Hvala, predsednice.

Poštovana ministarka, gospođo Paunović, lepo vas je videti ponovo ovde, poštovani predstavnici Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas otpočinjemo raspravu o setu izbornih zakona koji možda ne predstavljaju bog zna kakav korak, veliki korak, u jačanju našeg izbornog sistema i unapređenju demokratskih standarda, jer i postojeća zakonska rešenja, možemo reći, da su sasvim zadovoljavajuća. Ali ovo su rešenja koja je opozicija tražila. Ovo su rešenja kojima mi njima izbijamo iz ruku izbor, odnosno izgovor za izborne neuspehe koje su doživljavali iz izbornog ciklusa u izborni ciklus. Ali ovo jesu rešenja koja će, nadam se, dovesti do ili doprineti stabilizaciji društvenih prilika u Srbiji i daljem napretku Republike Srbije na evropskom putu.

26/3 AL/JG

Pred nama su Predlog zakona o dopuni Zakona o izboru predsednika Republike, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnim izborima i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu. Ovi predlozi zakona odraz su naše odgovornosti prema građanima, prema Ustavu Republike Srbije, prema evropskoj budućnosti Srbije i zato će poslanička grupa Dragan Marković Palma – Jedinstvena Srbija podržati ove zakone.

Poštovane kolege, izbori su srž svake moderne demokratije. Oni su na neki način most između volje građana i vlasti, mehanizam kojim građani mirno u skladu sa zakonima biraju svoje predstavnike.

Još je Aristotel, taj otac političke filozofije, rekao da je čovek po svojoj prirodi političko biće, i od antičke Atine gde su slobodni građani na Agori birali svoje predstavnike, preko rimskih republikanskih institucija, pa sve do velikih evropskih revolucija u 18. i 19. veku izbori su uvek bili simbol slobode i suvereniteta naroda. U istoriji naše Srbije izbori imaju posebno mesto. Još od ustavobraniteljskih vremena u 19. veku kada su postavljeni temelji parlamentarne monarhije, pa preko Kraljevine Srbije sa njenim višestranačkim sistemom, pa od devedesetih godina, kada smo obnovili višestranački sistem i višepartijski život, izbori su bili i ostali ogledalo zrelosti nas kao naroda i kao nacije.

27/1 MV/IR 15.25 – 15.35

Danas, kada se svetski poredak menja pred našim očima, značaj izbora je svakako još veći. Geopolitičke promene, multipolarni svet, izazovi poput energetskih kriza, migracija, ratova i drugih bezbednosnih pretnji, sve to negde zahteva da Srbija bude i ostane jaka, mirna, stabilna i sa jasnom definicijom svoje spoljnopolitičke pozicije. Ova vladajuća većina je dokazala u prethodnih 14 godina da joj je važan legitimitet institucija, da joj je važan za mir i stabilnost našeg društva i da kad je god to bilo potrebno mi smo taj legitimitet proveravali na izborima. To će se desiti i ove godine.

Znate, Vinston Čerčil je jednom mudro primetio, i to je opšte poznata njegova izjava – da je demokratija najgori oblik vladavine, osim svih ostalih koji su isprobani. Zato moramo čuvati integritet naše demokratije i jačati je zakonima, a ne rušiti je haosom. Jer, demokratija je vladavina zakona, poštovanje institucija, demokratija podrazumeva i nacionalno samopoštovanje, a ne haos i nacionalnu inferiornost. Ovi zakoni su deo naše evropske agende, ali oni pre svega treba da jačaju poverenje u naš izborni proces, da osiguraju fer konkurenciju i štite volju građana od bilo kakvih zloupotreba.

Formirali smo Komisiju za reviziju biračkog spiska. Evo, ovih dana usvojićemo i ove preporuke ODIHR-a. Na nekoj od narednih sednica, a to je predsednica rekla i na Kolegijumu, mi ćemo usvojiti i izmene i dopune Zakona o borbi protiv korupcije, kojim ćemo regulisati i pitanje funkcionerske kampanje. Sve ovo radimo pre svega zbog nas, da mi uredimo naše dvorište na valjan način, pa tek onda zato što su ovi zakoni i deo evropske agende Srbije.

Poštovane kolege, iako država čini sve da stanje u državi bude stabilno i mirno, već godinu i po dana naša zemlja prolazi kroz velike potrese. Od tragedije u Novom Sadu, od novembra 2024. godine, pa do danas, svedoci smo nezakonitih blokada univerziteta, fakulteta, škola, ulica.

Studenti i delovi opozicije umesto da koriste institucije i zakonske mehanizme, drugim rečima, umesto da biraju put demokratije oni biraju put anarhije. Blokiraju nastavu, ometaju rad obrazovnih ustanova, sprečavaju decu i mlade da uče i napreduju. To nije protest, to je direktan napad na obrazovanje, na budućnost naše dece, na normalan život građana. Još gore, dolazi do nasilja i napada na prostorije vladajućih stranaka, a to nije izraz slobode mišljenja, već čin vandalizma i pokušaj destabilizacije države.

E sad, opozicija i njihovi istomišljenici vrlo rado i vrlo često ističu takozvanu proevropsku retoriku, govore o demokratiji, o vladavini prava, o evropskim vrednostima, ali njihova dela su duboko antievropska. Kao što je veliki francuski prosvetitelj Šarl de Monteskje zapisao – sloboda je pravo činiti ono što zakoni dozvoljavaju, a ne ono što se želi. Evropska unija upravo počiva na tim postulatima, na poštovanju zakona, na dijalogu unutar institucija, na mirnom izražavanju neslaganja, a ne na blokadama fakulteta, na ometanju nastave u školama, na nasilju na ulicama ili na napadima na političke protivnike.

Kada blokiraju univerzitete, oni u stvari blokiraju evropsku budućnost Srbije. Kada nasilno ometaju rad institucija, oni pokazuju da ne veruju u demokratiju, već u haos. To nije proevropski stav, to je antievropski čin koji nas udaljava od Brisela. Dok oni blokiraju ulice i fakultete, vladajuća većina radi. Ne samo na ekonomiji, ne samo na infrastrukturi, bezbednosti, mi smo ti koji smo postavili Srbiju na evropski put. Upravo to želim ponovo da ponovim i podsetim – mi smo ti koji su Srbiju postavili na evropski put.

27/2 MV/IR

Da vas podsetim da je 2008. godine SPS zajedno sa Jedinstvenom Srbijom i sa PUPS-om, odnosno da su Dačić, pokojni Palma i pokojni Jova Krkobabić 2008. godine zauzeli taj evropski pravac, zahvaljujući čemu je Srbija i građani Srbije su dobili bezvizni režim za Evropsku uniju. Da vas podsetim, to je bilo 19. decembra 2009. godine, a već 20. decembra 2009. godine pokojni Dragan Marković Palma je napravio prvu delegaciju koja je putovala bez viza u Evropu, konkretno u Beč. Tu su bile i neke vaše kolege opozicionari, koji sada plediraju da budu sve vaše vođe. Bili su članovi te delegacije tada u svojstvu gradonačelnika pojedinih gradova i mogu da vam pričaju o svojim putovanjima i u Beč i u Sankt Peterburg i u Rim i u Milano itd. Prosto, hoću to da kažem.

I još nešto da znate, sve što je urađeno po pitanju otvaranja poglavlja, klastera itd., urađeno je od 2012. godine do danas, uradila je ova vladajuća većina. Znači, to je nešto o čemu treba da govorimo i želim da vas podsetim na to.

Uprkos pokušajima destabilizacije, kako spolja, a tako i iznutra, stalnim pokušajima saplitanja od strane mnogih ovde prisutnih opozicionih poslanika, ova vladajuća većina nastavlja reforme, pa i one reforme koje su potrebne za evropski put. Baš zato predlažemo ove zakone, jer oni nisu plod naše samovolje, već su usklađeni sa preporukama Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava, odnosno ODIHR-a. ODIHR je kroz svoje misije i mišljenja iz marta 2026. godine i kasnije dopunama dao jasne smernice i mi ih, evo, implementiramo u ovim zakonima i uvodimo obaveznu obuku za članove izbornih komisija, jačamo transparentnost biračkih odbora, unapređujemo rad Ustavnog suda u izbornim sporovima.

Ovi zakoni direktno doprinose ispunjavanju obaveza iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju iz reformskog programa, iz izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije. Oni pokazuju da Srbija ozbiljno shvata preporuke međunarodnih partnera i da ih pretvara u delo. Nismo birali samo one koji nas najbolje vole, i tu se referišem na izlaganje prve govornice od ovlašćenih, koju, eto, nije čak ni predsednik stranke i šef poslaničke grupe obavestio da će se na sledećoj sednici usvojiti i ostale preporuke ODIHR-a. Znači usvojićemo ih sve. Zašto? Zato što fer izbori nisu luksuz, oni su garancija stabilnosti u vremenima kada se svet menja.

Izbori se ne dobijaju nasiljem, već radom u korist građana, programima i vizijom. Vladajuća većina svoju viziju sprovodi, evo, punih 14 godina. Viziju u kojoj u Srbiji vlada mir i stabilnost, vizija ekonomski snažne Srbije, vojno neutralne, ali sa snažnom vojskom kao garantom mira i stabilnosti, moderne i prosperitetne Srbije, i to sve sprovodi od 2012. godine.

I pred ove predstojeće izbore, za koje znamo da će biti ove godine, vlast je iznela program „Srbija 2035“ – investicije od 48 milijardi evra, 17 milijardi evra do 2030. i 31 milijarda od 2030. do 2035. godine, što će dovesti do toga da će rast BDP-a, koji sada iznosi oko 90 milijardi evra, iznositi negde oko 130 milijardi evra, prosečna plata 1700 evra, prosečna penzija 750 evra, a minimalna zarada 760 evra.

28/1 MZ/MJ 15.35–15.45

To je vizija energetski stabilne i suverene, industrijski razvijene Srbije sa modernom poljoprivredom, Srbije koja je lider u digitalnom razvoju i to je ono što mi nudimo kao program. E sad, pitam vas, gospodo iz opozicije, zar mislite da ćete dobiti izbore ako ovom programu razvoja suprotstavite nasilje, nemire i haos? Odmah da vam kažem da ste unapred izgubili na taj način. Zato zavrnite rukave, smislite programsku alternativu vladajućoj većini, jer samo tako možete pridobiti glasove građana Srbije.

Negde želeo sam i da se osvrnem na još jednu stvar, pre nego što zaključim, a to je: predsednik Vučić je istakao hroničan problem koji je prisutan kod nas i koji je nazvao – znaš li ti ko sam ja? I to zaista jeste nešto što iritira građane, što na kraju krajeva degradira odlične rezultate postignute u prethodnom periodu i mi iz JS podržavamo borbu protiv ove pojave. Ali ima nešto što još više šteti državi i njenim građanima. To pitanje koje želim da kandidujem nije od juče, nije ni od pre decenije ili dve, već je jako dugo vezano za politiku kod nas Srba, a to je pitanje – a gde sam tu ja? I mi iz JS koji nismo uzeli učešće u izvršnoj vlasti imamo i moralno pravo da kandidujemo i to pitanje, jer naše viđenje je da narod na izborima bira svoje predstavnike, pre svega, kako bi zastupali njihove, odnosno opšte interese, pa tek onda stranačke i lične. Nažalost, ima i onih koji više zastupaju strane interese, a opet zarad ličnih.

Ima političara koji dok su u vlasti imaju koristi, Srbija im je majka. Čim se to promeni, o svojoj državi govore najgore. Da li je moguće ili nemoguće znate i vi sami, evo, imate tu, u prvoj klupi vam sedi čovek koji dok je prodavao i imao monopol na prodaju reklamnih sekundi, on je pričao sve najbolje o predsedniku Vučiću; onog trenutka kada mu je monopol ukinut, naravno, on i dalje radi taj posao, i dalje zarađuje, ali se više ne bogati onim rapidnim tempom kakvim se bogatio, odmah je počeo da priča sve najgore i o vlasti i o državi. I ne samo on. Ja ne mogu da zamislim, na primer, generala, odnosno vojvodu Živojina Mišića ili, recimo, vojvodu Bojovića, da ide po Briselu ili po Vašingtonu ili gde sve i da govori sve najgore o svojoj državi, a mi imamo jednog generala tu koji to upravo čini. Zamislite Ratka Mladića da se u Hagu ponašao na taj način. Ne, on je sačuvao i svoj obraz lični i obraz države Srbije i jednostavno se ponašao onako kako i priliči jednom oficiru i vojniku. Tako da, želim da kažem da ima tu još, da ih ne navodim, mnogih koji su bili u SNS-u, pa su sada tu, pa sada oni pričaju, oni su najradikalniji u svojim pričama.

Što se tiče tog sindroma: „a gde sam tu ja“, jednostavno, i to pitanje kandidujem, jer jedini motiv tih ljudi jeste bavljenje politikom zarad ličnog bogaćenja, a ne zarad interesa države Srbije i naroda.

I na kraju da kažem, poštovane koleginice i kolege, ovi zakoni o kojima danas raspravljamo nisu obojeni ni ideološki, ni stranački, i zato vas pozivam sve, naročito i vas iz opozicije, da glasate za ove zakone, da ih podržimo jedinstveno, odgovorno i u interesu građana, da prevaziđemo dnevnopolitičke sukobe i pokažemo da sa vremenom jača demokratija, a ne da slabi jer, na kraju krajeva, izbori nisu borba za vlast, oni su borba za bolju budućnost naše dece, naših građana i naše zemlje. Kao što je Abraham Linkoln rekao: „Vlada naroda, od naroda i za narod ne sme nestati sa lica zemlje“.

Jedinstvena Srbija će u danu za glasanje podržati sve ove predložene zakone. Hvala.

Predsedavajuća, upravo smo mogli čuti govor onoga što bi tretirao zakon koji su predložili Torbica i ovi, upravo govor jednog agenta stranih interesa.

(Radomir Lazović: Nisam Životu spomenuo.)

Znači, za njega nije NATO kriv za bombardovanje Srbije, nije NATO kriv za bombardovanje Republike Srpske, nije NATO kriv i Hrvatska za egzodus u Srpskoj Krajini, već njima su Srbi ti koji su krivi i za bombardovanje. Srbi su ti koji su

29/2 MT/MP

počinili, citiram, ratne zločine, jer za njih je sve što je rađeno, rađeno od strane Srba, pa su počinjeni čak i ratni zločini.

To je ono što sam ja pričao u svom govoru i on je to sada pokazao, upravo onako nepatvoreno i čisto, šta znači agent stranog interesa.

Pomenuo je i to, kritikovao je kolegu koji je tu prisutan, kako „N1“ nije isti sa … Pa, nije zato što je to njegova kamera. Pa, on je vuče svuda sa sobom.

To je ona njegova istina. To je ona njegova istina da je ubijen, odnosno da je umro dečak iz Valjeva koji je navodno pretučen od strane policije itd., što je potvrdila i Obućina. Njihov blokaderski novinar je potvrdila da je bila laž.

To je ta njegova demokratska televizija koja je izmislila zvučni top, kao još jednu laž, kao što je na kraju krajeva i ova afera lažni deda.

Sve je to izgovorio čovek koji je nama prigovarao što smo 2008. godine uveli Srbiju na evropski put, a on je te 2008. godine bio student prve godine 14. put. I dalje je student prve godine, ali 28. put. Eto, to je čovek koji nama spočitava da smo izvršili ratne zločine.

Hvala.

Jeste.

Poštovana predsedavajuća, imate i stenograme, može se videti, govornik je jasno rekao da ga te 90-te godine podsećaju, citiram – na ratove, ratne zločine i sankcije. I za te ratove nisu krivi NATO pakt i tadašnji naši neprijatelje, to za njih nije čin bestijalne agresije, to je bila jedna vojna akcija.

Znači, ratni zločini nisu počinili ratne zločine ni Hrvati u Jasenovcu, verovatno su se Srbi sami međusobno klali tamo po Jasenovcu, Jevreji i Romi, već su Srbi bili ti koji su vršili ratne zločine.

Srpski narod je kriv za sankcije, a ne oni koji su nam sankcije nametnuli i uveli. Znači, to je ono što je govornik rekao i to je ono što i stenogramske beleške tvrde. Znači, on kaže da nisu krivi za smrt 17 ljudi koji su bombardovani i godišnjica tog bombardovana u Nišu kasetnim bombama je bila nedavno, nisu krive NATO države nego su krivi Srbi. Za bombardovanje u Aleksincu nije kriv NATO pakt, krivi su Srbi. Za bombardovanje voza kod Surdulice nije kriv NATO pakt, krivi su Srbi. To je ono što je rekao on. Nije kriv Joška Fišer, njihov ideološki guru. Ne, kriv je Milošević, krivi su Srbi. To je taj govornik izrekao, ali to nije izrekao ni on što je najgore. Ono što je on rekao, nije on izgovorio već novac Hakija Abazija. Hvala vam.

31/1 VS/JG 16.05 – 16.15

Na član 106. - govornik može da govori samo o temi dnevnog reda. On je svoj govor i to mi je učinilo čast, počeo s time što je postavio pitanje, u stvari, koje sam ja postavio u svom govoru i to pitanje koje pravi problem, pre svega, državi Srbiji i njenim građanima, gde sam tu ja, kad sam to postavio upravo sam mislio na njegovog političkog lidera Sulejmana Ugljanina, koji kada je čini mi se 2006. godine, sećam se bio ministar i došao je, ne, 2004. godine je bio gradonačelnik Novog Pazara i došao je u Jagodinu, formiralo se neko udruženje predsednika opštine, odnosno gradonačelnika i tada je pričao kako je Srbija majka. Kada je posle toga postao ministar, pa prestao da bude ministar, odmah je krenuo da priča i da koristi neke čak fašističke fraze, separatističke fraze i postao je takođe pobornik velikoalbanskog separatizma. Znači, to je čovek, čiji je on član poslaničke grupe i to je ono što sam ja pričao i o tome kako govori novac Hakija Abazija ovde, ne govori novac Hakija Abazija, ali je slična neka varijanta.

Pošto pretpostavljam da je spremio kontra odgovor, pošto me je prozvao, odmah da mu kažem da me ne traži na ideološkom planu, iz prostog razloga što ja sam već rekao, nisam socijalista, ali sam kao pripadnik Jedinstvene Srbije u koaliciji sa SPS od 2008. godine sa ponosom i povezuju nas, ne samo drugarske i bratske veze, nego ono što nas politički veže čvrsto, a i poslednjih 14 godina kako smo u koaliciji sa SNS, to jeste, pre svega, ljubav prema Srbiji, to jeste, pre svega, ljubav prema srpskom

37/2 JJ/IR

narodu i to jeste taj naš patriotizam. I to je nešto što je jače od bilo kakvih veza i ne postoji ni novac, ne postoji ni bilo kakva ideolgija i ideološka razlika koja to može da raskine. Hvala. Eto, gde sam ja.

Predsedavajuća, povredili ste Poslovnik jer nema replike na povredu Poslovnika gde sam ja pomenuo pomenutog i prosto moram da kažem da je, recimo, 2018. godine dotični rekao da mora da porazi ovo čudovište, ovu fašističku tvorevinu, srpsku državu Srbiju.

Mi sada pričamo o liku i delu? Nismo pričali o liku i delu, pričali smo o subverzivnoj delatnosti određenih političara i to je što sam hteo da kažem. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovani ministre Glamočiću, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Dragan Marković Palma, Jedinstvena Srbija, neće podržati ovaj amandman, iz prostog razloga što ovaj amandman nije suštinski i to sam rekao i na Odboru za evropske integracije, podnet da bi se popravio zakon, već da bi se sebi pružila prilika da se još jednom iznesu laži neistine protiv aktuelne vlasti, ali ono što je najtragičnije, protiv države Srbije i to nije prvi put, i to će se nastaviti i dalje i ubuduće. Ja sam na Odboru za evropske integracije i rekao da je ponašanje naših opozicionih poslanika koji se predstavljaju za proevropsku opoziciju ustvari duboko antievropsko i antidemokratsko, jer ne možete u EU ući tako što blokirate ulice, tako što blokirate Javni servis danima i nedeljama i ne možete ući u EU, tako što ćete blokirati univerzitete, škole, fakultete i sve su to nasilje i taj kako bih rekao način političkog delovanja, zarad dobijanja nekih političkih poena, ali pre svega zarad osvajanja vvlasti bez izbora, jer je to suština takvog političkog ponašanja jesu duboko antievropski i antidemokratski. Ovaj zakon i oni sami su više puta ponovili da je dobar, ali onda podnose neke amandmane, više, kažem da bi sebi pružili priliku da koriste taj narativ koji inače koriste i putujući po Evropskom parlamentu i svuda po svetu.

Evo, sada smo imali jednu mini turneju, četiri musketara po Berlinu, Barseloni i gde sve ne, i gde su iznosili najgore laži o pre svega o svojoj državi i taj narativ je nešto što takođe jeste naša prepreka na evropskom putu i oni čine veliku štetu svojoj državi pre svega na tom putu evropskih integracija. Inače, rekao sam, ovaj zakon je dobar, jer predstavlja srce evropske solidarnosti, i ovaj zakon je dobar jer će upodobiti i našu administraciju, pravilima EU i transparentom rukovođenju projektima i ovaj zakon je dobar jer sebi dajemo tako vreme da akreditujemo naše agencije da izvršimo obuke ljudi koji će se baviti tim poslovima i to je sve razlozi zašto smo kao poslanička grupa podržali i podržaćemo ovaj zakon.

Slažem se sa prethodnim govornikom, na žalost i to sam rekao u raspravi na početku ove sednice da su na žalost od politike, od načela standarda pre politike, kako je to bilo na početku evropskih integracija, gde su pričali, ostavite ta teška pitanja i to ćemo rešavati u toku i dajte da ispunjavamo standarde i sada smo se sveli na uzdizanje na ta politička pitanja.

4/1 JD/IR 10.35 – 10.45

I to je nešto što je velika prepreka našim evro-integracijama, ali mislim da, ono što sam rekao i u plenumu, da je istorija duga i da se točak istorije stalno pokreće i okreće i da će te neke prepreke političke u nekom trenutku svakako nestati i da ona, naš je zadatak da ovim zakonom stvorimo sve preduslove da budemo u situaciji da kada budemo punopravni član EU da možemo odmah da krenemo da povlačimo sredstva iz Kohezionog fonda.

Ono što se takođe slažem, čuo sam da je ovo zakon koji, kako bih rekao, teorijski priprema našu državu. Ne mora on i ne znači da će on teorijski da priprema samo našu državu, već i praktično, ako krenemo u to da naše institucije koje će se baviti tim pitanjem krenu u proces akreditacije, jer on jako dugo traje. Ako taj proces iskoristimo i to vreme iskoristimo za pripremu svega toga, onda ovo nije samo teorijski već je i praktičan.

Na kraju, rekao bih još jednom i poručio, pre svega našim kolegama iz opozicionih redova, ako ne slušate nas, znači ne morate slušati nas iz vladajuće većine, mi smo vama politički protivnici i svakako da imate veće autoritete, ali poslušajte bar čoveka koji je glavni u Evropskom parlamentu za spoljne poslove, poslušajte Dejvida Mekalistera i njegove reči - Svađajmo se na srpskom, a kada odemo i kada pričamo na engleskom da budemo složni i da pričamo jedino i isključivo za šta nas je narod birao, a to je da govorimo u interesu srpske države i srpskog naroda.

Hvala.

Poštovana predsedavajuća, vidim da pojedini narodni poslanici i poslaničke grupe malo napreduju u muzičkom ukusu. Znači, od Maje Berović i „Lutaš bebo“ do Ane Bekute, koja ja naša istaknuta estradna umetnica, zaista je napredak značajan. Samo treba da mu objasnimo da je naša estradna umetnica Ana Bekuta bila životni saputnik naše legende Milutina Mrkonjića, istaknutog neimara i oni su se bunili kada je došao predlog da se obilaznica oko Beograda nazove po imenu Milutina Mrkonjića, a evo citiraju pesmu njegove životne saputnice Ane Bekute. Malo nelogično, ali, dobro, nije jedina stvar koja je nelogična.

Ono što smo opet mogli čuti jeste taj perverzno-inverzni narativ, a to je da policija tuče studente i da policija primenjuje silu i da, što je naravno netačno, jer sve ovo vreme, prethodnih godinu i po dana, policija nije primenjivala silu ili je primenjivala samo onaj minimum minimuma.

Kada smo već kod evropske vrednosti, kod proevropske opozicije, ako bi govorili o tim standardima kako policija u evropskim državama reaguje, kao što je recimo, bilo na Univerzitetu u Holandiji, studenti bi odavno bili studenti, ako su to koji su na fakultetima koji spavaju tamo i obitavaju uopšte studenti, oni bi bili odavno izbačeni odatle i to uz primenu najgrublje moguće sile.

Kao što smo videli, do sada nikada nisu primenjivali silu i svoj posao policija je odradila na najbolji mogući način. Mi ispred poslaničke grupe Dragan Marković Palma – Jedinstvena Srbija, ali siguran sam i ispred svih naših koalicionih partnera mogu da pohvalim samo policiju i njeno postupanje u prethodnih godinu i po dana, ali kažem sve je to samo pokazatelj onoga što tvrdim i dalje da ta tzv. proevropska opozicija je duboko u suštini i u načinu političkog delovanja duboko antievropska i antidemokratska.

Kada smo već kod citiranja toga, oni žive u nekom svom krugu pakla iz koga nikad neće izaći, pa mogu da citiram dva poslednja stiha iz pesme „Hotel California“ Led Zeppelina: „You can check out any time you like, but you can never leave“, tako da nikada neće izaći iz tog svog kruga pakla. Hvala.

Zahvaljujem, poštovana predsednice Narodne skupštine.

Uvaženi ministri u Vladi Republike Srbije, gospodine Dačiću zadovoljstvo je videti vas ponovo ovde sa nama, koleginice i kolege narodni poslanici, da, danas je na dnevnom redu 40 tačaka, ali ne, to nije nikakva dimna zavesa, kako reče prethodna govornica, već je pokazatelj da ova Vlada radi punim kapacitetom, da ova Vlada ima i legitimitet i legalitet i svakako da ova Vlada ima punu podršku, većinsku podršku i u narodu, ali i u ovom parlamentu.

Poslanička grupa JS, Dragan Marković Palma – Jedinstvena Srbija će podržati sve predložene tačke dnevnog reda jer su, kako evo čujemo, i opozicija priznaje, ovi zakoni dobri, tekstovi su, kažu, dobri i na korist su građana Republike Srbije i za nas jedina dobra politika iz koje stoje rezultati i iza koje se vidi da je kvalitet života građana Srbije bolji nego što je bio juče, nego što je bio prekjuče i prethodnih godina i to je jako očigledno i vidljivo danas, da je kvalitet života građana Srbije neuporedivo bolji.

Jedinstvena Srbija je pre nekoliko dana bila na konsultacijama kod predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića, i tamo je jedna od tih tema, ne samo u razgovoru sa Jedinstvenom Srbijom, nego sa svim političkim činiocima koji su želeli da učestvuju u tom dijalogu, bila i spoljno politička pozicija Republike Srbije u odnosu na geo-politička dešavanja i političke turbulencije koje su prisutne svuda u svetu.

Da, naravno strateška spoljno politička pozicija Srbije jeste taj put evro integracija, uz zadržavanje vojne neutralnosti. Naravno da mi iz Jedinstvene Srbije, zajedno sa svojim koalicionim partnerom Socijalističkom partijom Srbije podržavamo tu spoljno političku poziciju i taj spoljno politički kurs.

Kao član Odbora za evropske integracije i kao neko koje noćas doleteo iz Brisela gde je naša delegacija dala učešće u diskusiji o interparlamentarnoj diskusiju gde se govori o institucionalnim uticajima veštačke inteligencije u kontekstu evro integracija ja ću ovde govoriti pre svega o dva zakona, oba na tom evropskom putu, u toj evropskoj Agendi. Jedan je svakako Predlog zakona o uspostavljanju i funkcionisanju sistema za upravljanje kohezionom politikom, a drugi je Predlog zakona o sprečavanju i suzbijanju trgovine ljudima i zaštiti žrtava.

I jedan i drugi zakon su zaista važni, ne samo zato što su, kažem, deo te evropske Agende, već pre svega zato što pripremaju našu državu, institucionalno i u svakom drugom pogledu, da se borimo sa važnim pitanjima koja nam predstoje. Oba su, rekao bih, iznad svake stranačke politike. Smatram da bi bilo, u normalnim uslovima, u normalnoj situaciji, sasvim normalno da svi ovde u ovoj sali podržimo oba ova zakona.

22/1 GD/MT

Šta je zapravo koheziona politika? Koheziona politika je srce evropske solidarnosti. Njen cilj je da smanji razlike u nivou razvijenosti između različitih regiona. Mi smo to zvali vrlo često ravnomerni regionalni razvoj, itd.

Siguran sam da će ovde pojedini opozicioni poslanici, jer su to radili na Odboru za evropske integracije, postaviti pitanje – zašto sada ako još uvek nismo zemlja članica, a zakon će krenuti sa sprovođenjem onog trenutka kada budemo bili član EU. Odgovor je vrlo jednostavan – jer sam akreditacija, odnosno sam proces akreditacije traje godinama i da ne bismo došli u situaciju u kojoj je bila Hrvatska koja je svojih prvih nekoliko godina imala problem kada je postala članica EU, imala je problem u povlačenju tih evropskih sredstava jer nije bila spremna za to, mi, evo, donosimo ovaj zakon koji će jednostavno pripremiti našu državu. Jednostavno, pravimo sistem kojim će naši kadrovi morati da prođu obuke, naše agencije će morati da dobiju sertifikate. Prosto, ne treba čekati ulazak u EU kako bismo usvajali ovaj zakon.

Usvajanjem ovog zakona mi ne pravimo samo administrativni aparat, već gradimo i arhitekturu za upravljanje velikim novcima. Znači, na godišnjem nivou onog trenutka kada budemo ravnopravna i punopravna članica EU kroz ove mehanizme će nam na raspolaganju biti sredstva koja se mere milijardama evra na godišnjem nivou, a da bismo te evropske novce povukli moramo već danas imati sistem koji je transparentan, akreditovan, sposoban da upravlja projektima.

Naravno, ovo je jedna priča koja mora da ima i kontekst realnost političke, jer prosto ja nisam evro fanatik i u politici uvek se trudim da čvrsto stojim na obe noge i da stvari gledam kroz, da kažem, neku realnu prizmu. Mi imamo taj problem i ljudi iz Odbora za evropske integracije odlično znaju da stalno ponavljam kako je naš put ka EU krenuo od početne fraze – standardi ispred politike, jer je tada EU odgovaralo da neka politička pitanja ostavljamo po strani a da idemo na uspostavljanje standarda, ali vidimo da taj proces uspostavljanja standarda je izgubio bitku nad ključnim političkim, čak bih rekao geopolitičkim pitanjima i da se danas proces integracija svodi upravo na to – na politiku i na geopolitiku.

Najbolji primer za to je činjenica da smo godinama unazad spremni za otvaranje Klastera 3, što priznaje i sama Evropska komisija, a do ovoga časa taj klaster još uvek nije otvoren. Svedoci smo paradoksa koji vređa inteligenciju naših građana – dok Srbija tapka u mestu u pregovaračkom procesu, mi vidimo druge zemlje u regionu kako preskaču stepenice. Pogledajmo primer Albanije. Albanija je za godinu dana otvorila sve klastere, a znamo i mogli smo videti i u vestima i na društvenim mrežama itd, mogli smo svedočiti o raznim izveštajima, o katastrofalnim nepravilnostima na njihovim, recimo, izborima nedavnim, o ozbiljnim problemima sa vladavinom prava i slobodom medija koji su objektivno daleko ispod nivoa Srbije. Slično je i sa Crnom Gorom. Zašto oni napreduju a mi ne? Odgovor nije u zakonima, odgovor je u tome što Srbija ljubomorno čuva svoju suverenost i neutralnost. Naš greh u očima Brisela nije manjak demokratije, već činjenica da nismo uveli sankcije Ruskoj Federaciji i što vodimo politiku u interesu sopstvenog naroda, a ne po diktatu tuđih geostrateških ciljeva.

O tome govore i reči ministra spoljnih poslova Ruske Federacije Sergeja Lavrova nakon sastanka sa kineskim predsednikom Siem nedavno, kada je on na konferenciji za štampu rekao da EU Srbiji govori – možete da nastavite pregovore o pristupanju ako ispunite dva uslova: prvo priznajte nezavisnost tzv. Kosova, što je dovoljno da se razume antisrpska priroda stava Brisela i, drugo, morate se pridržavati svih, bez izuzetka, sankcija koje EU uvodi Rusiji. Drugim rečima, pokušavaju da pretvore Srbiju u neku vrstu tampon zone za konfrontaciju sa Rusijom. Naravno, i

22/3 GD/MT

odgovor i komentar predsednika Vučića na ovu izjavu je bio taj da ćemo se i nadalje truditi da naša politika nikada ne ide na uštrb ruskih, ali nikada i zaista nikada i pre svega nikada protiv i na uštrb srpskih interesa, da je to bila dobra politika i da ćemo, uprkos jako suženom prostoru, nastaviti sa tom politikom nadalje.

23/1 TĐ/LjL 16.45 – 16.55

Ali baš zbog svega ovoga što smo čuli i što je izrečeno, ovaj zakon o kohezionoj politici je važan, on je naš dokaz da smo spremni, bez obzira na to što nas nepravedno drže u čekaonici. Važno je što je formiran operativni tim za pridruživanje EU i dobro je što smo za specijalnog pregovarača imenovali šefa tog tima, ambasadora u EU, gospodina Apostolovića i dobroje što ćemo u kratkom roku ovim i drugim zakonima urediti našu zemlju, standardizovati je u meri koja ne ugrožava naše vitalne nacionalne i državne interese. Važno je da mi uradimo naš posao, ne zbog EU već zbog nas samih.

Koji su to benefiti ovog zakona o kohezionoj politici? Nama u Jedinstvenoj Srbiji jedan od važnih stavki u našem programu jeste ravnomerni regionalni razvoj i mislim da koheziona politika jeste jedini i provereni recept koji je transformisao zemlje poput Poljske, Rumunije, Irske, itd.

Recimo, primer jedan. Poljska je, zahvaljujući kohezionim fondovima, od 2004. godine do danas izgradila preko 4.000 km auto-puteva i brzih saobraćajnica. To nije uradila iz svog budžeta, već pre svega koristeći bespovratna sredstva EU koja su ciljala njihove najsiromašnije regione.

Šta to znači u primeru Srbije? Usvajanjem ovog zakona mi omogućavamo sutra da neka opština na jugoistoku Srbije, na severu Banata ili neka u mom Pomoravskom okrugu imaju isti pristup vrhunskoj infrastrukturi kao i centar prestonice. Ovaj zakon je brana protiv depopulacije naših sela i manjih gradova.

Ono što je takođe bitno to je tzv. multiplikativni efekat, ekonomisti znaju šta je to, jer svaki evro uložen u kohezionu politiku vraća se višestruko kroz povećanje BDP-a, nova radna mesta i modernizaciju privrede.

Uvođenjem tog sistema upravljanja ovaj zakon predviđa da Srbija dobija tzv. standardizaciju projekta, da više neće biti improvizovanih ideja već će projekti morati da budu održivi, ekološki prihvatljivi i digitalno orijentisani. Naravno, tu je i podrška malim i srednjim preduzećima, ekološka i digitalna transformacija.

Kada govorimo o Zelenoj agendi, koheziona sredstva su primarni izvor, na primer, za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, sistema za reciklažu, prelazak na obnovljive izvore energije.

Što se tiče ekologije, procene su da nam je u ovom trenutku u Srbiji potrebno preko 15 milijardi evra da bismo doveli našu životnu sredinu na evropski nivo i bez uspostavljenog sistema koji ovaj zakon definiše, mi taj novac nikada nećemo i ne bismo mogli da povučemo iz evropskih fondova.

Prethodna govornica je govorila o institucijama. Ovaj zakon jača i institucije i vladavinu prava, jer ovaj zakon je u stvari lek za to, da tako kažem. On predviđa strogu kontrolu trošenja sredstava, reviziju i monitoring.

Uspostavljanje sistema upravljanja kohezionom politikom znači da uvodimo evropske standarde u našu pravnu državu. To je proces učenja koji nas primorava da budemo efikasniji, brži i odgovorniji prema svakom dinaru i svakom evru.

Još jednom kažem, mi usvajanjem ovog zakona gradimo sistem za sutra, kada geopolitički pritisci popuste, a definitivno će, kad-tad popustiti, jer je istorija zaista duga. Srbija treba i mora da bude spremna za takve situacije. Još jednom, ovo radimo zbog nas i naše države, naših građana, a ne zbog same EU.

Što se tiče Predloga zakona o sprečavanju i suzbijanju trgovine ljudima i zaštiti žrtava, to je jako važan zakon i tiče se veoma osetljivog problema. Trgovina ljudima nije pojava na koju možemo reagovati parcijalno, ona zahteva sistemski i beskompromisni pristup. I sam radeći u sistemu Ministarstva prosvete vrlo često sam

sa Ministarstvom unutrašnjih poslova imao saradnju na nivou okruga, sa načelnicima

23/2 TĐ/LjL

policijskih uprava i prosto smo radili i imali brojne obuke na ovu temu, sprečavanje i suzbijanje trgovine ljudima i zaštiti žrtava, što znači da se radilo i ranije, ali je dobro da imamo i ovaj zakon.

Ono što zaista, ministar Dačić je to pomenuo, prvi put uspostavljamo tzv. jedinstveni nacionalni institucionalni mehanizam. Analiza stanja pokazala je da je naš najveći problem do sada bio nedostatak koordinacije. Ovim zakonom precizno definišemo saradnju svih aktera, od policije i tužilaštva do centara za socijalni rad i udruženja građana.

U centru ovog zakona zaista jeste žrtva, i to je ono što je najvažnije, to je taj socijalni put, pomenuo ga je i ministar Dačić. Znači, to načelo socijalnog puta znači da postupak identifikacije i pomoći žrtvama postaje primarni zadatak subjekata socijalne zaštite, sa ciljem dugoročne rehabilitacije. Propisujemo načela hitnosti, zabrane diskriminacije i što je najvažnije, najboljeg interesa za žrtve.

Naši policajci, tužioci i sudije prolaziće kroz posebne obuke, kako bi sticali specifična znanja za rad na ovim osetljivim predmetima.

Ovaj zakon je, rekao sam, jedan od onih na evropskoj agendi, jer je direktno usklađen sa evropskim direktivama i preporukama tela kao što su GRETA i TIP izveštaj. Njihovo usvajanje je ključno za napredak Srbije u okviru Poglavlja 24 – pravda, sloboda i bezbednost i Poglavlja 23 – pravosuđe i osnovna prava. Time šaljemo snažnu poruku Briselu i međunarodnoj zajednici da je Srbija kredibilni partner u borbi protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, što ne znači da Srbija ni do sada nije bila. Naša policija i naše službe i te kako imaju tu međunarodnu saradnju i mi smo jedan od ključnih faktora na tom migracionom putu koji ide i preko naše zemlje i mislim da smo se već dokazali i u tom poslu.

Da zaključim, što se tiče ovog zakona, usvajanjem ovog zakona Srbija ne ispunjava samo administrativnu kvotu. Na putu ka EU mi gradimo sistem koji će pružiti stvarnu zaštitu onima koji su najranjiviji i, kažem, Poslanička grupa Dragan Marković Palma – Jedinstvena Srbija podržaće taj zakon, kao i sve tačke dnevnog reda. Hvala.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, uvaženi ministri iz Vlade, predstavnici nezavisnih tela i organizacija, kolege i koleginice narodni poslanici i građani Srbije, želim pre svega na početku u ime JS i u svoje lično ime svim građanima i svima vama da čestitam novogodišnje i božićne praznike i da poželim da ova 2026. godina bude još bolja i uspešnija i svakako mirnija i dosadnija od prethodne.

Danas ćemo diskutovati o izmenama i dopunama pravosudnih zakona, kako bismo naš pravosudni sistem učinili funkcionalnijim i efikasnijim. Diskutovaćemo o pravu u vremenu kada je pravo sile slomilo silu prava, u vremenu sunovrata trenutno važećeg međunarodnog javno-pravnog poretka, a u vreme kada hapšenje predsednika jedne međunarodno priznate države u njenom glavnom gradu, u rezidenciji tog predsednika, od strane druge države predstavlja pucanj u međunarodni pravni poredak. Neki kažu da su time SAD ubile postojeći međunarodni javno-pravni poredak koji su same stvorile, a odnosno njihovi predsednici Vudro Vilson i Frenkin Delano Ruzvelt. Bio je to pucanj

7/2 TĐ/MP

u međunarodni poredak zasnovan na supremaciji međunarodnog prava, na odstojanju nadnacionalnih tela poput Društva naroda, kakav je bio između dva svetska rata, i Ujedinjenih nacija, nakon Drugog svetskog rata.

Da budemo u potpunosti posvećeni istini, u vreme kada, nažalost, savremeni čovek, umesto da pokuša da dosegne do istine, pokušava da istinu spusti na sopstveni nivo. Nije to bio prvi pucanj u postojeći međunarodni javno-pravni poredak. Ono što razlikuje ovaj od prethodnih pokušaja jeste da predsednik Tramp prvi put nije taj pokušaj uvio u neke oblande demokratije, u odbranu demokratskog poretka i demokratskih vrednosti, već je otvoreno rekao da mu treba venecuelanska nafta i, gle čuda, nakon samo nekoliko dana, a posle hapšenja predsednika Madura, napravljen je sporazum između SAD i Venecuele o izvozu nafte u vrednosti od dve milijarde dolara.

Ista stvar se dešava i sa Grenlandom koji je teritorija Danske kraljevine. Prekjuče je republikanski kongresmen Rendi Fajn predstavio Senatu zakon o aneksiji i državnosti Grenlanda kojim se predsednik Tramp ovlašćuje da preduzme korake koji su neophodni za preuzimanje Grenlanda i pokretanje procesa za njegove pripajanje SAD. Čak čujemo da je neko procenio da je odluka da neko ne bude više Danac ili Grenlanđanin, već da postane ponosni Amerikanac, vredi između 10 i 100 hiljada dolara, pa da vidimo da li je ta trgovačka svest jača ili je jača nacionalna svest. Biće interesantno to gledati.

Prvi pucanj u međunarodni javni poredak bio je „Milosrdni anđeo“, odnosno besomučna agresija 19 država NATO pakta, a među kojima je, gle čuda, i Danska i pokušaj otimanja naše južne pokrajine Kosova i Metohije. Sada bih ja ovde mogao da kažem i da seirim da ko drugom jamu kopa, sam u nju upada, ali neću. Neću, jer nije ni hrišćanski, ni ljudski, a i male države poput Srbije svakako nemaju razloga da se raduju promeni međunarodnog pravnog poretka, jer vraćanje na stari međunarodni poredak iz 19. veka zasnovan na ravnoteži sila, snaga ne donosi ništa dobro malim državama, poput Srbije. Male države ni u postojećem međunarodnom pravnom poretku nisu imale neku veliku šansu, osim da se bore kroz Ujedinjene nacije, da se pozivaju na međunarodno pravo i slično.

No, kada smo već kod toga, vidimo da je trenutno nacionalno pravo postavljeno iznad međunarodnog kod velikih država, i zato hajde da se mi bavimo našim nacionalnim pravom i našim nacionalnim pravosuđem i da uredimo naše nacionalno pravosuđe i zaista smo se trudili prethodnih godina da to činimo kroz ustavne reforme i donošenje pratećih pravosudnih zakona.

Sa ove vremenske distance možemo da kažemo da smo radili puno, ali ko radi taj i greši. Mi iz JS smatramo da smo, kao vladajuća većina, napravili i grešku time što smo izvršili reformu pravosuđa na način na koji nije uređen čak ni u mnogim državama EU. Zašto to kažem i zašto to tako mislimo? Svako demokratsko društvo, svaka demokratska država je kao tronožac, oslanja se i treba da se oslanja na tri grane vlasti – na zakonodavnu, izvršnu i pravosudnu. Da bi taj tronožac bio stabilan moraju biti stabilne sve te tri grane vlasti i da kontrolišu jedna drugu. Mi smo, nažalost, ustavnim reformama taj balans poremetili.

8/1 AL/CG 11.15 – 11.25

Naime, imamo situaciju da pravosudna grana vlasti može da kontroliše izvršnu i zakonodavnu vlast, a samu pravosudnu granu vlasti ne može da kontroliše niko. Tu je problem.

Mislim da dok to možda nije sporno kod samih sudijskih funkcija, po nama, i te kako je sporno u tužilačkom delu pravosuđa, koje uzgred budi, u mnogim državama deo je izvršne vlasti, a ne pravosudne. To je nedopustivo.

Pokazalo se da nije dobro i zato smo došli gde smo došli, da građani Srbije, čitavo društvo, mi ovde u Narodnoj skupštini, Vlada Republike Srbije, predsednik Republike Srbije vapimo za pravdom, a pravdu ne dobijamo zato što se do tužilaštva, a mogu da kažem i deo sudija, odnarodio.

Ja sam ovde više puta govorio da se mi iz Jedinstvene Srbije, zaista puno puta sam to rekao, da nezavisnost pravosudne grane vlasti i pravosudnih funkcija i samostalnost ne mogu biti shvaćene kao privilegija jedne grane vlasti ili ne daj Bože kao privilegija pojedinih nosilaca pravosudne funkcije, već isključivo kao sredstvo za borbu za ljudska prava i slobode građana.

Međutim, po onom Marfijevom zakonu, čega smo se plašili i na šta smo ukazivali, to se nažalost i desilo. Imamo jedan deo tužilaštvo, a mogu reći i deo sudstva koji se odnarodio, i to možemo videti i kod ovog izbora za Vrhovni savet tužilaštva, koji se grčevito bore za svoje pozicije iz razloga jer su samostalnost i te privilegije shvatili kao lične privilegije, a ne kao sredstvo kojim treba da se bore za dostizanje prava i pravde.

Naravno, mi smo reforme u pravosuđu sproveli iz najboljih namera, želeći da dobijemo efikasan i funkcionalan pravosudni sistem, koji će građanima Srbije omogućiti da brzo dođu do pravde, da će Srbija biti vodeća država po pravnoj sigurnosti, samim tim da će biti mesto još bolje za investiranje, za privredni i svekoliki društveni razvoj.

Kao što sam ranije govorio, mi možemo ovde napraviti najbolji sistem, idealan sistem i da obezbedimo i najviši stepen autonomije istima, a da sistem bude obesmišljen. Zašto? Zato što nije sve do sistema, već mnogo, mnogo sve to zavisi od pojedinaca, podnosioca pravosudnih funkcija, od njihove stručnosti, od njihove osposobljenosti, posvećenosti poslu, pa sve do njihovog ličnog, moralnog integriteta, osećaja za opšte javno dobro, itd.

Nažalost, imamo nosioce pravosudnih funkcija koji zanemaruju društvenu odgovornost i lične ambicije, koje god da su, ekonomske, političke, profesionalne, stavljaju ispred opštih društvenih interesa.

Meni, nažalost, pojedine ne vladine organizacije iz oblasti pravosuđa, ali ne samo iz oblasti pravosuđa, danas više liče na političke stranke nego na strukovne ne vladine organizacije. Tako i deluju i to u onom, hajde da kažem lošijem delu kako je negde opšte mišljenje da funkcionišu političke stranke, a oni su baš taj deo uzeli i tako funkcionišu.

Uostalom, imamo i ovde sada predstavnike nekih bivših ne vladinih organizacija koje su prerasle u političke stranke i sada su ovde naše kolege narodni poslanici. Sutra će umesto njih doći ovi novi, jer ovi su sada više istrošeni, a ovi novi će zauzeti njihova mesta, pa ćemo možda sutra imati ovde u ovim klupama sudiju Majića ili možda Miljka Radisavljevića, koji ide u penziju, pa taman da popuni poslaničke klupe, rektora Đokića i ko zna koga. Oni koji su danas inkorporirani u državu, koji čine deo države, a koji su u prethodnom periodu pokušali da uzurpiraju državu i da je otmu od naroda.

8/2 AL/CG

Znate, ne kaže naš narod za džaba – ne pada sneg da pokrije breg, već da svaka zverka otkrije svoj trag. Taj sneg u političkom smislu biće izbori krajem godine. Mogu da otvorim sezonu opklada da će u narednom periodu ovde sedeti neki koji su u ovom trenutku ti delovi države, koji su se odnarodili, otuđili, koji su pokušali da otmu državu od naroda, koji su na sve načina opstruisali funkcionisanje države u tužilaštvu, sudstvu, pa i obrazovanju i informisanju.

Poslanička grupa Dragan Marković-Palma-Jedinstvena Srbija podržaće predložene izmene i dopune zakona iz oblasti pravosuđa, jer smatramo da će naš pravosudni sistem, naročito kada je u pitanju tužilaštvo, ali i kada su u pitanju intervencije u mreži sudova učiniti naš pravosudni sistem funkcionalnijim i boljim. Ali, mi ne odustajemo ni od našeg zahteva da vrhovna javna tužiteljka Zagorka Dolovac podnese ostavku na tu poziciju zbog svega lošeg što je učinila tužilačkoj profesiji i državi i građanima Srbije.

Znači, podržaćemo sve ove pravosudne zakone.

Što se tiče sporazuma sa Mađarskom o graničnoj kontroli, drumskom, železničkom i vodnom saobraćaju, taj sporazum jeste jedan vid uređivanja odnosa sa EU, jer Mađarska jeste deo Šengen zove i rekao bih da je to pravi pristup evrointegracijama, odnosno da je to onaj realni životni pristup od kojih će korist videti i građani Srbije i građani Mađarske.

Mi iz Jedinstvene Srbije smo za takav pristup evrointegracijama. To je pristup koji vodi računa o interesima države i njenih građana. To je dostojanstven pristup.

Žestoko sam protiv snishodljivosti pojedinih naših kolega koji obijaju hodnike Evropskog parlamenta, tužakajući Srbiju toliko da su dosadili čak i Mekalisteru, koji je zadužen za spoljne poslove Evropskog parlamenta, koji je rekao – svađajte se na srpskom, a kada dođete u institucije EU, branite i štitite interese svoje države.

Taj mentalitet sluge ili podanički mentalitet se nama uopšte ne sviđa. Psihološki je sklop pojedinca ili grupe koji karakteriše preterana poslušnost, nedostatak inicijative, duboko ukorenjena potreba da se udovolji u kvalitetu, čak i na sopstvenu štetu.

Dokle to ide – vidimo da se pojedine u medijima bar ove naše kolege raduju dolasku Picule, Nemeca i ostali mrzitelja Srbije i u tom smislu podržavam odluku da predsednica svoje unapred predviđene obaveze izvršava i oni će doći onako kako su i nenajavljeno i kako su i pokušali inkognito, inkognito će i proći.

Sve to nam ukazuje i ovo što sam pričao na početku o geopolitici i o pravu i sporazumima, sada se vidi koliko je važno bilo voditi suverenu i izbalansiranu politiku, kakvu je Srbija vodila u prethodno periodu, vojno neutralnu, politiku insistiranja na međunarodnom pravu, politiku insistiranja, odnosno da se neguju dobri odnosi sa svim akterima na svetskoj političkoj sceni, a pritom pre svega vodeći računa o sopstvenim nacionalnim interesima.

Moramo biti svesni da niko drugi neće štititi naše nacionalne interese i to možemo videti i na primeru Venecuele i na mnogim drugim primerima. Znači, moramo voditi politiku po principu use i u svoje kljuse. Zato nam je više nego ikada potreban mir, stabilnost, saglasje oko najvažnijih nacionalnih interesa.

Ako ne možemo da se složimo oko toga da Srbija mora očuvati mir, stabilnost, ekonomski razvoj, onda zaista ne znam oko čega možemo se složiti i okupiti.

8/3 AL/CG

Veliki francuski filozof tradicionalizma Rene Genon u svom delu „Kriza savremenog sveta“ napisao je – „Teško vama slepe vođe, kaže se u jevanđelju, i zato zaista danas možemo videti slepe vođe slepih, koji će ih ako ih neko ne zaustavi na vreme neminovno odvesti u provaliju, gde će svi zajedno nepovratno propasti“, završen citat.

Ako velike sile mogu sebi da priušte luksuz da imaju slepe vođe, mi ne smemo se praviti i ne pravimo se ni slepi, ni gluvi, ni nemi.

9/1 MZ/MT 11.25 – 11.35

Mi moramo više nego ikada raditi na ekonomskom, vojnom i svekolikom snaženju naše Srbije, što možemo samo putem mira, stabilnosti i sabornosti. Zato je aktuelna politika države Srbije u najboljem njenom interesu. Ono što Srbiji nikako ne treba u ovom trenutku jeste da ponovo postane eksperiment velikih svetskih sila, kao što je bivala mnogo puta u istoriji, a istorija bi trebalo da bude učiteljica života, zar ne.

Još jednom, poslanička grupa Dragan Marković Palma – Jedinstvena Srbija u danu za glasanje podržaće sve ove predloge, ali ovom prilikom šaljemo i podršku ministru Selakoviću na njegovoj borbi da dođe do pravde i istine. Hvala.

Hvala, predsednice.

Svi ideali ovog sveta ne vrede suzu jednog deteta, kako reče Dostojevski.

Ja ću danas pričati o suzama dva deteta, jednog dečaka od osam godina i devojčice od tri godine i o suzama njihovih roditelja, kojima je država evo punih sedam meseci na pravdi Boga oduzeli decu.

Ne, ne radi se o državi Srbiji, radi se o državi Austriji, o gradu Beču, o jednoj njihovoj socijalnoj radnici i njenom iživljavanju nad jednom uglednom, dobrostojećom porodicom, posvećenim roditeljima koji su imali samo jednu želju, da što više pruže svojoj deci.

Ni ta deca ni ti roditelji nisu ničim zaslužili da budu izloženi neviđenoj patnji u zadnjih sedam meseci.

Sada verovatno se pitate zašto potežem pitanje jedne porodice u Austriji, u Beču ovde u srpskom parlamentu. Više je razloga. Prvi je taj jer se radi o porodici u kojoj su deca i majka državljani Republike Srbije. Imaju dvojno državljanstvo, a otac je državljanin Republike Austrije, inače je rođen u Srbiji, stalno je u Srbiji, koji je mnogo toga uradio za unapređenja odnosa između Austrije i Srbije i zato je nagrađivan kako u Austriji, tako i u Srbiji.

1/2 GD/IR

Drugi razlog je taj što tu porodicu jako dobro lično poznajem. Poznajem roditelje, poznajem decu i mom profesorskom oku ne bi promakla bilo kakva anomalija u ponašanju roditelja. Ne bi mi promaklo bilo kakvo ponašanje i izgled dece koje bi ukazivalo na nasilje nad decom, zanemarivanje ili bilo šta slično.

Naprotiv, moglo se videti, roditelje potpuno posvećene svojoj deci, požrtvovanu majku, oca, uspešnog poslovnog čoveka koji je činio sve da stvori najbolje moguće uslove za odrastanje svoje dece i mogao sam videti srećnu decu.

Iako ih poznajem i često sam u kontaktu sa ocem, evo punih sedam meseci roditelji su skrivali od mene tu svoju situaciju, sve se nadajući da se radi o kobnoj grešci države Austrije i grada Beča i da će pravnim, legalnim putem vratiti decu u svoj dom.

Nažalost, kome god su se obratili u Beču, nailazili su na uzmicanje, nezainteresovanost, nedostatak volje nadležnih gradskih i pokrajinskih vlasti da se slučaj oduzete dece preispita i utvrdi stvarne činjenice.

Naišli su na konstantno iživljavanje, čak otvorenu netrpeljivost i mržnju socijalne radnice koja je donela odluku da otme decu roditeljima.

Sve se desilo tako što je dečak, napravivši nestašluk u osnovnoj školi, a ljut na roditelje što su ga kaznili, oduzimanjem mobilnog telefona, verovatno želeći da opravda svoje ponašanje, na krajnje sugestivno pitanje direktorke, odgovorio na način koji je impliciran u samom pitanje. Na pitanje – tebe sigurno otac tuče i maltretira kući, dečak je odgovori sa – da.

Poznato je da sugestivna pitanja jesu tako formulisana da sugerišu, impliciraju određeni odgovor, usmeravajući osobu koja odgovara ka onome što ispitivač želi da čuje. U slučaju osmogodišnjeg dečaka reklo bi se klasična manipulacija.

Direktorka zove socijalnu radnicu. Socijalna radnica odvodi dečaka u smeštaj sa drugom decom, takođe oduzetom od roditelja i tu nije kraj. Otimaju iz majčinog naručja i odvode sestru od tri godine, proglašavaju dete detetom koje je zanemareno, zapušteno sve zato što je devojčica mršave građe.

Nisu vredela ni priznanja dečaka da je sve izmislio. Nisu vredele, niti vrede suze dece koja traže da se vrate kući. Nisu vredele ni molbe, ni vapaj roditelja. Socijalna radnica je rekla da je ona ta koja odlučuje i da će videti da li će im vratiti decu za dve, tri godine i da li će uopšte to učiniti do njihove osamnaeste godine.

Prošlog petka, pošto je, naime, majci dopušteno petkom pola sata kontakta sa decom, dečak je rekao da su mu govorili da ovih dana će ići iz tog smeštaja u drugu kuću, a posle u treću, tačnije u hraniteljsku porodicu i da se više neće vratiti kod roditelja.

Ponavljam još jednom, radi se o dobrostojećoj porodici. Radi se ocu veoma uspešnom privredniku u Beču.

Roditelji su se na kraju obratili i državi Srbije, tačnije Generalnom sekretarijatu predsednika Republike Srbije, koji je u najkraćem mogućem roku prosledio predstavku roditelja Vladi Republike Srbije na postupanje.

Na molbu roditelja neću ovde javno izneti lične podatke i imena, ali ću reći da je predmet, koji je upućen Kabinetu Vlade Republike Srbije, zaveden pod brojem 07-3380/2025 od 11. decembra 2025. godine.

Roditelji su veoma zahvalni na promptnom reagovanju Generalnog sekretarijata predsednika Vlade Republike Srbije, ali su me zamolili da postavim pitanje Vladi Republike Srbije i njenom predsedniku gospodinu Macutu, nadležnim

1/3 GD/IR

resornim ministarstvima: za rad i socijalna pitanja, gospođi Milici Đurđević Stamenkovski, Ministarstvu za brigu o porodici, gospođi Jeleni Žarić Kovačević, Ministarstvu inostranih poslova, gospodinu Marku Đuriću – koje su nadležnosti tih ministarstava u zaštiti prava naših građana koji su na privremenom radu u inostranstvu i koje će procedure i postupke preduzeti kako bi prava naših državljana na privremenom radu u Austriji bila zaštićena.

2/1 TĐ/MJ 10.15 – 10.25

Samo još 10 sekundi molim vas.
Nerazumnim i prosto nepojmljivim ponašanjem socijalne radnice naši državljani, naša deca došli su u jednu neverovatnu i izuzetno tešku životnu situaciju.
Kao narodni poslanik, kao predsednik Parlamentarne grupe prijateljstva Srbija-Austrija, molim Vladu Republike Srbije, pomenuta nadležna ministarstva da preduzmu svaku moguću aktivnost koja bi dovela do toga da se nadležni državni organi Republike Srbije aktivno uključe u ispitivanje zakonitosti postupanja u ovom slučaju i ispravljanju, odnosno odgovor jedne neshvatljive nepravde.

Hvala, poštovana predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, žalosno je bilo maločas slušati jednog profesora Beogradskog univerziteta, nekog ko bi trebalo da se bavi egzaktnim činjenicama kako ne trepnuvši izgovara jednu, rekao bih, kafansku laž da je predsedniku Republike Srbije rečeno sa tri mesta, jel te, da se povuče sa sastanka u Briselu i o zapadnom Balkanu. Umislio čovek da je toliko važna ličnost i da ima pristup tako bitnim informacijama i da on pouzdano ima informaciju da je to tako. To vam je, gospodo draga, ta blokaderska mantra koju možemo slušati, ne samo u zadnjih godinu dana, već godinama unazad.

Taj profesor i svi ti blokaderi već više od godinu dana narodu kradu stvarnost i podmeću laži. Oni na taj način, naravno, govore više o sebi kako bi oni ponizno i snishodljivo išli na noge bilo kome u EU.

26/1 AL/LjL 15.10 – 15.20

Njihov udvorički sistem vrednosti ne može ni da pojmi da se neko ko je od naroda dobio mandat da vodi računa o interesima Srbije i njenih građana, da taj stvarno to i čini. Njihov sistem vrednosti je i dalje upodobljen mišljenjima raznih ambasada u Beogradu i oni ne mogu da shvate da neko može da ima svoj stav i da neko vodi svoju, srpsku politiku.

Da ponovim još jednom - sve što rade u poslednje vreme, jeste da narodu ukradu stvarnost i podmeću laži.

Tako je radio i Nikola Pašić 1890. godine, nakon prvih višestranačkih izbora, kada se u Srbiji vodila rasprava o izgradnji pruge Beograd-Niš, koja je bila uslov sa Berlinskog kongresa, kada su Srbi kao uslov za nezavisnost dali i to, i tada su se on i njegovi radikali branili, protivili i bunili protiv izgradnje pruge Beograd-Niš. Oni su to tada radili po nalogu Carske Rusije, a ovi koje smo maločas mogli čuti to rade po nalogu zapadnih zemalja.

Često možete čuti tu retoriku gde pomenuti profesor i ljudi sa te strane često i predsednicu Narodne skupštine i vas, predsedavajuća, i moje kolege narodne poslanike ovde nazivaju radikalima. Nazivaju radikalima oni koji poput tadašnjih Pašićevih radikala 1890. godine, koji su tada plašili narod da će pruga porobiti Srbiju, da će uništiti poljoprivredu, da će uništiti privredu koja među nama tada nije ni postojala i na taj način plašili građane Srbije. Optuživali su, naravno, Milana Piroćanca i Jovana Ristića, tadašnje premijere, za korupciju, tako da mi tu mantru ne vidimo u Srbiji prvi put, evo je i danas ta mantra.

Znači, nemate vi prava da bilo kome kažete da su radikali, jer upravo su vaše metode borbe danas čisto radikalske. Vi ste ti koji ste usvojili model destruktivne borbe radikala iz devete decenije 19. veka. To što vi radite danas, to je već viđeno u Srbiji.

Da vam kažem, da znate, Pašić je tada dobijao pare od Rusa da kritikuje gradnju pruge, ali je uzimao pare i od Bontua, investitora i graditelja, koji je tada gradio prugu kako bi davali kvorum u Skupštini.

Ništa vi, gospodo, niste ovde novo izmislili. Vi ste ti radikali, vi imate taj destruktivni pristup i vi vodite tu politiku "što gore, to bolje", kako su je vodili u to vreme 1890. godine radikali Nikole Pašića kada su bili u opoziciji.

Još jednom kažem - ukrali ste narodu stvarnost. Mi se danas više ne bavimo izgradnjom pruga, ne bavimo se putevima, mostovima, bolnicama, fabrikama, mi se danas bavimo vašim lažima, lažnim aferama, vašom destrukcijom, vašim nasiljem.

Strateški put Srbije jeste EU, ali ne klečeći, ne poniženo, već dostojanstveno. Srbija ima šta da ponudi EU, u to sam siguran - naša kulturna različitost, naša kultura, naša duhovnost. Znači, imamo šta da ponudimo EU, ali smatramo da i EU ima šta da ponudi Srbiji. Jer, proces evropskih integracija ima smisla samo kada od tog procesa imaju koristi i država koja pristupa EU, ali i sama EU.

Osnovni problem našeg evropskog puta jeste taj što je EU promenila svoj fokus sa pitanja standarda na pitanja politike. Više niko ne postavlja pitanje ispunjenosti standarda i za to je najbolji primer klaster 3, koji uprkos ispunjenosti svih uslova i dalje nije zatvoren.

Standardi su sekundarna stvar i pitanja svih pitanja na putu pristupanja Srbije danas, nažalost, jesu pitanje sankcija Ruskoj Federaciji. Kada bi Srbija uvele sankcije Ruskoj Federaciji, odmah bi bila postavljena kao prva u redu za čekanje pred vratima EU, čak ispred Ukrajine, Albanije i Crne Gore.

26/2 AL/LjL

Nedavno su ovde u Narodnoj skupštini, to vi znate dobro, predsedavajuća, a i kolege narodni poslanici, nedavno su nam u posetu dolazila dva parlamentarca iz Bundestaga, iz nemačkog parlamenta i jedan je zamerio što otvaramo kineske fabrike i što je, jelte, video mnogo "Huavej" kamera na ulicama Beograda, pri tom, prećutavši da je obim razmene između Nemačke i Kine samo u periodu od januara do septembra ove godine iznosio 185,9 milijardi evra.

Pričaju nam o neuvođenju sankcija Rusija, poslanici iz zemlje koja ostvaruje robnu razmenu sa Rusijom i danas, u vreme tih bog zna koji krug sankcija, 158, 253 krug sankcija koje su uveli Rusiji. I dan-danas, odnosno u 2024. godini su imali obim razmene od 21,7 milijardi evra. Dokle više to licemerje?

Iako nigde ne piše da Srbija mora odmah uskladiti svoju spoljnu politiku sa spoljnom politikom EU, iako se i dalje ni u primisli ne pominje datum ulaska Srbije u EU, od nas se traži potpuna usklađenost spoljne politike Srbije sa spoljnom politikom EU.

Pritom, ni države članice EU nemaju u potpunosti usklađenu spoljnu politiku sa politikom EU i najbolji primer za to je Mađarska. Takođe, primer su i države koje na našu sreću još uvek nisu priznale tzv. nezavisnost naše južne pokrajine Kosovo i Metohije, kao što su Češka, Grčka, kao što je Kipar, kao što je Slovačka, itd. i Španija i takođe te države u tom delu se vode kao neusklađene sa spoljnom politikom EU.

Da pitanje standarda više nije tema u EU govori činjenica da Albaniju nominuju kao zemlju koja je lider u pristupnim procesima, a mogli smo videti na nedavno održanim parlamentarnim izborima u Albaniji video snimke na kojima se jasno vidi da su imali ćorave kutije. Znači, standardi nisu bitni. Kada je u pitanju pristupanje sve je u politici.

Pred sobom imamo izveštaj Evropske komisije o procesu pristupanja Srbije u EU i sa žaljenjem moram da konstatuje da je dobrim delom pisan u Beogradu, da su ga pisali oni koji kao lude naste lutaju hodnicima Evropskog parlamenta, tražeći makar i najgore mrzitelje Srbije, da lobiraju i naprave štetu državi Srbiji. To rade kako bi se dodvorili evroparlamentarcima i kako bi oni Evropska komisija ili ko zna ko drugi doveli na vlast bez izbora, jer ih narod sigurno ne prihvata.

Mogli smo nedavno u štampi da vidimo izjavu Mekalistera koji je zadužen za spoljnu politiku Evropskog parlamenta i godinama radi tu posao i svako ko je bio u EU sigurno se susreo sa njim i zna čoveka, koji je rekao - svađajte se na srpskom, a kada dođete i pričate na engleskom zastupajte interese Srbije. Mislim da vam je to najbolja poruka koju možete imati ovih dana.

Jedinstvena Srbija podržava odluku predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića, da ne prisustvuje sastanku u Briselu vezano za zapadni Balkan, jer smo sigurni da je takva procena u najboljem interesu države Srbije i njenih građana.

Nažalost, EU se sve više pretvara u potpunu suprotnost svojim izvornim načelima. Simbol demokratije danas nameće rešenja državama članicama umesto traženja konsenzusa. Simbol slobode medija danas uvodi žestoku, gotovo ratnu cenzuru. Simbol tržišne ekonomije i simbol nepovredivosti privatne kompanijske i državne svojine danas pokušava da otme 230 milijardi ruskog novca.

27/1 JJ/JG 15.20 – 15.30

Takvoj politici EU protive se i pojedine same države članice EU. Izveštaj moram da kažem da je neizbalansiran, tendenciozan u pojedinim delovima, u pojedinim delovima čak i zlonameran.

Zaključak koji je pred nama i o kome ćemo glasati ovih dana je izbalansiran, odmeren, jasno proevropski i poslanička grupe Dragan Marković Palma - Jedinstvena Srbija, u danu za glasanje podržaće ovakav zaključak. Hvala.

Zahvaljujem, predsednice Narodne skupštine.

Uvažene kolege narodni poslanici, 27. januara 2021. godine, ovde u ovoj sali govorio sam da mi iz Jedinstvene Srbije smatramo da je nezavisnost pravosuđa centralni, osnovni postulat svakog demokratskog poretka koji se oslanja na pravni poredak.

Takođe, smatram da nezavisnost pravosuđa ne može i ne sme biti sama sebi vrednost, ne sme i ne može biti sama sebi cilj. Takođe, da nezavisnost pravosuđa ne možemo posmatrati i ne smemo posmatrati kao privilegiju određene grane vlasti i ne možemo i ne smemo posmatrati nezavisnost pravosuđa kao privilegiju nosilaca pravosudnih funkcija, već isključivo kao sredstvo za ostvarivanje i za odbranu ljudskih prava i sloboda.

Govorio sam i tada da su tadašnja ustavna rešenja su davala nezavisnost nosiocima pravosudnih funkcija, odnosno nezavisnost i nepremestivost nosioca pravosudnih funkcija i govorio sam da Ustav koji je tada u nadležnost davao Narodnoj skupštini da bira nosioce pravosudnih funkcija, odnosno sudije i tužioce jeste odraz volje naroda, jer je i Narodna skupština odraz političke volje naroda, pa samim tim i izbor nosioca pravosudnih funkcija u Narodnoj skupštini jeste odraz te volje naroda.

Ustavnim promenama u međuvremenu mi smo jednostavno omogućili nažalost, pojedincima da se odnarode, da ignorišu tu narodu volju jer sami po sebi, ne zavise od Narodne skupštine, odnosno od narodnih poslanika kao predstavnika naroda Srbije.

Govorio sam tada da mi ovde možemo napraviti idealan sistem izbora pravosudnih organa i nosioca pravosudnih funkcija, možemo obezbediti i najviši stepen autonomije istima, a da taj sistem bude obesmišljen.

Zašto? Zato što sistem sam po sebi ne znači ama baš ništa bez ljudi koji čine taj sistem. To znači da nije sve do sistema, već je i do svakog pojedinačnog nosioca pravosudnih funkcija, do njegove stručnosti, do njegove osposobljenosti, do njegove posvećenosti poslu, do njegovih, na kraju krajeva, ličnih, moralnih nadzora integriteta.

Dobar sudija je onaj koji je posvećen zakletvi koju je dao da će suditi po pravu, pravdi i zakonu. Sudija koji drži do svog integriteta i do nekih opštih društvenih i moralnih načela je uvek bio nezavistan sudija. Takav sudija je i danas nezavistan.

Opet, s druge strane, oni kojih je Bogu hvala, jako malo, koji su svoje lične ili možda političke interese stavili ispred opštih i interesa građana, države i društva, oni ni do sada nisu bili nezavisni i oni ni danas nisu nezavisni, ni u jednom sistemu neće biti nezavisni, jer su oni jednostavno, se vezali za neke lične i druge interese, a ne za opšte ili interese građana, društva i države. Drugim rečima, takvi su se odnarodili.

17/2 JD/LŽ

Od tada do danas prošlo je nepunih pet godina. Izvršili smo ustavne reforme u oblasti pravosuđa, razvlastili smo se kao narodni poslanici, razvlastili smo sami sebe po pitanju pravosudnih stubova vlasti.

Nažalost, do duše, sasvim neplanirano, izgleda da smo ovlastili CEPRIS. Napravili smo potpuno nezavistan pravosudni sistem, ali svaki sistem pa, i pravosudni ne čine samo pravila, odnosno norme i zakoni, već svaki sistem čine i ljudi.

Postavlja se pitanje, šta smo dobili ovim reformama. Dobili smo blokirani Visoki savet tužilaštva, dobili smo vrhovnu javnu tužiteljku koja se odnarodila, koja svoj položaj shvatila kao ličnu privilegiju i ljudi oko nje.

Dok društvo vapi za pravdom, vrhovna javna tužiteljka vapi za novim mandatom. Umesto da upregne sve potencijale tužilaštva da se dođe do pravde, koju građani željno žele, koju svi mi ovde kao njihovi narodni poslanici u Narodnoj skupštini takođe željno želimo.

Zašto je tako? Zašto je takva situacija? Odgovor je jednostavan, mi smo u novi sistem, u potpuno novi sistem inkorporirali iste ljude, sa istim navikama da lične privilegije pretpostave svrsi svog profesionalnog postojanja, a to je da narodu donesu pravdu.

Ušuškani u svoje višedecenijske privilegije ljudi koji vode tužilačku granu vlasti su se odnarodili. To je postalo logično, jer više ni u kom smislu ne zavise od naroda, makar preko narodnih poslanika u Narodnoj skupštini.

Još pre pet godina ovde sam u ovoj sali govorio, a to pravilo i taj član Ustava važi i danas, a to je da Ustav Republike Srbije u svom članu 152. u svom prvom stavu kaže – zabranjeno je političko delovanje sudija.

Nažalost, imali smo priliku da vidimo primer da se sudija poziva u političke emisije, ne da bi davao pravno mišljenje o nekim temama koje su važne za društvo, već kako bi davao političke sudove i stavove.

Sudija Majić stalno govori o mešanju vlasti u rad pravosuđa. Stalno komentariše skupštinske odluke, odluke Vlade Republike Srbije, odluke i rad predsednika Republike Srbije.

Ja ovde postavljam pitanje – šta je sa mešanjem sudija, odnosno konkretno tog sudije, u rad Narodne skupštine, u rad Vlade Republike Srbije, u rad predsednika Republike Srbije?

Hajde da govorimo o tom licemerstvu onih koji se stalno žale i kao mantru ponavljaju da se u rad sudija i tužilaštva mešaju izvršna i zakonodavna vlast, verovatno vodeći se onom tezom da sto puta izgovorena laž postaje istina.

Po njima je očigledno, samo sudska grana vlasti nezavisna od izvršne i zakonodavne, a da se u rad izvršne i zakonodavne vlasti i te kako mogu mešati nosioci pravosudnih funkcija. Dokle to licemerje? Dokle ti dvostruki standardi? Dokle to kukumavčenje po Hagu i Evrodžastu?

Znate šta? Tri grane vlasti, zakonodavna, izvršna i pravosudna mogu funkcionisati samo ako jedna drugu kontrolišu. Nažalost, ovim izmenama pravosudnih zakona i Ustava izgleda da smo taj balans poremetili.

Mi ovde možemo govoriti o zloupotrebi nosioca pravosudne funkcije. Fransis Bejkon je rekao: „Jedna nepravedna presuda napravi više zla nego mnogi nepravedni postupci“. Ciceron je takođe rekao – od više stroga primena prava može dovesti do velike nepravde.

Jedan sudija koji je oslobodio gnjilansku zločinačku grupu nedavno je praktični i dozvolio, pustio da pobegne dokazani plaćeni ubica albanske nacionalnosti, on je ostao dosledan svom principu da sudi u skladu sa svojim

17/3 JD/LŽ

političkim stavovima, pa je oslobodio i Mišu Bačulova. Čitava Srbija je naime čula za namere Bačulova da učestvuje u nasilnom rušenju državnog poretka, samo sudija Majić nije. Zašto? Odnarodio se.

Više puta sam rekao da ni jedan sistem ne valja ako ne valjaju ljudi koji čine sistem. Zato je Henri Bordo rekao da u pravosuđu uvek postoji neka opasnost. Ako to nije sam zakon, onda su to sudije.

18/1 GD/LjL 13.00 - 13.10

Znate, nema veće nepravde nego kada pravda zakasni. Odnosno, mi moramo da učinimo pravosudni sistem efikasnim. To je jako važno, upravo da se ne bi desila ta nepravda da pravda zakasni.

Sva je sreća da su pomenuti tužioci i pomenuti sudija zaista mali deo tužilačke i sudijske populacije koji se uljuljkan u svojim privilegijama odnarodio. Većina tužilaca i sudija jesu profesionalni nezavisni i časni.

Rikofer je rekao da zakoni vrede onoliko koliko vrede i oni koji te zakone treba da primenjuju. Naravno da treba unapređivati i doterivati svaki sistem, pa i pravosudni, treba ga učiniti još efikasnijim, kvalitetnijim i boljim. Ali, morate da znate, nema vlasti bez ljudi, nema ljudi bez materijalnih dobara, nema materijalnih dobara bez prosperiteta i nema prosperiteta bez pravde i dobre politike.

Još je Ivo Andrić, čiju tablu imamo ovde u Narodnoj skupštini, naš nobelovac, u svom delu "Znakovi pored puta" napisao: "Kažu da postoji mesto pravog zakona i pune pravde. To je mesto gde istina sija kao sunce koje nikada ne zalazi, gde pravda caruje". Na pitanje skeptika gde se nalazi i da li zaista postoji takvo mesto, on je napisao: "Ono je među nama, tu gde mi stojimo, budi hrabar, budi iskren, postojan, čovekoljubiv, razuman, pravedan i takvo mesto će biti svuda gde tvoja noga zakorači i gde tvoj glas odjekuje".

Naravno, Ivo Andrić je to na svoj način mnogo lepše rekao nego što je suština ovoga što danas radimo, a to je da izborom nosioca pravosudnih funkcija, pa izborom sudija Ustavnog suda, u stvari mi dosta utičemo na to kako će naš pravosudni sistem, kako god da smo ga uredili, funkcionisati. Jer, bez ljudi on ne može funkcionisati kako treba, kvalitetnih ljudi.

Ovo neka bude poruka kandidatima za sudije Ustavnog suda Srbije od nas iz Jedinstvene Srbije. Jedinstvena Srbija se zalaže za Srbiju vlasti dobrih ljudi, za Srbiju prosperiteta i pravde. Mi ćemo glasati za predložene kandidate koji ispunjavaju ne samo osnovne i formalne norme koje zahteva jedan nosilac pravosudne funkcije, već koji ispunjavaju i one druge kriterijume - moralne, lični integritet, čovekoljublje, častoljublje. Tek kad se izbori za čovekoljublje, javlja se pravda, rekao je davno Lao Ce. To znači da nosioci pravosudnih funkcija, odnosno sudije i tužioci, moraju pre svega biti dobri, časni i moralni ljudi, a onda dobri poznavaoci struke, a tek na kraju oni koji tuže i koji sude.

Završiću kako sam i započeo i neka to bude naša poruka budućim sudijama Ustavnog suda. Mi iz Jedinstvene Srbije smatramo da je nezavisnost sudstva centralni i osnovni postulat svakog demokratskog poretka koji se oslanja na pravni poredak. Ali, takođe smatramo i još jednom ponavljamo i to neka bude poruka sudijama Ustavnog suda, da nezavisnost sudstva ne može i ne sme da se posmatra kao vrednost za sebe, ne sme biti cilj sama sebi, ne sme se posmatrati kao privilegija jedne grane vlasti, niti smemo i možemo je posmatrati kao privilegiju nosioca pravosudnih funkcija, već isključivo kao sredstvo da se brane ljudska prava i sloboda. Dokle god se budu rukovodili ovim načelom, sve dok se ne odnarode, sudije Ustavnog suda koje ćemo birati ovih dana imaće podršku i nas iz Jedinstvene Srbije. Hvala.

Rasprava o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima, naročito ova rasprava u pojedinostima, govori o tome da i dalje postoji jedna jaka i snažna želja opozicionih narodnih poslanika da dodatno politizuju stanje i da politizuju obrazovni sistem. Želja koja ni malo nije utihnula činjenicom da sve škole u Srbiji rade u potpuno jednom normalnom obrazovnom nastavnom procesu, u jednom normalnom radnom „modu“, da se tako kaže.

Naročito su u tome učestvovali oni koji su pokazali jedno krajnje nerazumevanje kako funkcioniše sam obrazovni sistem. Nije dovoljno biti nastavnik u školi, pa da smatrate da znate kako funkcioniše obrazovni sistem, jer odgovorno tvrdim da 90% nastavnika slabo, čak površno poznaje Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Sam kada sam prešao iz učionice u sistem ministarstva, trebalo mi je podosta vremena da shvatim kako taj sistem i na koji način funkcioniše, jer to nisu isti poslovi. Nije dovoljno, a pogotovo da ne pričamo o nastavnicima, odnosno profesorima na fakultetima koji su poprilično van te materije i jako slabo poznaju taj sistem.

Evo, imamo priliku i juče, o Petoj beogradskoj gimnaziji je pričao ekonomista koji zaista o tome ne poznaje i ne zna ništa, osim što ima jaku želju da utiče na političke procese i da koristi nastavnike, roditelje i učenike u političke svrhe.

Zašto se za ovo javljam i zašto ovo pričam? Iz prostog razloga, moj apel je roditeljima, učenicima, nastavnicima da vide šta se radi sa studentima trenutno i da shvate da će i oni doći na red da budu iskorišćeni kao studenti.

Za osnovu mogu vam dati izjavu profesora Pravnog fakulteta, Vladimira Jovanovića, koji je izjavio i obratio se studentima i rekao: „Otkud vama i ko vam je dao tapiju na proteste?“ Radi se o čoveku koji je opšte poznat kao najveći blokader, koji je najviše huškao studente na blokade univerziteta, o čoveku koji izgovara i najteže reči o svojoj državi i koji, s obzirom da smo ušli u izbornu godinu i da se izbori bliže, u stvari iskazuje ono što iskazuje većina opozicionih političkih aktivista, a to je da su studenti obavili svoj zadatak i da njima nije mesto više tu, da prepuste političarima koji su iz iskoristili i koji su ih sve ovo vreme, svih ovih godinu dana huškali na blokade fakulteta, na blokade ulica itd.

Jednostavno, profesor Jovanović je u ime svih onih koji su ih huškali na to što čine, rekao im je: „Više nam vi ne trebate, iskoristili smo vas i odbacili smo vas u otpad.“

Eto, ja prosto želim da i ovo ostalo vreme iskoristim da kažem da je Zakon o udžbenicima, odnosno zakon o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima dobar, jer konačno uvodi red na tržište udžbenika. Ovaj zakon ne može da se kritikuje sa stanovišta samo tržišta i narušavanja tzv. „principa“ slobodnog tržišta, jer to ne postoji nigde u svetu. Jednostavno, udžbenici, naročito oni udžbenici koji se bave nacionalnim identitetom svuda u svetu se njima posvećuje posebna pažnja i mislim da država konačno mora da uvede u red i da ne dozvoli da, recimo, hrvatski izdavači, odnosno njihove ćerke firme u Srbiji, naše obrazovne i vaspitne sadržaje objašnjavaju na njima svojstven i odgovarajući način. Ja samo tome mnogo više pričao na Odboru za obrazovanje, ne bih da dalje širim tu priču.

U svakom slučaju, poslanička grupa Jedinstvene Srbije će glasati za ovaj zakon i naravno neće glasati za ovaj amandman. Hvala.

Poslovnik je Poslovnik.

Vidim da je premijer Macut otišao, a s obzirom da tu nisu ni ministar finansija, ni ministar energetike, moje prvo pitanje o NIS-u odlazi ad akta, mada sam siguran da vredno rade na tome i s obzirom na informacije iz Hrvatske, gde je JANAF rekao da očekuje pozitivnu odluku za produženje licence na 50 dana, ja sam siguran da je to rezultat njihovog predanog rada, zajedno sa predsednikom Srbije. Zato prelazim na pitanje ministarki Snežani Paunović.

Poštovana ministarka, predstoje nam lokalni izbori u Mionici, Negotinu i Sečnju u nedelju, 30. novembra. Video sam da ste u ponoć, između 14. i 15. novembra zaključili birački spisak. Danas smo mogli čuti od opozicionih poslanika da već počinju da traže opravdanja za debakl koji će doživeti na tim lokalnim izborima, pominjući svakojake izgovore. Pominjali su svašta, ali pčele i birački spisak nisu uzimali u usta. Pčele, jer su shvatili koliko im je to bilo glupo, a birački spisak jer im je taj argument izbijen iz ruku izmenama Zakona o centralnom biračkom spisku.

Moje pitanje vama, kao resornoj ministarki - dokle se stiglo sa izradom pratećih akata koje treba da donesete nakon izmene Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, ali i kako teku pripreme za organizaciju tih izbora u nedelju, da li ima bilo kakvih administrativnih problema i da li možda građanima Negotina, Mionice i Sečnja želite da date neke smernice, odnosno uputstva ili pojašnjenja oko samog toka glasanja?

Takođe, moje pitanje vama je i o mreži jedinstvenih upravnih mesta. Jedinstvena upravna mesta predstavljaju naime ključni iskorak ka upravi usmerenoj ka građaninu, omogućavajući da se više administrativnih usluga završi na jednom mestu, brzo, efikasno i uz značajnu uštedu vremena. Time se ne unapređuje samo funkcionalnost javne uprave, već i poverenje građana u institucije.

Da li je plan vašeg ministarstva da dalje širite mrežu jedinstvenih upravnih mesta u lokalnim samoupravama širom Srbije, s obzirom da znam da ste već sa nekim lokalnim samoupravama, između ostalih i sa onom iz koje dolazim, već nešto i radili?

Ministru Tončevu, vi, poštovani ministre, već više godina kao ministar radite na rešavanju problema nerazvijenih opština i prosto otkako vas znam, a znam vas jako dugo i baveći se politikom uvek ste se zalagali za ravnomerni regionalni razvoj, pitao bih vas da mi prosto uporedite stanje u nerazvijenim opštinama pre 10-15 godina i danas. Hvala.