Dame i gospodo narodni poslanici, pokušao sam gospodina potpredsednika, koji je ovlašćen po ovim tačkama dnevnog reda, bar kada je pričao o porezu na dohodak građana i o republičkim administrativnim taksama, što je god moguće bolje razumem, ali stvarno je to bilo teško. Čini mi se da se gospodin Đelić nije pripremio za ovu sednicu, a smatram da, ako neko predstavlja Vladu, mora da bude dobro pripremljen, da zna šta piše u Predlogu zakona, da bi znao na koji način i kako da diskutuje sa narodnim poslanicima. Ovako, mi sada imamo ovde jednog predstavnika Vlade koji se podsetio šta piše u zakonu, a trebao je da bude pripremljen da o njemu vodi polemiku sa poslanicima.
Ne mogu da kažem da je sve u ovim predlozima zakona loše, ali ima i mnogo stvari koje su nedorečene i za koje nisam čuo razumno objašnjenje od gospodina potpredsednika Vlade. Da li je on to nešto hteo da sakrije ili je jednostavno zaboravio? Recimo, u izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana postoje određene poreske olakšice, pa je recimo poslodavac koji je zaposlen na neodređeno vreme lice koje je na dan zaključenja ugovora o radu mlađi od 30 godina i koje je primljeno kao nezaposleno lice kod Nacionalne službe itd, ne plaća porez na dohodak. Onda se sada dodaje novi stav koji glasi – poslodavci koji su za određeno lice koristili olakšicu kod plaćanja poreza na zarade, po drugom pravnom osnovu, u skladu sa odgovarajućim propisom, ne mogu za isto lice ostvarivati poresku olakšicu iz ovog člana.
Znate, kada je ovaj zakon donošen i kad su se uvodile ove poreske olakšice, to je bilo najavljivano kao nešto epohalno, koje će da reši problem nezaposlenih u Srbiji. Međutim, ne samo da niste rešili problem nezaposlenih u Srbiji, već za ove tri i po godine, koliko traje ova vlada, broj nezaposlenih se povećao. Imamo još takvih poreskih olakšica. Recimo, za lica sa invaliditetom, koji je u skladu sa zakonom koji uređuje sprečavanje diskriminacije, ne plaća se porez. Onda, opet, u sada novom stavu, koji se dodaje, poslodavci koji su za određeno lice koristili poresku olakšicu kod plaćanja poreza na zarade, po drugom osnovu, da ne čitam sve iz početka, ne mogu biti oslobođeni poreza. Na kraju su, naravno, to sada kod nas postaje popularan naziv, gubitnici tranzicije, da lica koja su navršila 45 godina života i koja su starija od toga, takođe su, kada su u pitanju njihove zarade i porezi, oslobođeni plaćanja poreza na dohodak od strane poslodavca i ovim novim stavom takođe se tu navodno neka poreska olakšica menja.
Sada, očigledno da je cilj da se, koliko god je to moguće, popune rupe u budžetu za jednu preveliku i preglomaznu administraciju i neko je došao na veliko otkriće da, ukoliko ukine ove poreske olakšice, će bolje da se puni budžet. Međutim, dok gospodin potpredsednik vodi polemiku sa predsednikom Skupštine i krši naš poslovnik, mogu da kažem da je to jedna velika zabluda, jer kroz smanjivanje subvencija za zaposlene i za zapošljavanje jedino što imate kao rezultat jeste višak nezaposlenih. Jedna plata ili jedan deo plate na koji se plaća porez nije samo jedan deo priliva u budžet. Znate, kada neko radi, onda će moći da plati i gas i struju, pa nećemo morati da podižemo kredite. Moći će da kupi neko dobro za svoju porodicu i na to dobro će da se naplati porez. Verovatno će da konzumira i neku uslugu i pružalac usluge će takođe da plati porez i obezbediće platu za svog radnika i tako u krug. To je tako kada neko ozbiljno razmišlja o budžetu.
Sa druge strane, ako je ovde reč o onim famoznim subvencija za zapošljavanje, koje su izmišljene samo za određen broj privilegovanih poslodavaca, onda jesmo da jedna ovakva odredba stoji u zakonu. Ali, nažalost ne možemo iz diskusije gospodina Đelića to da znamo. Problem kod zapošljavanja koji vodi ova vlada jeste taj da se ponaša kao guske u magli. Nema ozbiljnu strategiju zapošljavanja. Ako vi mislite da ćete da platite nekom dve, tri, pet ili deset hiljada evra, stranom preduzeću, da otvori neko radno mesto, i da ćete na taj način da rešite problem nezaposlenih u Srbiji, onda se grdno varate. Šta imate kao posledicu? Prvo, o tome Skupština nikada nije raspravljala, a mi ne znamo, kao narodni poslanici koji dajemo saglasnost na budžet Republike Srbije, odnosno usvajamo zakon o budžetu, ne znamo koji su efekti takvih subvencija. Ne znamo ni u kom vremenu, u kom vremenskom periodu ne sme da otpušta lica ako je dobilo subvenciju. Ne znamo koja je svrha takve jedne subvencije. Znate, potpuno sam siguran da gospodin Đelić može da otvori fabriku ako mu država da 10 hiljada evra po zaposlenom radniku. Ne znam da li ima ovde u ovoj sali ljudi koji to ne bi znali da urade. Šta je problem? Što mi nemamo one prave i suštinske subvencije? Ne na nešto što je baš prava magla, nego na ono što se proizvede i na ono što se izveze. Ako neko misli da će Srbija da živi bolje zato što će da izvozi frižidere ili da proizvodi frižidere, onda se grdno vara. Od toga nema ništa.
Znači, ono što je na granici, što je domaći proizvod treba subvencionisati, a ne nekakve fatamorgane. Došao "Beneton", jedna od prve tri firme u Italiji, mi mu plaćamo po zaposlenom. Koliko je to iskreno i koliko je ovaj zakon o porezu na dohodak iskren, veliko epohalno otkriće, oslobađate poljoprivredne proizvođače od poreza na katastarski prihod, koliko ste u tome iskreni, dovoljno je samo da pogledamo sledeći zakon. Evo, ja ću samo neke odredbe da pročitam, onoga što vi uvodite kao nove takse koje će na kraju poljoprivredni proizvođač da plati. U članu 33. za rešenje po zahtevu za izdavanje rešenja za stavljanje u promet sredstava za zaštitu bilja - 80 hiljada dinara. Za rešenje o upisu sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta u registar sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta – 45 hiljada dinara. Znači, svi će morati, čak i oni koji se bave direktnom maloprodajom, da plate ove takse.
Da li vi stvarno mislite da to plaća lice koje prodaje, pruža uslugu kada su u pitanju sredstva za zaštitu bilja i sredstva za prehranjivanje bilja? Ne, gospodo, platiće onaj gospodin koji zaore njivu, jer, toliko trpe od vas, da više ne možemo ni da ih zovemo seljaci, koji nešto napravi u ovoj državi i koji od države dobija vrlo malo ili ništa, a koja mu kožu skida sa leđa. Zato ste i dobili nadimak dok ste bili ministar finansija. Od naroda ste dobili, ja sam samo preneo narodno mišljenje.
Da vidimo sledeće. Kako to izgleda kad Božidar Đelić brine o poljoprivredi? Za zahtev za dodeljivanja prava oplemenjivača biljne sorte 3.000 dinara; za zahtev za upis u registar prenesenih prava oplemenjivača 2.200 dinara. Sve sitni iznosi, ali i jedan apsurd. Za zahtev za upis u registar ugovora i licenci 2.200 dinara, zahtev za izdavanje obavezne licence 15.000 dinara, a onda za zahtev za produžetak trajanja obavezne licence 18.000 dinara. Onda je bolje da traži novu licencu. Nemojte da produžava staru. Niste znali zakon da napišete. Brkate kolone i brojeve. Toliko o tome kada brinete o poljoprivredi.
Ima još puno toga da se čita iz ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona o taksama. Vidim i neke nove tarife, kao što je, recimo, tarifa za dozvolu za uvoz neopasnog otpada radi tretmana. Hoće li to Srbija da postane spalionica otpada? To hoćete? Onda ima i sledeće, za dozvolu za pojedine vrste opasnog otpada koji se mogu uvoziti kao sekundarne sirovine. Ili sledeći zakon, zakon o izmenama i dopuni Zakona o upravljanju otpadom. Znate, Srbija je mnogo što šta prošla u svojoj istoriji, kako i u onoj daljoj, tako i u ovoj bliskoj.
Pored svega toga, još uvek smo ekološki dosta zdrava zemlja i ne zaslužuje Srbija da bude nečije đubrište, jer sve zemlje gledaju da taj problem reše i da ne ugroze svoje teritorije. Čak i ove u okruženju. Mi, evo, već uvodimo takse, uvodimo to na mala vrata.
Kada su u pitanju poljoprivredni proizvođači, imali ste sada i ove takse i koliko im vraćate? Imali ste sada skoro blokade puteva. Niko nije postavio pitanje kako da reši ovaj problem na pravi način. Niko, jednostavno, to i ne želi. Što? Pisali ste subvencije za poljoprivrednike ne zbog onih malih, malobrojnih, najsiromašnijih, kojima najviše treba da ulože po jednom hektaru, nego ste pisali za velike, koji su jeftino kupovali zemlju po Srbiji. Sada imate problem. Što ne iskoristite te velike da osim što ubiru subvencije po cenu da ništa ne zaseju na njivama i da ih izdaju u zakup drugima? Što ne napravite subvencije, recimo na poljoprivredni proizvod? Da li se to subvencioniše, da onaj koji se bavi poljoprivrednom proizvodnjom ima računicu da proizvede više, da proizvede bolje? Onda ste i rešili problem koji postavlja gospodin pravnik, ministar poljoprivrede, jer on vidi problem, samo ne zna da ga reši. Tako je bilo najlakše, obećaćemo jedno, daćemo drugo i ko preživi, pričaće.
Povedite jednu ozbiljnu politiku kada je u pitanju država, njena ekonomija i poljoprivreda. Odlučite već jednom šta hoćete sa državom, napravite strategiju i pridržavajte se toga, a ne da trčite sa kraja na kraj Srbije, bez nekog plana, da biste pokazali kako otvarate neku fabriku, došao je tamo neki "Beneton", protiv koga nemam stvarno ništa, kome ste vi izgradili fabriku. Protiv toga imam.
Za poljoprivredne proizvođače, ono što proizvedu; za strane firme, ono što izvezu. Napravite taj plan, pa možda u Srbiji bude bolje. Ovako, ne ugledamo se na komšije, ne ugledamo se na zemlje u okruženju, teramo neku svoju politiku, mislimo da izmišljamo vruću vodu, ono što su drugi već odavno izmislili i isprobali i za mnoge stvari uspeli. Ne, mi ćemo da učimo ispočetka, jer je tako neko rešio.
Zbog svega ovoga, zato što su zakoni i nedorečeni, a ozbiljnije pojedinačne primedbe daćemo kada bude bilo rasprave u pojedinostima, poslanička grupa SNS u danu za glasanje neće glasati za izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak i izmene i dopune Zakona o republičkim administrativnim taksama.

Predsedavajuća, da li ima reč kao jedan od podnosilaca amandmana ili koristim vreme poslaničke grupe?

Niste mu uračunali ta dva minuta, odnosno niste mu oduzeli. Govorio je malo više od šest minuta, a rekli ste da je to od vremena poslaničke grupe.

Dame i gospodo narodni poslanici, od bivšeg višestrukog ministra sam više očekivao, bar kada je ovaj član 2. u pitanju. Ne mogu da dovedem u vezu iznos firmarine sa tim da li će lokalne samouprave da privlače investitore, preduzetnike i privredu na svojoj teritoriji.
Prvo, uopšte kada su u pitanju te firmarine i to plaćanje taksi, to je, po meni, jedan čudan metod oporezivanja, jer se oporezuje već nešto što je drugi izgradio, stvorio i onda je rešio da se bavi nekom delatnošću i rešio da zaposli radnike, ostvari neki prihod i onda na samu registraciju preduzeća ili samostalne radnje mora da plati nekakvu firmarinu.
Svojim amandmanom smo predvideli gornju granicu. Lokalna samouprava može da odredi donju granicu. To je ta velika razlika između vašeg amandmana na ovaj zakon i našeg amandmana, s jedne strane.
S druge strane, gospodine ovlašćeni predlagaču, ne znam na koje se zarade ovo odnosi, da li na bruto ili neto, da li na 55.000 u ovom trenutku ili na nekih 34.000 – 35.000? Ne znamo ni mi kakav ste zakon napisali, a vidim da i vi sada vidite problem u vezi toga.
Gospodine bivši višestruki ministre, nisu te takse koje utiču na privredu. One jesu opterećenje. Treba da se plaćaju srazmerno ekonomskoj moći poreskog obveznika. Ne može da bude ista firmarina za jednu multinacionalnu kompaniju i za jednu samostalnu trgovinsku radnju.
Da raščistimo, investitore privlače komunalna infrastruktura, da li je uređeno gradsko građevinsko zemljište, da li ima priključke na vodovod i kanalizaciju, da li ima izgrađenu putnu infrastrukturu, da li ima toplifikaciju, da li ima gasifikaciju, koliko je daleko od auto-puta, koliko je daleko od plovnih reka, koliko je daleko od železnice. O tome ste trebali da vodite računa dok ste bili ministar, sada kada ste poslanik odakle vam ta naknadna pamet?
Znači, kada hoćemo o nečemu da pričamo i o interesima lokalne samouprave, možemo o tome da pričamo danima, jer svi zakoni koji su iz oblasti lokalne samouprave donošeni, bili su vaša ideja. Lokalnim samoupravama ste na jedan prilično pokvaren način preneli kao izvorni prihod porez na imovinu građana koji žive na teritoriji opština. U to vreme ste bili ministar finansija, a naš kolega koji je sada ovde poslanik, Vlade Ilić, bio je direktor Poreske uprave. Preneli ste lokalnim samoupravama porez koji je bilo najteže naplatiti. Pričali ste da je to u interesu lokalnih samouprava, sa jedne strane. Sa druge stane, većina filijala republičkih poreskih uprava nije imala baze podataka o imovini građana da ih prenese lokalnim samoupravama. Drugo, čitavo vreme ste pokušavali kao ministar da ograničite broj zaposlenih u organima lokalne samouprave, ne mogu da kažem da je to neispravno, a sa druge strane ste uvodili poresku upravu u lokalnu samoupravu koja mora da ima svog direktora, koja mora da ima svoje zaposlene, koja mora da ima svoje izvršioce. To je ta demagogija kojom se čitavo vreme ovde služimo od kada je ova rasprava oko finansiranja lokalne samouprave.
Čudi me za sve ove godine dok ste bili ministar da ne treba da subvencionišete radna mesta nego treba da se subvencioniše ono što se proizvede i, ako je u pitanju izvoz, ono što se izveze, a ovako subvencionišemo vazduh sa rizikom da nikada od njega nećemo da ostvarimo prihod u budžet Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, voleo bih da je predstavnik predlagača tu, zato što je često koristio i neke primere iz života lokalnih samouprava, iz domaćeg zakonodavstva, spominjući reči motivacija, oko koje ću malo kasnije da se vratim. Spominjao je i grad Požarevac. Jeste, u Požarevcu postoji jedan paradoks da republički put prolazi kroz centar grada, ne samo jedna ulica, nego više njih. Drugi paradoks je da Požarevac ima obilaznicu koja spaja republičke puteve i ta obilaznica se nalazi u nadležnosti lokalne samouprave, a centar grada se nalazi u nadležnosti Republike Srbije, odnosno Republičke direkcije za puteve. Imamo drugi paradoks, da bi lokalna samouprava u Požarevcu uredila ulice koje su u republičkoj nadležnosti, mora da traži saglasnost Republičke direkcije, da ne bi građani vozili automobile po rupama, po kraterima i da ne nabrajam dalje.
Međutim, verujem da je to jedan od retkih primera, obzirom da su naše opštine u Srbiji daleko siromašnije, većina njih, nego Požarevac. Naveo bih primer Golupca, koji ima 24 naselja, negde oko 9.000 birača, oko 6.000 ljudi koji žive tu, da nema ljudi puno koji rade ni u javnom ni u privatnom sektoru i da im uvodimo nekakve poreske uprave, poreske inspekcije, pod izgovorom da ukoliko lokalna samouprava bude ubirala 80% poreza na plate, da će to da pripadne lokalnoj samoupravi.
Prvo, voleo bih da je gospodin predlagač, dok je bio ministar, i naučio zakone koje je on sam napisao i u čijem je donošenju učestvovao. Porez na zarade je republički porez. Apsolutno nikakve nadležnosti nema lokalna poreska inspekcija za porez na zarade. Niti ona uopšte postoji ili bilo kakva zakonska mogućnost u poreskom postupku, u poreskoj administraciji da ona kontroliše privredne subjekte da li plaćaju porez na zarade. Jedan od poreza koji može da kontroliše lokalna poreska inspekcija su lokalni porezi koji se smatraju izvornim prihodima lokalnih samouprava. Rekli smo da je tu jedan do poreza i porez na imovinu. Ima tu još nekoliko poreza, ali porez na zarade nije izvorni prihod lokalne samouprave i lokalna samouprava preko svojih poreskih organa ne može da kontroliše naplatu tog poreza. Organ koji je za to nadležan je Republička inspekcija rada, s jedne strane, a s druge strane Republička poreska uprava.
Jedan od kolega je rekao – ako do sad nisu bili motivisani da naplaćuju 60% poreza, kako ćemo motivisati republički organ da naplaćuje samo 20% od jednog poreza? Da je ovo čist marketing, ne kažem da ovaj zakon i nema dobrih odredbi, ali u pitanju je samo jedan politički marketing, nalazim i u tvrdnji ovlašćenog predstavnika da će snižavanjem taksi, firmarina, itd, svako ko bude raspisivao te takse, tu pritom mislim na lokalne samouprave, da vodi računa koliki će oni da budu jer polaže račune građanima na izborima. To je mogao čovek da kaže koji nikad nije bio u privredi i koji nikad nije bio među biračkim telom, a da ga nije pratila gomila obezbeđenja ili da nije bio okružen članovima svoje stranke.
Firmarine plaćaju vlasnici i preduzetnici čiji je uticaj na biračko telo izuzetno mali. Mogu oni da se žale, mogu da kukaju, mogu da glasaju za koga god hoće drugog, ipak je njih mnogo manje nego onih koji znaju zašto moraju skuplje da plate bilo koji proizvod ili za bilo koju uslugu kod nekog preduzetnika ili pravnog lica.
Zbog svega ovoga i jednog pristupa čitavom ovom problemu, poslanička grupa SNS neće glasati za izmene i dopune Zakona o finansiranju lokalne samouprave.
Isto tako, smatramo i da taj iznos koji bi kao osnovica trebalo da bude od 1,7% ostvarenog BDP-a na teritoriji Republike je prilično zastareo i tu je možda i mogao ovlašćeni, odnosno predlagač zakona, da uradi jednu određenu izmenu jer ono što je realno, ono što je opipljivo, ono što ne zavisi od republičkog organa za statistiku jeste prihodna strana budžeta Republike Srbije koja se finansira iz realnih osnova, a to je, znači, iz fiskalne politike, iz poreza i doprinosa, iz akciza i iz carina. Samo na taj način mi možemo da imamo pravu osnovicu na koji način i koja sredstva će da budu opredeljivana lokalnim samoupravama.
Pošto je ovde ipak reč i o tvorcu starog zakona, mogu samo da kažem da baš po tom starom zakonu su lokalne samouprave bile prinuđene da se obraćaju Republici Srbiji za pomoć po pitanju određenih infrastrukturnih objekata, komunalne infrastrukture i putne privrede. Tu se išlo toliko daleko da smo čak i u Zakonu o budžetu predviđali da mesne zajednice mogu da konkurišu kod NIP-a za određene projekte da dobiju sredstva i da se ti projekti izvrše.
Desile su se dve praktično stvari, da je NIP često prosleđivao sredstva direktno mesnim zajednicama koje nisu ni po zakonu, ni po svojoj stručnosti, ni po infrastrukturi u stanju da sprovedu postupak javne nabavke. Imali smo i situaciju da se u nekom selu u opštini Kučevo radi kanalizacija koja je toliko dobro urađena, da je lokalna samouprava morala iz svojih sredstava da otklanja posledice rađenja te kanalizacione mreže. Da ne pričam koliko je to bilo preplaćeno.
Ili, dešavalo se da lokalne samouprave dobiju određena sredstva od NIP-a za izradu nekih projekata, da se ta sredstva ne prebacuju lokalnoj samoupravi, nego da idu opet preko ministarstva koje drži G17 Plus, znači preko Ministarstva za NIP, direktno uplaćuju izvođačima. Dešavalo se da su radovi koje je Ministarstvo za NIP plaćalo po dva i više puta skuplji nego što je ta jedinica lokalne samouprave sa istim izvođačem radova već imala ugovor. Ako je zbog nečega dobro, dobro je samo zbog toga jer čini mi se da više niko, bar će manje, u stvari, ljudi iz G17 koji učestvuju u u svemu ovome moći da uzimaju provizije i marže. To je jedina dobra strana ovog zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, čini mi se da je taj član 18. i stav 2, na koji je SNS podnela amandman, u praksi, ako ostane u ovom obliku kako je predloženo, skoro je nemoguć. Stavom 2. je predviđeno da računi preko kojih će grupa građana da vrši sav promet, budu regulisani ugovorom o obrazovanju tih političkih subjekata.

Kada je u pitanju grupa građana, možda bi bilo ozbiljno govoriti na lokalnom nivou, zato što tamo i imaju nekakve šanse da prođu cenzus. Na republičkom nivou imaju samo hipotetičku šansu, pa je, samim tim, skoro nemoguće da ugovorom otvore račune, a onda ne prođu cenzus. I šta onda?

Jednostavno, SNS je svojim amandmanom planirala da grupa građana ima status pravnog lica dok obavlja svoju političku aktivnost. Koliko je to važno videćete već u sledećem članu, članu 19, na koji smo, takođe, podneli amandman.

Kako bi predlagač mogao da objasni da sredstva iz budžeta koja nisu donacija, nego izvorni prihod od neke delatnosti koju obavlja neki politički subjekat, primaju kao fizička lica. To znači, na ime i na prezime, nekom Peri Periću. To je nemoguće.

Kako vršiti kontrolu tih utroška sredstava? I to je, takođe, nemoguće. Fizička lica ne podležu zakonskim propisima o radu privrednih subjekata. To znači, nemaju završni račun, nemaju izveštaj. Kako će da podnesu? To su problemi koje, čini mi se, predlagač nije ni uzimao u obzir.

Ovo je jedna od najozbiljnijih zamerki u ovom zakonu. Naći ćemo se u jednom veoma velikom problemu ukoliko ne prihvatimo ovaj amandman, već u prvoj primeni ovog zakona. Videćete već i u sledećem članu 19. o čemu govorim.

Došli smo do tog člana 19. koji se odnosi na grupe građana. Kaže se: ''Sredstva za finansiranje redovnog rada političkog subjekta koriste se za funkcionisanje i propagiranje ideje političkog subjekta i podrazumevaju: rad sa biračima i članstvom.'' Ovo prvo kod grupe građana je i moguće. Sa ''članstvom'', ne znam da li grupe građana imaju članove, inače bi bile političke stranke. ''Troškove promocije'', u redu. ''Reklamnog materijala'' i to je u redu. ''Publikacija, troškove istraživanja javnog mnjenja, obuke, međunarodnu saradnju, troškove zarada i naknada zaposlenih.''

Kako će grupa građana, fizičko lice da isplaćuje naknade zaposlenima? Kako će uopšte da ga prijavi u skladu sa Zakonom o radu? Kako će da mu uplaćuje doprinose u skladu sa Zakonom o radu?

U stavu 2. kaže ''Sredstva dobijena iz javnih izvora u iznosu od najmanje 5% ukupnih sredstava'' moraju da se upotrebljavaju za ''međunarodnu saradnju''. Kako će ta međunarodna saradnja da se ostvaruje?

Svojim amandmanom smo predvideli: ''Sredstva za redovan rad prikupljena iz privatnih i sopstvenih izvora politički subjekt može koristiti i u dobrotvorne svrhe…'' Vlada je to odbila. Podsetiću vas da je SNS imala jednu ozbiljnu aktivnost prilikom pružanja pomoći.

Predsedavajuća, zamolio bih vas da sumnjivo lice opomenete. Ovde nije reč o receptu protiv zatvora, svastikinom butu i slično.

Dakle, SNS je samo pre nekoliko meseci od svojih članova prikupljala sredstva za pružanje pomoći licima koja su nastradala prilikom zemljotresa u Kraljevu.

(Predsedavajuća: Dva minuta.)

Prema tome, želite i jednu takvu humanitarnu akciju, jednim ovakvim zakonom da sprečite. Tehnički gledano, to nije …

Dame i gospodo narodni poslanici, evo, jedan dobar deo ove rasprave, naslušao sam se svega i svačega. Ne mogu da kažem da nije bilo nekih diskusija u vezi samog zakona, ali mislim da se mnoge stvari pogrešno tumače i pogrešno predstavljaju. Neki kažu da je posledica ovog zakona usaglašavanje sa propisima EU, ne mogu da kažem da to nije tačno. Samo postavljam pitanje – kako se to radi? Neki kažu da nas EU ucenjuje. Svi nekako izbegavaju da kažu da mi danas povećavamo akcizu na naftu i naftne derivate, da to nije zahtev EU, nego isključivo da naftni derivati domaće i strane proizvodnje moraju da budu izjednačeni u tretmanu na tržištu.

Da je Vlada uspešna ona bi na uvozne derivate primenjivala akcizu koju je primenjivala na derivate koji su proizvedeni u Srbiji. Nažalost, imamo neuspešnu Vladu i sada imamo ovakve posledice.

Kada neko kaže akcizna roba, akcize su uvedene kao fiskalno ili poresko davanje, kako god hoćete, na luksuz. Tu su motorni benzini bili primarni kada su u pitanju derivati zato što se automobil u to vreme kada su osmišljavani porezi na luksuz smatrao i sam luksuzom. Danas imamo i akcize na druge naftine derivate, konkretno i na dizel gorivo. Nećemo da pričamo o EVRO dizelu, uglavnom ga koriste na našem tržištu automobili. Manje se koristi u putničkom saobraćaju, manje u teretnom, a najmanje u poljoprivrednoj proizvodnji. Međutim, mi ćemo sada i na običan D2 da primenjujemo akcizu koju primenjujemo na EVRO dizel.

Gospodin ministar, ovlašćeni predstavnik, reče da nisu to velika povećanja. Ne mogu da delim vaše mišljenje zato što sam način izrade cene nije baš tako mali kao što vi to hoćete da predstavite. Dakle, početna cena je ona proizvođačka cena ili uvozna cena. Na uvoznu cenu se zaračunava carina i to je ta početna cena, onda se zaračunava akciza, pa na tu akcizu dodaje se porez na dodatu vrednost. Kada proizvod krene ka maloprodaji, odnosno poslednjem u nizu trgovaca, zaračunava se marža i ponovo se zaračunava porez na dodatu vrednost na maržu, tako da od dva, dva i po početna dinara, dobijate četiri u nizu.

Tu istu progresiju primenite kada su u pitanju inputi kada neko nešto pravi, pa od pola dinara, što vama izgleda malo, u nekom početnom nizu pravljenje neke sirovine do krajnjeg proizvoda tih pola dinara naraste na četiri ili pet. To su pravila koja važe od kada postoji država koja pokušava da uredi svoj fiskalni sistem, koja pokušava da vodi računa o budžetu. Važi ona danas i ovde.

Bilo je priče i o tome šta je svrha jedne ovakve izmene i dopune Zakona. Pročitaću vam obrazloženje koje je Vlada dala, koje je potpisao premijer i ministar finansija, gospodin Cvetković – amandman se ne prihvata, jer se ovim amandmanom predlaže smanjivanje iznosa akcize na sve vrste motornih benzina i sve vrste dizel goriva u odnosu na predloženo zakonsko rešenje, što bi rezultiralo, mogli su lepšu reč da nađu, dalo kao rezultat, pad prihoda od akcize od derivata nafte u republičkom budžetu.

E, dame i gospodo narodni poslanici, zato i sumnjam u iskrenost ovih koji nam predlažu zakon, ovih koji će da glasaju za ovaj zakon, da je u pitanju samo usaglašavanje sa zakonodavstvom EU. U pitanju je budžet. Zašto je tako? Po sadašnjem važećem zakonu postojale su dve vrste akciza i budžetski prihod se zasnivao na dve vrste akciza – na gorivo koje se proizvede u zemlji i na gorive koje se uveze. Neki rezultat toga je bio neki iznos novca koji treba da bude u budžetu. Ako smo već hteli da usaglašavamo, onda je trebalo da nađemo i neku sredinu i da ostvarimo isti prihod koji je država planirala prilikom donošenja Zakona o budžetu.

Ne, mi sada menjamo, mi povećavamo prihod koji će država da ostvari u budžetu ili barem pokušavamo da to uradimo. Zato se postavlja i pitanje – koliko je bilo učešće NIS-a, koja se konstantno okrivljuje, barem od nekih poslaničkih grupa, za neku određenu povlasticu u prodaji nafte i naftnih derivata, koliko je ono bilo učešće u maloprodaji, koliko je bilo u proizvodnji i koliko je bio uvoz? Nama to nije niko rekao. Mi te parametre nemamo. Ne možemo da vidimo ekonomsku analizu i opravdanost ovakvih izmena i dopuna zakona.

Šta je to ova država, ova vlada uradila za ove četiri godine, četvrta je već počela, da ubire toliko prihoda od akciza, a građanima ne daje ništa? Koliko god se trudili da to prikažete da je to tako, da dajete nešto više, apsolutno ne možete više nikoga u Srbiji u to da ubedite zato što porezi, akcize i razna druga fiskalna davanja jesu svojevrstan reket koji država ubire da bi mogla da obezbedi sredstva za svoje funkcionisanje, sa jedne strane, i, sa druge strane, uređuje društvo, uređuje pravila, uspostavlja red, zakon itd.

Ono što je najvažnije, dužna je da obezbedi da od tih istih od kojih ubire porez, da im da ekonomsku nezavisnost, da im omogući da investiraju, da omogući da zarađuju. Mi sada imamo pad zaposlenih. Sa svakim padom zaposlenih raste pritisak na budžet Republike Srbije da se nedostatak novca za penzije namiri iz budžeta. Pošto imamo i pad prihoda u budžet, raste pritisak na državu da se zadužuje sve više i više kod banaka, bez obzira da li domaćih ili stranih. Što god se više zadužuje kod banaka krediti su skuplji i za privredu i za stanovništvo, i onda se vrtimo u jednom začaranom krugu, jer posle svakog punog prečnika tog kruga ide novo zaduživanje, ide novi nedostatak u budžetu.

Kada je bila rasprava u načelu postavio sam jedno najobičnije pitanje – zašto ne iskoristimo to što smo mi ipak tranzitno tranzitna zemlja, nije bilo odgovora na to pitanje. Nije važno, naplatićemo mi njima putarinu. Moraće nekako da održava, Mrkonjić, te puteve, moraće gospodin Milenko da maltretira poslanike na naplatnim rampama, da nam traži krvnu sliku itd, to je važno. Uopšte se država ne ponaša na način da iskoristimo svaku moguću prednost i situaciju koju imamo ovde na tržištu.

Bilo je ovde priča da se ovde favorizuje domaća roba, dosadašnjom politikom. Ne mogu da kažem da to nije tačno, ali mogu da kažem da naš građanin nema jednu kulturu koja važi baš u tim zemljama EU, a tamo nećete ništa da prodate što je iz uvoza, makar bilo jeftinije, makar bilo približno istog kvaliteta, kao što ćete prvo morati da prodate njihov domaći proizvod, jer neće kupac da kupi drugi, pa, kada njih nestane kupuju iz uvoza.

To su sve problemi možda za koje ne mogu da krivim ovu vladu, ali su činjenica i postoje. Možda smo i mi sa tom pričom o EU malo i preterali, malo ih naterali da drugačije razmišljaju, da misle da je baš sve što stiže odatle nešto najbolje, ali neću da širim tu priču.

Svakako da je Vlada i kriva za trenutno visoku cenu nafte i naftnih derivata na tržištu. Monopola se nismo odrekli. Nastavili smo da primenjujemo monopol na tržištu, iako je taj monopol zvanično ukinut. Do sada ništa nije moglo da se uveze u Srbiji od naftnih derivata, što se proizvodilo u Srbiji. Sada može, ali su uslovi za uvoz takvi da samo tri ili četiri preduzeća, dva ili tri čoveka, koji su vlasnici tih preduzeća, mogu to da urade.

Onda nemojte da se čudite što cene goriva ne padaju, iako je dinar ojačao u odnosu na evro za 10%. Posle intervencije NBS dinar je ponovo krenuo da jača u odnosu na evro.

Nemojte da se čudite što naftni derivati ne pojeftinjuju, iako se cena smanjila za skoro 20 dolara po barelu. Nemojte da se iznenadite što cene naftnih derivata ne padaju iako je dolar u odnosu na evro na najnižim granama u poslednje tri godine. Cene i dalje rastu. Otvorite tržište. Pustite da može da uvozi svako. Naplatite mu to što treba da naplatite. Uzmite mu i na granici, ako treba, ali pustite da ljudi rade. Nemojte da grupica pojedinaca, koristeći ranije stečeno bogatstvo, blokira sve u Srbiji.

Pričali smo i o monopolu na uvoz repromaterijala za poljoprivredu. Pa, evo ga i monopol na uvoz nafte i naftnih derivata. Pa, kako vi očekujete da se naša industrija razvija? Mi ne možemo da budemo konkurentni. Evo, objasnio sam na početku diskusije kako se formira cena. Isto tako se formira i cena svake usluge. Prema tome, gde god se pojavljuje transport, gde god se koristi naftni derivat, utičete na cenu usluge. Sa cenom usluge, utičete na maloprodajnu cenu. I ko će tu maloprodajnu cenu da plati? Pa, poslednji korisnik, to je građanin. U tome i jeste problem. Građani više nemaju novca. Zato vama nedostaje novac u budžetu. Nema više. Imate jednu određenu količinu novca sa kojom se operiše na tržištu i vi možete da dubite na glavi, ne možete da izmislite više, osim ako novac ne štampate.

Dakle, moramo da se okrenemo nečemu što je zdravo, a to je, da pokušamo da povećamo proizvodnju u Srbiji, da pokušamo da povećamo broj zaposlenih, ali ne da ih plaćamo. Jer, znate šta, i ta priča oko ''Benetona'' smešna je. Meni je izuzetno smešna, zato što bilo ko danas može da otvori fabriku ''Benetona'' ovde u Srbiji, da plaća licencu na to ime i da se pridržava njihove standardizacije po pitanju kvaliteta. I to je ''Beneton'' i neće to niko da vam ospori.

Sada neka mi kaže neko, pa od 100 ljudi, 98 zna da otvori fabriku ako mu date 10 hiljada evra po zaposlenom. I ne samo da će da zna da je otvori, znaće da je vodi. Pa, gde je onda ta pamet? Zašto radimo to što radimo? Čitavo bogatstvo slupali smo u pokušaju osposobljavanja ''Fijata''. Pa, te sutra će, te prekosutra će, te za šest meseci, te za godinu dana. Posle, evo, već tri i po godine od tog projekta, gde smo? Na početku projekta! Ali, zato smo potrošili blizu dve milijarde evra, zato što ne usmeravamo novac u ono što se isplati u Srbiji, nego pričamo priče o nekom boljem životu i o nekim drugim interesima gde nas uopšte ne bi ni trebilo da bude.

Ne vidim nijedan drugi razlog. Sve su ovo prazne priče i šarene laže, da ovaj zakon donosimo radi harmonizacije našeg zakonodavstva Srbije sa zakonodavstvom EU.

(Predsedavajući: Iskorišćeno je 15 minuta.)

To je samo iskorišćeno, a imam još i vreme ovlašćenog, mada za minut završavam.

(Predsedavajući: To ste iskoristili.)

Može onda i za poslaničku grupu.

Dakle, harmonizacija sa ovim zakonom nema nikakve veze. Povećavamo akcize zato što u budžetu nema dovoljno novca. Nema dovoljno novca zato što Vlada nije sposobna da napuni budžet koji je sama planirala. Mislim da i pored ovog povećanja akciza, priliv u budžetu neće biti povećan, a to je iz razloga zato što nemamo više skoro nikakvu privredu, nemamo više dovoljno radnika koji nešto proizvode. Jednostavno rečeno, nemamo više među građanima novca.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, dok ste ovde obrazlagali, pokušavao sam da razumem šta to hoće Vlada, koju vi sad predstavljate. Čak ste rekli, u jednom obraćanju narodnim poslanicima, da je u Turskoj, kad je cena goriva bila dve marke, pravljeno dve hiljade kilometara puta. Sad bih da postavim jedno pitanje, cena je ovde mnogo veća od dve marke, a za četiri godine niste napravili ni 200 km puta. U tome je problem.
Čini mi se da ova vlada ima sasvim pogrešan smisao i sasvim pogrešno shvatanje zbog čega ona postoji. Vlade ne postoje da bi punile budžet. To je drugi deo koji vlada treba da ima. Onaj prvi jeste da uspostavi red i zakon na svojoj teritoriji, da napravi uslove da se privreda razvija i sa razvojem privrede da se poboljša standard građana. Onda neće biti problema da iz budžeta moramo da punimo penzione fondove, pa neće biti problema da iz budžeta punimo fondove zdravstvene zaštite, nego će budžet da postoji za državnu administraciju, za vojsku, za policiju, za investicije. Ne za trgovine hartijama od vrednosti.
Jednom prilikom ste čak i rekli, ne možete i jare i pare. Slažem se, to pravilo važi u trgovini, ne može da važi kad se vodi država, bar ne na onaj način kako mi iz SNS shvatamo i razmišljamo kako država treba da se vodi. Navodno je od Nove godine liberalizovano tržište naftnih derivata i kao posledica liberalizacije trebalo je da dođe do pada cena nafte i naftinih derivata u maloprodaji. Međutim, zbog poslednjeg zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, nije došlo do toga, došlo je do povećanja cene. To je bilo, nešto, malo pred Novu godinu. A, koliko o budžetu vodite računa, gospodine ministre, mada ja vas tu baš previše i ne krivim, vi više imate tu moralnu odgovornost što ste u toj vlada i voleo bih da ovde sede koji tu politiku stvarno kreiraju.
Samo da vas podsetim, ova vlada je kada je bio Zakon o upotrebi, držanju i nošenju dobara predlagala da se vazduhoplovi oslobode plaćanja tog poreza ili da se bitno umanji. Takođe, jahte, skuteri, splavovi, ali ste zato uveli da se poveća porez na transportna vozila za dostavu. Pa smo ovde pre nekoliko meseci imali maltene blokade puteva da bi neko mogao jeftinije da vozi avion, jahtu, splav, skuter, a više smo opteretili one koji stvarno pune budžet, jer njih ima više. Vi o tome vodite računa, ova vlada, a ne vi lično. I, cela problematika koja nastaje ovde jeste baš to – kako napuniti budžet, al' ne iz realnih prihoda?
Vaše punjenje budžeta izgleda kao kada čovek jede sam sebe, nikako drugačije. Ne vidim pravi smisao svega toga, sa ovim što se radi sada sa ovim izjednačavanjem akciza. Zašto nije došlo do pada cena? Rekli smo jednim delom baš i zbog ovog zakona, sad čujem ponovo radimo izmene. Došlo je zbog toga zato što država nije iskrena kada je u pitanju liberalizacija nafte i naftnih derivata. Nije tu samo kriva Naftna industrija Srbije, dobrim delom je kriva i Vlada Republike Srbije. Zato što ste podzakonskim aktima tako regulisali uvoz nafte i naftnih derivata da maltene niko ne može da uveze gorivo u Srbiji, maltene niko, osim NIS-a. U redu, ispunjava tehničke uslove i tu je, a i državni je 49%. Ali, na taj način zaštitili ste i druge monopoliste koji su se ovim poslom bavili, zato što ste predvideli takve tehničke uslove da niko osim njih to ne može da uradi.
Pa, sada imamo nekog Miodraga Kostića koji se bavi uvozom veštačkih đubriva, jer niko drugi umesto njega ne može da uveze, osim možda njih troje četvoro koji zauzimaju iste pozicije prema ovoj vladi. Pa, imamo tog istog koji se sada bavi uvozom nafte i naftnih derivata, konkretno, čak i NIS nije mogla da uvozi EVRO dizel bez Miodraga Kostića. Onda se postavlja pitanje – čekajte, da li je posao Vlade ono što smo rekli – da razvija privredu i industriju ili da zaštiti monopoliste, da se još više bogate? Pa, čak ste im i jahte oslobađali poreza. Malo im je para što su zaradili?!
'Ajde da pogledamo malo onu vašu priču oko tog čuvenog jagnjeta. Mi smo sada blizu početka turističke sezone. Kroz Srbiju će uskoro da protutnji na desetine hiljada stranih tablica.
Jednim delom su to naši građani koji dolaze ovde na odmore, a jednim delom su to i strani državljani koji su u tranzitu, neki idu kući na odmor, a neki na godišnje odmore, po pitanju turizma itd. Hoće li bilo ko od njih, osim što će da plati putarinu, da se zaustavi negde? Automobili novije proizvodnje, gospodine ministre, prelaze po više od hiljadu kilometara sa jednim rezervoarom goriva? Mi vodimo takvu politiku cena goriva, da on neće da stane na našu benzinsku pumpu, neće da kupi naše gorivo, neće da bi se odmorio da svrati u neku prodavnicu ili neki restoran, neće, samo će da plati putarinu, jer nema ničega što bi ga ovde zaustavilo i zadržalo da uzme još neku uslugu osim korišćenja našeg puta. Ali, kada bi bilo nekog razloga i taj koji se bavi ugostiteljstvom puni budžet, a da bi se bavio, mora nekoga i da zaposli i opet puni budžet. A i da bi pružio uslugu, mora nešto i da kupi, opet puni budžet. A, da bi i kupio, neko to mora da proizvede i opet se puni budžet, da ne pričam, da bi proizveo, mora da ima radnika, pa opet budžet.
Mnogi laici koji ovde dobacuju i kojima je ovo smešno, ne znaju, 'oće da kažu otvorili smo hiljadu radnih mesta, ne računaju dobro, gospodine ministre, nemaju pojma. Zašto? Zato što kada se stvarno otvori hiljadu radnih mesta nije samo hiljadu, najmanje je još 500, jer kada neko počne da radi, on počinje da troši. Kada počinje da troši, počinje sve u lancu te potrošnje da se pokreće i eto priče da se može ''i jare i pare'' kad se vodi država, a ne kada se gleda samo budžet. To su problemi od kojih ova Vlada beži i koje krije od naroda, ne pokušava da ih reši, nego, dajte da samo napunimo budžet. To je primarno. Nema drugih razloga.
Pričali smo sada o još nekim stvarima, samo da kažem, kada je u pitanju poljoprivreda, Srbija je oduvek bila agrarno poljoprivredna zemlja, nemojte da se zanosimo da mi možemo da imamo neku veliku tešku industriju, jer nikada je nismo imali.
Kako mislite da naša poljoprivreda bude kurentna za ono što joj naša država sprema, a to je potpuna liberalizacija tržišta, ako imamo cene goriva kakve imamo, ako imamo mehanizaciju koja je ispod kvaliteta koju imaju poljoprivredni proizvođači u zemljama Evropske unije, pa samim tim imaju i veće ulazne inpute prilikom jednog poljoprivrednog proizvoda, jer sa ovim cenama goriva mi njih stavljamo u još teži položaj?
Kako mislimo da osposobimo na ovaj način, da oni stvore neku zaradu, povećaju svoju proizvodnju i plasiraju čak nešto i van zemlje? Na ovaj način sigurno nećemo.
Šta je sa industrijom? Opet ista situacija. Sve što god možete da pokušate da pokrenete, bilo koju proizvodnu delatnost, uslužnu delatnost, jedan od ulaznih inputa jeste cena goriva, jer sve mora da dođe negde, a najviše se koristi kod nas drumski prevoz koji je sada zbog ove akcizne politike i politike koju država vodi i po pitanju monopola i po pitanju poreske politike, kao i akcizne politike, dakle, da te cene goriva moraju da budu daleko veće, nego što je to realno u ovom trenutku. Ne može niko da me ubedi da je drugačije. Cene goriva i ove sada koje imamo važile su kada je cena barela sirove nafte na svetskom tržištu bila 120 dolara, a sada je 98. Važile su kada je evro bio 107 ili 108 dinara, a sada je 98, 99 dinara. Važile su kada je drugačiji odnos bio između evra i dolara, a sada je dolar mnogo jeftiniji nego što je evro bio.
Da li je došlo do pojeftinjenja nekih derivata? Nije. Dakle, zbog poreske politike i zbog monopola koji je na jedan veštački, mogu reći, pokvaren način napravila država, ne zbog NIS-a, nego zbog nekih drugih, jer ne znam koji su to razlozi i šta to njima ova vlada duguje, ali ako želimo da izađemo iz ovog problema, moraćemo da razmišljamo kako da stvorimo uslove da se budžet puni iz realnih izvora, a ne tako što ćemo malo, malo kada nam nedostaju sredstva da povećavamo neku poresku osnovicu ili da proširujemo ono što se oporezuje.
Mislim da je to problem koji ova Vlada za ove protekle četiri godine nije znala da reši i mislim da je to problem koji će svakako sačekati i novu vladu, a ako bude u njoj učestvovala SNS, potpuno sam siguran da ćemo znati ovaj problem da rešimo. (Aplauz)

Dame i gospodo narodni poslanici, čuli smo posle više od sat vremena paranja ušiju da ovde neko krade neke mandate odbornika, a gospodin kao vrstan pravnik, barem se tako predstavlja, treba da zna da je Ustavni sud postupio, presudio, treba da zna član 104. Zakona o Ustavnom sudu, pa mora da zna da mora i da poštuje i kao predstavnik jedne političke stranke, pa nas je optuživao da smo u koaliciji sa DS, a otkad je doneta ta sporna odluka Ustavnog suda možete na prste da izbrojite opštine gde su mandati vraćeni, tj. gde je odluka izvršena a na vlasti je DS, pa ko koga sada tu brani?
Inače, mogu da kažem da je i Vranje jedan izuzetno lep grad. Tamo sam služio vojsku godinu dana. Znam koliko ima kilometara od Požarevca do Vranja i od Beograda do Vranja, a znam da i gospodin koji je govorio kao ovlašćeni predstavnik SRS zna samo cifru od kilometraže kada dođe na blagajnu, pa je podizao dnevnice kao da putuje iz Vranja, a podizao je iz Skupštine grada apanažu kao odbornik Skupštine grada, što je, takođe, suprotno zakonu, a istovremeno je otimao članarinu članova SRS da bi naplaćivao putne troškove da ide u Vranje. Toliko o tome koliko voli SRS.
Gospodine, vi koji ste se do sada bavili životima svih nas ovde, u narodu ima jedna izreka: „Ko nema svoj život, on se bavi tuđim”. I očekujem, gospodine, da se jednog trenutka pojavite na blagajni Skupštine Srbije i da napišete da ste pošli na Skupštinu Srbije iz Užica.

Dame i gospodo narodni poslanici, voleo bih da ministar nama kaže zašto ovaj amandman nije prihvaćen. To ne mogu da naslutim iz ovog obrazloženja koje nam je napisano, zato što mi izgleda da naš amandman niko nije ni čitao.
Onda dolazi i pitanje – zašto se predlažu zakoni ili izmene i dopune zakona? Zakoni, odnosno izmene i dopune zakona valjda se predlažu da bismo popravili jedan zakon, da bismo olakšali njegovu primenu, da bismo u njegovoj primeni imali bolje rezultate i da bismo one nedostatke koje jedan zakon ima otklonili.
U obrazloženju koje je poslato iz Vlade Republike Srbije kaže se da se amandman ne prihvata zato što stav 5. člana 8. nije obuhvaćen Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o ličnim kartama. Taj novi član 8. ima četiri stava i mi smo tražili da se ubaci peti. Ne znamo, osim jednog prilično trapavog obrazloženja, zašto taj stav nije prihvaćen.
Tačno je da se ovaj zakon često menja. Evo, već posle nekoliko meseci ponovo ga imamo u proceduri i želja nas narodnih poslanika iz opozicije je da zakon bude bolji kada se izglasa i donese, a ne da bismo vršili opstrukciju rada Skupštine Srbije.
Ovako, kada pročitam neko obrazloženje, imam dva osećaja u sebi. Prvi osećaj je da neki vaš saradnik, gospodine ministre, koji je napisao jedno ovakvo obrazloženje, imam osećaj da su ga druga deca dok je bio dete tukla, pa sada ima komplekse niže vrednosti i rešio je da se razračunava sa narodnim poslanicima.
S druge strane, osećam gorčinu kao narodni poslanik, jer za svaki od ovih amandmana uloženi su sati i sati truda, čitanja zakona, konsultacija s ljudima iz tih oblasti koji su u neposrednoj primeni bili ili su još uvek u primeni nekog zakona.
Znate šta, dešava se, nažalost, kod nas da se više računa ono što je tamo neki savetnik dobio kao neku informaciju od nekoga, nego onaj životni deo u primeni jednog zakona. To je ono što naše zakonodavstvo čini trapavim i sporim.
Gospodine ministre, bili ste narodni poslanik u isto vreme kada i ja u periodu od 2004. do 2007. godine. Jedan tvrdoglavi ministar nije hteo da prihvati ni jedan jedini amandman koji bi podnosila opozicija. Posle tri ili četiri meseca imali smo predloge o izmenama i dopunama tih zakona u kojima su bili baš amandmani opozicije.
Mislio sam da su ta vremena iza nas, pogotovo što je bilo izmena i dopuna zakona u kojima čak ni član tog osnovnog zakona nije bio obuhvaćen, ali baš u interesu da se popravi zakon podnošeni su amandmani i na te članove i ova vlada u kojoj ste vi sada prvi put predsednik je prihvatala te iste takve naše amandmane.
Znači, cilj donošenja zakona jeste da se on popravi, a rad ove skupštine da se ogleda u njenoj efikasnosti, da učestvuje u popravljanju zakona da ne bismo ponovo za nekih mesec ili dva ili pet meseci imali izmene i dopune jednog istog zakona.
Ako pogledate obrazloženje videćete još tri-četiri takvih sličnih amandmana. Mislim da s ovom praksom treba da se prekine, jer način na koji mi podnosimo amandmane regulisan je poslovnikom o radu Narodne skupštine Republike Srbije, istim onim poslovnikom na osnovu koga se ovi zakoni nalaze u proceduri. Vaši saradnici, bez obzira kakvo su detinjstvo imali, moraju da poštuju naš poslovnik o radu.

Dame i gospodo narodni poslanici, čini mi se da je ovaj zakon trebalo da bude donet onog časa kada smo počeli da osećamo posledice svetske ekonomske krize. Mnogo toga bi bilo jasnije i mnogo manje posla bi bilo za Narodnu banku, nas narodne poslanike, a i za same banke.
Ne mogu da se složim sa guvernerom u jednom delu, da je ovaj zakon isključivo napisan radi zaštite fizičkih lica korisnika finansijskih usluga, zato što iskustvo koje imamo sa ovih prostora jeste da čim se jedna oblast uredi sve ono što ne valja odmah prelazi u oblast koja nije uređena, a i te kako su povezani korisnici finansijskih usluga, bez obzira na to da li su to fizička lica, pravna lica, preduzetnici, ili bilo ko drugi u našem privrednom sistemu.
Da bih opravdao tu svoju tvrdnju zašto je to trebalo mnogo ranije da se dogodi mogu samo da kažem da je, recimo, 2004, 2005, 2006. godine bila invazija banaka, koje su počele da posluju na ovim prostorima sa ciljem da plasiraju što je moguće više kredita. Dešavalo se da su banke obećavale i te kako primamljive kamatne stope i da su često te kamatne stope jednim delom i ugovarane, da je bilo čak i situacija kad korisnik finansijske usluge započne proceduru zaključenja ugovora da se na sam dan zaključenja ugovora kamatna stopa promeni i kaže se – to je sad u skladu sa poslovnom politikom banke, jer kad ste predali zahtev nije bila ovakva.
S druge strane, čak i ako je korisnik uspeo uz ugovorenu kamatnu stopu da zaključi ugovor, već posle šest ili sedam meseci dolazilo je do toga da mu banka menja kamatnu stopu navedenu u ugovoru, i to bez ovih fiksnih delova koji se spominju i promenljivih delova koji se spominju u ovom zakonu. Znači, nije bio u pitanju ni euribor, ni libor, ni referentna kamatna stopa, ni rast cena na malo. Izgovor je bio – poslovna politika banke.
To je moglo da važi do početka primene ovog zakona. Međutim, treba neke posledice da otklonimo pre nego što uđemo u primenu ovog zakona, da bi ovaj zakon mogao da se primenjuje na onaj način kako je Narodna banka zamislila.
Mnogi kažu da ćemo primenom ovog zakona samo da zaštitimo korisnike finansijskih usluga. Ne mogu da se ne složim s tim, ako ovaj zakon bude stvarno primenjivan kako treba. To je primarna posledica. Sekundarna je mnogo važnija. Kako smo uopšte došli u jednu ovako tešku situaciju, i ekonomsku, i privrednu itd., da ne nabrajam? Problem dobrim delom leži i u samim poslovnim bankama i onome što su one radile u proteklih nekoliko godina, što je Narodna banka ćutala proteklih nekoliko godina, i Vlada Republike Srbije, da ne nabrajam sve ostalo.
Znate, kada su građani prevareni sa kamatama koje su na početku zaključenja bile niske, uzimali su te kredite, dolazilo je od 2008. godine do strahovitog skoka evra, menjane su čak i kamate koje su bile ugovarane, tako da imamo situaciju da onaj ko je korisnik kredita nije više mogao da servisira kredit ili je morao da se odrekne nekih običnih ljudskih, civilizacijskih pogodnosti u svom životu. Imali smo situaciju da su građani sve svoje aktivnosti, prihode usmeravali ka otplatama kredita koji su iznenada poskupeli, i to neopravdano, ali na to ću malo kasnije da se vratim. Posledica toga je pad privrednih aktivnosti, nema kupovine dobara, plaća se samo ono što se mora (struja, voda, komunalije, porez), i tu je kraj priče.
Kada dođete u takvu situaciju, u problemu je privreda, koja sada pokušava da prebrodi taj nedostatak kupovne moći stanovništva tako što ona podiže kredite. Ista je situacija kao sa građanima – ugovorene kamate u trenutku realizacije kredita su drugačije od onih prilikom zaključenja ugovora. Opet imamo problem, privreda više ne usmerava svoja sredstva i prihode na otvaranje novih radnih mesta, proširenje delatnosti, povećanje obima poslovanja, nego na otplatu kredita.
Tu je važna regulatorna uloga Narodne banke, koja je trebalo tada da interveniše na finansijskom tržištu i da na taj način zaštiti korisnike finansijskih usluga i da banke svede na onu meru, po pravilima koja važe u svetu, ne samo kod nas.
Koliko je to bilo neopravdano i koliko su banke (ne sve, ali veliki deo njih) nastupile nepošteno prema građanima? Sa početkom svetske ekonomske krize referentne kamate centralnih banaka se smanjuju, barem onih važnih: Evropska centralna banka euribor smanjuje sa 4,5 na 1%, mislim da je Švajcarska sa 2,5 smanjila na 0,75% ili 0,5%. Svi ugovori koji su imali kao promenljivu euribor, libor ili domaću referentnu kamatnu stopu nisu uskladili iznose rata koje je građani trebalo da vraćaju kao kredite, nego su banke povećavale svoju maržu da bi im prihod ostao isti, iako je cena kapitala po kojoj se one zadužuju daleko manja nego što je to bilo u trenutku zaključenja ugovora.
Sada imamo situaciju da donosimo jedan ovakav zakon. U redu je to. Zamislite sada situaciju da je neki ugovor zaključen, primera radi, 2008. godine, septembra meseca, pred sam početak svetske ekonomske krize kod nas, i kaže se u tom ugovoru da je kamatna stopa 5,5% plus euribor. Nema problema, zaključuje se takav ugovor. Krajem decembra meseca Evropska centralna banka smanjuje euribor na 1%. Sada više nije 5,5% plus euribor, sada je 9% plus euribor. Ne odriče se banka zarade, iako se jeftinije zadužuje u inostranstvu.
U ovom trenutku i Evropska centralna banka i ostale svetske važnije banke, čije kamatne stope su služile našim bankama kao osnov za zaduživanje, povećavaju svoje referentne kamatne stope. Evropska centralna banka je pre nepunih mesec dana povećala euribor na 1,25. Očekuje se da će do kraja ove godine da bude oko 2%. Sledeće podizanje je valjda u julu mesecu. Godine 2012. će verovatno poslovati po tržišnim, a ne po usiljenim vrednostima, kako je to sada, zbog izlaska njihove privrede iz svetske ekonomske krize.
Znači, kada bismo ovako ostavili ovaj zakon, u ovakvom stanju, kamate bi bile usklađivane sa trenutkom koji danas važi. Sa povećanjem referentnih kamatnih stopa koje se spominju u ugovorima, koje su sada na najnižem nivou, povećavao bi se i iznos kamate koja se naplaćuje za korišćenje kredita.
Zato i jeste napisan ovaj amandman na član 54. Napravljena je jedna tehnička greška. Nije sporno da tu tehničku grešku ispravimo, ali naš amandman treba da glasi ovako – U članu 54. posle stava 2, dodaju se novi stavovi 3. i 4. koji glase: „Davaoci finansijskih usluga dužni su da do dana primene ovog zakona na ugovore koji su zaključeni do tog dana primenjuju kamatne stope koje su važile u trenutku zaključenja ugovora, a nisu u suprotnosti sa ovim zakonom. Davaoci finansijskih usluga nemaju pravo da korisnicima finansijskih ugovora naplaćuju posebnu naknadu za usklađivanje ugovora iz stava 2. ovog člana, niti da potražuju naknadnu dokumentaciju radi toga.“
Cilj je da se ovim amandmanom spreče zloupotrebe banaka, jer one banke koje su pošteno nastupile prema svojim budućim klijentima i davale im realnu kamatnu stopu neće imati šta ni da usklađuju. One banke koje su davale niže da bi prevarile građane da se zaduže kod njih, a onda pod izgovorom „usklađivanje te kamate vršiće se u skladu sa poslovnom politikom banke“ podizale iznos kamate, naravno da će trpeti određene posledice, ali već nekoliko godina uživaju blagodeti jedne materije koja nije bila zakonski regulisana.
Znam da ovo može i NBS podzakonskim aktima da uredi, ali mislim da je mnogo bolje da bude uređeno zakonom, jer će onda neko teško to moći da promeni i zloupotrebi. Uredbe Vlade ili Narodne banke čitaju samo banke, a ono što je zakon čitaju mnogi drugi i mnogima drugima je daleko dostupnije.
Ukoliko predlagač prihvati ovaj amandman, mi ćemo svakako odmah podneti tehničku izmenu radi otklanjanja tehničke greške u amandmanu. Hvala lepo.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, ako kažete nekome da je lenj to može da bude karakterna osobina, kad je lenština. Lično bih se uvredio, ne znam da li biste se vi uvredili da vama tako nešto neko kaže.
Pošto se ovde optužuje DS od strane SRS mene to prilično iznenađuje, zato što se stavovi SRS i DS po pitanju štrajka glađu i žeđu gospodina Tomislava Nikolića potpuno podudaraju. Vi ste tu potpuni saveznici i to ne možete uopšte da osporite. Ranije je u narodu bila jedna izreka – beži k'o đavo od krsta. Danas postoji novo u narodu – beži k'o radikal od izbora.
To je vama izgleda problem. I ako neke stranke učestvovale na izborima, pa hajde da raspišemo te izbore i da se izmerimo, stanemo na crtu i da vidimo ko je koliko jak i koliko ima poverenja među građanima, a ne da ono na osnovu čega smo stekli neko poverenje raspravljamo iako ga danas više nemamo i predstavljamo se da imamo neki legitimitet i legalitet.
Novi izbori su ti koji će da pokažu svačije rezultate, i nas kao opozicije i ovih koji su danas na vlasti. Potpuno razumem što se oni bore da ne budu izbori, na vlasti su, ali ne razumem jednu opozicionu stranku zašto se ne bori da budu izbori. Valjda je to cilj svake opozicije.

Dame i gospodo narodni poslanici, ponovo je povreda ugleda i dostojanstva, a i pogrešnog tumačenja onoga što sam rekao i pogrešnih tumačenja stavova SNS. Ne znam o čemu se tu govori, ali znam da programski nema puno dodirnih tačaka u načinu kako se program sprovodi jer naš program jeste i razlog za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.
Zašto čekati još godinu dana? Jer ako izbori budu u maju kad im je vreme do juna, do septembra neće biti nove vlade. Je l' treba još milijardu i po evra da zadužimo državu? Je l' treba još neka fabrika da se zatvori? Je l' treba još neko da ostane bez posla? Je l' treba još neko da ode u inostranstvo, da pobegne iz ove zemlje glavom bez obzira?
Vama ne odgovaraju izbori. Nemate više program, izgubili ste se. Vaša borba se svela na borbu protiv SNS koja je opozicija, ne protiv vlasti, gubitak identiteta potpun. Vi ne pričate o zakonima, amandmanima, pričate o Tomislavu Nikoliću, koji nije tu da vam odgovori. Na prvom mestu to je kukavički. Govorite o čoveku koji nije tu, govorite o ljudima koji čak nisu poslanici, da mogu da vam odgovore. To je najlakše tako.
Možemo, juče ste pričali o tome, danas hoćete ponovo, svaki trenutak koristite, a pogledajte gde se nalazite. Vama nije dovoljno 120.000 ljudi ovde, pre neki dan. To vam govori kakva je situacija u državi, to se ne vidi, to osporavate, šaljete neke kolege da nas špijuniraju, da li je stvarno bilo toliko? Pa, videli smo. O čemu vi govorite?

Gospodine ministre, spomenuli ste da mi napišemo nekakav zakon, da pokušamo da rešimo neku oblast. Samo ću da vam kažem da jedno od najvećih dostignuća jeste da se godinu dana postave ove četiri rampe i dve limene kuće na naplatnoj rampi Požarevac. Ne treba ništa više da vam kažem.
Više od godinu dana se radi most kod naplatne rampe Smederevo, najobičniji nadvožnjak. Da li treba još nešto da vam kažem? Tu nema problema sa građevinskom efektivom, tu ima problem sa izvođačima i sa onima koji su naručili radove. Najveće dostignuće preduzeća za puteve i nekog direktora, mislim da je za naplatu, putarinu, neki Milenko, jeste da napiše jednu prilično ponižavajuću odluku i prosledi inkasantima, da nas poslanike pretresaju na naplatnoj rampi, kao da smo kriminalci.
Zašto vi, kada već kažete da hoćete da prihvatite nešto od strane SNS, niste prihvatili zakon o javnim nabavkama, izmene i dopune zakona? Svi se slažu, i mediji, i čak neki pripadnici stranke vladajuće većine da se zbog lošeg Zakona o javnim nabavkama godišnje gubi 800 miliona do milijardu evra. Pretvorite to u metre, kilometre autoputa, biće vam sve jasno.