Zahvaljujem.
Poštovana predsednice, poštovana premijerko, poštovani ministri, prvo ću predsednicu parlamenta zamoliti da poštuje član 214. u kome stoji da ukoliko je ograničeno vreme izlaganja …

Zahvaljujem.
Poštovana predsednice, premijerko, ministri u Vladi, poštovani kolege poslanici, prvo bih predsednici parlamenta ukazao na član 214. u kome mi postavljamo pitanje tri minuta, a ministri odgovaraju u dužini od pet minuta. Ukoliko važi pravilo za poslanike…

Postavljam pitanje, naravno, ali prosto da budu isti aršini.

Evo, posle skoro četiri meseca imamo ministre ispred nas da odgovaraju na pitanja i nadam se da će ta praksa u narednom periodu biti češća, da se ne ponavlja ono što je radio Aleksandar Vučić, da je iza tri godine svega četiri puta ušao u parlament pred poslanike i na taj način pokazao koliko poštuje Skupštinu i građane Republike Srbije, tako da postavljam pitanja pre svega vezana za ekonomiju.

Kako premijerka reče, dizali su ekonomiju u prethodnom periodu i da je Srbija najbolja zemlja u jugoistočnoj Evropi po reformama. Istovremeno postavljam pitanje – zašto je Srbija zemlja sa najnižim rastom BDP u Evropi sa 1,2%, dok sve zemlje Evrope danas imaju 4,2%? Zašto je u periodu od 2014. do 2016. godine u zbiru najniži rast Srbije u regionu? Dakle, 1,66% je rast BDP u Srbiji za te tri godine, dok je u Hrvatskoj 4,1%, Bosni 6,7%, Crnoj Gori 7%, Albaniji 8%, Makedoniji 10%, na Kosovu 9%. To je rezultat kako se dizala Ekonomija. Rezultat toga su najniže prosečne plate u regionu. Zašto su u Srbiji najniže prosečne plate u regionu? Zašto je najniža minimalna zarada u Srbiji njenim zaposlenim radnicima u odnosu na ove ostale? Prvo odgovorite na ta pitanja, pa onda govorite o tome kakve su statistike i šta bi vi voleli da se dešava u Srbiji. rezultat takve ekonomske politike je 550 hiljada apsolutno siromašnih i milion i 800 na granici siromaštva, za šta je odgovorna Vlada kontinuiteta, iako u tri ili četiri različite faze. Šest godina već vladate. Rezultat ekonomije je i u tome i u reformi, što danas u Srbiji imate 30% više privatnih firmi blokiranih nego prošle godine. Za iznos od dve i po milijarde evra su blokirane privatne firme u Srbiji. danas vaša Vlada duguje 33 milijarde povraćaja PDV-a privatnim preduzetnicima kojima ste dužni da to vratite u roku. Ne vraćate ga da biste mogli da pokažete deficit, kao što ste uzeli penzionerima penzije, kao što ste uzeli zaposlenima plate i tako predstavljate suficit u budžetu po leđima građana i po leđima privrede. To je rezultat reformi i to je rezultat vaše ekonomske politike. Tih 33 milijarde je 2015. godine bilo 10, a danas je 33 i toliko brinete o domaćim…

Molim vas da mi dozvolite još vreme.

Gospođo premijerko, ja znam da ste vi skloni manipulacijama i zameni teza, kao što je bio vaš prethodnik, ali vas molim da ne pitate vi mene, nego da vi odgovarate na moja pitanja. Vi ste ovde danas došli da odgovarate na pitanja poslanika. To je prva stvar.

Druga stvar, nemojte da iznosite neistine. Rekli ste da je BDP bio veći nego što je bio sada samo 2007. godine. Da vas upoznam, pošto vi očigledno ne znate. Od 2000. do 2009. godine ukupan rast BDP je 47,37% na osnovu podataka MMF i Zavoda za statistiku, i to četiri, devet, sedam, četiri, dva, devet, pet itd. To je prva stvar.

Dalje, kada ćete početi da poštujete zakone koje vi usvajate? Mislim na Zakon o javnim preduzećima, o profesionalizaciji javnih preduzeća. Godine 2016. usvojili ste Zakon o javnim preduzećima i rekli da ćete birati funkcionere po konkursu. Danas je izabrano svega nekoliko desetina direktora od 346, ako se ne varam, koji treba da budu, po vašem zakonu koji ste usvojili, postavljeni na ta mesta. Naravno, to ne radite zbog toga što vam je potrebna institucionalna korupcija i da možete bilo koga da postavljate kao v.d. na direktorska mesta najvećih sistema, kao što ste vlasnika pečenjare postavili za direktora najvećeg Javnog preduzeća EPS, kao što imate u Putevima direktora koji je sada osuđen na kaznu zatvora. Vama to ne smeta, već samo da poštuju ono što su pravila SNS koja je privatizovala državu.

Dalje, kada govorite o medijima, ovde ste maločas rekli kako nema objektivnih medija, kako se država povukla iz medija. To nije tačno. Vi ste se povukli iz vlasničke strukture, ali zato kontrolišete finansijski sve medije u Srbiji, i to vrlo dobro znate, kroz ta ista javna preduzeća, institucije… Nismo mi mali, znamo i tačno se vidi koje se javno preduzeće u kom mediju oglašava, samo što ti mediji koji su objektivni, a vi kažete da objektivnih nema, nisu na vašem platnom spisku. Na vašem platnom spisku su oni koji su u vašoj službi i koji su tu da manipulišu istinu i da građane Srbije lažu o nekakvom rastu, boljem životu, platama koje obećavate unazad tri, četiri, pet godina itd.

Prema tome, pitanje – kada će Vlada početi da poštuje zakone koje usvaja? Kada će početi da poštuje medijski zakon? Da li zakon i taj set medijskih zakona, koji ste pominjali, ne važi za vlasnike privatnih televizija, pošto oni koji su bili bliski režimu i pokupovali desetine televizija po Srbiji, vi to vrlo dobro znate? Da li za njih ne važi? Oni su sada informativna služba Vlade i vaše stranke. Koliko ja znam, ako se poštuje zakon, to tako ne sme i ne može da bude.

Dalje, odgovorite mi na pitanje, ministre Stefanoviću, pošto ste se javili, nisam vas pitao ništa – ko je odgovoran za rušenje u Savamali, dokle se stiglo sa istragom, ko je suspendovao državu pre godinu i po dana?

Dakle, odgovora na moja pitanja nema, a ne može ih ni biti jer ne smete da kažete istinu ljudima.

Što se tiče vaših odličnih makroekonomskih pokazatelja u Srbiji, oni su Srbiju svrstali na začelje u svim ekonomskim kategorijama u regionu i Evropi i to su zvanični podaci, koje iznosim, podaci MMF i podaci našeg Zavoda za statistiku. Ako oni lažu, onda lažem i ja.

Dalje, kada već govorite o nezaposlenosti, da je ona danas 11,8%, kažete da je 2012. godine bila 26%, molim vas da mi kažete u apsolutnom iznosu koliko je nezaposlenih lica u Srbiji bilo 2012, koliko je danas, kada imate 11,8% stopu, apsolutni broj nezaposlenih lica u Srbiji?

Postavljam još jedno pitanje i pozivam se na član 51. Ustava, pravo građana Srbije da budu blagovremeno informisani, da mi odgovorite kako glasi tekst zakletve koju su položile sudije sa Kosova juče?

Dalje, moje je pitanje hoće li taj tekst biti objavljen u „Službenom glasniku Republike Srbije“? Da li je taj sporazum sa Prištinom donesen u skladu sa Ustavom i članom 142, u kome se jasno kaže da je sudska vlast jedinstvena ne celoj teritoriji Republike Srbije?

Poslednje pitanje vezano za to jeste li one koji donose ovakve sporazume upoznali sa delom iz člana 307. Krivičnog zakona?

Dakle, s obzirom da vi ne poštujete ni Ustav, ni zakon, s obzirom da manipulišete statističkim podacima vezano za stanje života u Srbiji, napretku, boljitku, platama, ekonomskom razvoju, ovoj zemlji kojom vi upravljate šest godina otprilike može da pomogne jedino tetka ministra Vulina. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsednice.

Poštovani gospodine ministre, kolege poslanici, evo danas kada govorimo o obrazovanju, mislim da svi u ovoj sali treba da budemo svesni toga da obrazovanje jeste temelj društva i obrazovanje nije trošak, nego investicija u budućnost Srbije.

Moram da konstatujem da u prethodnih pet godina razni oblici vlasti SNS sa koalicionim partnerima nisu na delu pokazali ovo o čemu govorim. Ne vi koji ste poslednji ministar, pre vas je bilo nekoliko ministara obrazovanja, zapravo nisu imali rezultate o kojima su govorili kada su preuzimali svoje resore.

Iskoristiću priliku i vama da kažem, jer ste prisutni, godinu i po dana predlažem jednu tehničku stvar, kako bi smo jedan mali doprinos napravili u smislu podrške obrazovanju Srbije, to je da usaglasimo Zakon o učeničkom i studentskom standardu sa Zakonom o lokalnim samoupravama, kako bi predsednici opština i gradonačelnici mogli da stipendiraju najbolje đake i studente iz svojih opština, da pri tom ne krše ni jedan zakon. To je samo jedna mala stvar, ali prosto, ne znam iz kog razloga, se o tome nije govorilo do sada.

Što se tiče samog dualnog obrazovanja, suštinski, sistemski ne mogu da kažem da to Srbiji ne treba. Treba i Srbija da ide u korak sa drugim zemljama i treba da nalazimo načine kako ćemo da usaglasimo zahteve privrede i naš obrazovni sistem. Međutim, imam drugi problem, a to je šta je danas privreda u Srbiji? Ko je danas taj poslodavac i koju strukturu radne snage on u Srbiji zahteva?

Moramo biti realni tome da većina ovih investitora koji dolaze danas u Srbiju traže jeftinu radnu snagu. To ne sme da bude cilj našeg obrazovnog sistema. Ne sme da bude cilj to da mi sada nisko kvalifikovane, ili đake sa trogodišnjim zanimanjima treba da obučavamo za 20.000, 25.000 ili 30.000 dinara, niti je, po meni, normalno da tadašnji premijer, današnji predsednik, na forumu na Kopaoniku kaže da je šansa Srbije u narednim godinama za privlačenje stranih investitora u tome što je Rumunija kao glavni konkurent podigla prosečnu zaradu svoje zemlje.

Pa i mi treba da težimo i podizanju minimalne zarade, treba da težimo i razvoju privrede kroz savremene tehnologije, kroz korak sa svim ostalim drugim razvijenim zemljama, ne da školujemo decu da bi radili u nisko proizvodnim fabrikama, pleli kablove u lošim uslovima i bili zadovoljni zato što su se zaposlili u fabrici gde primaju 200 evra platu. Sa tih 200 evra plate, nažalost, oni sutra neće moći da školuju svoju decu. To da neće moći da školuju niste shvatili u prethodnih pet godina. Niste, zato što nisu investirana niti opredeljivana dovoljna sredstva za stvaranje uslova za normalno funkcionisanje škole i predškolskih ustanovo širom Srbije.

Vi danas imate nesređene toalete u školama, iako je premijer tada, Aleksandar Vučić, govorio da će obići svaki toalet u Srbiji. Ja nisam primetio da je obišao te toalete i da ih je renovirao. Imate fiskulturne sale sa kojih opadaju plafoni, konkretno imate kod mene u Trsteniku, u gradu iz koga dolazim, školu u kojoj pada plafon. Imate škole koje ne mogu da obezbede sredstva, ni njihovi roditelji za talentovane đake koji treba da idu na takmičenje. Konkretno primer fizičara iz Trstenika koji je proglašen za najboljeg fizičara u Srbiji, nije otišao na olimpijadu fizičara jer roditelji nisu imali sredstava da mu daju, otišli su neki drugi čiji su roditelji bili imućniji.

Žao mi je što ovim zakonom se ponovo deo troškova prebacuje na roditelje, da ne kažem na ove privrednike. Što se njih tiče, ne verujem da će njima biti loše, ali što se tiče roditelja i te kako. Zašto? Ovde ste u delu Zakona o predškolskom obrazovanju dali mogućnost opštinama, odnosno jedinicama lokalne samouprave, da mogu sa manje od 80% da učestvuju u finansiranju predškolskog obrazovanja. Do sada je u zakonu bilo minimum 80%, sada je to maksimum, ali zato deo učešća roditelja koji je bio 20% maksimalno, sada može biti 50-50.

Obzirom na činjenicu da ste u prethodnom periodu, Vlada Republike Srbije devastirala jedinice lokalne samouprave tako što im je značajan deo sredstava uzela što kroz smanjenje budžeta, što kroz druge neke nadležnosti, vrlo se realno stvara sumnja da će se taj teret troškova i pretpostavljam da će to tako biti, da će jedinice lokalne samouprave, opštine i gradovi prevaliti na roditelje. Onda će reći – znate šta, pošto sa 20% budžeta učestvujemo u finansiranju predškolskog obrazovanja, hajde da malo to smanjimo za neke druge projekte i da dođemo u situaciju da uštedimo neka sredstava.

Dakle, to sve nije dobro i to ne govori da je u prethodnom periodu išta rađeno da možemo reći – da, bilo je pomaka, bilo je strategija. Prošlo je punih pet godina, nekoliko ministara se promenilo, nikakvih rezultat apsolutno nismo videli, izuzev činjenica prelivanja troškova na roditelje, pa kada govorimo i o udžbenicima koji više nisu besplatni.

Takođe, ovde sada u ovom predlogu zakona imamo i nešto o čemu se danas ne govori, verovatno svesno. To je još jedno novo zaduženje, ugovor sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj u iznosu od 47 miliona dinara, koji će opet u jednom trenutku vraćati građani Srbije. Koliko se obrazovanje ne shvata ozbiljno u Srbiji govori i objedinjena rasprava gde smo obrazovanje stavili danas u isti koš sa upravljanje radioaktivnim otpadom i nuklearnoj sigurnosti u Srbiji. Barem su te tačke mogle da se razdvoje zato što imamo sada predsednicu parlamenta koja je u Upravnom odboru Agencije za jonizujuće zračenje, pa je verovatno ona mogla nešto kvalitetnije da nam kaže u raspravi o ovoj temi. Hvala.

Zahvaljujem poštovana predsednice.

Predlažem Zakon o lokalnoj samoupravi, odnosno izmeni Zakona o lokalnoj samoupravi.

Ne znam ni sam koliko puta i pozivam vas ponovo, s obzirom da se radi o zakonu koji treba usaglasiti sa zakonom o učeničkom i studentskom standardu, a tiče se davanja mogućnosti lokalnim samoupravama u Srbiji da mogu da stipendiraju najbolje đake i učenike u školama.

Nažalost, moram da kažem da sve vreme, predlaganjem ovog zakona više od 20 puta to nije bilo dovoljno za vašu pažnju, da taj zakon prihvatite, iako se tiče budućnosti Srbije, iako smo svesni kakvo je stanje danas u Srbiji, iako smo svesni koliko ljudi teško žive i teško obezbeđuju sredstva za finansiranje svoje dece, nažalost i onda kada to možemo da uradimo, kada je to stvar forme vi to ne želite.

Molim vas da ovaj zakon predloži Vlada, neka predloži poslanička grupa SNS ili bilo koja druga vladajuća stranka. Otklonite ove smetnje da gradonačelnici i predsednici opština ne moraju da krše zakone kada budu želeli da pomognu u studiranju svojih najboljih đaka.

Takođe, to je toliko važnije, što iz godine u godinu, se budžeti, odnosno broj đaka, studenata koji su na budžetu fakulteta smanjuje i vi danas imate situaciju da oni studenti sa prosecima koji su 9,4 ili 9,5 i više, budu samofinansirajući, zbog toga što fakulteti nemaju dovoljno sredstava iz budžeta kako bi mogli da prihvate veći broj studenata na budžetu. To se dešava iz godine u godinu. Onda se pitamo zašto svake godine na desetine hiljada mladih ljudi odlaze iz Srbije. Odlaze zato što mi ne brinemo o njima. Odlaze zato što kada najbolji đaci i studenti završe svoja školovanja za njih mesta nema u Srbiji. Nema zato što su u državnim upravama njihova mesta zauzeli vozači, zauzeli konobari, zauzeli su neki koji su lojalni partijama, a koji apsolutno ne zaslužuju da zauzmu mesta takvim mladim ljudima. Mi danas, nažalost, ne baziramo ni svoju ekonomsku strategiju na najboljima, nego na najgorima, a to se vidi i na načinu koje firme i na koji način podržava privredu Srbije.

Podržavamo one koji traže nekvalifikovane radnike, tako da u budućnosti, verovatno po ovom principu ćemo trebati decu da upisujemo na trogodišnja zanimanja kako bi oni pleli kablove u raznoraznim firmama koje dolaze u Srbiju, jer nama, izgleda ne trebaju kvalitetni, obrazovani đaci i studenti koji mogu da daju kvalitet više našem društvu i da pokrenu i privredu Srbije i da pokrenu promenu u društvu, već nam treba jedna prosta radna snaga i zato i ne želite da ovaj zakon da prihvatite.

Zahvaljujem predsednice.

Naravno, ja već dugo vremena govorim o tome da poljoprivreda jeste šansa, jeste neiskorišćeni potencijal Republike Srbije i žao mi je što kako stvari stoje, i nadalje će to tako biti. Vi zanemarujete činjenicu da danas u Srbiji živi preko milion i po ljudi, neki kažu, čak i do dva, direktno od poljoprivrede radom kroz 640.000 malih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava.

Danas su ta poljoprivredna gazdinstva najveći poslodavac u Srbiji, a imaju najmanju podršku iz budžeta. Strategija za poljoprivredu i ulaganje u poljoprivredu nisu usmerena na njih, nego su usmerena na mali broj onih velikih tajkuna koji treba da uzmu što više sredstava iz budžeta i kada to govorim, jasno vam je i kada pogledate koliki su podsticaji za poljoprivrednike i zato ja predlažem ovaj zakon, da se povećaju podsticaji i na biljnu proizvodnju i na regres za gorivo, đubrivo, seme, premiju za mleko, jer smatram da apsolutno nisu dovoljni da bi naši poljoprivrednici mogli da budu konkurentni sa poljoprivrednicima iz zemalja u okruženju.

Nažalost, to nije strategija vladajuće stranke, nije strategija SNS. Moram da vas podsetim da ste još 2012. godine, kada ste dolazili na vlast, poljoprivredu proglasili kao jednu od ključnih grana privrede, kojoj ćete posvetiti posebnu pažnju, pa ste čak rekli da je ekonomsko i političko opredeljenje da poljoprivreda treba da bude strateška privredna grana, da će se agrarni budžet svake godine povećavati, počev od 5% 2012. godine, pa svake godine za po 1% izdvajanja u budžetu.

Ja ću vas podsetiti da to piše u Beloj knjizi. Možete da pročitate, ako ne verujete, koju ste vi izdali i obećali poljoprivrednicima koliko ćete da im dajete. Danas je taj budžet ispod ovih 5%. Dakle, da ne govorim o tom povećanju od 1%, koji ste obećali i slagali, nego govorim o tome da nije ni onih 5% iz 2012. godine i da kršite Zakon o budžetu, kojim je predviđeno da se minimalno 5% mora izdvajati za poljoprivredu. To govori o tome koliko ste iskreni u vašim obećanjima i koliko želite da posvetite pažnju poljoprivrednicima. Ali, s druge strane, ne znači da se ne daje poljoprivrednicima. Evo, dali ste Arapima 10 hiljada hektara najplodnijih oranica u Vojvodini. Sada ćete dati „Tenisu“, koji treba da nas uči kako se gaje svinje, a naši ljudi koji bi mogli od toga normalno da žive i koji taj posao rade odlično. Nažalost, za njih nema tu mesta, jer oni nisu dovoljno dobri i zanimljivi da funkcioneri SNS i Vlade Republike Srbije dođu slikaju se i prikazuju lažnu sliku kako se zapravo ulaže u poljoprivedu i kako se poljoprivreda razvija.

Poštovana predsednice, reklamiram član 106. stav 3. da za vreme govora narodnih poslanika i drugih učesnika u pretresu nije dozvoljeno dobacivanje, odnosno ometanje govornika.

Ako niste primetili, sve vreme dok je gospodin Konstantinović govorio, ne da je bilo dobacivanja, nego je bilo gnusnih laži, uvreda na njegov račun, vikanja i dranja i vaša je obaveza da, kao kada skrećete pažnju opozicionim poslanicima kada viču, to uradite i sa poslanicima koji čine vladajuću većinu.

Molim vas da ne kršite Poslovnik, nego da omogućite predstavnicima predlagača ovih zakonskih predloga sa opozicione strane da mogu normalno da predlože svoje zakone, da ih niko ne vređa, da im niko ne upada u reč, već da takvo ponašanje u budućnosti sankcionišete, ukoliko zaista želite da sačuvate dostojanstvo ovog Doma u kome se nalazimo. Zahvaljujem.

Član 106.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministri, kolege poslanici, poštovani građani Srbije, evo mi imamo nekoliko zakona danas na dnevnom redu koji bi trebalo zapravo da su dobri i trebalo bi da u svom smislu pomognu daljem razvijanju institucija i sistema u Republici Srbiji i na kraju da pomognu građanima Srbije da lakše mogu da ostvaruju neke svoje potrebe vezano za državnu administraciju.

Međutim, da bi se ovi zakoni mogli primeniti neophodno je najpre imati čvrste i jake institucije. Neophodno je imati sistem u funkcionisanju države, a onda nadograđivati funkcionisanje tog sistema. Vi ste u prethodnih pet godina, govoreći o reformama učinili potpuno suprotno, a to je da su razorene institucije, da nema nikakvog sistema i da danas isključivo po potrebama političkih, kampanjskih nekakvih razloga se vodi Republika Srbija.

Vezano za zakon o Nacionalnoj akademiji za javnu upravu reći nekoliko stvari. Kada je usvojena Strategija reforme državne uprave definisano je pet ključnih principa, a oni su, decentralizacija, depolitizacija, profesionalizacija, racionalizacija i modernizacija. Recite mi vi ministre, da li je premodernizacija o kojoj danas govorimo bilo koji od ovih ključnih principa do sada realizovan? Nije i zato će i ovaj zakon biti samo jedan pokušaj namere, možda dobre da se nešto u Srbiji učini u smislu efikasnosti državne administracije.

Što se tiče samog zakona, tu je podeljeno na nekoliko programa obuka, opšti program obuke, posebni programi obuke i ono što je meni najvažnije program za rukovodioce.

Što se tiče opštih programa obuke, verujte, ljudi koji rade danas u državnim sistemima koji su ozbiljni službenici i te kako obavljaju dobro uglavnom svoje poslove i te obuke postoje. Neke organizuje Stalna konferencija gradova i opština i neke druge institucije.

Ja imam ovde ozbiljno pitanje – šta je sa obukom za rukovodioce i kako će nacionalna akademija za javnu upravu uspeti to da reši? Kao prvo, vi ste predvideli 30 zaposlenih radnika sa 30.000.000 budžeta, predvideli ste 186.000.000 samo za opremanje nacionalne akademije.

Danas ne znamo koliko će ljudi tih 30 radnika trebati da obučava. Ja vas pitam da li danas vi znate, pošto prethodna ministarka, Ana Brnabić, nije znala odgovor na to koliko ukupno radnika imamo u državnim institucijama Republike Srbije, koliko je zaposleno posle zabrane zapošljavanja u Republici Srbiji? Koliko imamo agencija? Koliko imamo javnih službi ne znamo, iako je i gospodin Vučić još 2012. godine najavio da će preko 60 raznoraznih agencija i drugih, citiram, nepotrebnih institucija u Srbiji biti ugašeno. Mi danas ne znamo, pa tako ne možemo znati ni koliko će polaznika imati ta nacionalna akademija, da li će biti 100.000, 200.000, 300.000 i na koji način će se to u praksi realizovati.

Takođe, ono što je jako važno kod obuke rukovodioca je pitanje – koga ćemo obučavati. Godine 2014. ste usvojili zakon koji je predvideo izbor rukovodioca po konkursu. Godine 2016. novi Zakon o javnim preduzećima koji je takođe rekao da do marta 2017. godine svi rukovodioci državnih institucija moraju biti izabrani po konkursima i konkursi moraju biti završeni.

Šta se dogodilo? Od oktobra 2016. do marta 2017. postavljeno je 317 službenika, odnosno funkcionera, od toga svega 10 na konkursima, svi ostali su u v.d. stanju i danas je Srbija u v.d. stanju. I koga ćete vi obučavati, one koje ćete po političkom nahođenju smenjivati na svaka tri meseca, ukoliko ne budu bili neko ko sprovodi partijske naloge njihovih funkcionera.

Naime, izveštaj Evropske komisije je rekao da preko 60% postavljenih državnih službenika, je imenovano, apsolutno suprotno zakonskim odredbama pod političkim uticajem.

Prema tome, ukoliko biste želeli da ovaj zakon protiv koga ja ne bih imao ništa loše, da je sve ovo pre toga urađeno, sprovedete, ali morate prvo izgraditi sistem institucija koje ste razorili i sistem u funkcionisanju Republike, odnosno državne administracije u Srbiji.

Što se tiče Zakona o elektronskom dokumentu, ne mogu da kažem da je to loše. Ja bih voleo da taj zakon zaživi i da olakšamo našim građanima da ne moraju šest meseci da čekaju da dođu, kao što je bila do sada praksa, do zdravstvene knjižice, da čekaju kao nekada u redovima za vizu da dođu do pasoša ili do lične karte.

Voleo bih da privrednicima pojednostavimo komunikaciju sa državnom administracijom, ali sve to ne može danas meni da bude dovoljan dokaz da će ovaj zakon to uraditi, jer smo imali bezbroj zakona usvojenih u prethodnim godinama koji nisu primenjeni.

Imali smo obećanja Kancelarije za brze odgovore koja je mnogo jednostavnija od ovog zakona, pa i to nije zaživelo, tako da, ne znam šta će se dogoditi sa ovim zakonom koga hoću i želim da podržim i nije mi problem, iako sam opozicija da kažem da je to dobar zakonski predlog.

Na kraju ono što mi je najveća dilema zašto je 12 meseci rok za usvajanje 17 podzakonskih akata, a do tada ćemo za tih 12 meseci koristiti podzakonske akte prethodnog zakona koji je već postojao u elektronskom dokumentu i Zakona o elektronskom potpisu, tako da možemo reći da zakon neće u punom smislu stupiti na snagu, pre nego za godinu dana. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovane kolege poslanici, postavljam pitanje premijerki Ani Brnabić i ministru državne uprave i lokalne samouprave, gospodinu Ružiću, a pitanje je zašto već nisu uvedene ili kada će biti uvedene privremene mere u opštini Vladimirci, zbog uslova koji su se tamo stekli i zbog nemogućnosti da tamo vlast funkcioniše normalno.

Naime, DRI je sprovela kontrolu finansijskog poslovanja i izveštaja opštine Vladimirci i zbog toga je naložila SO Vladimirci da postupi po nalozima DRI i smeni Miodraga Milinkovića, predsednika opštine Vladimirci, zbog grubih povreda propisa, kriminalnih radnji, korupcije i nepostupanja u skladu sa zakonom. Neke od tih stvari su nevalidne računovodstvene dokumentacije, nabavke bez sprovođenja javnih nabavki, nepravilno iskazivanje stanja na tekućim računima i mnogo drugih grubih nepravilnosti.

S obzirom da skupština opštine nije postupila po nalogu DRI, Narodna skupština, ovaj Dom gde mi sedimo, je 15. avgusta takođe dobila obaveštenje o utvrđivanju zahteva za preduzimanje mera i razrešenje odgovornog lica u opštini Vladimirci, predsednika opštine Miodraga Milinkovića.

Dakle, DRI je naložila smenu predsednika opštine Vladimirci i kaže – podnet je zahtev za razrešenje odgovornog lica, predsednika opštine Vladimirci Miodraga Milinkovića kao neophodan u datoj situaciji, a radi zaštite interesa građana lokalne samouprave.

S obzirom da to još uvek nije sprovedeno, pitam nadležne institucije kada će taj problem biti rešen i kada će posle prinudne uprave biti raspisani izbori u Vladimircima?

Da stvar bude još gora, mi tamo imamo i paralelne institucije. U trenutku kada je Skupština htela da odlučuje po zahtevu državnog revizora, jedan broj poslanika je napustio salu, a jedan je nastavio da radi, pa je izabran i novi predsednik SO Vladimirci, tako da danas imamo dva. Taj novi saziv je uputio zahtev tadašnjoj ministarki državne uprave, današnjoj premijerki Ani Brnabić da odgovori koji su organi tamo sada validni. Dana, 7. septembra 2016. godine, Ministarstvo državne uprave, a tada ministarka Ana Brnabić je potpisala da novi saziv, odnosno nova odluka za izbor novog predsednika skupštine apsolutno validna i oni imaju pravo i mogu da nastave da rade. Međutim, to se u praksi nije desilo. I dalje stari predsednik SO upravlja SO Vladimirci. Dakle, imamo jednu konfuziju i jedno stanje koje je neodrživo. Zanima me da li danas neko u državi je svestan šta se dešava po lokalnim sredinama i u kakvoj situaciji se nalaze lokalne samouprave?

Pored toga što su potpuno devastirane smanjivanjem sredstava i sve većim nadležnostima, mi imamo bezbroj ovakvih primera kao što su Vladimirci. Imate, recimo, u Kragujevcu gradonačelnika koji uvodi stečaj u Kragujevac. Imate Labana koji preti vađenjem grkljana. Imate gradonačelnika Niša koji je zadužio grad verovatno za 10 godina unapred. Imate predsednika opštine u Trsteniku koji kupuje novi službeni auto, a nije platio gas ni za prethodnu grejnu sezonu i blokirani su računi javnog preduzeća. Naravno, ovo sa Vladimircima je kao poseban problem. Da li su oni geto u kome ne važe zakoni Republike Srbije, ne važi mišljenje državnog revizora, ne važi mišljenje ministarke tada Ane Brnabić, a današnje premijerke. Da li oni treba da poštuju institucije Republike Srbije ili za njih važe neka posebna pravila?

Molim nadležne da mi odgovore na ovo pitanje i da preduzmu sve mere koje su neophodne da se razreši situacija u opštini Vladimirci. Zahvaljujem.

Imali smo prilike da slušamo cele 2016. godine da je to godina koja je proglašena za godinu preduzetništva, da će preko 40 zakonskih regulativa i pravnih akata biti promenjeno, kako bi se olakšalo funkcionisanje privatnim preduzetnicima u Republici Srbiji. Nažalost, od toga se ništa nije desilo, privatni preduzetnici danas služe državi da pune kasu, da inspekcijske službe kao haračlije idu i po zadatku naplaćuju kazne privatnim preduzetnicima, bez bilo kakvog upozorenja, zato što je neophodno napuniti budžet da biste mogli kroz vaše medije da manipulišete. Tako imamo suficit u budžetu, ali po leđima građana i po leđima privrednika Republike Srbije.

Ja ovim zakonom, koji ko zna koji put po redu predlažem, predlažem dve konkretne mere da olakšamo našim preduzetnicima funkcionisanje, a to je da se umanji poreska osnovica svim onim preduzetnicima koji na neodređeni rok zaposle radnike, i to za ukupan iznos uplaćenih neto zarada, kao i da one koji rade u devastiranim područjima, nedovoljno razvijenim područjima Republike Srbije, da ih tri godine oslobodimo poreza na dobit.

Nažalost, to nije za vašu pažnju dovoljno, ne želite taj zakon da stavite na dnevni red, uopšte da diskutujem o tome, iako znamo da je evropski prosek da sa preko 50% BDP u zemljama EU upravo učestvuju mala i srednja preduzeća. Oni nisu prioritet ove vlasti već pet godina, zato što su prioritet oni koji dolaze iz sveta raznoraznih investitora, koje čašćavate sa po 10, 15, 20 hiljada evra po jednom zaposlenom radniku, a naše čašćavate inspekcijskim službama, koji treba da prežive u jednom takvom ambijentu.

Zbog takve politike, danas je u Srbiji najmanja minimalna zarada u regionu. Srbija danas ima 189 evra minimalnu zaradu, dok Crna Gora 193, Makedonija 195, BiH 207, Hrvatska 409 i Slovenija 614 evra. Ista stvar je i sa prosečnom neto zaradom koju najavljujete, ne znam koliko godina već, da će biti 500 evra. Ona ne može da bude ni 400, jer je 396 bila u avgustu mesecu, po podacima Zavoda za statistiku. Tako da, ne čudi ni to što su te neto plate u Srbiji manje nego i u afričkim zemljama, i to je rezultat ovakvog odnosa prema preduzetništvu, prema malim i srednjim preduzećima i prema jednom stavu da u Srbiji možemo napraviti rezultat i zaposliti građane tako što ćemo čašćavati raznorazne strance sa sredstvima građana Republike Srbije, koje ste uzeli od penzionera, zaposlenih i ostalih.