Zahvaljujem uvažena predsedavajuća, uvaženi sudija Pantiću, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je trenutno najaktuelnije političko pitanje u našoj zemlji dijalog vlasti i opozicije kojim organizuje i kojim predsedava predsednik SPS i predsednik Narodne skupštine gospodin Ivica Dačić.

Reč je o veoma važnom pitanju za politički život u našoj zemlji i negde svi verujemo da ukoliko je Ivica Dačić uspeo da rukovodstvo 19 država ubedi da povuku priznanje nezavisnosti tzv. Kosova da će uspeti da ubedi rukovodstvo političkih partija da učestvuju na izborima, da ih ubedi u neophodnost dijaloga, pa i mogućnost konsenzusa o najvažnijim državnim pitanjima. Zašto sada ovo govorim kada je na dnevnom redu izbor sudija? Pa, zato da bih napravila paralelu između oblasti u kojima su dijalog, pregovori i kompromis važni s jedne strane i s druge strane oblasti pravosuđa u kojoj za dijalog nema mesta.

Kada sud sudi, kada sudije vrše svoju funkciju, nema mesta ni za razgovore, ni za pregovore, ni za kompromis, ima mesta samo za strogu i doslednu primenu zakona. Za časne sudije jedini autoritet i jedini sagovornik jeste Ustav Republike Srbije, kao i zakoni naše zemlje i nadam se da su kandidati koje će danas biti izabrani upravo takvi, da će strogo poštovati propise koji su na snazi u Republici Srbiji, da će čuvati svoju nezavisnost i nepristrasnost, da će čuvati ugled svoje profesije, da neće pristajati ni na kakve kompromise i da će ostati otporni na pritiske kojih će neminovno biti i da neće voditi dijalog ni sa vlašću, ni sa opozicijom, ni sa okrivljenim, ni sa oštećenim, ni dužnikom, ni poveriocem, već da će razgovarati, odnosno slušati samo Ustav i zakon.

Iskoristiću priliku da podsetim građane Srbije da su policija, tužilaštvo i sudovi nadležni da istražuju, da optužuju i na kraju i presuđuju da li je neko izvršio određeno krivično delo ili nije. To je njihova nadležnost i to je njihova odgovornost i na svojevrsan način na te poslove imaju i monopol, a svi mi ostali treba da se uzdržimo od optužbi i od osuda.

I, hoću da podsetim sve građane da svaki put kada onako u društvu i uz kaficu optužujemo i osuđujemo, kada pretpostavljamo da je neko nešto uradio, da svaki taj put mi kršimo Ustav Republike Srbije, jer kršimo pretpostavku nevinosti koja je svakom građaninu naše zemlje Ustavom zagarantovana. Treba da pustimo nadležne organe da rade svoj posao, a oni svoj posao moraju da rade efikasno, kvalitetno i da posvete punu pažnju otkrivanju svih krivičnih dela i njihovih izvršilaca, a naročito onih najtežih, jer tako postupanje nadležnih organa jeste neophodno da bi im građani Srbije verovali, a sudijama veruje i Ustav Republike Srbije, garantovana im je nezavisnost, a i poslanička grupa SPS veruje da će sudije koje će nakon današnje sednice pristupiti polaganju zakletve, poštovati, pre svega pravo građana na pravično suđenje, između ostalog i pravo na suđenje u razumnom roku, da će se truditi da ne nagomilavaju fascikle sa predmetima, da će poštovati procesne rokove, da neće ignorisati pokušaje učesnika u postupku da odugovlače ili da neopravdano odlažu ročišta, odnosno pretrese iako je sada u vreme pandemije to možda i teži zadatak nego inače.

Važno je da pravda i sudska zaštita stignu u pravom momentu bez zakašnjenja u razumnom roku dakle, zato ću na ovoj sednici apostrofirati razuman rok za trajanje sudskog postupka, kao jedan od prioriteta, jer zapravo svi znamo da mnogi građani kada čuju koliko sudski postupci prosečno traju i koliko onako žargonski rečeno moraju da se mlate po sudovima, mnogi i odustaju od obraćanja sudu.

Zato mislim da je to problem na čijem rešenju užurbano mora da se radi. Još jedno veoma značajno pitanje od koga zavisi ostvarenje prava na pristup sudu jeste pitanje troškova sudskog postupka, pre svega najveće opterećenje jesu troškovi stručne pravne pomoći.

Baš smo juče uvaženi narodni poslanik Zvonimir Stević i ja razgovarali o tome kako veoma mali broj građana zna da je na snazi i u primeni Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći. Drago mi je što je taj zakon danas pomenula i koleginica Žarić Kovačević iz razloga što su mogućnosti koje socijalno ugroženim kategorijama građana taj zakon pruža, izuzetno važne. Zato želim da građanima koji gledaju ovu sednicu apostrofiram da imaju pravo na besplatnu pravnu pomoć. To se pre svega odnosi na socijalno ugrožene kategorije, dakle građane čija je egzistencija ugrožena ili bi bila ugrožena ukoliko bi smo snosili troškove punomoćnika, odnosno branioca.

Poučiću ih ukoliko im je besplatan pravna pomoć potrebna, da mogu da podnesu zahtev opštinskoj, odnosno gradskoj upravi. Taj zahtev mogu i na licu mesta da popune, pri čemu je potrebno da podnesu i dokaze o teškom materijalnom stanju u kome se nalaze i zbog koga tu besplatnu pravnu pomoć i traže. To recimo može da bude izvod iz banke iz kog se vidi iznos plate ili penzije, može da bude rešenje centra za socijalni rad, ali u svakom slučaju, ja od službenika koji rade u opštinskoj, odnosno gradskoj upravi očekujem da budu ljubazni prema građanima i da im ljubazno daju sva uputstva i da pomognu svakom tražiocu, jer SPS je izuzetno važno da naša država bude socijalno odgovorna i da svakom građaninu bude omogućeno jednako pravo na pristup sudu, a time i pristup pravdi.

Htela bih par rečenica da posvetim posebno kandidatima za prekršajne sudove, jer smatram da njihov zadatak nije nimalo lak, niti da je njihova odgovornost mala iz više razloga. Pre svega, jer su prekršaji najčešća kaznena dela, najveći broj građana se susreće sa prekršajnim sudom i najvećem broju građana sudije prekršajnog suda nisu baš omiljene.

Ono što je mnogo važnije jeste da se od sudija Prekršajnog suda očekuje da poznaju više od 300 propisa, budući da se prekršaji ne propisuju samo zakonima, već i uredbama, već i pokrajinskim i lokalnim odlukama, dakle, zavisno od lokalne samouprave. Dakle, reč je o izuzetno dinamičnim propisima koji se često menjaju i pripadaju najrazličitijim oblastima.

Takođe, napomenuću da u prekršajnom postupku, naravno, postoji i mogućnost izricanja kazne zatvora do 90 dana, kao i mogućnost da se izrečena novčana kazna u slučaju neplaćanja zameni kaznom zatvora, a najvažnije, svako lice kome je izrečena prekršajna sankcija postaje prekršajno kažnjeno lice, što povlači određene pravne posledice.

Recimo prema Zakonu o policiji, uslov je da lice koje želi da se u organu unutrašnjih poslova zaposli nije čak ni prekršajno kažnjeno, tj. da nije kažnjavano u prošlosti. To nije jedini propis koji takav uslov postavlja i zbog toga je važno da sudije Prekršajnog suda znaju da očekivanja od njih nisu ništa manja u odnosu na očekivanja od sudija koja će svoju funkciju vršiti u osnovnim sudovima već, naprotiv, očekuje se veoma visok nivo stručnosti, nezavisnosti i naravno ažurnosti u radu.

Uvaženi gospodin Fila je pomenuo ustavne promene. Ta procedura je već pokrenuta. Cilj je da se odredbe našeg Ustava o pravosuđu usklade sa standardima EU u toj oblasti. Ja bih dodala da ne treba sa pravom EU usklađivati samo propise i samo ustavne odredbe o pravosuđu, već bih sa evropskim nivoom i evropskim standardom trebalo uskladiti i plate sudija i tužilaca.

Poslednjih godina je svakako mnogo ulagano u pravosuđe, rađeno je dosta na razvoju pravosudne infrastrukture. U Beogradu je renovirana Palata pravde. Videla sam da su sada u toku radovi na rekonstrukciji fasade Privrednog suda u Beogradu. Čini mi se da je renoviran i Privredni sud. Takođe, nove zgrade dobili su i sudovi u Leskovcu, Zaječaru, Pirotu, Pančevu. Grade se palate pravde i u Nišu, Kragujevcu, a planirana je i izgradnja objekata za potrebe sudova i tužilaštava i u drugim gradovima. Zaista, važno je da se radi na unapređenju prostornih uslova u kojima će sudije obavljati svoju funkciju i to je svakako segment koji nadalje treba unapređivati.

Međutim, posebno bih želela da istaknem da će samo nekoliko danas predloženih kandidata ukoliko budu izabrani imati privilegiju da rade u zrenjaninskom sudu koji sada, u kontekstu ove priče o pravosudnoj infrastrukturi, bih istakla da ima najlepšu zgradu. Naime, reč je o građevini koja je proglašena za spomenik kulture od velikog značaja, koja je građena još u periodu od 1906. do 1908. godine.

Zaista, ovo govorim kao kuriozitet, jer su retki gradovi koji za zgradu suda imaju toliko monumentalnu građevinu. Moja privilegija je bila da još kao dete u Zrenjaninu posmatram tu tako velelepnu zgradu i maštam da jednog dana i ja u nju uđem sa nekom pravosudnom titulom. No, nekad nije baš sve kako smo maštali a, doduše, ima za to i vremena.

Ovo namerno govorim da bi kandidatima koji se danas biraju i neki će sigurno biti i izabrani podvukla da će nakon polaganja zakletve ovde u Narodnoj skupštini dobiti titulu. Sudija jeste titula i ja verujem da će biti njeni ne samo dostojni nosioci, već da će je nositi dostojanstveno čuvajući pravni poredak naše zemlje ali i ugled svoje profesije i celokupnog pravosuđa.

Na kraju, samo bih još želela da građanima koji danas slave Đurđevdan, pa i svojoj porodici čestitam slavu i poželim sreću i zdravlje. Hvala vam.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi sudija Pantiću, dame i gospodo narodni poslanici, prva tačka dnevnog reda o kojoj danas odlučujemo jeste prestanak funkcije javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Smederevu gospodina Dragana Lopušine i iskoristiću priliku da mu čestitam navršenje radnog veka, što je i razlog za prestanak funkcije. Apelovaću na njegove kolege da ga na adekvatan način isprate u penziju, naravno, uz poštovanje svih epidemioloških mera. Želim mu da provede lepe penzionerske dane, a kao što je advokat Fila već rekao, ukoliko se odluči za bavljenje advokaturom i ukoliko bude primljen u Advokatsku komoru želim mu uspeha i na novom poslu.

Što se tiče druge tačke dnevnog reda, odnosno izbora novih sudija, pročitala sam negde, čini mi se, u nekom od zvaničnih izveštaja, da je priliv novih predmeta povećan za oko 25%, dok rast ukupnog broja sudija dostiže nešto manje od 19%, što znači da proširivanje kadrovskih kapaciteta našeg pravosuđa nije u potpunosti usklađeno sa potrebama građana za sudskom zaštitom i zato smatram da je izuzetno dobro što u ovom skupštinskom sazivu veoma često na dnevnom redu imamo izbor novih sudija, za koje verujem da će ne samo time što će preuzeti deo posla, već i jednom posebnom ažurnošću i efikasnošću, koja se i može očekivati od novoizabranih sudija, doprineti efikasnijem radu naših sudova, kao i ostvarivanju prava naših građana na suđenje u razumnom toku, što je i uslov da bi se suđenje moglo smatrati pravičnim.

Naravno, poručujem im da nakon stupanja na funkciju, ukoliko budu izabrani, sa svoje strane strogo poštuju procesne rokove i da uvek kada primete da ukoliko stranke opstruišu postupak i odugovlače ga, da koriste ovlašćenja koja imaju u pogledu procesne discipline, a sve to kako bi imovinskopravni sporovi bili završavani u razumnom roku, posebno porodični sporovi, radni sporovi, kako bi u razumnom roku nevini bili oslobođeni, a krivi osuđeni. Mislim da su to zahtevi pravne države. Ovo posebno naglašavam, ne samo zato što prekoračenje razumnog roka za okončanje postupka košta državu, već i zato što građani često kada čuju koliko postupci uglavnom traju, negde izgube želju da štite svoja prava. To je negde i opštepoznata stvar, ali zbog koje moramo unapređivati efikasnost suđenja, jer pravda mora biti dostupna našim građanima.

Građani moraju da znaju da je suđenje u razumnom roku njihovo pravo. Podsetiću ih da je na snazi Zakon o zaštiti suđenja u razumnom roku, da uvek kada osete da je taj razuman rok prekoračen imaju pravo na podnošenje prigovora radi ubrzanja postupka, da imaju pravo na žalbu i ukoliko bude utvrđeno da je njihovo pravo povređeno, imaju pravo i na pravično obeštećenje. Najčešće je to naknada neimovinske štete, čini mi se da je iznos negde od 300 do 3.000 evra. Ovo govorim zbog građana koji sada gledaju ovu Skupštinu, eto, da ih podsetim na mogućnosti koje im stoje na raspolaganju u zaštiti njihovog prava na efikasan sud. Tu je svakako i ustavna žalba koju mogu koristiti po okončanju postupka.

Još jedna stvar koja je opštepoznata, a to je preterano dugo trajanje radnih sporova koji su inače po zakonu hitni, jer se tu rešava o egzistencijalnim pitanjima i oni se moraju prema zakonskom tekstu rešiti u roku od šest meseci. Mi hvalimo novosadski sud zato što je prosečno trajanje radnog spora pred njim dve godine, dok je u drugim sudovima prosečno trajanje oko pet godina i na tome se mora raditi.

Hoću da kažem još jednu stvar na koju su u prethodnom skupštinskom sazivu socijalisti već ukazivali, a to je protivrečnost koja postoji između Pravilnika o vrednovanju rada sudija i Zakona o parničnom postupku. Čini mi se da prema tom Pravilniku sudija se ocenjuje kao izuzetno uspešan, odnosno da izuzetno zadovoljava kriterijume ukoliko najveći procenat svojih odluka donosi u roku od 30 dana, a ostale u roku od 90. Mislim da to nije u saglasnosti sa Zakonom o parničnom postupku koji kaže da je rok za izradu odluke osam dana, uz izuzetak u složenim predmetima gde je 15, možda bi tu trebalo izvršiti usklađivanje.

U svakom slučaju, ne krivim i ne možemo kriviti za ta kašnjenja samo sudije. Pomenula sam da često i stranke doprinose dugom trajanju postupaka. Na prošloj sednici smo pričali o masovnim tužbama koje su opteretile sudove. Mislim da je najvažnije da je država tih problema svesna i zato mi je drago da su najavljene izmene Zakona o parničnom postupku koje bi trebalo da doprinesu efikasnosti suđenja. Najavljena su i informatička unapređenja u pravosuđu koja bi trebalo da olakšaju rad sudova, kao i komunikaciju građana sa sudovima, pošto učinilo mi se da elektronski podnesci u praksi baš i nisu zaživeli. Mislim da su to pozitivne stvari koje svakako moramo da pohvalimo.

Ono što je takođe neophodno da bi suđenje bilo pravično jeste i nezavisan sud i tu garanciju moramo jačati. U tom kontekstu su i predložene promene u Ustavu u delu koji se odnosi na sudove i javna tužilaštva. Dakle, taj predlog je od strane Vlade podnet Narodnoj skupštini i takve promene su sa stanovišta evrointegracija i sa aspekta usklađivanja našeg prava sa pravom Evropske unije neophodne.

Ja sada ne želim da prejudiciram konkretna rešenja, to će tek biti predmet diskusije, ali smatram da ne postoji niti jedan jedini razlog da mi u bilo kojoj oblasti, pa ni u oblasti pravosuđa, budemo ispod evropskog nivoa i ispod evropskih standarda, kada smo, evo, u trenutno najosetljivijoj oblasti, mislim na vakcinaciju, ispred. Pokazali smo da možemo.

Svakako, smatram da najvažniji razlog zbog koga Ustav treba da se promeni jesu interesi naših građana i pravo naših građana na nezavistan i nepristrasan sud i da je neophodno eliminisati svaku mogućnost uticaja na sud i na njegove odluke.

Ono što želim da kažem jeste da sa zahtevima EU moramo da budemo oprezni. Predsednik Narodne skupštine, Ivica Dačić, sinoć je u emisiji „Ćirilica“ i govorio o tim pokretnim ciljevima koje EU postavlja pred zemlje koje pretenduju na članstvo, u smislu da se zahtevi često menjaju, proširuju, postavljaju se novi i zemlje koje žele da postanu članovi jure ka njihovom ispunjenju, a od napredovanja u evrointegracijama ništa. O tome svedoči i primer Crne Gore, koja je uvela evro kao valutu, koja se učlanila u NATO, koja je priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, uvela sankcije Rusije, eno, razrešava ministre čije se izjave ne sviđaju zapadu i mislim da su uradili sve škakljive poslove koji su od njih traženi, pri čemu ne vidim da su napredovali u evrointegracijama, a što je još gore, ne vidim ni da njihovi građani imaju benefite od toga.

Ovo govorim zato što to treba da bude pouka nama, pouka da sve promene propisa koje se donose moraju biti u interesu naših građana, pa tako i promene Ustava moraju biti u koleraciji sa pravom naših građana na nezavistan sud i ići u smeru jačanja te nezavisnosti. Do tih ustavnih promena, uz postojeće ustavne mehanizme i uz postojeće garancije, sudije, posebno ove novoizabrane, kao i sudije koje su već na stalnoj sudijskoj funkciji, moraju da očuvaju svoju nezavisnost, jer znamo da nezavisnost ima dve dimenzije, ona nije samo institucionalna, već zavisi od personalnih svojstava i moraju da ostanu otporne na svaku vrstu uticaja, podsticaja, da budu gluvi na svaku molbu, sugestiju, lobiranja i slično.

Mi verujemo da su kandidati koji se danas biraju dostojni, stručni, osposobljeni, prihvatamo preporuku Visokog saveta sudstva i podržaćemo kao poslanička grupa SPS njihov izbor. Od njih ne očekujemo ništa, ovu podršku koju će danas dobiti mogu da zaborave. Dakle, mi smo na stanovištu da nikakav politički uticaj na sudije ne treba da se vrši. Jedino što očekujemo jeste da slepo poštuju Ustav, zakon i sve propise koji obavezuju sve nas. Hvala vam.

Hvala vam, uvažena predsedavajuća.

Uvaženi gospodine Milojeviću, dame i gospodo narodni poslanici, kao što su kolege koje su pre mene govorile već rekle, mi danas odlučujemo o jednom izuzetno važnom kadrovskom pitanju, pitanju ko će biti na čelu najvišeg suda Republici Srbiji.

Važno je, kao što je važan i sam Vrhovni kasacioni sud, jer mi ovde govorimo o sudu trećeg stepena, koji je nadležan za odlučivanje po vanrednim pravnim lekovima koji su često poslednja šansa da se isprave, eventualni, propusti, nedostaci i greške koje su učinjeni u presudama koje su doneli nižestepeni sudovi.

Odluke koje tim povodom Vrhovni kasacioni sud donosi nisu važne samo zbog toga što se njima najčešće stavlja tačka na rešavanje pojedinačnih slučajeva, već zato što stavovi koje Vrhovni kasacioni sud zauzme u tim odlukama imaju izuzetan značaj, značaj u svim narednim postupcima koji se povodom istog pravnog pitanja povedu pred nižestepenim sudovima.

U tim slučajevima osnovni ili viši sudovi, zavisno od toga ko je nadležan, uglavnom pod tim stavovima postupaju. Pravna pitanja koja je Vrhovni kasacioni sud već razmatrao mogu se smatrati već unapred rešenim, što u velikoj meri relativizuje činjenicu da u našem pravnom sistemu sudska praksa nije izvor prava.

Advokati iz stranke se veoma često u svojim zahtevima koje podnose sudu pozivaju na odluke i pravna shvatanja Vrhovnog kasacionog suda. Na taj način sebi obezbeđuju dodatnu argumentaciju.

To poštovanje odluka Vrhovnog kasacionog suda od strane sudova nižeg ranga je verovatno rezultat toga što se ocenjivanje kvaliteta rada sudija meri kroz prizmu broja odluka koje su ukinute ili preinačeni.

Zbog toga se sudije najčešće pridržavaju stavova i tumačenja zakona koji su već prihvaćeni, što ne mislim da je loše, već naprotiv, mislim da je ujednačena sudska praksa najvažniji zadatak i najvažnija nadležnost Vrhovnog kasacionog suda, jer pred zakonom svi moraju biti jednaki. Sve devojčice ovog sveta moraju biti jednake pred zakonom, a mi moramo da se trudimo da budu jednake u Srbiji, to je pravo naših građana.

Hajde da govorimo o ovim predmetima koji su u poslednje vreme najčešći, a povodom kojih se javljaju kontradiktorne odluke. Mislim na ove postupke koji se vode protiv banaka zbog troškova obrade kredita.

Evo navešću primer Novosadskog suda, gde se zna da polovina sudija usvaja te tužbene zahteve, a polovina ih odbija, iako naravno, poštujem slobodno sudijsko uverenje ne mislim da je to dobro. Tačno se zna koji sudija odlučuje na koji način i onda advokati često kada podnose tužbu ako dobiju sudiju koji im ne odgovara, onda je povuku, pa ponovo podnose da bi izdejstvovali usvajajuću presudu.

Mislim da to nije dobro. Zbog toga je po ovom pitanju izuzetno važan stav Vrhovnog kasacionog suda i uopšte njegova uloga na ujednačavanju sudske prakse. Zbog toga smatram da je izuzetno važno da Vrhovni kasacioni sud usvaja jasne i nedvosmislene stavove uvek kada se pojavi neko sporno pravno pitanje, a naročito kada je reč o pitanjima koja u tolikoj meri interesuje građane kao što je to slučaj u ovim sporovima koji se vode protiv banaka.

Tim povodom ja moram da kažem da sam kao čovek, kao narodni poslanik, kao socijalista, kao neko ko prati politiku predsednika SPS, Ivice Dačića, uvek na strani čoveka, na strani ratnog veterana, na strani građana koji su već godinama u agoniji zbog kredita indeksiranih u švajcarcima, zbog svih onih koji se smatraju diskriminisano, prevareno, i na bilo koji drugi način oštećeno. Za te ljude mi moramo da se borimo i socijalista će to uvek raditi.

Ali, sa druge strane, ja kao pravnik razumem da sudije prilikom donošenja odluka ne treba da se rukovode time da njihove odluke budu opšte prihvaćene i da budu dopadljive. Baš sam ovde na ovom mestu, na nekoj od prethodnih sednica i rekla da sudije ni ne treba da teže ka tome da budu voljene, omiljene i popularne u narodu, već samo tome da budu poštovane. To će postići ukoliko uvek, u svakom slučaju hrabro budu na strani zakona, a njihovim presudama će uvek neko biti nezadovoljan. Naime, u tome je i suština spora, da postoji suprostavljenost interesa i u tome jeste težina sudijske funkcije.

Važno je da Vrhovni kasacioni sud i u buduće, i u mandatu novog predsednika još revnosnije ispunjava svoju obavezu ujednačavanja sudske prakse i zauzima stavove o aktuelnim pravnim pitanjima, jer neujednačena praksa i neujednačeno odlučivanje može da dovede u pitanje pravično suđenje, može da dovede stranke koje se nalaze u potpuno jednakim pravnim situacijama, u nejednak položaj, čime se izaziva pravna nesigurnost, narušava ugled pravosuđa.

U krajnjoj liniji, jedna ozbiljna država mora da omogući da se zna šta se može očekivati, za šta se može odgovarati i šta se može dobiti. I toga moramo da se pridržavamo, ako želimo da nosimo epitet pravne države, a sudovi u njenoj izgradnji imaju najvažniju ulogu.

Hajde da kažem i jednu praktičnu stvar koja je u kontekstu ujednačavanja sudske prakse veoma korisna i pohvalna, a to je što su sve odluke, stavovi i pravna shvatanja Vrhovnog kasacionog suda svima veoma lako dostupna putem njegovog sajta, koji se veoma lako pretražuje i mislim da je to korisno i strankama i njihovim punomoćnicima, odnosno braniocima koji na taj način pribavljaju i dodatnu argumentaciju, ali mogu i da procene kakve su šanse za uspeh u nekom sporu.

Pošto sam već pomenula masovne tužbe, prokomentarisaću i pitanje preopterećenosti sudova, kojem one značajno doprinose. Evo, ispričaću i primer jednog mog druga koji radi u jednoj advokatskoj kancelariji. Dobio je zadatak da, verovali ili ne, napiše 500 gotovo istovetnih tužbi. Kad god ga zovemo i pitamo ga šta radi, on kaže – pišem tužbe za kredite. I stvarno, sudovi jesu preopterećeni.

Pročitala sam podatak da sudije Trećeg osnovnog suda imaju u radu svako po 2.500 predmeta, a da im svakog meseca stigne, govorim o svakom sudiji pojedinačno, još po 250 predmeta.

Zato ja smatram da je korisno rešenje Vrhovnog kasacionog suda da se deo tih predmeta po kriterijumu mesta prebivališta tužioca delegira na sudove u manjim mestima, na sudove u unutrašnjosti, pre svega i zbog toga što to olakšava podnošenje tužbe, znači da je u interesu građana, a i zato što će dovesti do rasterećenja najopterećenijih sudova. U manjim mestima sudije imaju manje predmeta u radu, ali svakako sumnjam da će im se ovo rešenje dopasti.

Vrhovni kasacioni sud je usvojio novi program za rešavanje starih predmeta, odnosno cilj tog novog programa jeste da se smanji ukupan broj starih predmeta negde za oko trećinu. Predviđen je čitav niz konkretnih mera koje tome treba da doprinesu. Neću ih ja sada nabrajati, ali svakako smatram da je najvažnije da se poveća broj sudija i zbog toga mi je drago što u ovom skupštinskom sazivu veoma često na dnevnom redu imamo izbor novih sudija. Evo, to će na dnevnom redu biti sledeće nedelje, u utorak, i radujem se tome.

Videla sam u izveštaju za prethodni period da je značajno smanjen broj nerešenih predmeta u izvršnim postupcima i potpuno mi je jasno da je sam pomen izvršenja veoma neprijatan, ali izvršenje mora biti efikasno, ko god ga sprovodio, zato što poverioci nisu samo komunalna preduzeća, nisu samo zle banke, nisu samo pohlepni zajmodavci, poverioci su i deca koja potražuju alimentaciju, poverioci su žene koje se bore za svoj udeo u imovini nakon razvoda, poverioci su radnici kojima nije isplaćena zarada i za njih i zbog njih moramo da se borimo da prinudna naplata potraživanja bude efikasna.

Mogla bih ja ovako do sutra, ali hajde da vidimo ko će biti nov predsednik Vrhovnog kasacionog suda u koji su u poslednje vreme toliko često bili upereni pogledi građana. Podsetiću da predsednik Vrhovnog kasacionog suda istovremeno postaje i predsednik Visokog saveta sudstva, tela koje ima ogroman značaj i važnu ulogu u cilju unapređenja pravosuđa.

Kao što su kolege već rekle, za ovu poziciju je predložena Jasmina Vasović, aktuelna sudija Vrhovnog kasacionog suda, koja je dobila jednoglasnu podršku na opštoj sednici Vrhovnog kasacionog suda. Visoki savet sudstva je utvrdio da ispunjava sve kriterijume i sva merila koja se traže za izbor na ovu funkciju i verujemo da je to urađeno na adekvatan način.

Ono što ja želim da kažem vezano za predloženog kandidata jeste da me izuzetno raduje što je u pitanju žena, jer žene jesu većina u pravosuđu. O tome smo ovde i pričali. Mislim da sam jednom prilikom prokomentarisala, kada su se birale nove sudije, čini mi se za sud u Kragujevcu ili Kraljevu, da će u tom gradu pravda biti u ženskim rukama, zato što su sve predložene kandidatkinje bile žene. Ali, žene su ređe na rukovodećim pozicijama. U svim oblastima je tako, pa i u pravosuđu. Recimo, žene su češće zamenici javnog tužioca, a ređe su javni tužioci. Ređe su predsednici sudova, ređe su šefovi odeljenja.

Čuli smo kada je pričao uvaženi gospodin Fila o tome kako je u njegovo vreme u sudovima bilo svega dve sudije, a sada ćemo na čelu Vrhovnog kasacionog suda imati ženu. Ja to iz razloga ženske solidarnosti želim da pozdravim, u nadi da u skoroj budućnosti to više uopšte neće biti stvar interesantna za isticanje, već nešto potpuno obično.

Želim da kažem da sam u medijima pročitala, bilo je posebno naglašeno, da je reč o jednoj od najmlađih sudija Vrhovnog kasacionog suda i negde mi se učinilo kao da je to navedeno u negativnom kontekstu. Ja bih sada prećutala svoje iskreno mišljenje ako ne bih rekla da mi to izuzetno laska i da smatram da novim licima i treba dati šansu da zaista u našem pravosuđu uvedu neke dobre promene, ali moram da naglasim da je takva tvrdnja bespredmetna, iz razloga što je reč o sudiji koja ima 23 godina radnog iskustva. Gospodin Milojević je ovde i pročitao njenu biografiju i zaista se tu ne može ništa zameriti.

Socijalistička partija Srbije će podržati njen izbor, zato što verujemo da se radi o ženi koja je svesna svih problema u srpskom pravosuđu i, naravno, očekujemo snažne napore u njihovom rešavanju.

Ona je sama istakla problem trajanja sudskih postupaka i mi se pridružujemo isticanju prava na suđenje u razumnom roku, kao jednom od prioriteta.

Ono što takođe treba da se završi u razumnom roku jeste ova epidemija korona virusa i zato, za sam kraj svog izlaganja, želim da pozovem građane da daju doprinos u tom cilju i da se vakcinišu. Hvala vam.

Zahvaljujem uvažena potpredsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici VSS, pre svega drago mi je da ste ponovo ovde i da nakon samo mesec dana ponovo na dnevnom redu imamo izbor sudija, jer zaista mislim da su kadrovska pojačanja u našem pravosuđu neophodna ukoliko želimo da ono bude ažurno i efikasno.

Kao što ste rekli, predloženo je više od 30 sudija i poslanička grupa SPS će podržati njihov izbor. Podršku smo već dali na Odboru za pravosuđe, kada sam doduše propustila priliku da vas pitam koliko je bilo ukupno prijavljenih na ovom konkursu.

Bilo bi dobro da znamo kakvo je interesovanje, budući da se sećam, da kada je bilo reči o konkursu u Ivanjici, interesovanje nije bilo veliko da su se primali kandidati iz drugih gradova, dok čujem da je u nekim mestima broj prijavljenih znatno veći, odnosno prevazilazi broj slobodnih mesta. Tako da bi bilo dobro, ako budete u prilici, date taj podataka, ali u svakom slučaju pozitivna je vest što će se prijem novih sudija nastaviti. Informisana o konkursima koji su raspisani u drugim gradovima. Videla sam da je u Zrenjaninu raspisan konkurs za pet novih sudija.

U Narodnu skupštinu je stigao Predlog za izbor sudija u Privrednom sudu u Zaječaru i to su zaista dobre vesti, jer mislim da je važno da se poveća broj sudija, jer sudovi su stvarno preopterećeni i česte su primedbe da se prave veliki razmaci između ročišta, da suđenja dugo traju i da se ponekad ne poštuju procesni rokovi i često se za to krive sudije, a zanemaruje se činjenica da broj sudija uglavnom nije adekvatan broju predmeta.

Što se tiče kandidata koji se danas biraju, verujem da je Visoki savet sudstva na adekvatan način i ispravno ocenio njihovu stručnost, osposobljenost i dostojnost i da mišljenja koja su priložena kandidaturama predstavljaju iskrenu preporuku.

Kada je reč o njihovom radnom iskustva, kao jednom od pokazatelja njihove stručnosti, u biografijama se može videti da je ono veće u odnosu na zakonom postavljen uslov. Čak imamo kandidatkinju koja svoje iskustvo stiče od 1997. godine u sudovima i tužilaštvima.

Prošli put kada ste bili ja sam izrazila potrebu da se olakša ta prohodnost u sudovima, kao i u tužilaštvima i da se prosto omogući mlađim kandidatima da lakše napreduje, jer je važno da imamo sudije i tužioce koji su stasavali u vreme novih zakona i koji će možda biti entuzijastičniji u primeni modernih zakonskih rešenja koja imamo.

Drugi pokazatelj stručnosti jesu teorijska znanja o kojima bih govorila prosečna ocena sa kojom su kandidati diplomirali, koja opet nije deo biografije, ali ja se svakako nadam da ste i tu činjenicu uzeli u obzir prilikom samog formulisanja predloga. Svakako smatram da bi i to trebalo zbog transparentnosti izbornog procesa da bude deo biografije i da taj podatak bude dostupan javnosti, ali svakako moram da istaknem da su svi kandidati tzv. sudijski ispit, položili sa najvišom ocenom.

Takođe, ono što bih posebno istakla što je možda interesantno sa aspekta teme o rodnoj ravnopravnosti jeste da od 14 predloženih sudija za Osnovni sud u Kragujevcu, 13 su ženskog pola što znači da će uskoro u Kragujevcu pravda biti u ženskim rukama, što naravno ne sme da bude važno.

Važno je da ovu prvu šansu dobiju oni najbolji, najkompetentniji, najvredniji i najdostojniji, jer u javnosti uglavnom kada se govori o potrebi da se nezavisnost sudstva unapređuje, uglavnom se raspravlja o institucionalnoj komponenti nezavisnosti, odnosno da li su te garancije na najbolji mogući način inkorporisane u naš Ustav i razmatra se u kom pravcu bi taj segment trebalo dalje unapređivati.

Ali, smatram da je za ostvarenje nezavisnosti, nepristrasnosti suda možda i važnija personalna komponenta koja zavisi upravo od dostojnosti sudija koje će činiti naše pravosuđe. Važno je da tu budu ljudi uzvišenih moralnih osobina i jakog i čvrstog integriteta kojim će odbiti sve uticaje ma od koga oni dolazili, odoleti svim pritiscima, neće pristati ni na kakve podsticaje ma kako primamljivi oni bili, koji će ostati gluvi na molbe, zahteve i druge intervencije. Zato kvalitetne sudije u narodu uglavnom nisu voljene, ali su poštovane.

Nažalost, sigurna sam da ima i suprotnih primere. Eto, čitali smo u medijima da je pre, čini mi se, desetak dana jedna sudija uhapšena zbog sumnje da je primala mito i naša država mora da se izbori, ne samo sa korumpiranim političarima, službenicima, policajcima, nego i sa sudijama.

Jedan od načina za tu borbu je da se već pri samom izboru vode računa da šansu dobiju one za koje se osnovano može pretpostaviti da neće biti skloni koruptivnim radnjama, da neće dozvoliti da ih bilo ko stavi pod svoju kontrolu, ni politika, ni mafija, ni žena, ni ljubavnica, ni drugovi, ni zakupci, da će biti nezavisni u odnosu na sve osim u odnosu na Ustav i zakon.

U nadi da su predloženi kandidati baš takvi, kao što sam rekla, poslanička grupa SPS će podržati njihov izbor, ali ako se tokom naredne tri godine pojave i najmanje naznake da nije tako, ja pozivam Visoki savet sudstva da ne izvrši njihov reizbor. Jer, ne smemo da zaboravimo da je upravo sudstvo ogledalo pravne države. Hvala vam.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, kao predsednik Grupe prijateljstva sa Komorskim ostrvima na samom početku svog izlaganja smatram da sam dužna da se osvrnem na navode koji su objavljeni u prištinskim medijima, o tome kako je ova država priznala tzv. Kosovo. Ona to i jeste učinila 2009. godine, a to priznanje je 2018. godine povukla, kada je njen predstavnik dao izričito obećanje tadašnjem ministru spoljnih poslova Ivici Dačiću, sada predsedniku Narodne skupštine, da će ta država pri donošenju svih važnih odluka vezanih za našu južnu pokrajinu konsultovati Srbiju. Oni su to obećanje održali, što pokazuje to što su nakon ovih navoda koji su došli od strane Prištine brže-bolje objavili demantije i pokazali da su lojalni dogovoru koji su napravili sa bivšim ministrom spoljnih poslova i pokazali da je snaga prijateljstava koja je Ivica Dačić gradio širom sveta takva da može da odoli pritiscima koji su neminovno vršeni.

No, da se vratim na ono što je tema današnje sednice, a to je Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu.

Socijalistička partija Srbije je već ovaj zakon podržala prilikom njegovog usvajanja, a u danu za glasanje podržaćemo i danas predložene izmene i dopune.

Recimo, u prvobitnom tekstu zakona ostalo je nejasno koji nivo vlasti će ubirati prihod od ovog posebnog poreza i sada se ta dilema predloženim dopunama otklanja, u tom smislu što se propisuje da će korisnik prihoda ostvarenih od posebnog poreza biti budžet Republike Srbije, dakle, najviši nivo vlasti. Nadam se i verujem da će ta sredstva biti upotrebljena na opštu korist svih građana Srbije.

Složiću se naravno i sa svim kolegama koje su pre mene govorile i koje su u početku primene ovog zakona videle dalji doprinos u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije i zaista lično smatram da se ovim zakonom stvaraju pretpostavke za to da se kriminogenim strukturama u našoj zemlji odrežu njihova finansijska krila. Zakon zaista ima potencijal kako da deluje na propuste u prošlosti, tako da samim normiranjem posebnog poreza i propisivanjem tako visoke poreske stope deluje i preventivno.

No, danas o ovom zakonu ne želim da govorim ni sa pravnog ni sa političkog aspekta, već isključivo sa aspekta značaja koji će ovaj zakon imati za naše građane. U tom smislu, važno mi je da napomenem da ne smatram da je reč o propisu koji baca sumnju na bilo koga, što su danas predložene izmene i potvrdile u tom smislu što se više neće koristiti izraz: „nezakonito stečena imovina“. Dakle, ne prejudicira se da je bilo čija imovina nezakonita, niko se ne optužuje, već se postavlja pitanje onima koji su u tri uzastopne godine stekli imovinu koja prelazi iznos od 150.000 evra.

Pitanje koje svaka ozbiljna i fiskalno odgovorna država legitimno može, treba i mora da postavi svojim građanima, a to je pitanje porekla imovine, pitanje odakle ti to i kako si to stekao. Svako ko je na častan način ostvario prihode, svojim radom, svojim znanjem, ko je platio poreze na te prihode, ne bi trebalo da ima problem sa odgovorom na to pitanje i zapravo početak primene ovog zakona i ne treba da ga interesuje, osim eventualno u kontekstu pohvale državi što i kroz uvođenje ovakvih mehanizama želi da suzbije sivu zonu i nelegalne aktivnosti. Nije poruka ovog zakona da je sramota biti bogat, ali aplauz za svoj uspeh u sticanju može da dobije samo onaj ko je to učinio na zakonit i čestit način i to je poruka ovog zakona. Čak i ako je neko dobio na lotou, ja mu na tome čestitam, ali ta činjenica ne sme da bude tajna za Poresku upravu, već naprotiv, on mora da plati porez na prihode od igara na sreću. Ako je neko nasledio ogromnu imovinu, dobio je na poklon, mislim da je to sjajno, ali te prihode mora da prijavi i da plati porez na nasleđe i poklon.

U svetu postoje zemlje u kojima se bogatstvo izražava u tome koliki je ko porez platio. U tome se ogleda društveni status pojedinaca. Ja želim da i u našoj državi to bude pitanje časti, a ne da se sa određenim simpatijama gleda na one koji su uspeli da izigraju sistem i da izbegnu plaćanje poreza. Za običnog građanina naše zemlje ovaj zakon je sigurno satisfakcija jer u svim vremenima, pa i u ovom sada, ima onih koji se bogate, a da nikome nije jasno kako i na koji način. O tome možemo samo da slutimo.

Iskreno se nadam da će efikasna primena ovog zakona stati na kraj takvim slutnjama, a SPS nikada neće prestati da daje svoj doprinos u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije i nastojaćemo i istrajavati u pokušajima da ove pojave budu potpuno eliminisane. Hvala vam.

Zahvaljujem poštovana predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam prilikom svog prethodnog izlaganja istakla da naša država, naša policija i naše pravosuđe treba da otklone iz našeg društva sve kriminalce, narkodilere, klanove i da ne nabrajam sve ostale viruse kao što to čini vakcina. Prethodnih dana oni su pokazali da je to moguće i da naša država ima snagu za takve obračune.

Zbog toga, na početku svog izlaganja želim da se pridružim o čestitkama koje je juče uputio predsednik Narodne skupštine, Ivica Dačić, povodom hapšenja koja su izvršena i da izrazim veru da će ovakve akcije biti nastavljene, jer nažalost, sumnjam da je Velja jedina nevolja na našim ulicama.

Da se vratim na ono što je tema današnje sednice, o čemu sam kao član Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo već imala priliku da se izjasnim.

Gospodin Fila i ja smo na Odboru glasali u prilog predloženim autentičnim tumačenjima, a to ću u danu za glasanje uraditi i poslanička grupa SPS, iz razloga što pitanje ko može da bude na čelu visokoškolske ustanove, odnosno, ko može da pretenduje na mesto rektora univerziteta, dekana fakulteta, predsednika akademije, ili direktora visoke škole, je važno, i ne sme da bude bilo kakvih nedoumica pri odgovoru na ovo pitanje, niti smemo kao Narodna skupština da dozvolimo da se ista norma različito primenjuje i da time profesori na različitim fakultetima budu u nejednakom položaju.

Pitanje koje se javilo kao sporno jeste da li na rukovodećim mestima mogu da budu profesori koji su navršili 65 godina i stekli uslov za starosnu penziju, ali im je radni status produžen na određeno vreme?

Predloženim tumačenjima je dat odričan odgovor, što se potpuno poklapa sa mojim ličnim razumevanjem odredbe Zakona o visokom obrazovanju, iz razloga što profesori koje sam pomenula ne ispunjavaju uslove u pogledu potrebe postojanja radnog odnosa koji bi bio zasnovan na neodređeno vreme.

Izuzetno mi je važno da zauzimanju ovakvog stava bude shvaćeno samo u kontekstu potrebe da se zakon dosledno primenjuje onako kako njegove odredbe glase, a ni slučajno na način na koji bi značio umanjivanje važnosti i značaja koji ovi profesori imaju za akademsku zajednicu, iz razloga što smatram da je njihovo prisustvo na fakultetima jako važno, značajno i korisno, kako za nastavni kolektiv, tako i za studente.

Zato mislim da je mogućnost da im se radni odnos produži nakon šezdeset pete godine, a do sedamdesete godine važna, i da ne predstavlja nikakav ustupak njima, već oni čine ustupak fakultetima, studentima i svojim kolegama, jer je njihovo znanje koje su decenijama sticali dragoceno i privilegija je studenata da uče od takvih profesora.

S druge strane, sigurna sam da naši fakulteti imaju druge kadrove koji će moći da odgovore izazovu upravljanja na najvažnijim ustanova u našem društvu, a možda upravo zato što su učili od istaknutih starijih kolega, koji su zaokružili svoju karijeru i verujem da i sami rukovodeće mesto smatraju teretom, ali su doprineli, i spremni su da i dalje doprinose kvalitetu visokog obrazovanja u našoj zemlji, što je izuzetno važno SPS, isto koliko da visoko obrazovanje bude dostupno svima, tako što će biti besplatno.

Smatramo da prioriteti treba da budu povećavanje budžetskih mesta na fakultetima, smanjenje troškova studiranja, olakšavanje prohodnosti mladih, obrazovanih ljudi na tržištu rada, ali i to da znanje i trud koji je uložen u njegovo stucanje bude u našem društvu bude adekvatno vrednovan i cenjen.

Tome može da doprinese svako od nas tako što nećemo vrednovati funkcije, imanje titule i zvanja, već tako što ćemo ceniti znanje i trud, koji iza tih titula, zvanja, funkcija, moraju da stoje.

Baš zbog važnosti koje ova pitanja imaju za SPS, drago mi je što je posle prof. dr Žarka Obradovića, koji je bio ministar prosvete u periodu od 2008. do 2013. godine, i za vreme čijeg mandata je uvedeno budžetsko finansiranje, ne samo osnovnih, već i postdiplomskih studija, što je meni lično, omogućilo da na Pravnom fakultetu u Novom Sadu završim i master studije, uvedeno, drago mi je što je odgovornost za resor obrazovanja, ponovo preuzeo jedan socijalista, ovog puta Branko Ružić, jer smatram da su pitanja obrazovanja najvažnija pitanja za Srbiju.

Ponosna sam što je naš obrazovani sistem uspeo da odgovori na izazove koje je Korona virus doneo i što se, zaista, pokazao kao jedan moderan, savremen sistem koji može da parira onom koji postoji u evropskim zemljama.

Ali, uvek moramo da imamo u vidu da su pored ministra i pored Vlade za to i da taj sistem osim njih, čine i učitelji, nastavnici i profesori, koji su posle zdravstvenih radnika, verujem, podneli najveći teret izmenjenih okolnosti.

Zato se nadam da će zahvaljujući vakcinaciji učenici što pre moći da se vrate u svoje školske klupe i da će redovno školstvo nastaviti da funkcioniše na način koji će radovati i đake i nastavnike, ali i roditelje, koji su tokom prethodnih meseci donekle bili i prinuđeni da se podsete mnogih školskih lekcija i da podnesu teret školovanja svoje dece od kuće.

Kao što sam rekla, SPS, odnosno naša poslanička grupa će podržati predložena autentična tumačenja.

Hvala.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva, molim vas ne zamerite mi što ću svoje izlaganje početi sa samo par rečenica o vakcini protiv korone zato što smatram da je to izuzetno važna stvar i ogroman uspeh, pre svega predsednika Republike Srbije i rezultat čvrstih diplomatskih temelja u čijoj je izgradnji učestvovao i sada naš predsednik Skupštine, gospodin Ivica Dačić, na šta smo ponosni.

Prošle nedelje se vakcinisala moja baka. Juče se vakcinisala moja mama, koja inače radi u školi i jako se radujemo što će moći bezbedno da se druži sa svojim đacima. Verujem da nam je to negde svima i najvažnije, da naši najmiliji budu bezbedni, zaštićeni i zdravi. Ja ću se isto vakcinisati, ne samo zbog ove dve žene koje sam pomenula i kojima je moje zdravlje najvažnije, već i zato što kao neko ko je koronu preležao znam koliko je ta vakcina važna.

Na žalost, to mnogo bolje od mene znaju oni koje je korona zauvek rastavila od njima dragih ljudi. Zbog toga je vakcina nužnost i ogromna je stvar što imamo vakcinu protiv korone.

Pitam vas, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva, da li postoji vakcina protiv silovatelja, manijaka, pedofila, ubica, narko-dilera, kriminalaca, korumpiranih političara, korumpiranih službenika, tajkuna, klanova, bahatih vozača, prevaranata, lopova, izrabljivača radnika i sličnih virusa? Mislim da postoji i da je to efikasno i nezavisno pravosuđe.

Mi ovde u Narodnoj skupštini donosimo zakone, ali možemo li zakonima vakcinisati društvene odnose i učiniti ih imunim na povredi ugrožavanja? Mislim da ne, ne bez njihove dosledne primene i bez sankcionisanja svake njihove povrede.

Sud je taj koji primenom zakona sve sporove, sve poremećaje u društvenim odnosima, sve nepravde treba da otkloni kao vakcina virus i to virus koji ugrožava našu privredu, našu ekonomiju, našu socijalnu sigurnost, stabilnost i slogu.

Zato smatram da je u toj podeli državne vlasti, o kojoj su danas drugi poslanici govorili, sudovima dodeljena najteža, najkomplikovanija, najosetljivija uloga, jer sudovi su ti od kojih se očekuje da uspostave ravnotežu u nekada tako duboko poremećenim odnosima. Sudije su te koje su u prilici da u konkretnim slučajevima odlučuju da li će neko biti slobodan ili neće, da li će roditelj viđati svoje dete i koliko često. Sudovi su ti koji odlučuju ko je u pravu, a ko je lažov.

Nekada se to pitanje koje se pred sud postavi svede na to da li će neko živeti nakon sudske odluke kao srećan ili kao nesrećan čovek. Zato sudije moraju imati dovoljno sudijske hrabrosti i odvažnosti da donose pravedne odluke koje se uvek nekome neće dopadati. Zato sudije ni ne treba da teže da budu voljene, nego samo poštovane, a da bi to bile moraju biti stručne, moraju posedovati znanja i moraju raditi savesno i posvećeno u svakom slučaju, a ne samo u onim slučajevima koji postanu predmet interesovanja javnosti. Zato što nemaju svi jednaku mogućnost da njihova trauma postane vest. Nemaju svi ni jednaku hrabrost da svoju traumu podele i tako dobiju podršku i navijanje nacije, što ne sme da znači da neće dobiti podršku sudova i drugih nadležnih organa, jer svi moraju imati pravo na jednaku pravnu zaštitu. I glumica i čistačica, i političar i poljoprivrednik, i profesor i učenik, i bogati otac i siromašni otac.

Zato sudije moraju biti otporne na sve vrste uticaja, političke, stranačke, medijske i interesne, jer kod sudije ne sme da se lobira. Sudijama je već Ustavnom i zakonom dato ogromno poverenje kroz garanciju nezavisnosti i kroz načelo o slobodnom sudijskom uverenju.

Predloženi kandidati danas će dobiti i poverenje SPS, jer kao što je gospodin Fila već rekao, verujemo da je Visoki savet sudstva na adekvatan način ocenio stručnost, osposobljenost i dostojnost kandidata i da mišljenja sudija, sa kojima su kandidati radili, predstavljaju iskrenu preporuku.

Moram da kažem da smatram da je pri izradi predloga i pri sastavu biografija učinjen propust zato što nije navedena prosečna ocena sa kojom su kandidati diplomirali, kao ni podatak o tome koliko dugo su studirali. O čemu bi se, doduše, moglo zaključiti na osnovu godine rođenja i godine diplomiranja, pri čemu taj zaključak ne mora da bude tačan.

Kada smo birali predsednike sudova taj podatak smo imali. Smatram da je to zbog transparentnosti važno. Ja sam iz Zrenjanina, predložene kandidate ne poznajem i biografija je jedini način da ja o njima sudim. Mislim da ti podaci predstavljaju značajne indicije koje ovde ne vidimo.

Ono što vidimo jeste da kandidati imaju i više radnog iskustva nego što je potrebno. Tu pre svega mislim na one koji se biraju za osnovne sudove.

U tom kontekstu bih rekla da bi u sferi pravosuđa mladim pravnicima koji su ambiciozni, koji imaju znanje trebalo omogućiti da dođu do izražaja, da lakše napreduju zato što upravo u toj sporoj prohodnosti u sudovima i tužilaštvima vidim glavni razlog zašto se mladi sve češće odlučuju za advokaturu. Razlog je, sigurno, i ta materijalna komponenta i zato smatram da bi rad sudija koji imaju najvažniju ulogu u izgradnji pravne države trebalo da bude adekvatnije vrednovan i stimulisan, isto kao što smatram da čim situacija to dozvoli treba raditi na unapređenju prostornih i tehničkih uslova u kojima sudije obavljaju svoju delatnost.

U svakom slučaju, kao što sam rekla, poslanička grupa SPS će podržati današnje kandidate. Želim im puno uspeha u radu, da nakon tri godine od strane Visokog saveta sudstva budu izabrani na stalnu sudijsku funkciju i da tada svakoga dana prvo donesu jedan sud sami o sebi na temu da li su bolji nego što su bili juče i da stalno usavršavaju. Socijalistička partija Srbije od njih očekuje samo hrabrost i odvažnost za pravedne odluke.

Hvala vam.

Zahvaljujem poštovana predsedavajuća.0

Uvaženi predstavnici nezavisnih institucija, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo Janković, vama sam već jednom prilikom na Odboru za ustavna pitanja i pravosuđe naglasila koliko su teme kojima se bavite, važne SPS. Zbog toga ću danas upravo pričati o vašem izveštaju, odnosno o nekim njegovim aspektima koji su meni najbliži i koje možda smatram najaktuelnijim, budući da želim da budem što konciznija, ali neću propustiti priliku da kažem da je predsednik Narodne skupštine i predsednik SPS ove godine i formalno proglašen za džentlmena 2020. godine.

Mislim da je to informacija koja je u kontekstu borbe za rodnu ravnopravnost izuzetno važna. Važno je da sve narodne poslanice znaju da će uvek imati snažnu podršku predsednika Skupštine Ivice Dačića.

U vašem izveštaju ste naveli da je potrebno promovisati participaciju mladih i zbog toga želim da vam ukažem, a verovatno ste i primetili, odnosno demonstrirali smo da su mladi narodni poslanici i te kako sposobni da artikulišu mišljenje i interese građana Srbije. Ja sam danas četvrti mladi poslanike sa liste SPS koji govori, a treća narodna poslanica koja komentariše izveštaje koji su na dnevnom redu.

U tom kontekstu kao mlada žena moram da istaknem pitanje koje se pred većinom mladih žena kad tada pojavi, a to je da li napredovati u poslu, da li se dalje usavršavati, da li kako se to moderno kaže juriti karijeru ili je možda važnije požuriti sa brakom i porodicom. I da često je to ili ili, upravo zbog diskriminacije koju ste izveštaju detektovali, a koja se vrši na osnovu bračnog i porodičnog statusa.

U strahu od sprečavanja, odnosno smanjenih mogućnosti za napredovanje na poslu, u strahu od otkaza i uopšte pogoršanja položaja na radnom mestu žene često odlažu odluku o stupanju u brak i odluku o potomstvu. Zato smatram da je borba upravo protiv ovog vida diskriminacije izuzetno, izuzetno važna. Smatram da će u godinama koje dolaze sve manje biti važna diskriminacija po osnovu pola, a sve važnija diskriminacija upravo po ovom osnovu jer će žene koje imaju porodične obaveze biti u nešto lošijem položaju u odnosu na one koje su od te odluke o potomstvu i braku odustale. Zbog toga su vaše preporuke u pogledu načina za usklađivanje rada i roditeljstva izuzetno značajne. Mi moramo podsticati poslodavce da ih što šire primenjuju.

Evo, recimo rad od kuće se do sada retko primenjivao, a u vreme pandemije se pokazao kao jedan potpuno primenljiv radno-pravni mehanizam. Postoje i drugi radno-pravni mehanizmi koje ste naveli i mi moramo da ih stavimo u širu primenu. Naše društvo ne sme da osuđuje žene koje su se odlučile da prioritet stave na svoj poslovni uspeh. Isto tako ne smemo da osuđujemo žene koje su se odlučile da se u potpunosti posvete porodici i brizi o deci, koje su se odlučile da budu domaćice jer smatram da je to jedna titula. Isto tako moramo omogućiti ženama da spoje te dve uloge. U tome veliki doprinos mogu da daju i muškarci ukoliko bi bili spremniji da preuzmu deo poslova oko dece.

Evo, smeška mi se narodna poslanica Sneža Paunović, koja me je jutros kada smo diskutovale rekla da ako budem apelovala na muškarce da preuzmu brigu o deci da se nikada neću udati. Žena je zadržala svoju tradicionalnu ulogu. Žena je i dalje majka, žena je i dalje supruga, ali je sada i zaposlena, sada snosi i deo tereta izdržavanja cele porodice. Vidite, moderan muškarac, on želi ženu koja je uspešna, ali da nije uspešnija od njega. On želi ženu koju ne mora da izdržava, ženu koja zarađuje, ali da ipak ne zarađuje više od njega. Želi ženu koja je lepa, ali da ipak nije prelepa. Mislim da ti zahteva muškaraca i žena međusobno moraju da se usklade.

Eto, vi ste i naveli da muškarci retko koriste odsustvo sa rada radi nege deteta, a zapravo to možda i ne bi bilo loše. Treba priznati da su žene neretko i uspešnije. Žene su danas uspešne, doktorke, profesorke, advokatice ali su isto tako i uspešna vojna lica, vozači kamiona. Mislim da će ta podela na muške i ženske poslove u nekom narednom periodu biti u potpunosti izgubljena.

U svakom slučaju, poruka je da treba jasno da osudimo svaki vid diskriminacije žena i naročito one poslodavce koji na razgovorima za posao postavljaju pitanje o bračnim i porodičnim prilikama i planovima. Moramo ne samo da sankcionišemo nego da učinimo da se takvih pitanja stide.

Ovim bih završila temu o rodnoj ravnopravnosti i kao socijalistkinja moram da se osvrnem na naše stare, na naše bake i dece koji su izgradili ovu zemlju i kojima dugujemo zahvalnost i moramo da se borimo da oni svoje zrele godine provedu u najmanju ruku dostojanstveno. Verujem da ćemo svi mi jednog dana biti bake i deke i to takve da ćemo biti dostojni poštovanja naših unuka.

Za kraj iskoristila bih priliku, pošto je ovo moje poslednje izlaganje u ovoj godini da građanima Republike Srbije čestitam novu 2021. godinu sa osnovnom željom da korona virus što pre postane jedna ružna uspomena i da u novoj godini stvaraju prelepe, prelepe uspomene i mnogo zdravlja i veselja. Hvala vam.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre sa saradnicom, dame i gospodo narodni poslanici, izuzetno mi je drago da danas kao najmlađi poslanik Socijalističke partije Srbije imam priliku da diskutujem o jednom ovako modernom i progresivnom zakonskom rešenju kakav je Predlog zakona o digitalnoj imovini.

Iako je koleginica Paunović rekla da je ovim zakonom već skoro sve rečeno, nisam čula da je iko čestitao svim onim talentovanim, mahom mladim ljudima, koji su se do sada bavili kripto valutama, a za koje niko nije znao šta oni to zapravo rade i šta su uopšte to kripto valute, na tome što će njihov rad, nakon usvajanja ovog zakona, biti zakonski prepoznat, definisan, objašnjen i transparentan svima nama kroz nadzor koji će vršiti Narodna banka Srbije i Komisija za hartije od vrednosti.

Jasno mi je da ima i onih koji su prema svojim znanjima, pa i prihodima koja su od tih znanja imali pomalo sebični, pa im se ova predložena regulativa nešto i ne dopada, ali svi moramo da budemo svesni da jedna ozbiljna država, kakva je naša, ne može da dozvoli postojanje bilo kakvog neregulisanog tržišta, pre svega u cilju sprečavanja poreske evazije, pranja novca i finansiranja različitih nelegalnih aktivnosti.

Čula sam i komentar da Zakon o digitalnoj imovini neće imati direktan značaj za obične građane, sa čim ne mogu da se složim zato što znam za primer jedne advokatske kancelarije iz Novog Sada kojoj su hakeri zaplenili svu dokumentaciju i sve podneske koje je ta kancelarija čuvala na svojim međusobno povezanim računarima, a hakeri su ponovno omogućavanje pristupa tim dokumentima uslovili uplatom određenog iznosa upravo u kripto valuti, odnosno u bitkoinu. Nakon što je ta uplata izvršena i pristup podacima ponovo omogućen, nikada nije otkriveno kome je ta uplata otišla, odnosno ko je to uradio zato što tada transakcije kriptovalute nisu bile pod nadzorom države i bilo je gotovo nemoguće ući im u trag. Zbog toga je ovakvom regulativom neophodno zaštiti upravo obične građane.

Takođe, javna je tajna da se gotovo celokupno crno tržište i Evrope i sveta finansira upravo preko bitkoina. Zbog toga smatram da su i predložene izmene i dopune Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma izuzetno važno, o čemu će moja koleginica Justina Pupin podrobnije govoriti.

Da sumiram. Ovim zakonom će se uvesti red u tržište digitalne imovine, znaće se ko poseduje digitalnu imovinu, ko može da pruža sa njom povezane usluge, kome i na koji način.

Takođe, pomenula bih još tri stvari koje smatram da zaslužuju posebnu pažnju. Prva je ta što se prilikom izrade zakonskog teksta računalo sa rizicima koje digitalna imovina ili, konkretnije, virtuelna valuta sa sobom nose, pa su iz tog razloga iz mogućnosti da poseduju i posluju sa digitalnom imovinom isključene banke i slične institucije, čime smatram da je u velikoj meri predupređena mogućnost pojave određenih anomalija u našem finansijskom sistemu.

Druga važna stvar jeste to što zakon ne sadrži restriktivne odredbe, odnosno nema taksativnog nabrajanja šta se to smatra digitalnom imovinom, već, naprotiv, zakon proklamuje načelo tehnološke neutralnosti, što zapravo znači da je moguće da sutra neki naš mlad čovek izume novu tehnologiju koja će biti priznata kao digitalna imovina, bez potrebe da se zakon menja ili da pak emituje našu domaću, srpsku virtuelnu valutu. Ja to nisam čula da je neko pomenuo.

Treća stvar jeste, naravno, naše domaće tržište, odnosno domaća platforma za trgovinu digitalnom imovinom.

Generalno, svakome ko ima neku novu, inovativnu ideju, država mora da je omogući da je realizuje, a smatram da ovaj zakon otvara niz mogućnosti za prosperitet mladih preduzetnika.

Ministar je pomenuo mogućnost da mladi preduzetnici putem digitalnih tokena prikupe novac za realizaciju svojih projekata, a postoji i mogućnost da se vrednost njihovih projekata uveća kroz trgovinu tim tokenima na našoj berzi.

Kada je predsednik Narodne skupštine i predsednik SPS uvodio mlade kadrova SPS-a u skupštinske klupe, rekao je – menjajmo da nas ne promene. Rukovođena takvim stavom, SPS je uz Ivicu Dačića partija koja uvodi i podržava pozitivne promene, pa će u tom kontekstu i naša poslanička grupa podržati Predlog zakona o digitalnoj imovini i prateće zakone kojima se uvode promene i unapređuje naš finansijski sistem, a sprečavaju zloupotrebe i štite građani Srbije.

Na kraju, advokat Toma Fila, inače takođe poslanik Socijalističke partije Srbije, me je zamolio da iznesem komentare Zakona o fiskalizaciji, koji su izuzetno važni za položaj advokata.

Naime, u članu 4. Predloga zakona o fiskalizaciji određeno je da je obveznik fiskalizacije svaki obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti, što bi zapravo značilo da se ova odredba odnosi i na advokate, uz mogućnost da Vlada odluči da ne moraju da evidentiraju promet.

Advokat Fila ističe, sa čime se u potpunosti slažem, da bi predlagač trebalo već samim zakonom da predvidi da advokati nisu obveznici fiskalizacije. Naime, pridružujem se njegovom stavu da se ovo pitanje ne može rešavati posebnom odlukom Vlade, jer, naime, ta odluka može i ne mora da bude doneta, a i ako bude, ne postoji garancija da će naredna Vlada tu odluku zadržati. Naprotiv, može u jednostavnoj proceduri da je promeni ili ukine. Stoga molim ovlašćenog predlagača da se izjasni da li će Vlada iz obaveze fiskalizacije izuzeti advokaturu. Hvala vam.

Samo da zamolim ministra da prilikom donošenja takve uredbe ima u vidu specifičnosti advokature kao profesije i da se svakako zalaže da iz obaveze fiskalizacije advokati budu izuzeti, kao što je to i do sada bilo.

Poštovani predsedniče, uvaženi gosti, dame i gospodo narodni poslanici, kako je borba protiv korupcije jedan od glavnih ciljeva Vlade Republike Srbije, potpuno je logično što se najveći broj narodnih poslanika opredelio da komentariše upravo izveštaj Agencije za sprečavanje korupcije, kako glasi njen novi naziv.

Ja se ne bih nešto preterano detaljno upuštala u analizu izveštaja, budući da su to kolege koje su govorile pre izuzetno dobro uradile, ali bih svakako istakla značaj Agencije za sprečavanje korupcije, jer smatram da njeno delovanje u mnogome komplikuje i kvari planove onih koji su planirali da se upuste u kriminalne radnje i da se prepuste nekim koruptivnim aktima.

Naime, zbog tog snažnog preventivnog uticaja koji Agencija za sprečavanje korupcije ima, smatram da njen rad predstavlja neophodnu i dragocenu kariku u borbi protiv korupcije.

Međutim, doprinos toj borbi dala je i Narodna skupština Republike Srbije koja je u prethodnom sazivu usvojila Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u borbi protiv organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, kojim su stvorene procesne pretpostavke za efikasniju borbu protiv krupne korupcije, one korupcije koja ulazi u kriminalnu zonu. Evo, prošlo je dve godine od početka primene tog zakona, dakle dve godine od kada su posebna odeljenja viših javnih tužilaštava i sudova i posebne organizacione jedinice MUP-a počele sa radom. Mislim da je to dovoljan period da se osvrnemo i sublimiramo dejstva koja je taj zakon proizveo u praksi. Od svih njegovih efekata ja bih naročito istakla to što je skraćena dužina trajanja postupaka u koruptivnim krivičnim delima.

Naime, razgledajući pojedine naučne radove i empirijska istraživanja koja su rađena na temu novih i modernih zakonskih rešenja u oblasti borbe protiv korupcije, došla sam do podatka koji bih navela, a to je da je posebno odeljenje Višeg suda u Novom Sadu 29% od ukupnog broja predmeta koji su primljeni u rad rešilo za manje od tri meseca, 21% od ukupnog broja predmeta koji su, ovo su podaci za prvu godinu rada tog posebnog odeljenja, to mi je važno da napomenem, znači 21% predmeta je rešen za manje od šest meseci, a 16% predmeta je rešeno za manje od godinu dana, računajući od dana prijema predmeta u rad.

Ova efikasnost i brzina u postupanju je izuzetno značajna, jer mislim da smo svi saglasni da važnije od zaprećene kazne za borbu protiv korupcije jeste svest o tome da će oni koji se njome bave biti otkriveni, da će njihove radnje biti detektovane i da će takvi delikti biti efikasno, brzo procesuirani i da će u tim postupcima biti izrečene adekvatne sankcije.

Zbog toga smatram, znači zbog ovih zakonskih rešenja koja sam navela, da Srbija, kao i svako odgovorno društvo, ima sve mehanizme za borbu protiv korupcije, kako one preventivne, kojima se u najvećoj meri bavi Agencija za sprečavanje korupcije, tako i ove represivne, o kojima sam govorila i koje su značajno unapređene zakonom koji sam pomenula.

Mislim da je jako važno da svi ti antikorupcijski propisi koje imamo budu jednako primenjeni na sve, kako one korumpirane, tako i one koji korumpiraju, kako u privatnom, tako i u javnom sektoru, na sve političke subjekte, kako one koji učestvuju u izbornom procesu, tako i one koji taj proces bojkotuju. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, svojim današnjim izlaganjem akcenotvala bih izmene koje su predložene u pogledu Zakona o porezima na imovinu i to onu koju smatram politički najznačajnijom, a ogleda se u proširenju nadležnosti lokalne samouprave.

Naime, jedinice lokalne samouprave dobijaju nove nadležnosti koje se sastoje u utvrđivanju stope poreza na imovinu, uz poštovanje limita koji je zakonom određen, zatim dobijaju nadležnost za utvrđivanje, naplatu i kontrolu poreza na nasleđe i poklon i poreza na prenos apsolutnih prava, u čemu vidim važan korak u jačanju lokalne samouprave, jer najvažnija pretpostavka lokalnog razvoja jeste fiskalna decentralizacija koju donosi ova zakonska izmena.

Takođe, novo zakonsko rešenje osim što dovodi do rasterećenja poreske uprave, znači i prelazak odgovornosti na lokalne vlasti. Naime, činjenica je da je danas odlučivanje o najvažnijim pitanjima u velikoj meri centralizovano, što je u nekim kriznim situacijama potpuno opravdano. Međutim, u normalnim uslovima dovodi do toga da su lokalni izbori manje značajni u odnosu na izbore republičkog ranga, a ova izmena i ovo povećanje odgovornosti gradova i opština u oblasti poreza na imovinu potencijalno dovodi do porasta značaja političkih subjekata na lokalnom nivou.

Takođe, Srbija je ratifikacijom evropske Povelje o lokalnoj samoupravi, koja je usvojena u okviru Saveta Evrope, preuzela i obavezu da radi na porastu značaja lokalne samouprave, kao što je to i neophodnost u procesu pridruživanja Srbije EU. No, nezavisno od tih obaveza, Srbija je jaka onoliko koliko je jaka njena najslabija opština. Napredovanjem svake opštine napreduje cela Srbija.

Postoji još jedna logična činjenica koja govori u prilog ove zakonske izmene, tj. govori o tome da će gradovi i opštine ove nadležnosti vršiti efikasnije i savesnije. Naime, to su njihovi izvorni prihodi, pa je logično i očekivati da će se oni bolje i efikasnije starati o njihovom prikupljanju.

Kako već govorimo o Zakonu o porezima na imovinu i kako sam pomenula značaj lokalne samouprave i značaj ravnomernog regionalnog razvoja, smatram da je umesno da dam i sugestiju za izmenu koncepta poreskog oslobođenja za kupce prvog stana, u nekoj perspektivi, a koja bi se ogledala u tome da oslobođenje ne bi bilo određeno, odnosno ograničeno do određene površine, kao što je to sada slučaj do 40 kvadrata, plus 15 kvadrata po članu domaćinstva, već do određene vrednosti.

Naime, nije isti iznos poreza na prenos apsolutnih prava kada se kupuje stan od 40 kvadrata u, recimo, nekoj luksuznoj beogradskoj zoni, gde cena kvadrata ide i do 3000 evra i kada se kupuje stan od 40 kvadrata u nekom manjem mestu, recimo u Zrenjaninu i okolini, gde se cena kvadrata kreće oko 400 evra.

Naime, kupac skupljeg stana ostvaruje mnogo veće uštede u odnosu na onoga ko se odlučio da živi u manjem gradu i manjem mestu. Smatram da to nije u skladu sa principom ravnomernosti u oporezivanju.

Takođe, u ruralnim područjima često i nema stambenih objekata od 40 kvadrata, što bi značilo da onaj ko u manjem mestu kupuje kuću od 100 kvadrata, mora da plati porez, a onog ko kupuje stan od 40 kvadrata za sebe u nekom luksuznom naselju za iznos od 120.000 evra, njega država časti. Zbog toga smatram da je pravednije da ovo oslobođenje, odnosno ova poreska pogodnost bude određena do prosečne vrednosti prosečnog stana na nivou cele Srbije.

Takođe, ovde se javlja još jedan problem, odnosno situacija, kada je neko recimo nasledio kuću ili još očiglednije deo kuće koja je, primera radi, nije pogodna za stanovanje, ili zahteva velika ulaganja ili je možda potpuno razrušena, a u katastru nepokretnosti i dalje se vodi kao stambeni objekat, što tom nasledniku to mnogo ne znači, ali dovoljno da ga spreči da koristi ovu poresku pogodnost.

Smatram da bi ovo u kontekstu priče o decentralizaciji i značaju ravnomernog regionalnog razvoja olakšalo položaj onih koji žele da svoju prvu nepokretnost kupe u manjim mestima i u njima žive. Takođe, smatram da bi ovakva izmena sistem poreza na prenos apsolutnih prava učinila socijalno pravednijim.

Ovim naravno ne bih dirala u porez na dodatu vrednost, odnosno povrat PDV kod kupovine stanova u novogradnji iz razloga što racio legis tu nije samo olakšavanje kupovine prve nepokretnosti, već i davanje podsticaja građevinskoj delatnosti.

U svakom slučaju, oslobođenje od poreza nas prenos apsolutnih prava prilikom kupovine prve nepokretnosti izuzetno je značajno za mlade ljude koji kreću put samostalnosti i formiranja svoje porodice u ma kojoj formi i ma kojoj meri bilo predviđeno. Smatram da bi bilo korisno uzeti u obzir i ovu ideju i ovu sugestiju. Hvala.

Poštovani predsedniče, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, vezano za današnji Predlog zakona o ministarstvima, podsetila bih na realni princip formiranja organa uprave koji već svojim nazivom nalaže da oblasti u kojima će biti obrazovana ministarstva budu određena u skladu sa društvenom stvarnošću, odnosno da formiranje ministarstava mora biti diktirano realnošću.

Svi smo saglasni da su migracije stanovništva iz sela u gradove uzrokovane različitim problemima koji prate život na selu realnost. Saglasni smo i da je realnost činjenica da je nivo rađanja za 30% niži u odnosu na potrebe prostog obnavljanja stanovništva. Stoga je svakako realnost i potreba za formiranje ministarstva nadležnog za brigu o porodici i ministarstva nadležnog za brigu o selu.

Što se tiče poštovanja i ostvarivanja ljudskih prava, to je svakako imperativ u demokratskom društvu, te pitanje potrebe postojanja Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog nije potrebno ni postavljati, kao što to i nije novina u našem pravnom sistemu.

Ipak, posebno bih pozdravila ideju da se ovo novo ministarstvo kao jednim od svojih osnovnih zadataka bavi antidiskriminacionom politikom, budući da je borba za ostvarenje načela jednakosti i jednakih mogućnosti temelj politike Socijalističke partije Srbije.

Osvrnula bih se još jednom na demografska pitanja koja su u poslednje četiri godine značajno aktuelizovana. Vlada Republike Srbije, kao i ministarka prof. dr Slavica Đukić Dejanović posvećeno su se bavili ovim pitanjima koja su postala značajno vidljivija.

Preduzete su značajne mere. Povećan je iznos roditeljskog dodatka, pa se on sada kreće u rasponu od 100 hiljada dinara za prvo dete do 2.160.000 za četvrto dete. Povećan je iznos naknade zarade za vreme porodiljskog odsustva, dok je Republički fond za zdravstveno osiguranje omogućio neograničeni broj pokušaja vantelesne oplodnje radi dobijanja prvog deteta.

Sve su ovo uspesi dosadašnje Vlade. Međutim, smatram da će uspostavljanje Ministarstva za brigu o porodici značiti svojevrsno institucionalno unapređenje i podizanje ovih pitanja na još viši nivo.

Takođe, mislim da mere populacione politike u narednom periodu ne treba da budu samo ekonomske i da novo ministarstvo, osim saradnje sa Ministarstvom privrede, Ministarstvom finansija, ministarstva nadležnog za pitanje rada, treba koordinirano da deluje i sa Ministarstvom kulture.

Naime, smatram da je u ovom periodu, to jest dobu dominacije individualizma, neophodno promovisati porodične vrednosti, promovisati zajedništvo i partnersku toleranciju.

Takođe, smatram da je neophodna saradnja i sa Ministarstvom omladine kako bi se mladi ohrabrili i podstakli na donošenje odluke o zasnivanju porodice, odluke o zaključenju braka, odluke o potomstvu. Zašto to govorim? Zato što je prosečna starost majke prilikom dobijanja prvog deteta skoro 30 godina.

Sve se to konstatuje u strategiji podsticanja rađanja koju je usvojila Vlada Republike Srbije i verujem da će novoformirano ministarstvo nastaviti njeno sprovođenje, da će nastaviti rad na ostvarenju stacioniranog stanovništva kao opšteg cilja, da će dalje raditi na ublažavanju ekonomske cene roditeljstva, zatim da će usvojiti odgovarajuće mere u sferi stanovanja. Tu, pre svega, mislim na subvencionisane stambene kredite, izuzetne važne mladim ljudima i mladim bračnim parovima.

Takođe, treba promovisati već postojeće radno-pravne mehanizme usklađivanja rada i roditeljstva. Naime, ova kriza izazvana korona virusom je pokazala da je rad od kuće kao institut koji već postoji u našem zakonu o radu, i te kako primenljiv i smatram taj institut značajnim ne samo u svrhu sprečavanja širenja zaraze, već i u cilju prevazilaženja problema sa kojima se zaposlene žene susreću.

U svakom slučaju, pitanja populacione politike i pitanje demografije pitanja su opstanka našeg društva. Pitanja ostvarivanja ljudskih i manjinskih prava pitanja su unapređenja demokratskih vrednosti u našem društvu, a pitanja brige o selu pitanja su očuvanja stuba našeg društva, našeg seljaka. Stoga, poslanička grupa SPS podržava Predlog zakona o ministarstvima.

Hvala vam.