Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Poštovana gospođo predsedavajuća, uvažene kolege ministri u Vladi, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku ovog izlaganja želeo bih da izrazim svoju ličnu zabrinutost i ogorčenje zbog fundamentalnog ugrožavanja slobode govora i izražavanja koje smo mogli da vidimo u prethodnih nekoliko sati na ulicama našeg glavnog grada, kada su demonstranti okupljeni ispred RTS pokušali da spreče i pokušavaju da spreče novinare, tehničare i osoblje ove javne radio-difuzne ustanove da obavljaju svoje redovne zadatke.
Ovo je nešto što bi trebalo da zabrine svakog od nas, bez obzira na to da li smo zadovoljni ili nismo izveštavanjem Javnog servisa, obzirom na činjenicu da je neko sebi dao za pravo da fizičkim preprekama i blokadom onemogući novinare, dakle ljude koji žive i rade za to da izveštavaju o aktuelnim dešavanjima, da je neko uzeo sebi za pravo da ih onemogući u toj vrsti aktivnosti zbog toga što mu se ne sviđa način na koji oni govore i izlažu.
Ovo je nešto što u svakom demokratskom društvu mora da bude osuđeno, bez obzira na to kakve političke stavove imamo, bez obzira na to da li imamo simpatije za Vladu ili opoziciju. Činjenica da je neko sebi uzeo za pravo da sprečava i onemogućava ljude da izražavaju svoj stav, da izveštavaju, je nešto što verujem da treba da naiđe i na osudu novinarskih udruženja, međunarodnih novinarskih federacija, a svakako je deo jednog negativnog mozaika o stanju u Srbiji koje odlazi kao slika u svet.
Kao ministar zadužen za spoljnu politiku, moram da podelim sa vama da još uvek odjekuje veoma snažno eho onoga što se dešavalo u ovoj sali pre samo nekoliko dana. Sredstva javnog informisanja, građani i vlade na svim kontinentima videli su očajno ružnu sliku iz srpskog parlamenta. Slika koja je poslata iz ovog visokog doma pre nekoliko dana na najgori mogući način pothranila je sve negativne stereotipe koji postoje o srpskoj državi, ali, rekao bih, i o srpskom narodu u delu međunarodne javnosti.
Nacija koja je toliko demonizovana tokom 90-ih godina i kojoj je toliko potrebno da zajedničkim snagama radi na unapređenju svoje slike u međunarodnoj zajednici, poslednje što je trebala da doživi je da se najviši dom njene demokratije na taj način banalizuje, unižava, a poslanici u ovoj Skupštini da budu zbog svojih stavova izloženi fizičkom nasilju.
Ukazao bih na činjenicu o kojoj je govorio i moj kolega Milenko Jovanov, da ovde u Narodnoj skupštini prošle nedelje nisu povređena samo tri narodna poslanika, već da se lekarima do sada obratilo više od 20 članova ovog parlamenta, od kojih su mnogi, dakle 24 člana, pretrpeli povrede disajnih organa i pretrpeli ako hoćete i traumu i posledice koje ćemo tek da vidimo u narednom periodu, a kao što znamo, lekari se još uvek bore za to da oporave neke od narodnih poslanica koje predstavljaju građane Srbije.
Želim da ukažem na veoma štetne i ozbiljne posledice po spoljno-politički položaj Republike Srbije i ovog događaja, ali i svih drugih dešavanja koja su se u prethodna četiri meseca desila na području Republike Srbije.
Kolega Krkobabić je u jednom delu svog izlaganja citirao Lenjima, ja ću takođe da se nadovežem, iako ideološki pripadam potpuno drugom bloku, ali i da podsetim na jednu Lenjinovu rečenicu koja zaista ima prizvuk istine, a to je da postoje decenije u toku kojih se na međunarodnoj sceni i u geopolitici sveta ne dešava gotovo ništa, a postoje nedelje kada se dešavaju decenije.
Mi imamo u ovom trenutku blagoslov ili prokletstvo, zavisiće od toga kako ćemo se postaviti u narednim mesecima, da živimo upravo u takvim vremenima, u vremenima u kojima se fundamentalno i iz korena menjaju osnovni postulati međunarodne politike.
U ovom trenutku, ne moram detaljno da obrazlažem ni prisutnim kolegama ni građanima Srbije, dolazi do potpuno novog rasporeda snaga unutar samih SAD, kao najveće sile zapadne civilizacije. Izuzetno je dobro i velika istorijska šansa za Srbiju da uhvati priključak sa ovim promenama, da iskoristi lične kontakte i veze koju predsednik Vučić i drugi zvaničnici Republike Srbije imaju sa ljudima u okruženju vrha nove američke administracije. U vezi sa ovim, posebno bih želeo da pozdravim činjenicu da se u Beogradu trenutno nalazi i jedan od sinova predsednika SAD, koji je veoma i politički aktivan i čiji uticaj ne treba bilo ko da dovodi u pitanje.
Dakle, u takvom jednom istorijskom trenutku dešavaju se i velike promene na evropskom kontinentu. Bili smo svedoci u prethodnom periodu da je u nekim od ključnih država članica Evropske unije na vlasti bila politička grupacija koja nije bila naklonjena poziciji Srbije, ni kada je reč o Kosovu i Metohiji, ni kada je reč o nekim drugim nacionalnim pitanjima od značaja za srpski narod, pa i kada je reč o ekonomskim odnosima. Sada, nakon nedavno održanih izbora u Nemačkoj, jasno je da ćemo uskoro u Berlinu imati nove partnere i Srbija treba da se pripremi za novu geopolitičku realnost u Evropi.
Na koji način se mi pripremamo za tu geopolitičku realnost? Ukoliko čitavoj međunarodnoj javnosti šaljemo poruku da kao društvo, ne mi kao vladajuća stranka, ne mi kao vladajuća koalicija, nemamo kapacitet za strateško donošenje odluka, jer se držimo međusobno za gušu na ulicama Srbije, bez poštovanja demokratskih institucija, bez poštovanja činjenice da je ovaj parlament stupio na dužnost, ja ne znam ni da li ima godinu dana od kako su građani Srbije delegirali svoje predstavnike u ovaj parlament, nema još ni godinu dana, i već neko na fundamentalan način pokušava da ospori demokratski kapacitet i položaj ovog parlamenta.
Kome to može doneti dobro? Kome može doneti dobro gaženje demokratije u Srbiji od strane onih kojima su puna usta demokratije, koji se u demokratiju kunu, koji se pozivaju tobože na želju da zaštite demokratiju, od koga, pa od većine građana Srbije, koja se jasno iz izbornog ciklusa u izborni ciklus opredeljuje za politiku trenutne vladajuće koalicije?
Dozvolite mi da kažem i nekoliko reči o toj našoj politici, pre nego što vas ukratko izvestim i o tome šta je to što smo mi u ova četiri meseca, dok oni na ulici pokušavaju da promene vlast nedemokratskim metodama, šta je to što smo mi u ova četiri meseca uradili da unapredimo međunarodnu poziciju Srbije.
Dakle, pre toga samo još nekoliko reči. Srbija ima jasno definisane principe nacionalne politike. Te principe naše nacionalne politike definisala je većina građana Srbije, podržavajući na izborima politiku u čijem centru je očuvanje stabilnosti, kao ključnog preduslova ukupnog društvenog razvoja naše zemlje, jer bez očuvanja političke stabilnosti ne može biti ni ekonomskog razvoja, ne može biti ni očuvanja naših vitalnih državnih i nacionalnih interesa u regionu, ne može biti ni borbe za unapređenje demografskog položaja naše zemlje, koja je u tom domenu veoma ugrožena. Dakle, i to je apsolutni fundament.
Jedna od ključnih prednosti naše zemlje u prethodnim godina bila je činjenica da smo ostvarili društveni konsenzus upravo oko ovih najvažnijih pitanja nacionalne politike, od kojih je očuvanje društvene stabilnosti apsolutni broj jedan i apsolutni imperativ.
Drugi ključni fundament naše nacionalne politike bez sumnje je očuvanje samostalne i nezavisne unutrašnje i spoljne politike Republike Srbije, kao i očuvanje vojne neutralnosti Republike Srbije, u uslovima teških geopolitičkih izazova.
Ovaj zadatak je izuzetno kompleksan i deo onoga što nam se dešava danas posledica je činjenice da postoje značajni akteri u međunarodnoj zajednici kojima ne odgovara nastojanje Srbije da očuva samostalan kapacitet za donošenje odluka o unutrašnjoj i spoljnoj politici. Kada o tome govorim, tu mislim ne samo na spoljnopolitičke odluke, nego i na različite unutrašnje političke odluke.
Da li bi u Srbiji bilo Vlade koja bi, recimo, imala kapacitet da se suprotstavi nekada i najjačima u svetu, da bi se izborila za to da za sebe dobije ekonomski projekat kakav je domaćinstvo EKPSO-a, u konkurenciji sa SAD, Argentinom, Španijom ili drugim značajnim turističkim sedištima, kao što je Kraljevina Tajland, koja je takođe bila protivkandidat? Da li bi Srbija mogla sebi da priušti da danas ratifikuje sporazume o slobodnoj trgovini sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, sa Egiptom ili da sebi priušti da uz Švajcarsku bude jedina zemlja na evropskom kontinentu koja ima Sporazum o slobodnoj trgovini sa Narodnom Republikom Kinom, da nema očuvani kapacitet za donošenje spoljne i unutrašnje politike? Odgovor je sasvim sigurno da ne bi.
A da li bi interesi građana Srbije bili bolje usluženi kada ne bismo imali taj kapacitet? Takođe je sasvim sigurno da oni ne bi bili bolje usluženi, kada bi naša politika bila vođena isključivo na osnovu sugestija ili uticaja međunarodnog faktora. Zbog toga postoje brojni značajni činioci u međunarodnoj areni. Ja neću da ovde zauzimam stav da se ti činioci nalaze ekskluzivno sa ove ili one strane geopolitičke podele, jer se, nažalost, nalaze sa obe strane geopolitičke podele u svetu, koji ne žele da vide ovakvu Srbiju, koja samostalno donosi odluke. Ali apsolutno sam uveren u to da Srbija mora i može da sačuva svoj samostalan položaj i da sačuva samostalan kapacitet za donošenje odluka.
Kada je reč o vojnoj neutralnosti Srbije, ona je izraz našeg istorijskog razvoja, izraz je, da budem sasvim otvoren, i činjenice da je naša zemlja pre 25 godina pretrpela vrlo brutalno kršenje međunarodnog prava i pretrpela jednu, u pravom smislu te reči, agresiju u toku koje je poginulo nekoliko hiljada naših sugrađana i koju obeležavamo dostojanstveno poslednjih godina, uz učešće najviših državnih organa, za razliku od perioda kada su ovi događaji prećutkivani i stavljani u drugi plan.
Dakle, očuvanje naše vojne neutralnosti ne znači odsustvo Srbije iz međunarodne arene ni kada je reč o mirovnim operacijama, ni kada je reč o globalnoj stabilnosti i globalnom miru. Naprotiv, uveren sam u to da će i kolega ministar odbrane detaljnije govoriti o tome, ali samo hoću da kažem da je naš spoljnopolitički kapacitet značajno unapredilo i učešće Srbije u međunarodnim mirovnim operacijama. Srbija ima ogromnu tradiciju, kao naslednik jednog od osnivača Ujedinjenih nacija, u učešću u mirovnim misijama, ona to čini i danas, i danas je treći najveći kontributor mirovnih operacija Ujedinjenih nacija sa evropskog kontinenta i to je nešto što doprinosi našem međunarodnom kapacitetu, kao što sam rekao. Ali ova vojna neutralnost od nas nalaže i da imamo izuzetno snažan vojno-industrijski kompleks, izuzetno snažan sopstveni sistem odbrane i da nastavljamo da razvijamo ovaj kapacitet i u narednom periodu.
Treći fundament naše nacionalne politike, o kome je govorio predsednik Vučić u svom govoru iz septembra 2019. godine, a koji ja volim iznova i iznova da citiram, zbog toga što verujem da zavređuje pažnju, jeste to da ekonomija mora da bude u centru naše politike. I kada predstavljamo Srbiju u međunarodnoj areni, neizostavno volim da podsetim na činjenicu da je Srbija zemlja koja je za manje od jedne decenije više nego dvostručila svoj bruto društveni proizvod, i to je ono što međunarodne partnere, sagovornike iz najudaljenijih zemalja najčešće zainteresuje i natera da se o dešavanjima u našem regionu, u našoj zemlji podrobnije raspitaju i da osveže svoju sliku o Srbiji.
Ali uz to, ovde je već bilo dosta reči o ekonomskim planovima, ciljevima i rezultatima ja moram da kažem da fokusiranje na ekonomsku politiku kao na jedan od fundamenata naše politike predstavlja i nešto što stvara pretpostavke za realizaciju svih drugih nacionalnih ciljeva i zbog toga smatram da je to nešto što sa ponosom treba da predstavljamo u međunarodnoj areni i nadalje. Između ostalog, deo Sporazuma koje ratifikujemo danas kao Narodna skupština ima za cilj da ojača i osnaži kapacitet Srbije upravo u ovom domenu.
Srbija će nastaviti da se zalaže za jačanje ekonomske saradnje, ali i za jačanje slobodnog protoka roba, ljudi, kapitala i usluga, kako regionalno, gde već zahvaljujući inicijativi Otvoreni Balkan, stvoreno jedinstveno tržište rada koje je obuhvatilo neke od država našeg regiona, tako i globalno gde ćemo nastaviti da se borimo za pristup tržištima zemalja širom sveta.
Četvrti fundament naše nacionalne politike je definitivno, poštovane koleginice i kolege, poštovani građani, borba za unapređenje demografske slike u našoj otadžbini. Kolega Krkobabić je ovde govorio o prosečnoj starosti ljudi na našim selima, o prosečnoj starosti žena koja je 46 godina, muškaraca 44 godine, ukupno u nivou naše republike ta brojka je negde oko 43, kada se tome dodaju i urbane sredine. Mislim da to treba da bude nešto što je zvono za uzbunu.
Mislim da uz sve druge probleme, akutne sa kojima se borimo, nosimo dostojanstveno, nekada sa više, nekada sa manje uspeha, ovo predstavlja najvažniji strateški izazov za budućnost našeg naroda. Zbog toga sam izuzetno ohrabren zbog činjenice da je u ovoj Vladi uspostavljeno i posebno ministarstvo za brigu o porodici, da je država Srbija učeći od najboljih primera u međunarodnoj praksi, počela da izdvaja, a na osnovu značajno uvećane državne kase, sredstva za podršku različitim kategorijama stanovništva. Uveren sam u to da će i o ovome biti dosta reči danas, ali samo hoću da vam kažem, da u razgovoru sa međunarodnim partnerima ovo predstavlja pitanje od posebnog interesovanja za nas.
Mi nastavljamo da učimo iz međunarodne prakse, nastojimo da takođe, da migratorne trendove preokrenemo, zbog toga sam ponosan što sam deo Vlade, koja je u prethodnim godinama osnovala specijalizovanu Agenciju koja se zove „Tačka povratka“, čiji je osnovni cilj da preokrene migratorne trendove i da pokuša da privuče generacije profesionalaca koji su u prethodnom periodu napustili našu zemlju, a sve ovo na fonu činjenice da je u prethodnih nekoliko godina, odnosno desetak godina u Srbiji stvoreno više od pola miliona novih radnih mesta, što je potpuno preokrenulo sliku na tržištu rada Republike Srbije, pa, je tako u toku prethodne godine izdato, po nekim podacima, i više od 79 hiljada radnih dozvola za područje Republike Srbije, zato što u Republici Srbiji fali radna snaga, kao rezultat ekonomskog napretka i progresa koji smo videli u prethodnom periodu. To za nas predstavlja šansu da vratimo Srbe iz dijaspore i ministarstvo koje vodim u saradnji sa Ministarstvom koje se bavi dijasporom, radi intenzivno na tome, kao i u saradnji sa drugim agencijama, poput „Tačke povratka“.
Peti fundamentalni princip naše nacionalne politike, uvažene dame i gospodo je negovanje i čuvanje tradicija srpskog naroda na području Republike Srbije i svih nacionalnih zajednica koje žive u našoj otadžbini.
Mi verujemo da očuvanje kulture, jezika, pisma, identiteta, tradicije, duhovnosti našeg naroda, predstavlja ne samo nešto što je od ključnog značaj za nas kao zajednicu, nešto što utiče na društvenu koheziju, nešto što nas čini ponosnim na ono što smo, ali i voljnim da se borimo da očuvamo našu otadžbinu, da unapredimo njene institucije, njene kapacitete.
Verujemo ne samo u to, već i u to da ovaj naš identitet, naša tradicija, bilo da je reč o srpskom identitetu, ili identitetima zajednica koje žive na području Republike Srbije, predstavlja univerzalni doprinos Republike Srbije čovečanstvu.
Zbog toga se trudimo da u radu svih naših institucija posebno afirmišemo identitet, kulturu i tradiciju i to je nešto sa čime izlazimo u svet, takođe.
Drugi deo ovog petog fundamentalnog principa jeste želja i naše nastojanje, da sve politike koje vodimo projektujemo tako da ne budu formulisane samo od jednog do drugog izbornog perioda, od jednog do drugog izbornog ciklusa, koji su kao što znamo postali previše učestali, već da budu projektovane više generacija ili više decenija i to je jedna fundamentalna paradigma u srpskoj politici, koje smo bili svedoci prethodnih desetak godina, kojom se takođe sa razlogom hvalimo u međunarodnoj areni.
Dakle, dok je u toku čitavog 20. veka, glavni fokus naše politike i svih ispravnih i vrednih razloga kao što je naša slobodarska borba protiv fašizma i nacizma, a ove godine obeležavamo i 80 godina od pobede nad fašizmom i nacizmom, dakle iz svih takvih ispravnih razloga, ali i mnogih unutrašnjih problema, politika bila fokusirana na identitetska teritorijalna i regionalna pitanja, danas možemo sa mnogo zadovoljstva da kažemo da je danas naša politika u velikoj meri fokusirana i na razvoj institucija i razvoj infrastrukture i razvoj međunarodne saradnje.
Poštovane koleginice i kolege, uvažavajući i vreme koje nam je na raspolaganju, ali i želeći da kažem ukratko nekoliko reči o onome što smo u prethodna 4 meseca dok su neki pokušavali da sruše institucije na ulici, uradili na afirmaciji, međunarodnog položaja Srbije, želim da vas upoznam sa time da smo od kraja novembra, odnosno početka decembra prethodne godine, realizovali osam bilateralnih poseta stranim državama, dakle, Mađarskoj, Sloveniji, Rumuniji, Grčkoj, Holandiji, Ruskoj federaciji, Narodnoj Republici Kini i Izraelu, kao i devet poseta ministara spoljnih poslova Beograd, dakle, u Beogradu su bili ministri spoljnih poslova Italije, Slovačke, Danske, Mađarske, Kazahstana, Azerbejdžana, Vanuatua, Benina i Egipta, i ovo samo u periodu od početka decembra meseca, a zamislite koji je obim i razmera ove aktivnosti i koji je na kraju krajeva značaj, zato što nijedna od ovih poseta nije bila samo kurtoazna, svaka od ovih poseta sa sobom je nosila i nove političke sporazume, nove sporazume u sferi kulture, nauke, ekonomske saradnje i unapredila odnose sa ovim državama.
Ono što je takođe karakteristično za našu politiku spoljnu u prethodna tri meseca, jeste činjenica da je ona bila orijentisana i na zemlje izvan našeg regiona pa je tako na primer u decembru mesecu u saradnji sa BIA organizovan važan i zapažen međunarodni skup Samit Republike Srbije sa državama Afrike, gde više od 40 ministara, savetnika za nacionalnu bezbednost i drugih najviših zvaničnika, boravilo u Beogradu, učestvujući na ovom Samitu, stvarajući za Srbiju komparativnu prednost u odnosu na sve druge zemlje na našem kontinentu.
Posebno je intenziviran susret, intenzitet susreta sa evropskim zemljama, uključujući i naše najbliže susede, a o tome sam nešto i javno govorio. Međutim, želim da posebno istaknem i susret sa ministrom spoljnih poslova Narodne Republike Kine, Vangom Jiem, od 19. do 21. decembra, gde je definisan plan saradnje Republike Srbije i Narodne Republike Kine za narednu godinu, ali i razmotrene međunarodne okolnosti u svetlu promena o kojima sam govorio.
Ne želim da ovde iznosim previše detalja iz Izveštaja koji sam pripremio za Narodnu skupštinu i koju ću posebno proslediti i Odboru za spoljnu politiku. Želim informišem građane i javnost o nekim koracima za koje mislim da imaju praktičan značaj za naše ljude, a koji se odnose, između ostalog, i na modernizaciju naše diplomatske službe.
Poštovane dame i gospodo, naša diplomatska služba ima jednu od najekstenzivnijih mreža diplomatskih i konzularnih predstavništava u ovom regionu sa ukupno 103 ambasade i generalna konzulata.
Takođe, Srbija poseduje veliki broj počasnih konzulata, ali mi u narednom periodu moramo da značajno unapredimo naše prisustvu u međunarodnoj areni. Moramo da otvaramo nova diplomatsko-konzularna predstavništva u rastućim i nastajućim tržištima, u zemljama koje su u prethodnom periodu ekonomski porasle, naročito govorimo o tzv. ekonomskim tigrovima u jugoistočnoj Aziji, da po svojim razmerama i obimu spoljne trgovine i ukupnog geopolitičkog značaja počinju da prevazilaze i neke od članica G8, a da da ne govorimo o članicama G20.
U narednom periodu Republika Srbija će obnoviti rad svoje diplomatske misije i u Vijetnamu. Uspostaviće, i u skladu sa tim Vlada je već donela odluku, diplomatsku misiju koja će pokrivati baltičke republike sa sedištem u Rigi. Osnažićemo naš prisustvo na afričkom kontinentu kroz otvaranja ambasade u Tanzaniji. Pojačaćemo pristup konzularnim uslugama za građane Srbije kroz otvaranje generalnih konzulata u San Francisku i Majamiju, gde smatram da je ovo drugo izuzetno značajno. Dakle, Majami i sa političkog aspekta, obzirom na činjenicu koliki broj uticajnih i značajnih predstavnika političkog života u SAD dolazi upravo sa područja države Floride.
Naravno, za nas je izuzeto značajno da nastavimo da unapređujemo i naše kapacitete, kada je reč o konzularnoj službi.
Kada je reč o konzularnoj službi želim da obavestim građane Srbije da je u toku završni deo pripreme za početak rada sistema za elektronsko izdavanje viza. Očekujem da će ovo u značajnoj meri da ubrza protok ljudi prema Republici Srbiji, dakle da će da ubrza obradu zahteva, da će da otkloni mogućnost za bilo kakve i zloupotrebe u vezi sa ovim i da će državljani nama prijateljskih zemalja, a za koje iz različitih političkih razloga najčešće usaglašavanje sa evropskom viznom politikom moramo da držimo vizni režim, da će građani ovih zemalja moći lakše i jednostavnije da dođu do vize za dolazak u Republiku Srbiju. Ovo će ujedno povećati i nivo bezbednosti zbog toga što će se ceo sistem organizovati centralizovan.
Istovremeno, radimo na razvoju sistema za podršku građanima u oblasti pružanja konzularnih usluga na bazi veštačke inteligencije. Dakle, sistemi za procesuiranje podataka koji će građanima moći u realnom vremenu da odgovaraju na upite na određena pitanja. O tome ćemo više govoriti u javnosti kada ovi sistemi budu spremni, ali očekujte da i ovo bude gotovo i pripremljeno u narednim mesecima.
Da rezimiram. Poštovane dame i gospodo, uvaženi narodni poslanici, poštovani građani Srbije, Republika Srbija se nalazi u istorijski veoma složenom trenutku koji od nas zahteva odgovorno i ozbiljno delovanje, koji zahteva nacionalno jedinstvo, koji zahteva kapacitet legitimno izabranih demokratskih institucija Srbije da se suprotstave nastojanjima i pokušajima da se ugroze interesi Republike Srbije, bilo da je reč o Kosovu i Metohiji, gde smo suočeni i u ovim danima sa pokušajima da se srpski narod zastraši, da se dovede u jedan podređeni položaj i gde smo i ovih dana svedoci činjenice da Kurtijevo pravosuđe pokušava da upotrebom tzv. tajnih optužnica unese dodatni strah u srpsku zajednicu, verovatno nezadovoljni zbog načina na koji su Srbiji jedinstveno, solidarno i složno nastupili na upravo završenim parlamentarnim izborima, pa smo tako svedoci i činjenice da ovih dana u policiju i u tužilaštvo bivaju pozvani građani samo zbog mirnog učešća na protestima još 2022. godine protiv Kurtijeve samovolje, ali ovo navodim samo kao jedan od primera, kao jednu od ilustracija zbog čega je sve važno da sačuvamo stabilnost našeg sistema, naših institucija, jer bez ove stabilnosti nećemo biti u prilici da zaštitimo naše vitalne interese ni na Kosovu i Metohiji, ni u Republici Srpskoj, ni na bilo kom drugom mestu.
Naprotiv, svi naši regionalni rivali, svi naši regionalni konkurenti raduju se svakoj našoj slabosti. Otvaraju nas i pokušavaju da podriju naš položaj na svaki naš međusobni sukob. Koriste svaku priliku da pošalju u međunarodnu javnost poruku da Srbija nije kredibilan i dostojan partner i moram da podelim sa vama i činjenicu da Srbija već trpi ogromnu zaista materijalnu štetu zbog činjenice da neodgovorni deo političkog spektra pokušava da nedemokratskim i nelegitimnim metodama uzurpira politički život u Srbiji.
Pozivam sve aktere javnog i društvenog života u Srbiji, sve aktere političkog života u Srbiji na odgovornost, na suzdržavanje od bilo kog oblika nasilja i ovde pravim jasnu distinkciju i razliku između onih koji četiri meseca trpe, onih koji se četiri meseca uzdržavaju, onih koji četiri meseca nekada trpe i fizičko nasilje, kao što je bio slučaj sa kolegom ministrom Selakovićem, i onih koji svakoga dana to nasilje vrše.
Na samom kraju dozvolite mi i kao član Vlade da izrazim nezadovoljstvo zbog presude u slučaju napada na ministra Selakovića, za koju smatram da nije poslala poruku dovoljno snažnog odvraćanja za one koji pribegavaju nasilju, niti je poslala dovoljno snažnu poruku generalne prevencije, jer kakvu mi to poruku šaljemo građanima Srbije ako neko može da izabranog predstavnika, člana Vlade udari na ulici, povredi ga, nanese mu rasekotinu na licu, a da za to ne dobije ni jedan jedini dan efektivnog boravka u zatvoru, već za to dobije samo uslovnu kaznu? Kakva se poruka šalje građanima Srbije i čemu da se nadaju ostali građani Srbije ako tako nešto može da se dogodi i nekažnjeno, odnosno sa uslovnom kaznom prođe kada je reč o jednom ministru u Vladi?
Ne smatram da je ova moja reakcija mešanje u rad pravosudnih organa, jer ovu svoju ocenu iznosim nakon što su pravosudni organi već postupili na način na koji su postupili, ali smatram da je važno da ovo istaknem, posebno zbog toga što se dešavanja u srpskom pravosuđu pažljivo prate i iz inostranstva.
Postavljam pitanje da li postoji zemlja u svetu u kojoj bi bilo moguće da neko teško povredi, nanese rasekotinu na licu jednog člana Vlade i da za to ne dobije ni jedan jedini dan efektivno provedenog vremena u zatvoru?
Ne smatram da je to dobro. Ja sam apsolutno za smirivanje tenzija. Želim da čestitam i ministru Selakoviću zbog toga što je uzdržano odgovorio na ovaj napad, ali smatram da je veoma loše kada se pošalje poruka koja nije u skladu sa principima generalne prevencije.
Iskreno se nadam zbog ukupnih interesa Republike Srbije da ćemo za nekoliko nedelja, kao što je o tome govorio i predsednik Vučić, konačno staviti tačku na ovaj pokušaj destabilizacije naše otadžbine, da ćemo za nekoliko nedelja da se okrenemo pozitivnoj agendi. Srbija ima toliko toga što može i mora da postigne u narednim nedeljama, danima i mesecima, što je važno za budućnost Srbije.
Iskreno se nadam da nećemo propustiti istorijsku priliku da se srpskim nacionalnim pitanjem na Balkanu bavimo u pozitivnim geopolitičkim okolnostima, da nećemo propustiti istorijsku priliku, da ćemo se odbraniti od onog prokletstva o kome je umela da govori i bivša nemačka kancelarka Angela Merkel, koju povremeno citiraju da je tokom posete Beogradu svojim sagovornicima rekla – vi, Srbi, nikada ne propustite priliku da propustite priliku.
Dakle, mi istorijsku priliku, kakva nam se sada pruža, sa novim okolnostima i u SAD i u Evropi, ali i šire u Međunarodnoj zajednici, ovakvu u mnogo narednih generacija možda nećemo imati. Da se bavimo time možemo samo i isključivo ukoliko imamo pun kapacitet. Ja apelujem na to da ga sačuvamo i završavam rečima da nećemo dozvoliti da Srbija bude unižena, ni uništena. Nećemo dozvoliti da njene institucije budu razorene. Nastavićemo da je sa ljubavlju gradimo, unapređujemo, da je podižemo na način na koji je to činjeno u najboljim vremenima kada je za samo nekoliko generacija srpski narod od krajnje ruralne zajednice dostigao jedan od najviših institucionalnih nivoa razvitka, neke od najliberalnijih, najslobodarskijih ustava u Evropi svog vremena i uspostavio državu koja je bila uzor u borbi za slobodu mnogim narodima Evrope svog vremena.
Dakle, Srbija će ostati bastion borbe za slobodu, ne samo za srpski narod, već i u širem regionu. Nastaviće da živi i da cveta na idealima i Karađorđa i Miloša i Svetog Save. Uveren sam u to da najbolje vreme za Srbiju tek dolazi, da možemo da stvorimo atmosferu društvenog i klimu društvenog optimizma, međusobnog razumevanja, poštovanja i uvažavanja.
Živela Srbija. Hvala na strpljenju.
Zahvaljujem na pokretanju teme koja je od izuzetnog značaja za međunarodni položaj naše zemlje.
Značaj i karakter odnosa sa nacionalnim zajednicama za regionalne i međunarodne odnose Srbije je ogroman i mi smo toga svesni.
Mi u nacionalnim zajednicama u našoj zemlji vidimo ogroman resurs za unapređenje odnosa sa državama koje nas okružuju i neretko Srbija služi kao pozitivan primer kada je reč o tretmanu nacionalnih zajednica, s obzirom na to da predstavlja državu u kojoj nacionalne zajednice mogu da ostvaruju brojna prava, od obrazovanja, od nivoa osnovne, pa čak i predškolskog obrazovanja, pa sve do doktorskih studija na sopstvenim jezicima, uživanja određenih prava koja su u domenu javnog informisanja koja se subvencionišu iz budžeta Republike Srbije, koja su takođe bez presedana.
Mi često to koristimo i u razgovorima sa našim stranim partnerima i prijateljima i neretko dobijamo komplimente. Mnogi žele da iskoriste Srbiju kao primer za proučavanje kada je reč o tretmanu određenih nacionalnih zajednica.
Istovremeno, želim da kažem da mi moramo da uradimo mnogo više. Kada je reč o Ministarstvu spoljnih poslova, mi već pravimo akcioni plan kako da u našu strukturu uključimo veći broj pripadnika nacionalnih zajednica i biće mi zadovoljstvo da se uskoro u našim redovima nađe još pripadnika i bošnjačkog i drugih naroda koji žive u Republici Srbiji.
Ono što hoću da kažem je da nacionalne zajednice iz Srbije imaju, takođe, i brojno rasejanje u zemljama regiona i šire i da i te zajednice, jednako kao srpska, mogu da pruže doprinos jačanju veza Srbije sa tim zemljama i tu ne mislim samo na zemlje u našem neposrednom okruženju, već i mnogo šire. Službovao sam u SAD i znam u ovoj zemlji, na primer, postoji veliki broj, ogroman broj građana Srbija različitih nacionalnosti. Neki od njih su i solidno ekonomski i politički pozicionirani.
Još jednom naglašavam da je reč o temi koja je izuzetno važna. Nacionalne zajednice su bogatstvo naše zemlje u pravom smislu te reči i iskreno verujem u to da možemo da poslužimo u budućnosti kao još bolji primer.
Kada je reč o Ministarstvu spoljnih poslova, zamolio bih sve ovde delegirane političke predstavnike nacionalnih zajednica da se uvek obrate sa idejama, sugestijama i predlozima, a mi sa kolegama iz stranaka nacionalnih zajednica koje participiraju u Vladi već aktivno radimo na usaglašavanju mera kako da što je moguće bolje sinergijski delujemo i prožmemo naš nastup.
Sa takvim kolopletom nacionalnih zajednica Srbija predstavlja jednu od najraznolikijih zapravo zemalja u Evropi, a često smo doživljeni i predstavljeni, pogrešno prikazan je u delu međunarodnih medija kao država u kojoj etno-nacionalizam, u negativnom smislu značenja te reči, je dominantna pojava.
Zahvaljujem na postavljanju ovog pitanja i dajem garancije poslaniku iz opozicione partije da ćemo raditi aktivnije na ovoj temi.
Poštovana predsednice, predsedniče Vlade, gospodo narodni poslanici, otvaranje novih tržišta je jedan od ključnih zadataka koji se postavljaju pred srpsku spoljnu politiku.
Mi u ovom trenutku aktivno radimo na tome da na predstojećem zasedanju Generalne skupštine UN koja će se održati u septembru mesecu u Njujorku, Republika Srbija potiše još sporazuma koji se odnose i na trgovinu i na investicije i da stvorimo dodatne pretpostavke za pristup novim tržištima. Ali, za sve veoma je važno da negujemo političke odnose sa zemljama širom sveta i mi sa mnogo elana i entuzijazma nastavljamo multivektorsku spoljnu politiku Srbije.
U ovom trenutku Srbija ima diplomatsko-konzularna predstavništva u 104 centra. Mi nameravamo da u narednom periodu kadrovski, materijalno, logistički ojačamo to naše prisustvo. U nekim centrima mi već u saradnji sa Mađarskom ostvarujemo radi uštede prisustva, zajedničko prisustvo, radi uštede sredstava to radimo, dakle, iz istih zgrada. U narednom periodu sagledaćemo kako i gde možemo na još mesta, na ekonomičan način da proširimo svoje prisustvo.
Hoću da vas kratko izvestim o tome da sam u prethodnih mesec dana učestvovao na čak šest velikih međunarodnih samita. Sastao se sa desetinama i desetinama kolega, sa kojima je na svakom od ovih sastanaka tema širenje ugovorne baze bila jedna od ključnih.
Prethodne nedelje u Beogradu je boravila ministarka spoljnih poslova Japana. Nakon sastanka koji smo održali sa ministarkom spoljnih poslova Japana, zajednički je dogovoreno da objavimo potpisivanje sporazuma o investicijama između Srbije i Japana. To će da bude u konkretnom slučaju sa ovom zemljom, jedan dodatni impuls. To je na fonu onoga što predsednik Vučić radi i što je radio u prethodnim godinama i što ste potcrtali kada je reč o Egiptu, a ono što je naša nacionalna politika to je nacionalno odgovorna spoljna politika pružene ruke. Da bi ona bila realizovana, naravno, mora da se nastavi i sa ekonomskim rastom i razvojem. Mi smo u prethodnom periodu zaista mogli da, kao vrlo efektnu tačku za promenu slike o Srbiji, koristimo i činjenicu da je Srbija zemlja koja je u prethodnih 10 godina više nego udvostručila BDP, koja trenutno gradi 10 novih autoputeva, dve brze pruge koja se ubrzano razvija i predsedava globalnim partnerstvom za veštačku inteligenciju.
Dakle, sve činjenice koje ne možete da pročitate u „min strim“ medijima, u velikom broju zemalja, i naša misija menjamo sliku i imidž o Srbiji u svetu je zasnovana i na kvalitetnom srpskom proizvodu. Dakle, nisu samo sprske diplomate, srpski političari i privreda ono što menja sliku o Srbiji, već i individualni srpski proizvođači. Dok sam služio kao diplomatski predstavnik Srbije, često sam sa ponosom mogao da pokažem našim domaćinima i sok iz Kosjerića, domaći, i rakije koje se proizvode od Gruže, Čačka, Arilja, nema kraja Srbije koji nema nešto izuzetno po kvalitetu, tradiciji i ukupnom karakteristikama da ponudi globalnom tržištu.
Želim da vas uverim, ne želeći da trošim previše vremena, da vaš upit i vaš zadatak koji ste nam dali shvatamo veoma ozbiljno, da ćemo u narednom periodu udvostručiti trud na tome da Srbiju predstavimo kao atraktivnu destinaciju za saradnju u oblasti privrede i poljoprivrede, ali iznad toga da tu mrežu prijateljstava sa zemljama i narodima širom sveta, koje je nasleđe prethodnih generacija i predstavlja izuzetnu uporednu prednost za našu zemlju čuvamo, negujemo i pretvorimo u zalog za uspešan razvoj naše zemlje u budućem periodu.
Sporazum koji npr. imamo sa Narodnom Republikom Kinom, koji je stupio na snagu od 1. jula, predstavlja istorijsku šansu koju će i naši unuci, verujem, umeti da vrednuju, a između ostalo, on doprinosi i da Evropa kao kontinent smanjuje svoj deficit u spoljnoj trgovinskoj razmeni sa Kinom. Dakle, to je jedan i srpski i sve evropski koristan sporazum. Ovakvu vrstu aktivnosti nastavićemo da preduzimamo.
Kada je reč o EU sa kojom ostvarujemo preko 70% razmene, moram da kažem da mi nastavljamo jačanje političkih odnosa sa državama. Prisustvovao sam i sastanku Saveta ministara spoljnih poslova EU u Luksenburgu. Ova vlada je definisala proces evropskih integracija kao svoj strateški prioritet, i okviru toga mi ćemo nastaviti da insistiramo da i tokom pristupanja i pri pristupanju Srbije u EU srpski poljoprivrednici, sprski poljoprivredni proizvođači budu jednako tretirani kao oni u Nemačkoj, Francuskoj, ili bilo kojoj drugoj zemlji. Više puta sam javno ponovio mi hoćemo da budemo deo te zajednice i vrednosno i politički i na svaki drugi način, ali ne želimo da budemo Puertoriko EU, dakle teritorija bez prava glasa, i teritorija čiji proizvođači, privrednici i građani neće imati apsolutno jednaka prava.
Srbija ima šta da ponudi EU. Mi imamo ekonomiju koja je zdrava, BDP koji se razvija i raste svake godine 4.7% samo u prvom semestru ove godine, i ulaskom Srbije EU bi dobila snažan par ruku. Dakle, mi imamo ozbiljne adute u svojim rukama, da ne govorimo samo o resursima, prirodnim, govorim pre svega o ljudima. Govorim pre svega o tradiciji, istoriji, elanu, kulturi i vrednostima koje sa sobom donosimo i zbog toga imamo razloga da gordo i čvrsto insistiramo na tome da naši interesi budu uvaženi.
Da ne dužim, samo hoću da kažem pošto vidim ovde svoje prijatelje sa Kosova i Metohije, da ćemo mi Ministarstvo spoljnih poslova još aktivnije uključiti u podršku našem državnom pregovaračkom timu i kada je reč o Kosovu i Metohiji, da želimo da svaka naša ambasada, svaki naš konzulat budu i Kancelarija za KiM, koja će doprineti da se istina o teškom položaju našeg naroda na Kosovu i Metohiji i represija Kurtijevog režima čuje što dalje. Hvala.
(Beograd, 22.10.2015.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| V.D. Direktora | Kancelarija za Kosovo i Metohiju | Republika | Mesečno | 156000.00 | RSD | 19.03.2015 - 10.09.2015. |
| V.D. Direktora | Kancelarija za Kosovo i Metohiju | Republika | Mesečno | 156000.00 | RSD | 10.09.2015 - |