Zahvaljujem.
Želela bih da imam jednu malu intervenciju, uz zahvalnost za podršku vezano za Predlog izmena i dopuna Zakona o lekovima, jer mi se čini da se može nekako pogrešno shvatiti da pošto smo siromašna zemlja koristimo generiku, da procedure za dobijanje određenih dozvola za puštanje u promet ovih lekova nisu baš po najboljim standardima. Moram reći da je naš Zakon o lekovima potpuno usaglašen sa propisima EU, da se dozvola za generiku jedino može dobiti uz vrlo striktne standarde i da to ne stoji.
Da li se možda nešto duže čeka? Rokovi za dobijanje nekih dozvola su apsolutno predviđeni rokovi od 210 dana. Tamo gde se to može skratiti, ali u principu moramo poštovati upravo te rokove da bi se određene procedure uradile, uključujući i one za bioekvivalenciju na jedan valjan način. Dakle, ne treba da pravimo dezinformacije. Mi lekari se razumemo šta to sve znači, ali građani se onda pitaju da li mi pijemo neke lekove koji su drugog reda? Ne, ono što je kod nas sa dozvolom u apotekama i u institucijama našeg sistema, u zdravstvenim ustanovama, to je apsolutno po najstrožijim standardima došlo na određene liste. To je jedno pitanje koje sam želela, ne da polemišemo, nego da razjasnimo.
Drugo, vezano za određene nove tehnologije i procedure, uključujući i muzikoterapiju, makar da jedna i druga tema nisu vezane neposredno za predložene izmene teksta zakona, mora se napisati zahtev Ministarstvu za uvođenje novih tehnologija, odnosno procedura i Ministarstvo će to razmotriti i dati odgovor. Ne može se dogovoriti samo na stručnom sastanku, nego se prosto mora ispoštovati i ta procedura.
Naravno, koristim priliku da zahvalim svima, a pre svega kolegama lekarima poslanicima, koji mi i na odboru i kada me sretnu na drugim mestima daju podršku da zajednički uradimo što više za zdravstveni sistem. Potpuno se slažem da ovo ni ne liči na sistemski zakon, ovo je jedna skoro finansijski kozmetička izmena, ali koja se uklapa u set finansijskih zakona, da stimulišemo našu proizvodnju i da se ne naplaćuju dozvole kada su u pitanju pre svega naši industrijski farmaceutski subjekti. Hvala.

Zahvaljujem na pitanju, ali moram reći da sam prosto iznenađena da u jednom velikom Novom Sadu gde postoje svi tipovi zdravstvenih ustanova i primarna i sekundarna zdravstvena zaštita, dakle i domovi zdravlja i klinički centar ima problema ovakvog tipa.
Pravo pacijenta je da se opredeli da li želi da radi neku analizu u jednoj ili drugoj ustanovi, ali prosto u institucijama, državnim institucijama ima i prostora i stručnih i kompletnih obaveza zdravstvenih radnika da pruže zdravstvenu uslugu tokom 24 časa, posebno pacijentima koji su iz kruga dijagnostičkih kategorija – hitno.
Naravno, vaše pitanje za mene je i zadatak, ali ne mogu vam ništa konkretno reći zašto se to dogodilo, dok ne steknem uvid putem odgovarajućih inspekcijskih službi, ali ću to svakako učiniti.
U vezi sa drugim delom vašeg pitanja, htela bih da kažem da je rekonstrukcija četiri klinička centra zapravo započela pre osam godina i da ove godine telo Ministarstva zdravlja koje je bilo zaduženo za projektantske aktivnosti, projektna jedinica, nije završila projekat.
Ono što sam morala nažalost da uradim, to je da to telo transformiram i da preduzmemo u ministarstvu određene korake, da se najpre završi projektni zadatak kako bi se išlo sa daljim procedurama, uključujući, naravno i građevinske radove i nabavku opreme.
Kada je u pitanju Klinički centar Niš, on je najviše odmakao u pripremi ove dokumentacije, te po mojoj proceni u prvoj polovini sledeće godine će se krenuti sa građevinskim radovima u Nišu, zatim ide Novi Sad, pa Kragujevac, a vrlo je verovatno da za Beograd koji je najmanje uradio, a zašto kažem Beograd najmanje uradio, zbog toga što su u poslu učestvovali i direktori organizacionih jedinica, ne samo oni koji su bili angažovani u ovoj projektnoj jedinici. Dakle, vro je verovatno da za sada nema planova da će se sledeće kalendarske godine raditi u Beogradu.
Da li će porodilište imati bolje prostorne uslove kada se završi ovaj deo, dakle rekonstrukcija Kliničkog centra u Novom Sadu, verujem da će porodilište biti prioritet.

Opet jedno pitanje za koje bismo rekli, kucanje na vrata koja su već otškrinuta, dakle, vrlo slično mi razmišljamo, mi u Vladi, posebno u Ministarstvu zdravlja i vi koji se očigledno u odgovornoj poslaničkoj funkciji bavite pitanjima iz ovog domena.
Mislimo da osnivač, a u ovom slučaju je osnivač Doma zdravlja Kovin, ima i te kako mogućnosti i u okviru postojećih zakonskih akata i finansijskih sredstava da finansira određene zdravstvene delatnosti koje čak formalno i nisu u mreži ustanova, ni prema postojećoj kadrovskoj politici, ni prema postojećoj mreži ustanova. Međutim, to će biti olakšano izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju koji pravimo, a s obzirom na činjenicu da će se izvesna sredstva povećati lokalnim zajednicama za pitanja zdravstva, pa će onda svaka lokalna sredina imati i mogućnost da sama opredeli ta sredstva, a da li će to biti usmereno na opremu, na prostor ili na kadrove, je su to tri elementa i vrlo je šarenolika slika u Srbiji gde je šta prioritetno.
Dakle, osnivači zdravstvenih ustanova će imati, a u skladu sa mogućnostima koje predviđamo izmenama i dopunama ova dva bazična zakona, Zakon o zdravstvenoj zaštiti i Zakon o zdravstvenom osiguranju, imaće mogućnosti da plaćaju onoliki broj kadra koliko ocene da ime je potreban.
Kada je u pitanju sekundarna i tercijalna zdravstvena zaštita, bolnice, mi smo tu uvek imali problema određenih, da nekada se kaže da jedna zdravstvena ustanova ima više kreveta, druga manje, više zdravstvenih radnika, druga manje, a to ćemo rešiti uvođenjem sistema nagrađivanja, gde će se plaćati broj dijagnostičkih usluga. Ovo nije odgovor na vaše pitanje, ovo je najava, očigledno potrebe da poslanici imaju uvek mogućnosti da uđu u Ministarstvo zdravlja sa idejama, i fizički da nam dođu što češće i da zajednički rešavamo pojedina konkretna pitanja.

I pored toga što pitanje nije upućeno meni i što ćete dobiti svakako odgovor od koleginice, Zorane, morala bih da podsetim da je obaveza direktora zdravstvene ustanove da odmah postupi po nalogu inspektorskih službi, jer se radi o novorođenim bebama koje nemaju razvijen termoregulacioni centar. Zagrevanje prostorije može biti i na druge načine.
Potpuno uvažavam vaše apele da se što pre reši sistemski problem.

Krenuću od odgovora na treće pitanje. Nisam upoznata sa distribucijom aparata o kojima govorite, ali je potpuno jasno da će naša politika biti da kod problema sa sluhom novorođene dece moramo imati podjednaku distribuciju, iste kriterijume za čitavu Srbiju i obavezujem se da ću o tome voditi računa u narednom periodu. Zaista, nisam kompetentna i nemam informacije o kojima vi govorite.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom Drugog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 95 narodnih poslanika.

Da bismo tačno utvrdili broj prisutnih poslanika u sali, molim narodne poslanike da ubace kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema.

Konstatujem da nas u ovom momentu ima 97 u sali, pa postoje uslovi za rad.

Obaveštavam da je sprečen da sednici prisustvuje narodni poslanik Mladen Grujić.

Obaveštavam vas da sam, saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, pozvala da sednici, pored predstavnika predlagača, a predstavnici predlagača su prof. dr Žarko Obradović, dr Oliver Dulića, gospođa Snežana Malović, ministar pravde, prisustvuju i Nemanja Komazac, državni sekretar u Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, Goran Radosavljević, državni sekretar u Ministarstvu finansija, Vuk Đoković, državni sekretar u Ministarstvu finansija, prof. dr Radivoje Mitrović, državni sekretar u Ministarstvu prosvete i nauke, Dušan Nikezić, državni sekretar u Ministarstvu finansija, Dušan Mrakić, državni sekretar u Ministarstvu za infrastrukture i energetike, Radoslav Tomašević, pomoćnik ministra za infrastrukturu i energetiku, Jagoda Jeličić, pomoćnik ministra pravde, Mihajlo Gavrić, direktor Sektora za zaštitu životne sredine u Javnom preduzeću "Elektroprivreda Srbije", Aleksandar Kocić, savetnik u Ministarstvu finansija, Aleksandar Kocić Ranđelović, savetnik u Ministarstvu finansija - Upravi za javni dug, Aleksadar Simović, savetnik u Ministarstvu finansija -Upravi za javni dug i Višnja Kuzmanović, savetnik u Ministarstvu finansija - Upravi za javni dug.

Nastavljamo rad i prelazimo na pretres u pojedinostima 1. tačke dnevnog reda – Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Societe General banka Srbija a.d. Beograd, Erste GCIB Finance i B.V. Amsterdam, Unicredit Bank Srbija a.d. Beograd i AIK banke, a.d. Niš po zaduženju Galenike a.d. Beograd, koji je podnela Vlada

Poštovani narodni poslanici, primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Zoran Krasić i Dragan Stevanović, Lidija Dimitrijević, Milorad Buha, Vladan Jeremić, Vjerica Radeta, Aleksandar Martinović, Nemanja Šarović i Boris Aleksić.

Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović.

Dali neko želi reč? (Da.)

Izvolite, gospodine Stevanoviću.

Zahvaljujem.
Gospodin Vlatko Ratković ima reč.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dragan Stevanović.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dejan Mirović.

Narodni poslanik Srđan Milivojević ima reč. Izvolite.

Narodni poslanik Dragan Stevanović kao ovlašćeni predstavnik ima prednost.
Ne niste ovlašćeni predstavnik, izvinjavam se.
Pre vas ide Dejan Mirović, odnosno, nije se javio.
Gospodin Krasić, pre vas.

Reč ima narodni poslanik Radojko Obradović.

Narodni poslanik Dragan Stevanović ima reč. Izvolite.

Narodni poslanik Janko Veselinović ima reč.

Narodni poslanik Bojan Đurić ima reč.