ILIJA ŽIVOTIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1976. godine. Živi u Beogradu.

Završio je Višu školu unutrašnjih poslova u Zemunu u sklopu koje i Vojno-policijsku obuku u kampu Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije Mitrovo Polje.

Godine 2014. diplomirao je na Fakultetu za poslovni menadžment Univerziteta Union, a 2017. godine je diplomirao na master studijama “Terorizam organizovani kriminal i bezbednost” pri rektoratu Beogradskog Univerziteta.

Predsednik je Internacionalne policijske organizacije (IPO).

Član je Predsedništva SPAS-a.

Nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine prvi put postaje narodni poslanik.

Izabran je sa izborne liste "Aleksandar Šapić - Pobeda za Srbiju".
Prikaži više
Poslednji put ažurirano: 29.10.2020, 12:43

Osnovne informacije

Statistika

  • 12
  • 2
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Članstvo u radnim telima

Odbor za Kosovo i Metohiju

Odbor za prava deteta

Odbor za kontrolu službi bezbednosti

Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku

Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva

Prikaži više

Petnaesto vanredno zasedanje, 11.01.2022.

Poštovani građani, smatra da je donošenje ovog zakona o kome danas govorimo izuzetno opravdano i da će imati pozitivne efekte po Republiku Srbiju. Izabrana je adekvatna kategorija stanovništva, što će verovatno uticati na efekte ove pomoći.

Ovakva mogućnost davanja ovakve značajne pomoći, kada pogledamo koliki će broj naših građana i primiti, ne bi bila moguća da država Srbija ne vodi odgovornu politiku. Srbija je danas država koja je odgovorna pre svega prema svojim građanima, za razliku od prethodnog režima čiji je cilj bio isključivo bogaćenje na račun običnog čoveka.

Za vreme prošlog režima fabrike su prodavane za nekoliko evra, otpušteno je više stotina hiljada radnika, zatvorene gotovo sve fabrike u kojima je radio veliki broj naših građana, dinar devalvirao za 50%, a njihovi džepovi su postojali sve puniji. Malobrojna klika oko Dragana Đilasa bogatila se na račun ekonomskog propadanja Srbije. Tako, dok se Đilas bogatio, a građani siromašili, Vuk Jeremić se bahatio narodnim novcem putujući po svetu, iživljavajući se po najskupljim svetskim hotelima.

Danas taj isti Vuk Jeremić poziva na neke revanšizam. Uželeo se američkih hotela sa 10 zvezdica i preskupih vina i cigara, pa bi da dođe na vlast nasiljem, da eliminiše svakoga ko pamti njegovo bahaćenje o našem trošku, dok su bolnice i škole propadale, a jedini auto-put koji smo imali bio je još iz vremena Tita.

On poziva na revanšizam. Čovek koji je bukvalno dao opravdanje kosovskim Albancima za nezavisnost. On bi nama da sudi, da nas proteruje i zabranjuje. Inače, vrlo je zanimljivo da se ni on niti bilo ko drugi iz opozicije nije javno javio da osudi nove napade na Srbe na Kosovu i Metohiji. Oni se prave kao da Kosovo i Metohija ne postoje.

Ja razumem da se mi ne slažemo oko određenih političkih stavova, oko mnogo toga se ne slažemo, ali zaista ne shvatam da postoji neko u Srbiji ko želi da dođe na vlast, a da se pravi da Srbi na Kosovu i Metohiji ne postoje, da ne postoje stotine naših manastira i crkava, da se prave da ne postoje grobovi naših predaka. Đilasu, Mariniki, Jeremiću, njih ne zanimaju ni crkve, ni manastiri, ni grobovi predaka, niti naša srpska deca na Kosovu i Metohiji. Njih zanima samo kako da dođu do srpskog budžeta, da se ponovo bave reketiranjem medija, da se ponovo bave izgradnjom kako su se bavili na Bulevaru Revolucije, pa su njihovi saradnici završili na sudu. Ili da ponovo grade kao što su gradili most na Adi, koji ispade skup kao da spaja dva kontinenta, a ne Banovo Brdo i Novi Beograd.

Da bi opet došli na vlast i opljačkali državni budžet, oni ne prezaju ni od čega. Ništa njima nije sveto, čak ni ono što je svakom Srbinu, a to je porodica. Oduvek je kod nas Srba važilo pravilo da je porodica svetinja i da se porodica ne dira. U kakvim god sukobima bili sa bilo kime, kod nas Srba pravilo važi – mi u porodicu i u decu ne diramo. Tako je bilo oduvek, ali ne za Đilasa i za njegove istomišljenike. Njima su bitne samo njihove porodice, a sve druge su nebitne i potrošne.

Kako drugačije objasniti svakodnevne napade na porodicu predsednika Vučića? Koji je to psihološki profil Dragana Đilasa i Marinika i Tepić koji postoji u njihovoj glavi, kada svaki dan preko svojih medija izmišljaju laži o bratu, ocu, sinu i ćerci predsednika? Po ceo dan, svaki dan u godini, bez i jednog političkog, ekonomskog ili bilo kog drugog programa i plana, Dragan Đilas i Marinika Tepić iznose najgnusnije laži o članovima porodice predsednika države.

Ta dehumanizacija, to polivanje medijskim blatom je postala svakodnevnica. Zaista moram da se zapitam šta je svrha? Da li je njihova svrha da nateraju Vučića da podnese ostavku da bi spustio tenzije, da spase porodicu medijskog linča, a da Srbiju prepusti njima na milost i nemilost? Mislim da se to neće desiti. Da li je u pitanju priprema građana Srbije za pokušaj nasilnog prevrata u kome bi im pomogle strane službe i armije plaćenika? Šta ako im to ne uspe? Šta ako mi kao država Srbija operativnim merama i radom sprečimo takav scenariju?

Šta je sledeća opcija? Nešto što nisu uspeli njihovi miljenici i braća, kako su nazivali pojedine vođe klana Belivuk, Miljković i za šta su bili spremili snajpere? Šta će Belivuku snajperi kada su svi kriminalci njemu dolazili na noge i bili ubijani licem u lice? Šta će njima profesionalni snajperista? Da li je u pitanju taktika koja je primenjena neposredno pred ubistvo Zorana Đinđića, čemu su prethodili meseci medijskog blaćenja? Matrica je ista bukvalno, slovo u slovo.

Na nama je da ostanemo na nogama, čvrsto i stabilno, i da budemo na prvoj liniji odbrane države Srbije i predsednika Aleksandra Vučića, da pričamo sa narodom i svaku kap Đilasovih i Marinikinih laži prekinemo lavinom istine, jer došlo je vreme kada nema nazad. Kao što rekoše junaci sa Košare i Paštrika – Nema nazad, nazad je Srbija. Živela Srbija!

Dvanaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 14.12.2021.

Poštovani građani, gospođo ministarka, poštovane kolege, donošenjem ovog zakona o zaduživanju, koji danas razmatramo, mi ćemo omogućiti izgradnju autoputa koji povezuje čak 600 hiljada ljudi, koji su ovi ljudi čekali decenijama. Mnogi su obećavali ovaj put prethodnih godina i prethodnih decenija, međutim, niko osim Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića nije mrdnuo dalje od obećanja.

Mi ovom izgradnjom autoputa ispunjavamo naša predizborna obećanja, za razliku od Dragana Đilasa koji je predizborna obećanja koristio samo da bi narodu zamazao oči, dok je on postojao svakim danom sve bogatiji.

Izgradnjom ovog puta mi ne samo da povezujemo ovih 600 hiljada ljudi koji žive u Srbiji, već otvaramo jednu novu deonicu i omogućavamo saradnju između kompanija u Srbiji i Bosni i Hercegovini, čime se dosta utiče na podizanje standarda. Time, takođe, smanjujemo broj nezaposlenih sa obe strane granice.

Želim samo da podsetim poštovane kolege i građane Srbije da je danas broj nezaposlenih dva i po puta manji nego u vreme vladavine Dragana Đilasa, Marinike Tepić i Vuka Jeremića. Jedan od razloga je upravo i to što smo mi za kratko vreme izgradili i gradimo veliki broj autoputeva magistralnih, regionalnih i ostalih puteva.

Ono što je izuzetno značajno kada posmatramo ovaj ugovor, to je što sam ja primetio da se zaduživanje vrši u dinarima, što je bilo nezamislivo za vreme vladavine Dragana Đilasa. Podsetiću vas da je za vreme vladavine takozvanog žutog režima dinar bio oslabio više od 50% i takve stvari su zaista bile nezamislive u to vreme.

Nažalost, osim ovakve konstruktivne i državotvorne politike koju mi vodimo, mi imamo politiku koju nude Đilas, Marinika, takozvani ekolozi, njihovi saradnici koji podržavaju blokade, upravo puteva, puteva koji su tu da spajaju, a ne da razdvajaju ljude. Na taj način oni žele klasično da zloupotrebe veliki broj građana Srbije koji su bili na demonstracijama takozvanih ekologa, koji su pokušali da Marinika i Đilas preotmu i preuzmu zasluge za njih.

Svi mi ovde znamo, kao i većina građana Srbije, da krajnji cilj i Ćute i Marinike i Đilasa i ostalih koji organizuju takozvane ekološke demonstracije nisu nikakvi ekološki razlozi, već isključivo dolazak na vlast bez izbora, uz pomoć stranog faktora, koji bi ih postavili na vlast dan nakon izbora, za koje bi oni objavili da nisu bili legitimni, da nisu postojali demokratski uslovi ili da su bili pokradeni.

Naravno, takva politika dovođenja na vlast bez izbora svakako obuhvata i sprovođenje nasilja i nereda na ulicama i to je neki scenario protiv koga mi moramo da se borimo ovde, kao narodni poslanici politikom, a službe bezbednosti i na svoj način u skladu sa Ustavom i zakonom.

Međutim, ono što može da se desi, kao nuspojava delovanja takozvanih ekologa je razvijanje radikalnog antitehnološkog pokreta, koji je mnogo opasniji od radikalnog ekogolizma ili zelenoga anarhizma i to kao posledica ovakvih poteza, ovakvih ekologa takozvanih i ekoloških demonstracija dešavalo se više puta na svetu.

Začetnik svega toga bio je najpoznatiji domaći terorista u SAD, univerzitetski profesor, Teodorka Kačinski, kome su vlasti Amerike pritisnute njegovim ucenama i pretnjama od bombi da u Vašingtonu, bili su prinuđen da u „Vašington postu“ objave njegov manifest protiv tehnološkog napretka, njegov manifest koji se zvao - Industrijsko društvo i njegova budućnost. Taj atnitehnološki manifest je uticao na formiranje nekoliko ozbiljnih antitehnoloških radikalnih organizacija, pa čak i jedne ozbiljne terorističke grupe u Meksiku pod nazivom ITS.

Znam da će mnogima od vas ovo zvučati da sam otišao predaleko ili da je ovo pregrubo ili preterano, ali moja obaveza kao profesor iz oblasti bezbednosti je da vam skrenem pažnju i da skrenem pažnju javnosti na model koji sam prepoznao. Naročito je važno da taj model prepoznaju službe bezbednosti i sam politički vrh. Pazite, mi danas već imamo i nekoliko radikalnih grupa koje su nastale iz takozvanih slučajnih i takozvanih demonstracija koje su nastale spontano i te radikalne grupe mogu napraviti ozbiljan problem nama kao državi i sputati neke strane investicije do kojih nam i te kako stalo, jer bez stranih investicija mi ne možemo da idemo napred, ne možemo da idemo dalje jednostavno.

Već sada na protestima vi imate ljude koji se protive bilo kojoj vrsti tehnološkog napretka. Oni nose transparente protiv rudnika, protiv „Elektroprivrede Srbije“, protiv vetroparkova, termoelektrana, telefonije, EPS i svega ostalog. Na velikom broju bilborda koje sam mogao da primetim u Beogradu, onih manjih, što možete videti po ulicama postoji natpisi - struja ubija i u tekstu ispod toga se optužuje „Elektroprivreda Srbije“ da proizvodnjom struje, korišćenjem uglja ubija građane Srbije. Osim toga postoji neke javne ličnosti, kao što je advokat Gajić, koji zahteva da se Vlada Srbije obaveže da neće otvoriti nijedan rudnik u narednih 100 godina.

Već sada imate prebijanje nevinih građana na protestima od strane ljudi koji su za zaštitu ekologije shvatili i suviše radikalno. Ukoliko pogledate pažljivo snimke, a vi ćete videti da na tim ekološkim protestima osim ljudi kojima su Marinika, Đilas i ostali platili da dođu, postoje neki ljudi koji su se samo radikalizovali i za koje je ekologija postala pitanje života i smrti. Osim plaćenih ljudi da glume ekologe, vi ćete videti ljude koji smatraju da osim što je ekologija pitanje života i smrti, videćete da tu postoje osobe koje sprečavaju ljude da prolaze putem, osobe koje su naterale majke da nose decu preko Pančevačkog mosta, preko Brankovog mosta u svome naručju.

Zato mi, kao odgovorna vlast, ne smemo dozvoliti da bilo koji građanin Srbije bude žrtva demonstracija, koje su počele bilo kojim povodom i zato je važno govoriti građanima šta stoji iza takozvanih ekoloških protesta. Sa narodom moramo da razgovaramo i to je tačno i da mu skrećemo pažu na pokušaje Dragana Đilasa i njegovih mentora da izazovu haos i nerede u Srbiji. Takvu sliku jedva čekaju da vide mentori Đilasa, Marinike, Ćute i ostalih u inostranstvu, koji žele da po svaku cenu zaustave napredak države Srbije ne bili oslabili našu državu, ne bili probali da nas bace na kolena i tako nas sprečili da podržavamo naš narod koji žive u Republici Srpskoj, Crnoj Gori ili na Kosovu i Metohiji naročito, jer oni svi dobro znaju da današnja Srbija predvođena predsednikom Aleksandrom Vučićem, nikada neće dozvoliti neku novu „Oluju“, to se više nikada neće desiti, ne dok je Aleksandar Vučić predsednik i zato puna podrška državnoj politici i izgradnji puteva i stabilnosti regiona i predsedniku Vučiću. Živela Srbija! Hvala.

Jedanaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 07.12.2021.

Poštovana ministarko, dame i gospodo poslanici, poštovani građani, odlaganje početka ovih reformi o kojima danas govorimo je zaista opravdano kao što smo čuli od većine govornika i od same ministarke, pre svega zbog situacije koju smo imali sa korona virusom. Međutim, treba naglasiti, kada govorimo o korona virusu i pandemiji da je Srbija kroz ovu krizu prošla i još uvek prolazi izuzetno dobro. Pre svega zahvaljujući liderstvu predsednika Vučića.

Kada tome dodao inicijativu predsednika za otvoreni Balkan, kao i odličnu politiku prema susedima u smislu da smo svim susedima ponudili i poklonili veliku količinu vakcina kako bismo pokazali široku ruku, možemo slobodno reći da je Srbija uz privredni rast koji je nezabeležen u istoriji ovakvih kriza zaista u ovom delu Evrope, a svakako politički lider regiona.

Kao takva, naša država želi da što pre krene sa reformama, međutim, da bi se ove reforme o kojima danas govorimo i koje želimo da odložimo za 2025. godinu, da bi se one sprovele adekvatno, potrebno je razgovarati sa sindikatima, strukovnim udruženjima, predstavnicima zaposlenih i svim onim drugim zainteresovanim stranama da bi upravo to sprovođenje takvih reformi koje su izuzetno značajne, bile sprovedene na jedan demokratski način. Upravo zbog toga se slažem da je te reforme potrebno odložiti do 2025. godine.

Obzirom da su ovih dana aktuelni tzv. ekološki protesti, želeo bih samo da kažem građanima da treba da znaju da je reformom javne uprave, tačnije uvođenjem digitalizacije Republika Srbija je direktno spasla 28.000 stabala i 10.000 kilovat sati energije, čime je direktno uticala na zelenu energiju.

Želeo bih da se osvrnem i na zakon o kome ćemo sutra govoriti da se ne bih sutra ponovo javio za reč i uskraćivao mojim kolegama vreme. To je zajam neophodan za proširenje gasne mreže na Zlatiboru i okolini. Želim da naglasim da je ovo izuzetno važno razvojno ulaganje od čega će korist imati građani i privreda kraja u kome stiže gas, ali i cela Srbija. U zlatiborskom kraju, kao i u naseljima do kojih će doći gas ima mnogo domaćinstava sa starijim sugrađanima koji će uvođenjem gasa biti pošteđeni nabavke, skladištenja drva ili uglja i konstantnim loženjem. Biće dovoljno da pritisnu dugme i da za istu količinu novca greju ne samo jednu prostoriju, već ceo dom.

Takođe širenje gasne infrastrukture doprineće dolasku novih investitora na sam Zlatibor i okolinu, čime će se ojačati turistički privredni kapaciteti. Osim toga, širenje gasne mreže će imati i povoljan uticaj na demografiju, jer se time podiže životni standard i direktno utiče na smanjivanje broja ljudi koji žele da napuste selo. Naravno, širenje gasne mreže ima i ogroman značaj za ekologiju, jer se time praktično gase kotlarnice koje zagađuju vazduh, ali i smanjuje seča drveća čime se direktno poboljšava kvalitet vazduha.

Na taj način, mi kao odgovorna vlast preduzimamo mere koje doprinose ekologiji za razliku od Marinike i Đilasa, koji blokiraju gradove i stvaraju tenziju u društvu sa željom da padne srpska krv, a sve pozivajući se na ekologiju. Njihova dvoličnost se ogleda i u tome da se Marinika i Đilas pozivajući se na ekologiju upravo voze u džipovima vrednim više od 100.000 evra i sa nekoliko hiljada kubika, koji ispuštaju ogromne količine izduvnih gasova.

Koliko je Đilas zabrinut za prava običnih građana možemo videti koliko je brinuo za prosečne potrošače u gradu Beogradu. Setimo se situacije sa trgovinskim lancima kada je Đilas bio gradonačelnik, kada su sprečavani nastanci drugih lanaca u Beogradu, nego je postojao samo jedan.

Isto tako za vreme Dragana Đilasa, bilo je gotovo nemoguće dobiti građevinsku dozvolu za zgradu na bilo kojoj atraktivnoj lokaciji, a bukvalno nemoguće dobiti građevinsku dozvolu za blok stambenih zgrada i sve to dok njegov medijski partner Mišković ne rasproda sve stanove u „Belvilu“. Da ne bude da sam nešto izmislio, dovoljno je samo pogledati podatke Zavoda za statistiku koji govore sami za sebe. Kada je Đilas bio gradonačelnik izdato je nekoliko puta manje građevinskih dozvola nego danas kada Beogradom upravlja SNS.

Tako je 2010. godine izdato samo 6.512 građevinskih dozvola za celu teritoriju Srbije, a 2020. godine 22.625. Dakle, za vreme vlasti SNS u Srbiji je izdato 16.000 građevinskih dozvola više ili skoro četiri puta više nego za vreme vlasti Dragana Đilasa.

Ukoliko uzmemo u obzir da prosečno jedna trećina svih izdatih građevinskih dozvola odlazi na Beograd, dolazimo do zaključka da danas u Beogradu se izda onoliko građevinskih dozvola koliko se u Đilasovo vreme izdavalo u celoj Srbiji.

Koliko je Mišković bio privilegovan govori činjenica da pravni naslednik „C marketa“, „Deleze“ se pre nekoliko dana obavezao, odnosno moraju da obešteti 3.343 mala akcionara jer su oni pobedili na sudu i dokazali da je vrednost akcija bila znatno veća nego ona po kojoj ih je Mišković isplaćivao prilikom privatizacije. Ovde imam obaveštenje generalnog direktora kompanije „Deleze“ Žan Vol Dokera, izvinjavam se gospodine ako nisam pravilno pročitao njegovo ime, kojim on obaveštava akcionare da će svaki akcionar „C marketa“ koji je podneo tužbu i rešenje Privrednog suda u Beogradu iz 2018. godine i 2020. godine, je doneto da će svaki akcionar dobiti dodatnih 48.581 dinar.

Dakle, Đilasov partner Mišković je svakog malog akcionara oštetio za tačno 400 evra. Ukupna suma koja će se isplatiti je 48.000 dinara po akciji, plus 31.000 dinara za kamatu, dakle 80.000 dinara će svaki od njih dobiti. Za toliko je Mišković, nekadašnjih Đilasov partner, oštetio građane, male akcionare „C marketa“.

Pošto sam ja studirao ekonomiju mogu vam reći da na osnovu ovih podataka se lako dolazi do cifre od više 100 miliona evra za koju je oštećena država u ovom poslu. To je još jedan od razloga zašto bi Đilas ponovo želeo da dođe na vlast, da bi opet nekom svom tajkunu, nekom svom partneru omogućio monopol ili političke kontakte pa da zajedno tajkuni i strani ambasadori u kafani sastavljaju Vladu Srbije.

Na sreću građana ta vremena su odavno prošla. Vlast se dobija samo na izborima, a Vlada u Narodnoj skupštini, po meri građana Republike Srbije.

Takođe, želeo bih da kažem da sam pre nekoliko dana sa kolegama poslanicima, Viktorom Jeftovićem i Lukom Kebarom, zajedno smo obilazili radove na početku izgradnje metroa koji je obišao i predsednik Aleksandar Vučić. To je upravo potvrda onoga što se dešava trenutno u ovoj Srbiji. Mi kada smo obećali izgradnju metroa mi smo tu izgradnju metroa započeli, za razliku od Đilasa koji je obećavao više puta u svojoj političkoj karijeri metroa, kada je bio gradonačelnik. Međutim, to je njemu služilo samo da zamagli pogled građanima da oni ne vide njegove špekulantske radnje kojima je postao najbogatiji političar.

Ne postoji političar u svetu koji je svoje bogatstvo povećao za 619 miliona evra. Svi političari kada dođu na vlast su prijavljivali manjak prihoda, čak i Donald Tramp kada je postao predsednik SAD i kada se završio njegov mandat prijavio gubitak od nekoliko milijardi dolara. Samo je Dragan Đilas uspeo da se obogati za vreme svog mandata.

Pozivam građane da ne nasedaju na pozive Marinike i Đilasa da se blokira grad, da se ruše gradovi, da se blokiraju putevi. Jer građani Srbije, Marinika i Dragan Đilas su sebe materijalno obezbedili, a svaku eventualnu štetu koja bude nastala usled blokada, usled rušenja i paljenja platićemo upravo mi, svi građani Republike Srbije.

Na kraju, puna podrška predsedniku Aleksandru Vučiću za borbu u bolju Srbiju. Prijatno.

VIDI SVA OBRAĆANJA