imaju novac, čuvaju ga, neće da ga ulažu, čekaju da vide kako će ova situacija da se razreši. Tako da je, svakako, vaš osnovni cilj i te kako vezan za stabilnost finansijskog tržišta i nemojte to nikad da zaboravite.

Dame i gospodo narodni poslanici, guverner reče da nema želju da prisustvuje svakoj sednici Vlade, da ima važnijeg posla. Ali, gospodine guverneru, ne vidim šta može za guvernera da bude važnije nego da neki zakon ili izveštaj Narodne banke zastupa ovde pred narodnim poslanicima. I nemate pravo da šaljete nekog drugog. Čak i ako se, nekim slučajem, desi da Vlada šalje nekog državnog sekretara, ne donosi tu odluku predsednik Vlade, nego Vlada.
O tome se i radi. Vi predstavljate jedan organ, samostalan po Ustavu, i bira vas Narodna skupština na predlog predsednika Republike, tako ste hteli, ali ne može ni guverner da bude iznad Skupštine, i ne može Narodnu banku u Skupštini Srbije da predstavlja niko drugi osim guvernera. Sve drugo je za mene i mojih 249 kolega, bez obzira iz koje su stranke, poniženje. Tako da ne vidim nijedan razlog, osim možda bahatosti, da se jedan ovakav amandman ne prihvati.
Shvatam ja vas, vi se nikad niste bavili politikom, pa ste otišli u NBS i ne znate neka nepisana pravila u politici. Ali, amandman je zbog toga i napisan. Samo je trebalo da ga prihvatite, i ništa više.
Našim amandmanom se tražilo da se u stavu 2. i 3. reči "ili lice koje on ovlasti" izbrišu. Znači, guverner je taj koji na sednici Skupštine obrazlaže zakon koji je predložio NBS, guverner je taj koji na sednici Narodne skupštine može obrazlagati mišljenje NBS na predlog zakona koji je u vezi sa ciljevima i funkcijama NBS, kao i mišljenje na predlog zakona kojim se uređuje budžet. Samo guverner, ništa više.