Zahvaljujem, predsedavajuća.
Ovo je takođe jedan važan predlog zakona i tiče se preduzetnika, domaćih firmi, domaćih malih i srednjih preduzeća, koja posluju u Republici Srbiji.
Vi ste ovu godinu proglasili za godinu preduzetništva, bivši ministar privrede Sertić, četvrti po redu svih vaših vlada, je rekao da će biti izmenjeno preko 40 zakonskih rešenja koja će na neki način olakšati funkcionisanje i poslovanje privrednih društava, malih i srednjih preduzeća u Republici Srbiji. Od svega toga nismo dobili ništa, i ja, peti put, predlažem jedno od tih zakonskih rešenja koja treba promeniti, i vi ne želite da ga stavite na dnevni red.
Ali, ja ću ponovo dati predlog ovog zakona i reći šta je važno. Važno je to da se svim našim domaćim pravnim licima koji u tekućoj godini zaposle nove radnike umanjuje osnovica za plaćanje poreza za iznos plaćenih zarada za novozaposlene radnike. Drugi član, koji predlažem da se menja, podrazumeva da se u onim nedovoljno razvijenim privrednim područjima Republike Srbije novoosnovana pravna lica oslobode plaćanja poreza na dobit za period od tri godine.
Sve vaše vlade su se u prethodnom periodu zaklinjale u mala i srednja preduzeća, bazirali ekonomski rast na srpskom preduzetniku, srpskom preduzetništvu, ali rezultat toga je, nažalost, izostao. Mi u zadnjih, ako pogledamo 15 godina, imamo trend da broj malih firmi opada i to se nastavlja i dalje. Umesto da pomažemo naše preduzetnike sa manjim parama, manjim sredstvima, mi sa poklonima iz polupraznog budžeta i dalje čašćavamo strane investitore.
Za 2017. godinu predviđen je iznos od 13 milijardi podsticaja stranim firmama. Tu gotovo da nema ni jedne firme iz Srbije. Sa mnogo manjim sredstvima naši preduzetnici bi bili zadovoljniji i dali bi veći doprinos sveukupnom privrednom razvoju u Republici Srbiji.
Sada u Srbiji u kojoj posluje negde oko 300 hiljada malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, oni nažalost, stvaraju svega 30-ak procenata BDP, ali to nije zato što njima fali ili nedostaje preduzetnički duh, ili zato što oni ne znaju da obavljaju svoj posao, nego zato što ih država ugnjetava, zato što ih stavlja u neravnopravan položaj sa strancima koji dolaze ovde u Srbiju, zato što nemaju sistem za normalno funkcionisanje u državi i nemaju normalne uslove poslovanja kakve imaju privrednici u drugim zemljama, razvijenih zemalja Evrope, zapravo.
Prema tome nije ni čudno što se na svakih šest novih otvorenih privrednih preduzeća, domaćih, ugasi 10, koji su već funkcionisali u Republici Srbiji. S toga, predlažem da se ovaj zakon stavi na dnevni red, jer bi se dobrim sistemom podsticaja aktivirali potencijali koje imaju naši preduzetnici u Srbiji.

Poštovana predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, postavljam pitanje premijeru Republike Srbije i Vladi Republike Srbije da li će i kada Vlada Republike Srbije ispuniti ustavnu i zakonsku obavezu i da Skupštini dostavi predlog o završnom računu i za kada je planirana rasprava po ovom predlogu zakona?
Zašto je ovo važno? Imali smo u prethodnim danima priliku da slušamo o rezultatima sto dana Vlade. Posle predstavljanja tih velikih i impresivnih rezultata, kako je rekao premijer, to je obeležila polemika da li imamo suficit ili imamo deficit. Takođe, u prvih sto dana Vlade imali smo priliku da vidimo da je premijer bezbroj puta bio besan i ljut. Ja ću navesti samo dva primera. Jedan primer je iz Niša, gde je on usred bela dana na ulici iskritikovao gradonačelnika Niša za deficit od 50 miliona ili drugih primer, gde on, kako kaže, je ljut sam na sebe zato što je dobijao pogrešne informacije i lažne izveštaje u vezi sa stanjem u „Srbijagasu“, „Azotari“, MSK i drugim velikim sistemima.
Ja se iskreno bojim da premijer svakodnevno dobija te neistinite i lažne izveštaje i da je to zapravo razlog njegovog nezadovoljstva radom Vlade Republike Srbije, koje je pokazao prilikom podnošenja Izveštaja o radu prvih sto dana Vlade. Da se takve stvari ne bi ponavljale, očekujem da Vlada podnese izveštaj o trošenju sredstava iz prethodnog perioda, da zajedno pogledamo kakvo je realno i stvarno stanje u budžetu i kako i na koji način se raspolaže sredstvima građana Republike Srbije.
Napominjem, takođe, da je ovo treći put da imamo prvih sto dana Vlade. Vučićeva vladavina je ušla već u petu godinu i tri puta smo na ovim konferencijama i podnošenju izveštaja o radu za prvih sto dana Vlade slušali, bojim se, uglavnom iste stvari i slušali o tome kako će nam biti bolje neke naredne godine od 2014, preko 2015, 2016, a evo sada ulazimo i u 2017. godinu.
Na svakoj toj konferenciji povodom sto dana Vlade, odnosno svaka kampanja SNS i svaka vlada se osvrtala na tri ključna stuba: jedan je borba protiv korupcije i kriminala, drugi stub je borba protiv siromaštva i treći je borba protiv nezaposlenosti.
Šta imamo tu u realnosti? U realnosti imamo, što se tiče borbe protiv korupcije, i videli smo to i u izveštaju Evropske komisije, porast korupcije i kriminala, od rezultata imamo akcije „Rezač“ i „Skener“ u kojima je uhapšeno 175 osoba, ali po informacijama koje možemo čuti u javnosti ni protiv jedne te osobe nije podignuta optužnica, niti izrečena neka presuda, a sve odštetne zahteve će platiti opet građani Srbije.
Sa druge strane, oni koji su bliski režimu i bliski vlasti nastavljaju da sprovode svoje korupcionaške poslove i da razvijaju svoje biznise u svim sferama, da li je to energetika, da li je poljoprivreda, da li građevina, da li IT sektor i ugostiteljstvo.
Što se tiče borbe protiv siromaštva, u Srbiji danas imamo 620.000 apsolutno siromašnih stanovnika, što je negde oko 9% ukupne populacije u Republici Srbiji. Od toga je 268.000 njih primilo neku vrstu socijalne pomoći. Dakle, više od polovine nije dobilo nikakva sredstva i očigledno je da ta dugo najavljivana borba protiv siromaštva, takođe, ne daje nikakve rezultate. U toj kategoriji, apsolutno siromašnih, imamo i veliki broj penzionera kojima je slavodobitno najavljeno da će dobiti jednokratno 5.000 dinara u decembru, a zanemarujući činjenicu da se njima svakoga meseca skida 5.000 dinara od kada ste usvojili zakon da uzmete zakonom stečena prava.
I, naravno, što se tiče stope nezaposlenosti, mi smo verovatno jedina zemlja u svetu u kojoj se smanjuje nezaposlenost, a ne povećava se broj zaposlenih ljudi. Vi jednostavno manipulacijom i zloupotrebom statistike preko noći smanjite broj zaposlenih sa 22% na 15%. Dakle, tu nema nikakvih rezultata.
Kada sada sve to pogledamo i sagledamo, vidimo da to što premijer ocenjuje pozitivno rezultate Vlade, očigledno je potkovano onim neistinitim podacima o kojima je on svedočio da je dobijao od svojih saradnika i zato predlažem Vladi da pod hitno dobijemo Predlog zakona o završnom računu, kako bi videli kako se troše sredstva poreskim obveznika.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Reklamiram povredu člana 103. Poslovnika stav 3. jer niste dali reč po Poslovniku malopre poslanicima koji su tražili reč i član 108, vezano za staranje o redu na sednici Narodne skupštine Republike Srbije.
Dakle, gospodine Arsiću, vi ste iz jedne mirne, konstruktivne rasprave koja je tekla tokom današnjeg dana ovde dozvolili da jedna dotična poslanica iz SNS isprovocira opoziciju, time što kaže da su ti predlozi amandmana koje predlažu poslanici opozicije spinovani ili smešni. Dakle, to je nedopustivo i da na taj način…

Poslanica je na taj način ne samo uvredila poslanike opozicije, već i poslanike vlasti i predlagača zakona zato što je značajan broj amandmana opozicije predlagač…

Dakle, molim vas, zaista, da se ubuduće starate i da se ne koristite dvostrukim aršinima kada govore poslanici opozicije ili poslanici vlasti, da ne bi dolazili u situaciju u koju smo došli u petak. Ista poslanica je i u petak izazvala haos koji je nastao i nered u Skupštini u petak. I danas se dešava ista stvar. Iz jednog mirnog tona, normalnog rada, dozvolili ste, i niste je prekinuli da napravi situaciju koju je trenutno napravila ovde u Skupštini.
Molim vas da se buduće starate o radi i da ne kršite članove Poslovnika, ni 103. ni 108. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.
Poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji smo predložili odnosi se na član 23. odnosno lica određena za vezu i tu je predviđeno da se imenuju određena lica u policijskoj upravi, osnovnom javnom tužilaštvu, osnovnom i višem sudu i centru za socijalni rad. Međutim, s obzirom da je tu predviđena i specijalizovana obuka za ta lica i da primena zakona počinje tek 1. juna naredne godine, odnosno za nešto više od sedam meseci od danas, naš amandman se odnosi na to da se odrede lica koja će odrediti rukovodioci ovim nadležnim institucijama i koji će te poslove obavljati i pre nego što se završi specijalizovana obuka.
Dakle, u članu 23. posle stava 2. predložili smo amandman koji kaže – Izuzetno od stava 2. ovog člana do završetka specijalizovane obuke lica, lica određenog za vezu imenuje se iz reda nadležnih policijskih službenika, zamenika javnih tužioca i sudija.
Dakle, predlog ovog amandmana je vezi sa amandmanima 7, 8. i 9. On bi praktično omogućio primenu zakona na neki način i pre toga što on stupi na snagu, s obzirom na činjenicu da na osnovu statističkih podataka mi imamo u Srbiji jednu žrtvu porodičnog nasilja na nedeljnom nivou i bilo bi jako važno da već počnemo sa primenom nekih od predloženih mera koje predviđa zakon koji ste predložili. Hvala vam.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Poslanička grupa SDS i Narodnog pokreta Srbije je podnela amandman na član 35. i taj amandman je usvojen, što je za nas zadovoljstvo i znači da neko zapravo čita i posvećuje se ovim amandmanima koje mi podnosimo, bez obzira što dolaze od strane opozicije.
Takođe, kao i moja koleginica Marinika, pozdravljam posvećenost ministarke da popravimo barem malo zajednički zakon, odnosno Predlog zakona koji je pred nama.
Što se tiče samog člana, dakle, mi smo predložili brisanje u stavu 1. jednog dela iza reči „produžena“, dakle - kaznom zatvora do 60 dana, kazniće se za prekršaj lice koje prekrši hitnu meru koja mu je izrečena ili produžena.
Dakle, predlogom ovog zakona, s obzirom da se radi o prekršaju, postupanje lica protivno meri zaštite nasilja u porodici koja mu je izrečena sankcioniše se kao prekršaj, za razliku od dosadašnjeg zakonskog rešenja, rešenja prema kome je takvo delo svrstano, odnosno inkriminisano kao krivično delo.
Smatramo da je to postojeće rešenje bolje nego da to tretiramo kao prekršaj, pre svega, zbog bolje zaštite žrtava nasilja u porodici, ali isto tako i da bi takva odredba imala i bolji odvraćajući efekat onih koji su nasilje činili ili će činiti.
Dakle, u okviru predloga amandmana na zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika predlažemo zadržavanje postojećeg krivičnog dela u ovoj sferi, a smatramo da takva dela treba da budu tretirana kao krivična dela, a ne kao prekršaji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.
Mi smo kao poslanička grupa Socijaldemokratske stranke narodnog pokreta Srbije predložili da se iza člana 37. uvede novi član 37a koji se odnosi na pružanje besplatne pravne pomoći do donošenja posebnog zakona o besplatnoj pravnoj pomoći.
Dakle, predlog amandmana je da do donošenja posebnog zakona o besplatnoj pravnoj pomoći besplatnu pravnu pomoć žrtvi nasilja u porodici i žrtvi krivičnog dela iz ovog zakona pruža advokat. Državni organi i ustanove nadležne za primenu ovog zakona iz člana 6. ovog zakona, na zahtev žrtve nasilja u porodici, odnosno žrtve krivičnog dela iz ovog zakona određuju advokata koji pruža besplatnu pravnu pomoć po redosledu sa spiska Advokatske komore nadležne prema mestu prebivališta, odnosno boravišta žrtve. Sredstva za pružanje besplatne pravne pomoći iz stava 1. ovog člana obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.
Ovaj amandman je odbijen sa obrazloženjem da Vlada ne prihvata amandman iz razloga što prejudicira sadržinu zakona. Pored toga, besplatnu pravnu pomoć danas ne pružaju samo advokati, već udruženja i drugi oblici organizovanja civilnog društva. Mi smo upravo zato i precizirali da to rade advokati sa spiska i redosleda Advokatske komore nadležne prema mestu prebivališta, kako bi žrtve nasilja u porodici mogle da se njima obrate. Dakle, predlaže se normiranje prelaznog rešenja u pogledu pružanja besplatne pravne pomoći.
Kako poseban zakon o besplatnoj pravnoj pomoći nije donet, i time se ovo pravo žrtve potpuno obesmišljava, a time onemogućava efikasna zaštita države. Iz tog razloga vas molim da još jednom razmotrite predlog ovog našeg amandmana i da ga uvrstite u zakon. Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege poslanici, postavljam pitanje ministru pravde, ministru unutrašnjih poslova i Vladi Republike Srbije.
Naime, u protekloj nedelji mogli smo da vidimo izveštaj Evropske komisije koji se dosta kritički osvrnuo na pojedine segmente našeg društva i tu pre svega mislim na slobodu javnog izražavanja, mišljenja, slobodu medija u Srbiji. To je nešto što se nastavlja iz godine u godinu u svim izveštajima, kao nešto gde nema nikakvog napretka. Dakle, nema slobode medija u Srbiji.
Drugo, što je jako važno, a to je da se suočavamo sa trendom porasta kriminala i korupcije, dakle, da nema rezultata u borbi protiv kriminala i korupcije koja je najavljivana od strane mandatara, odnosno sadašnjeg premijera, tadašnjeg mandatara još 2014. godine. Ali, zato, takođe jedna oblast koja je vezana za to jeste vladavina prava koja polako posustaje pred vladavinom političke moći. Dakle, nepostojanje vladavine prava, već se politički utiče na rad policije, utiče na rad tužilaštva, utiče na rad sudova.
Ne treba nama Evropska komisija da govori o tome, mi to vidimo i sami. Dakle, to je samo povod da možemo da se pogledamo u ogledalo i suočimo sa realnošću sa kojom se u Srbiji suočavaju, pre svega građani koji ovde žive.
Dakle, s jedne strane imamo porast kriminala i korupcije i ti ljudi nastavljaju to da rade u Srbiji, a sa druge strane imamo neverovatnu lakoću lišavanja ljudi i stavljanja u pritvor bez dovoljno pravnog osnova i valjanih dokaza i to već ta sloboda pojedinca koja je ustavno zagarantovana postaje jedan veliki problem jer se nedopustivo lako oduzima.
Imate stotine takvih primera u prethodne četiri godine. Na kraju tih postupaka epilog je da se iz budžeta iz džepova građana Srbije plaćaju enormne odštete koje u ovom trenutku iznose desetine i stotine miliona dinara zbog toga što neko nije želeo da odradi svoj posao kako treba ili je tendenciozno zbog kratkoročne političke koristi nekog bez dokaza uhapsio ili pokrenuo istragu.
Jedan od najskorijih i najsvežijih primera koji je imao epilog pre dve nedelje je iz Niša. Pre tri godine dugogodišnji gradski funkcioner Branislav Jovanović je uhapšen uz najave u medijima, naslovne strane, uz rotacije žandarmerije, pretresanje stana koje je trajalo satima, sa optužbom da je oštetio budžet grada Niša. Čovek je sa svojom porodicom razvlačen po medijima, da bi evo dve nedelje taj proces bio obustavljen ne samo zato što ne postoje dokazi, već zato što je utvrđeno da nije napravljena šteta, već korist za budžet.
E, sad se postavlja pitanje ko će odgovarati zato što je trošio resurse države, građana Republike Srbije za jedan ovakav politički montiran proces?
Da se to ne bi dešavalo, postavljam pitanje ministru pravde i ministru unutrašnjih poslova – šta će preduzeti po tom pitanju konkretno? Šta su konkretno Ministarstvo pravde i nadležne institucije do sada uradile povodom veoma učestale pojave nezakonitih pritvora i kršenja pretpostavke nevinosti, koja se uglavnom sprovodi kroz režimske tabloide i medije?
Dalje, da li je ikada utvrđen učinilac koji je odgovoran za curenje informacija iz institucija Ministarstva pravde ili Ministarstva unutrašnjih poslova prema medijima koji, pored toga što ometaju istrage, oni i krše pretpostavku nevinosti onih ljudi protiv kojih su ti procesi pokrenuti?
Kao treće pitanje je – koliko zapravo Srbiju koštaju oslobađajuće presude i hoće li neko iz tog lanca odgovornosti odgovarati svojim novcem, svojom imovinom i svojim ugledom zato što svoj posao nije obavljao profesionalno ili zato što je pod uticajem politike radio nešto protiv i mimo svojih ovlašćenja, mimo etike i mimo Ustava?

Zahvaljujem, poštovana predsednice.
Predlažem da se na dnevnom redu sednice nađe Predlog zakona o izmenama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Predlažem da se povećaju podsticaji našim poljoprivrednicima jer ovi koji su danas definisani zakonskom regulativom nisu dovoljni da oni mogu biti konkurenti sa onim poljoprivrednim proizvođačima koji dolaze iz razvijenih evropskih zemalja.
Ne znam da li neko ovde zna da je u 630.000 poljoprivrednih gazdinstava, koliko ih danas imamo u Srbiji, zaposleno 1.450.000 članova gazdinstava koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom. Dakle, najveći poslodavac u Republici Srbiji jesu upravo mala poljoprivredna gazdinstva, a najmanje pažnje se obraća upravo na njih. Naravno da oni ne mogu ostvariti adekvatne profite i razvijati svoju poljoprivredu sa ovako skromnim podsticajima koji se već godinama unazad izdvajaju za poljoprivrednike.
Dakle, mi slušamo ovde kako imamo para, imamo suficite i očekujem da će se u narednom periodu to videti, pre svega u budžetu za poljoprivredu, a očekujem i od vas kolege narodni poslanici, pre svega iz SNS, da stavite, izglasate zajedno sa svima nama predlog ove tačke dnevnog reda, kako bi vaši predstavnici Vlade SNS, mogli da daju podršku poljoprivrednicima, jer ćemo sigurno imati i daleko veće efekte svi kao država.
Podsetiću vas samo da i u ovoj godini imamo loše parametre i pokazatelje razvoja agrara u Srbiji. Tri puta više je uvezeno paradajza i paprike u Srbiju u prvih devet meseci, nego što je izvezeno, uvezli smo 14,4 miliona evra, a izvezli za svega 3,6 miliona evra, ali je sa druge strane izvozni potencijal poljoprivrednih proizvoda preko milijardu eura na godišnjem nivou, koji mi, nažalost, ne koristimo zbog loše strategije i ne postojanja adekvatne politike podsticaja za razvoj poljoprivredne proizvodnje.
Takođe, imamo situaciju da nam stoje nepovučena sredstva iz IPAR fondova od 185 miliona eura odobrena do 2020. godine. Tri godine su prošle, a da nismo povukli ni jedan jedini dinar tih sredstava. Dakle, em, nemamo sredstva, em, administracija nije na nivou da može da po procedurama ta sredstva povuče.
Na kraju, moram vam reći da neće poljoprivredu u Srbiji pokrenuti magična rešenja, neće pokrenuti ni Arapi, neće pokrenuti ni Nemci, pokrenuće je ovi naši mali poljoprivrednici koji čine ovih 600 hiljada poljoprivrednih gazdinstava u kojima radi milion i 450 hiljada ljudi.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Više puta već predlažem ovaj predlog zakona o dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica, i podsetiću vas, posebno predstavnike SNS stranke, da je vaša Vlada ovu godinu proglasila za godinu preduzetništva i da je ministar Željko Sertić, bivši ministar privrede zapravo, najavio da će se u ovoj godini promeniti oko 40 zakona kako bi se olakšalo poslovanje privrednih subjekata u Republici Srbiji. Stoga, vas pozivam, da glasate za ovaj predlog zakona koji upravo ima za cilj da olakša poslovanje malim i srednjim preduzećima koji posluju danas u Srbiji.
Ovim predlogom zakona predlažem da se svakom poreskom obvezniku u Republici Srbiji koji zaposli na neodređeno vreme, najmanje na dve godine, radnike u svoja preduzeća, umanji osnovica za obračun poreza za iznos isplaćenih ličnih dohodaka za te radnike. Takođe, predlažem da se u nedovoljno privredno razvijenim delovima Srbije svim pravnim licima, malim i srednjim preduzećima koji otvaraju nova pravna lica, da se oni oslobode poreza na dobit za period od tri godine. Na taj način bi se motivisali da ljudi svoje preduzetničke ideje mogu i da realizuju u praksi i sami sebe pre svega zaposle, kao i druge ljude koji bi radili u njihovim firmama.
Podsetiću vas da situacija u oblasti malih i srednjih preduzeća u privredi Srbije nimalo nije sjajna i da mi danas imamo svega 10-ak procenata više malih i srednjih preduzeća u odnosu na 2002. godinu. Mislim, da umesto što strane investitore, iz polupraznog budžeta čašćavamo sa po 10 hiljada evra za jedno otvoreno radno mesto, da bismo sa mnogo manje sredstava koja bismo davali našim malim i srednjim preduzećima Srbije rešili probleme nezaposlenosti u Srbiji sa mnogo manje sredstava nego što to dajemo stranim investitorima.
Trenutno u Srbiji postoji oko 300 hiljada malih i srednjim preduzeća, ali oni stvaraju tek negde oko 30-ak procenata BDP, što je ispod polovine od proseka u razvijenim evropskim zemljama. To se ne dešava zato što naši preduzetnici ne znaju šta treba da rade, zato što im nedostaju preduzetničke ideje, sede skrštenih ruku, ili su neradnici, kako ih vrlo često prozivaju neki predstavnici Vlade i SNS, već nedostaje samo dobar sistem, nedostaju uslovi poslovanja koji se podrazumevaju u normalno uređenim društvima. Srbija, naravno da ima veliki sistemski problem jer se na svakih šest novoosnovanih malih preduzeća ugasi preko 10 već postojećih preduzeća.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Predlažem ovaj zakon već nekoliko puta i verujem da bi ga svi vrlo rado podržali, ali pošto se ne čuje zvonce kada ga ja predlažem, poslanici vlasti neće da ga podrže. Radi se o zakonu o dopuni Zakona o lokalnoj samoupravi i odnosi se na uređivanje i obezbeđivanje stipendiranje učenika i studenata. Dakle, ovaj predlog zakona podrazumeva da se da mogućnost opštinama i gradovima u Srbiji da mogu da u skladu sa zakonskim regulativama podržavaju, odnosno stipendiraju učenike i studente na svojim teritorijama.
Naime, to je u Zakonu o učeničkom i studentskom standardu već i predviđeno, potrebno je samo usaglasati Zakon o lokalnoj samoupravi i evo, ja ću prihvatiti ako se vi slažete da ovo bude i vaš predlog zakona. Predložite ga na nekoj od sledećih sednica Skupštine i glasaću za to, zato što smatram da je ovo neophodno kako bismo spasili podnošenje prijava funkcionera lokalnih samouprava od strane DRI ukoliko stipendiraju učenike i studente.
Ovo je jako važno jer u situaciji gde se suočavamo kao društvo i država svakoga dana sa sve većim odlaskom ljudi iz Srbije moramo nešto preduzimati. Pored toga što smo zemlja koja ima najveći negativni privredni priraštaj u Evropi sa 38 hiljada više umrlih nego rođenih u prethodnoj godini, 58 hiljada ljudi je samo prošle godine otišlo u Srbiji. U protekloj deceniji više od 170 hiljada mladih ljudi starosti do 30 godina je otišlo iz ove zemlje, visokoobrazovanih ljudi za rad traženja, naravno bolje budućnosti, obezbeđivanja sopstvene egzistencije i zapošljavanja.
To je znak kako su Srbi danas zapravo živi i signal da mi moramo neke stvari da menjamo. To zapravo predstavlja ocenu i Vlade Republike Srbije i barem možemo da učinimo jedan mali korak i da uskladimo Zakon o stipendijama, sa Zakonom o lokalnoj samoupravi. Dakle, ukoliko se ništa ne preduzme, ova politika pražnjenja Srbije će se nastaviti. Mladi ljudi će po završetku školovanja ne odlaziti iz manjih sredina u veće nego će odlaziti u druge zemlje, razvijenije zemlje i to je nešto što moramo raditi. Takođe je neophodno da se omogući stipendiranje lokalnim samoupravama i zbog toga kako bi se usaglasile potrebe privrede u lokalnim sredinama sa obrazovnim sistemom, jer smo svedoci da postoje velike razlike između obrazovnog sistema i potreba privrede. Sve to naravno, govori o tome koliko danas imamo nezaposlenih ljudi u Srbiji. Ukoliko zanemarimo manipulativne statističke podatke kojima se Vlada Republike Srbije vrlo često služi da smo mi zemlja koja ima tek 15% nezaposlenih ljudi u Srbiji. Mi smo jedina zemlja u kojoj se stopa nezaposlenosti smanjuje kao i broj zaposlenih ljudi u Srbiji.

Zahvaljujem.
Predložio sam zakon o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi u delu uređenja funkcionisanja mesnih zajednica kao najnižih organizacionih oblika vlasti sa kojima se susreću građani Srbije u bilo kom mestu naše zemlje da žive.
Dakle, u sadašnjoj zakonskoj regulativi na gradskim područjima ne postoji obaveza formiranja mesnih zajednica i predlažem da se uvede obaveza da i u gradskim područjima i gradskim sredinama moramo formirati mesne zajednice kao obavezu.
Takođe, predlažem i da se mesnim zajednicama sistemski reguliše finansiranje. Zašto? Mi do kraja godine, po zakonu šest meseci od završetka lokalnih izbora sve lokalne samouprave moraju da raspišu izbore za mesne zajednice.
Do sada su mesne zajednice svoje aktivnosti finansirale isključivo sredstvima mesnog samodoprinosa, koji je gotovo nemoguće zavesti u skladu sa sadašnjim zakonskim procedurama, zato što se to na isti način zavodi kao i referendum i potrebno je da 50% stanovnika jedne zajednice izađe na glasanje i ubaci u glasačku kutiju svoj listić. Stoga je obesmišljeno postojanje zapravo mesne zajednice i neophodno je urediti njihovo finansiranje.
Predlažem da se 80% poreza na imovinu koji se stvara na teritoriji neke mesne zajednice njima da na raspolaganje iz lokalnog budžeta i to zakonski reguliše, kako bi građani sami na najnižem nivou rešavali i odlučivali koje su to njihove potrebe u koje treba ulagati.
U tom slučaju, neće im biti potreban ni predsednik opštine, ni gradonačelnik, ni neki drugi lokalni funkcioneri, da im oni odlučuju i određuju u šta će se ulagati, već će oni imati autonomno pravo da u skladu sa svojim potrebama, koje oni najbolje znaju koje su, i ulažu sredstva.
Dakle, da bismo došli do te suštinske decentralizacije u Srbiji o kojoj svi govorimo, neophodno je sprovesti i fiskalnu decentralizaciju do najnižeg nivoa i ovo što govorim upravo je u skladu sa time. Naravno, mesne zajednice u tom slučaju dobijaju i veću samostalnost i veći značaj i dobiće motiv i oni najsposobniji ljudi koji žive u tim sredinama da se kandiduju na tim izborima i da učine nešto da se te njihove zajednice u budućnosti razvijaju.
Pozivam pre svega predstavnike vladajuće stranke SNS da podrže ovaj predlog zakona, jer je to važno za sve lokalne samouprave u Srbiji i sve mesne zajednice i za sve građane Srbije, bez obzira ko predstavlja koju partiju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajuća.
Poštovane kolege narodni poslanici, s obzirom da nisam u redovnoj raspravi dobio odgovore od ministarke Mihajlović, iskoristiću priliku da joj postavim dva pitanja na koja je izbegla da da odgovore kada je bila u Skupštini.
Prvo pitanje je vezano za ovo teatralno otvaranje velikih infrastrukturnih projekata koje je neko drugi ugovorio pre ove Vlade i šta je sa nekim projektima poput kanala Dunav-Morava-Vardar koji je najavljen kao najveći projekat od nastanka Srbije, koji će pokrenuti privredu Srbije, čak i više nego „Beograd na vodi“, o kome smo posle toga slušali? Taj projekat je najavljivan, studija je ocenjena kao pozitivno rešenje, međutim do dana današnjeg mi nemamo odgovor šta će biti sa tim milijardama koje će doći iz Kine i koje su pompezno najavljivali tadašnji ministar Bačević i predsednik Republike Tomislav Nikolić.
Građani koji žive u dolini Morave se pitaju pošto nemaju autoputa, nema moravskog koridora, da li ćemo možda dobiti taj vodeni kanal, vodeni put kako bismo i mi mogli da dobijemo neku od velikih investicija u centralnom delu Srbije gde živi preko 500.000 stanovnika?
Drugo pitanje na koje ministarka nije dala odgovor jeste – šta je Aerodromom „Morava“ u Kraljevu? Zašto Aerodrom „Morava“ u Lađevcima još uvek ne radi? Od 2012. godine ministri na čelu sa Aleksandrom Vučićem su se utrkivali ko će pre da najavi otvaranje Aerodroma u Lađevcima. Sam Vučić je 2012. godine rekao – mi ćemo uskoro da završimo, u interesu je i na korist građana Kraljeva i nećemo ga otvarati sedam ili 15 puta da bismo se slikali za televiziju i predstavljali sebe kao heroje. Iza toga tek kreću slikanja.
Pa onda ministar Dačić 23. novembra, pa 7. avgusta 2013. godine ministar Ilić, pa ponovo ministar Ilić najavljuje da će Turci otvoriti tu investiciju, odnosno finansirati. Zatim, ponovo ministarka Mihajlović – letovi sa Morave do kraja 2015. godine. Zatim, 15. jula 2015. godine Vučić kaže – Lađevci u najskorijem roku, u najkraćem mogućem roku ćemo to da završimo, pa 6. novembar 2015. godine Mihajlović kaže – Lađevci do kraja 2015. godine postaju civilni aerodrom, odnosno vojno-civilni aerodrom. Zatim 29. jula 2015. godine ministarka Mihajlović kaže da taj aerodrom ima veliki potencijal i očekuje da će u prvoj polovni 2016. godine sa njega početi redovni letovi. Zatim, ponovo 2. marta 2016. godine opet su turski investitori zainteresovani za saradnju na razvoju Aerodroma „Morava“.
Dakle, slušali smo u četiri godine razne najave za projekat koji je završio neko drugi, za investiciju koju je završio neko drugi, neka prethodna vlada, a od svih tih najava i danas od tog aerodroma nemamo ništa, a on i te kako da ima veliki značaj za centralni deo Srbije.
Treće pitanje postavljam premijeru Vučiću i ministru spoljnih poslova vezano za najnovija dešavanja i pitanja bezbednosti premijera, a i svih građana Republike Srbije. Slušamo da su službe bezbednosti zakazale, da će neko snositi odgovornost, ali mi nismo uspeli da rešimo ni najelementarnije probleme o kojima je govoreno u prethodnom periodu, kao što je premijer Vučić još 2013. godine rekao da se usvaja novi pravilnik o korišćenju rotacionih svetala i blinkera u Srbiji i da sa tadašnjih 500, koliko ih je bilo, citiram njegove reči, će ostati svega desetak funkcionera koji će imati pravo da koriste rotaciona svetla.
Putujem svake nedelje iz Trstenika za Beograd i ne desi se da ne sretnem usput minimum pet različitih automobila ili kamiona sa rotacionim svetlima. Pitam premijera – koliko danas funkcionera sadašnjih i bivših ima pravo na državno obezbeđenje, koliko funkcionera ima pravo na svetla sa rotacijama i da li se Pravilnik koji je usvojen 2013. godine primenjuje jer postoji jako veliki broj zloupotreba pre svega od bivših funkcionera koji danas i dalje koriste službene automobile, svetla sa rotacijama i idu da u svrhu svoje politike realizuju svoje dnevne aktivnosti? Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo u objedinjenoj raspravi o šest tačaka, među kojima dve kao što je Fond za zapadni Balkan i ostala zaduženja nemaju nikakve veze, ali eto to je verovatno nešto što ste odlučili, da bi lakše prošlo jedno i drugo.
Što se tiče zaduženja o kojima treba danas da donesemo odluku, ja neke stvari ne shvatam, ministru Vujoviću, i čini mi se da i vi ponekada ste kontradiktorni u vašim izjavama. Uvažavam neke činjenice koje vi iznosite ovde, ali neke stvari ne razumem.
Dakle, što se tiče stanja u finansijama i budžetu, ja ću citirati premijera sa jedne od njegovih pres konferencija održane 1. avgusta 2016. godine. Rekao je – „Srbija je u prvih sedam meseci 2016. godine ostvarila suficit od 22 milijarde dinara, odnosno oko 170 miliona evra i stanje javnog duga je mnogo bolje, zbog čega nema potrebe za povećanim zaduživanjem.“ Kraj citata. To je bilo pre tri meseca. Danas se zadužujemo za milijardu dolara od Fonda Abu Dabija i još 224 miliona evra za druge namene.
Sada moram da pitam – da li se mi bespotrebno zadužujemo ili ne? Prosto zarad javnosti i odgovornosti jer u prethodnom periodu smo videli ekonomsku politiku koja podrazumeva uzimanje od stanovništva kroz smanjenje plata, kroz smanjenje penzija, kroz smanjenje davanja sredstava opštinama i gradovima u Srbiji za 33 milijarde u kontinuitetu od 2011. godine do danas, a paralelno sa tim zaduživanje.
Nesporna je činjenica da su vlade koje ste od 2012. godine do danas vi vodili, odnosno premijer Vučić, zadužile Srbiju za 10 milijardi. To je nesporno. Da li je 100, 200 miliona gore dole, to se menja u zavisnosti od perioda godine.
Postavljam pitanje sada, ako je ukupan deficit 50% manji od onoga što ste vi planirali, ministre Vujoviću, i što je bio vaš cilj za ovu godinu, zašto se dodatno zadužujemo? Podsetiću i vas, vi ste takođe izjavili i rekli da cilj uzimanja kredita od Fonda za razvoj Abu Dabija je da se ukupan budžetski deficit smanji na 2%.
Reći ću vam sada i šta je rekao Fiskalni savet. Prema izveštaju Fiskalnog saveta iz septembra stanje državne kase u prvih sedam meseci 2016. godine ocenjeno je kao izuzetno povoljno zbog čega bi ukupan deficit u ovoj godini mogao da iznosi oko 2% umesto planiranih 4%. S obzirom da ste ostvarili vaš cilj nema razloga za dodatnim zaduživanjem građana jer neko će za 10 godina to morati da vrati.
Kada vi kažete da to zapravo nije kredit, nego poklon, bilo bi dobro da je poklon i mi bi danas verovatno svi bili ovde, ukoliko neko želi da pokloni Srbiji milijardu dolara. Međutim, to nije poklon, to je kredit koji će neko vraćati pod povoljnim uslovima, ali je kredit. Ne postoji poklon nikakav.
Dakle, u obrazloženju za kredit takođe stoji da je cilj zajma podrška privrednom razvoju Srbije putem smanjivanja troškova finansiranja i unapređenja ekonomske situacije u zemlji.
Sada smo čuli od vas da smo imali suficit u prvih sedam meseci, da ćemo na kraju godine imati manji deficit i to je vešta manipulacija ekonomskim parametrima koju možda ekonomisti koji se time bave mogu da prepoznaju, ali sa druge strane građani će to shvatiti ali nešto kasnije kada budu pogledali kakva je situacija u njihovim novčanicima.
Što se tiče stanja u ekonomiji, jedan od parametara i najozbiljnijih argumenata je i to kako se kretao i kako se danas kreće BDP Republike Srbije i ja ću zarad javnosti i zbog toga što svi mi moramo biti odgovorni ja ću vas podsetiti od 2000. godine do danas kako se kretao BDP u Republici Srbiji.
Dakle, od Vlade premijera Zorana Đinđića 2001. godine imali smo rast BDP. Ta Vlada je BDP podigla za preko šest milijardi, sa 19,9 milijardi tokom tri godine vlasti. Od Koštuničine Vlade 2004. godine nastavljen je rast BDP, podignut je na 29,5 milijardi, što je povećanje za skoro 10 milijardi za četiri godine ili 2,5 milijarde godišnje je tada rastao BDP uz paralelno smanjivanje javnog duga koji je smanjen na 8,7 milijardi u vreme Koštuničine Vlade.
Zatim, Vlada Mirka Cvetkovića 2008. godine takođe je nastavila rast BDP na 33,4 milijarde, što je skoro za 4 milijarde za četiri godine ili milijardu godišnje rasta uz zaduženje od sedam milijardi u uslovima svetske ekonomske krize kada su i mnogo jače ekonomije se borile u odnosu na nas.
Vlada premijera Dačića 2012. godine je takođe nastavila sa rastom BDP, doduše nešto manjim, za dve godine za milijardu ili 500 miliona godišnje na 34,3 milijarde, ali uz pet milijardi povećanja spoljnog duga.
Za vreme dve godine Vučićeve vlade, od 2014. godine, po prvi put u istoriji Srbije BDP nema rast, već ima značajno umanjenje i to za 1,4 milijarde. Dakle, to je rezultat proizvodnje u Srbiji i to je pad na 32,9 milijardi, zaključno sa decembrom 2015. godine.
Dakle, to su činjenice i to je stanje u srpskoj ekonomiji. Manipulacije sa deficitom, blagostanjem u budžetu, sa suficitom, sa iznošenjem argumenata da je to poklon, a ne kredit ne stoje. To kako građani žive će najbolje oni sami osetiti i to pokazuju podaci koliko ljudi godišnje odlazi iz zemlje, koliko je fabrika otvoreno, to će se videti po BDP. Kada bude BDP ove zemlje krenuo da raste tada ćemo moći da govorimo o rezultatima koje ste postigli dovođenjem investitora i ekonomskom politikom koju ste do sada zastupali.
Takođe, nismo dobili odgovor ni za prvu milijardu koju smo već povukli. Dakle, ovo nije prva, ovo je druga milijarda koju povlačimo od UAE. Tada je takođe govoreno da ćemo sa tom milijardom refinansirati skupe kredite. Naši građani jako dobro znaju šta znači refinansiranje, s obzirom da jedva sastavljaju kraj sa krajem i da moraju ulaze u razno-razne finansijske transakcije sa komercijalnim bankama, znaju da kada uzmete jeftini kredit da vratite neki skupi, da je to snalaženje.
Pitam vas, ministre Vujoviću, niste doduše vi tada bili ministar finansija, ali je Vlada tada rekla da se ta milijarda uzima da bi se refinansirali skupi krediti. Nikakav izveštaj do dana današnjeg nismo dobili, a malopre ste rekli da ćemo dobiti izveštaj o budžetu. Mi nismo dobili, kao narodni poslanici, gospodine ministre, izveštaj o budžetu ni za 2015. godinu, sada smo u oktobru mesecu na kraju ove godine. Tako da, ne možemo da govorimo šta će se dešavati sa novim zaduženjima, ako ne znamo ni šta smo uradili sa prethodnim zaduženjem. Dakle, ta milijarda je otišla ne znamo na šta, jer nemamo apsolutno na ta pitanja odgovore.
Što se tiče ostalih kredita koje podižemo, rekli ste da je mali iznos 69 miliona evra koji se uzima za javnu upravu, za optimizaciju i modernizaciju, da je to poklon, da je to mali kredit, 69 miliona evra koji treba da se potroši razne kurseve, edukacije, opremanje je, ministre Vujoviću, prevedeno u praksi negde oko 2000 stambenih jedinica od 60 kvadrata, prosto da bi građani imali parametar koliko je 69 miliona evra koje mi uzimamo za reformisanje javne uprave.
Što se tiče kredita za mala i srednja preduzeća, taj kredit je opravdan. S obzirom da ste proglasili ovu godinu za godinu preduzetništva, krajnje vreme bi bilo, jer ta godina već prolazi, da i mala i srednja preduzeća osete neku dobrobit u ekonomskoj politici ove Vlade, a ne da uglavnom vaša politika bude usmerena tako da pomognemo stranim investitorima sa davanjem para iz polupraznog budžeta i para koje se mere desetinama hiljada evra po jednom zaposlenom radniku.
Drugi projekti na koje takođe nemamo odgovor je npr. i kanal za navodnjavanje, za koga smo, bar je tako premijer Vučić rekao i tada kao potpredsednik Vlade, dobili 100 miliona dolara za navodnjavanje iz UAE. Da li je taj projekat realizovan? Nije. Šta je bilo sa ulaganjem kompanije „Mubadala“? Takođe velika najava gde je rečeno da će još, 20. septembra 2013. godine premijer je rekao da će narednih dana biti potpisan memorandum o razumevanju, zatim u narednih šest nedelja i ugovor za kompaniju „Mubadala“ u Centru za istraživanje. Ta kompanija bi uložila u Centar oko 400 miliona.
Zatim su najavljivani araspki investitori i za Aerodrom „Morava“, pa za hotel na Kopaoniku, gde danas nemate ni lopatu na gradilištu. Dolazim iz centralne Srbije, poslanik sam koji zastupa taj deo Srbije, ta lokacija nekadašnje „Jugobanke“ koja je dala Arapima je danas potpuno prazna. Na gradilištu nema ničega.
Da ne govorimo o investicijama i ulaganju u „Beograd na vodi“ i epohalnim najavama kako će se tu zaposliti 200.000 radnika itd.
Što se tiče Fonda za zapadni Balkan, naravno donosimo i taj zakon po hitnom postupku, kao i mnoge druge koje ovaj dom donosi po hitnom postupku bez adekvatnog obrazloženja. Donosimo ga po hitnom postupku zato što su to već uradile Albanija i Crna Gora.
U tom obrazloženju se kaže da ga donosimo po hitnom postupku u cilju nesmetanog izvršavanja preuzetih međunarodnih obaveza, a Fond za zapadni Balkan kao organizacija regionalnog karaktera trebalo bi da radi na promovisanju međugranične i međunarodne saradnje. Još se tu navodi u obrazloženju da moramo po hitnom postupku da ga usvojimo, jer su obezbeđene i opremljene prostorije sekretarijata fonda u Tirani i otvoren račun fonda u banci.
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbi člana 99. stav 1. tačka 4. Ustava Republike Srbije, kojom je propisano da Narodna skupština potvrđuje međunarodne ugovore kada je zakonom predviđena obaveza njihovog potvrđivanja. Dakle, radi se o međunarodnom ugovoru na koji mi danas ovde trebamo da damo saglasnost.
Ugovor nije sporan, ali je sporna kontradiktorna politika. Kontradiktorna politika Vlade, odnosno, čuli smo malopre ministra Dačića vezano za tumačenje asimetričnog pojavljivanja Kosova u sporazumu, odnosno Kosova sa zvezdicom, ali tada kada je Kosovo dobilo tu zvezdicu koalicioni partneri SNS su najoštrije osuđivali taj akt, a danas će ovde glasati za to da se potvrdi jedan od sporazuma gde stoji Kosovo sa zvezdicom.
Takođe, u prethodnom periodu smo slušali različite izveštaje šta se dešava u briselskim sporazumima, i ono što je bilo najupečatljivije i za većinu građana Srbije svakako je da u jednoj od rundi pregovora smo izašli kao apsolutni pobednici sa 5:0. Ta naša prednost od 5:0 na gostujućem ili domaćem terenu izgleda da polako počinje da se gubi. To vidimo na primeru imovine, najsvežijem primeru gde vidimo šta su namere i Brisela i Prištine vezane za Trepču, za Telekom, a verovatno u narednom periodu će na dnevnom redu biti i Gazivode i finansiranje zajednice srpskih opština. To su sve teme koje će se otvoriti.
Pitanje je da li građani Srbije znaju punu istinu? Nisam do sada uspeo to da saznam, kao građanin Srbije i kao narodni poslanik, već dobijamo informacije koje u datom trenutku odgovaraju Vladi. Morate reći istinu šta je potpisano u Briselu. U odnosu Beograda, Prištine i Brisela zaključujem da postoje velika nerazjašnjena pitanja i pokazuje se u praksi da sve ustupke koje Beograd napravi i sve sporazume koje smo potpisali Beograd i Priština tumače kao da smo se saglasili da imovina na Kosovu pripada vlastima u Prištini.
Naravno, mi sada potpisujemo još jedan sporazum koji ne znači priznanje Kosova, ali je jedan korak u tom smeru. Budite iskreni i recite građanima Srbije za koju se politiku zalažete. Ministra Dačića će partneri, koji su sada izglasali da Kosovo ne bude članica UNESKO, naše zemlje koje su bile protiv, prijateljske zemlje, pitati – zašto mi u buduće da glasamo protiv toga, ukoliko vi potpisujete sporazume sa Kosovom? Mora se reći jasno šta je naš put i šta je sa statusom Kosova. Ta kontradiktorna politika će verovatno Srbiju i građane Srbije koštati Trepče i Gazivode.
Pozivam vas danas da građanima objasnite šta je potpisano u Briselu, da li ste se odrekli imovine ili niste i šta možemo da očekujemo kao rezultat briselskih pregovora i Briselskog sporazuma u narednom periodu. Hvala.