Zahvaljujem.

Podneo sam zahtev za obrazovanje anketnog odbora, radi utvrđivanja stanja u medijima nakon procesa privatizacije koju ste vi sproveli. Eto, očekujem da nekada i poslanici vlasti glasaju za bilo koji naš predlog od 160, koji predlažemo.

Što se medija tiče, posle vašeg sprovođenja seta medijskih zakona u Srbiji gotovo da nemamo danas ozbiljnih medija, gotovo da je razoren kompletan medijski sistem i sve sa jednim jedinim ciljem, da oni koji su provladini mediji, oni koji su u službi vlasti, svakoga dana treba da manipulišu građanima Srbije, da ih dovode u zabludu o nekakvom blagostanju i procvatu u Republici Srbiji.

Ono što je takođe deo tog medijskog propagandnog folklora, jesu i ovi vaši rijaliti programi koji treba da se takmiče zajedno sa rijalitijem koji svakoga dana gledamo od strane predsednika Republike, i vi ste celu državu pretvorili u rijaliti. Zato ne treba da vas čudi ni to kada u ovim vašim rijalitijima, koje premijerka podržava, osuđuje ministra kulture i informisanja.

Neko se smeje juče i priča viceve na račun tragično stradale Milice Rakić. To je vaša Srbija i to je vaša podrška koju dajete Pinku, jer ćete radije da se odreknete dela teritorije Srbije, a to je Kosovo i Metohija, nego da se odreknete Pinka, Željka Mitrovića i rijalitija. U tim istim rijalitijima pojedini učesnici donose pištolje i pitanje je trenutka kada će neko stradati. To su te društveno moralne vrednosti koje zastupa ova vlast.

Što se tiče politike RTS, takođe je to odgovor koji rukovodstvo RTS duguje građanima ove zemlje, onim građanima koji svakoga meseca plaćaju funkcionisanje tog RTS. Oni ne plaćaju da bi RTS bio u vlasništvu SNS i ove vlasti, nego plaćaju jer imaju pravo po Ustavu na objektivno informisanje i blagovremeno informisanje. Imaju pravo da čuju šta se dešava u ovom domu i šta se dešava i kakve su aktivnosti opozicionih političara u ovoj zemlji.

Ali, nažalost, sva sredstva koja dajete medijama imaju za cilj da se ti mediji disciplinuju i zato uvek na svim konkursima koji su farsa novac dobijaju „Pink“, „Informer“, „Alo“ i mnogi drugi lokalni, koje ste sve kupili, razorili privatizovali, izuzev nekolicine njih, i oni služe samo da lažu građane i da napadaju političke protivnike, da ih nazivaju izdajnicima, da ih nazivaju kao ljudima koji ne žele dobro ovoj zemlji, a istina je drugačija. Niste vi ti koji volite Srbiju više od bilo koga ko nije u SNS ili nekoj drugoj stranci.

Predložio sam da se dopuni Zakon o lokalnoj samoupravi kako bi se omogućilo gradovima i opštinama u Srbiji da mogu da stipendiraju najbolje đake i najbolje studente u svojim sredinama.

Dakle, ovo je samo usaglašavanje sa učeničkim i studentskim standardom. Ministar prosvete mi je nekoliko puta obećao da će Vlada prihvatiti ovaj predlog i da će dati svoj predlog zapravo da se ovaj zakon izmeni, ali, nažalost, evo, dve i po godine ja ovo predlažem i nema nikakve reakcije u praksi sve se završi samo na rečima.

Ovaj zakon treba da stimuliše i pomogne one naše mlade ljude koji treba da ostanu ovde u Srbiji da budu još bolji i da pomogne njihovim roditeljima da mogu lakše da finansiraju njihovo školovanje, jer nije cilj i ne sme da bude cilj ni jedne zemlje da školuje mlade ljude, a da oni posle toga odlaze po svetu i da rade u nekim drugim državama i razvijaju njihove države i njihove ekonomije. Nažalost, očito da ovo što govorim nije u skladu sa načinom na koji vi vidite vođenje Srbije i vas ne zanima što desetine hiljada ljudi svake godine odlazi iz Srbije.

U Srbiji za neku godinu neće ostati više niko, neće imati ko da radi. Glavna ideologija, koju ste vi nametnuli u Srbiji, je kako najlakše otići iz Srbije, u koju zemlju je najlakše otići i najlakše se snaći, gde se najbolje plaćaju radnici iz Srbije. Odlaze radnici svih profesija. Neće imati lekara, koji će lečiti građane Srbije kroz nekoliko godina. Intelektualni potencijal je blago, kao što je i zlato, kao što je i nafta i ne sme se to uzalud trošiti dragi prijatelji na vlasti, već trebati naći načina kako da stimulišete ljude da ostanu i da žive u svojoj zemlji, ali vama je preče da gradite gondolu u Beogradu za koju ćete dati 15 miliona evra, da date Tomi Nikoliću za njegovu Kancelariju za saradnju sa Kinom 50 miliona dinara, ali Fond za mlade talente i neke ovakve stvari vama nisu prioritet, naročito kad govorimo i o stimulaciji nataliteta u Srbiji.

Kada smo to pitali ministra on je rekao – pa, ako bismo uveli naknadu za treće dete to bi srušilo ekonomsku stabilnost zemlje. Toliko o tome koliko je kontradiktorna vaša politika. Kad vam odgovara odgovarate da imamo punu kasu, da imamo nekakav suficit u budžetu, kad treba pomoći narodu, pomoći građanima da se snađu, onda para za njih nema. Ali, vrlo spretno manipulišete statističkim podacima i pričate bajke o nekakvim stopama nezaposlenosti od 10, 11%, o nekakvom rastu, o nekakvim radnim mestima, a po svim ekonomskim parametrima smo na začelju i to je ono što ne smete da kažete…

Od poljoprivrede u Srbiji, za one koji ne znaju, danas živi između milion i po i dva miliona ljudi i oni posluju 630.000 poljoprivrednih gazdinstava koliko ih danas u Srbiji imamo. Poljoprivreda za one koji ne znaju sa polovinom utiče u rastu ili padu tog BDP kojim se ovih dana hvalite, ali samo ne vidite i ne shvatate da bi poljoprivreda mogla da da bolje rezultate i da bi poljoprivrednici mogli bolje da žive u Srbiji, vi morate nešto i da date, a ne da svake godine smanjujete davanje za poljoprivrednike i za ljude koji u Srbiji od toga žive.

Dragi prijatelji, pročitaću vam da bih vas podsetio jer ne verujem da znate šta ste govorili 2012. godine kada ste došli na vlast, ekonomsko i političko opredeljenje je da poljoprivreda treba da bude strateška privredna grana, agrarni budžet će značajno biti povećan i njegova visina treba da iznosi minimalno 5% ukupnog budžeta u 2012. godini sa minimalnim povećanjem od 1% u svakoj narednoj godini. Piše u programu SNS, u vašoj beloj knjizi.

Mi smo danas u 2018. godini, a budžet za poljoprivredu nije ni na nivou ovih 5% koliko je bio 2012. godine kada ste došli na vlast, nego je 4% i on je 44 milijarde u budžetu za 2018. godinu. Dakle, kao i sve druge obmanjujete i poljoprivrednike i ono što je jedini rezultat koji ste postigli u poljoprivredi je to da ste sve subvencije i podsticaje smanjili i zato ovim predlogom zakona tražimo da, ukoliko već kažete da imate suficit u budžetu i punu kasu, pa dajte malo poljoprivrednicima, dajte malo voćarima koji ove godine ne mogu da sastave kraj sa krajem, jer ste uspeli politički i tržište Rusije da ugrozite zato što nema institucija koje će moći da svoj posao odgovorno rade, nego svaka isporuka robe nailazi na probleme na ruskom tržištu.

Naravno zbog toga jesu opustošena sela, zbog toga se u Srbiji ne obrađuje oko 700 i 800 hektara obradivih oranica, ali zato vi imate para da pomažete Arape, da poklonite PKV firmi sa osnivačkim ulogom od sto dinara, a ne znamo ni koje ni šta je, ali je kupio 17.000 hektar zemljišta i celu firmu PKB koja se nalazi u Beogradu, zato je tenis neko kome vi hoćete da pomažete jer tu možete da se slikate. Vas ne zanima običan čovek, ne zanima vas seljak koji živi i treba da svoju porodicu od poljoprivrede ishrani. Naravno, predsednik Vučić najbolje oslikava kakav je odnos vlasti prema poljoprivredi. On je svoju strategiju bazirao na svinjskim glavama i papcima. Dakle, razvijaće poljoprivredu tako što će srpski poljoprivrednici prodavati…

Ovaj anketni odbor koji sam predložio tiče se „Prve petoletke“ iz Trstenika i činjenice i okolnosti pod kojima je ta fabrika gurnuta u stečaj u januaru 2016. godine pokazuje zapravo svu spregu vlasti i kriminala u ovoj državi ili vlasti i mafije. Ukoliko mislite da ovo što govorim nije istina, pozivam vas da glasate za ovaj anketni odbor i da dokažete da ja nisam u pravu za sve ovo što govorim, kao što smo mi malo čas glasali za predlog anketnog odbora, gospodina Rističevića.

Pozivam vas da glasate za ovo i dokažete da nisam u pravu ili da prestanete da govorite nešto zašta nemate argumente. Ta firma je gurnuta u stečaj bez uslova, jedini uslov je bio da obećate i prevarite radnike da će uzeti otpremninu, da se svi prijave dobrovoljno za socijalni program, a da ćete ih onda zaposliti u novu firmu koja će nastaviti da radi.

Tačno je, nastavila je da radi novo osnovana firma samo što su tu firmu osnovali ljudi koji su funkcioneri SNS. Ona sad radi kao privatno preduzeće, koristi ugovore koje je imala „Petoletka“ koja je do uvođenja stečaja izvozila 70% svega što je napravila, imala je preko 3.500 zaposlenih radnika, te je ugovore preuzela privatna firma, a onda pod vrlo sumnjivim okolnostima u sprezi sa Agencijom za licenciranje stečajnih upravnika, sa stečajnim upravnicima kupovala sve one zalihe materijala, gotove proizvode, poluproizvode od stare „Petoletke“ u stečaju i to preprodavala firmama.

To je način kako vi vidite i kako vi razvijate i kako vi reformišete privredu Srbije, tako što sve trpate u vaše džepove. Pozivam vas da dokažete da ovo nije istina.

To što želite da ljagate mene i neke druge ljude koji samo iznose činjenice, dokažite da nije, glasajte za ovaj anketni odbor.

Takođe, stečajni upravnik je u jednom trenutku novoosnovanoj firmi koja nije imala ni mesec dana odobrio stečajna potraživanja od 170 miliona dinara, od fabrike koja je ugašena pre nego što je ova otvorena. Molim vas, pa, gde to ima? U kojoj državi to ima? Dajte odgovore na ta pitanja. Ili smenite stečajnog sudiju, ili ga kaznite ili vidite koje su posledice toga.

Pozivam javno tužilaštvo da se bavi ovim predmetima gde imate milione, desetine miliona evra i milijarde zlouptoreba, raznoraznih korupcionaških stvari, a ne da terorišete vaše političke neistomišljenike i da onda opet građani Srbije svojim parama iz budžeta plaćaju za sve one procese koji padnu pred sudom. Neki od ovih, koje će sad moje kolege verovatno pominjati, su pali i na apelaciji i na svim drugim nivoima. Tako da, samo uzimate pare na svakom mestu od građana Republike Srbije.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Poštovani ministri, poštovani poslanici, mi danas imamo na dnevnom redu 14 predloga zakona, među njima i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine i to jeste važan zakon, kao što je važan Zakon o davanju saglasnosti na odluku o izmenama finansijskog plana Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

Reći ću nešto više o ta dva predloga zakona, jer mi danas imamo i Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma o očuvanju afričko-evroazijskih migratornih ptica, vodenih staništa, Predlog zakona o potvrđivanju protokola o održivom transportu, uz okvirnu Konvenciju o zaštiti i održivom razvoju Karpata i Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma o očuvanju populacije slepih miševa u Evropi.

Ovo takođe jesu važni zakoni, ali dok mi budemo govorili ovde o pticama, poput Barske kokice, Malog ždrala, Žutokljunog morskog gnjurca, Magarećeg pingvina, Ćelavog ražnja, Crvene čaplje, Kudravog pelikana, Ćubastog vranca i mnogih drugih i dok se borimo za prava slepih miševa na delu teritorije opštine Gračanica, pravi se rezidencija za vladu Kosova i intenzivno se radi na stvaranju radio televizije Kosovo i to nažalost nije do sada bila tema i prioritet za ovu Skupštinu, jer vlast ne želi da o tome raspravlja.

Što se tiče predloženih zakona, hajde da pomenem i ovaj Sporazum o očuvanju populacije slepih miševa, on je sačinjen 4. decembra 1991. godine u Londonu. Zatim je, jedan amandman sačinjen 24. do 26. jula 2000. godine u Bristolu i evo mi danas pričamo o tome.

Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine, jasno je da se ovaj zakon, pre svega odnosi na sredstva iz IPARD-a, koja Srbija treba da povuče do 2020. godine ili bar da pokuša da povuče i sva ona poljoprivredna gazdinstva koja žele da ostvare prava na ove podsticaje moraju da ispune odgovarajuće uslove zaštite životne sredine.

Mi, kao poslanička grupa možemo da podržimo ovaj zakon i ovo je dobar Predlog zakona, kao i svi ovi ostali, koje ste danas predložili. Dakle, sve ove zakone možemo da podržimo, to su važni zakoni i dobri zakoni. Pitanje za državu Srbiju samo - da li je postojao neki veći prioritet, možda danas, od ovog da razgovaramo, ali uredu, pričaćemo o ovim zakonima.

Što se tiče zaštite životne sredine to jeste oblast u kojoj Srbija prilično zaostaje za EU, a bogami i za zemljama koje su uporedive iz centralne i istočne Evrope. Sadašnje stanje jeste loše. Jako je loše i ono kao takvo ugrožava i zdravlje stanovništva naše zemlje, skraćuje prosečni životni vek i naravno pogoršava kvalitet života u Srbiji.

Jedan od problema, ako govorimo o zaštiti životne sredine jesu svakako i otpadne vode i to što se u Srbiji prečišćava manje od 10% otpadnih voda, kao što znate, dok u uporedim zemljama centralne i istočne Evrope to bude negde i oko 70%. U Srbiji nažalost i najveći gradovi poput Beograda, Novog Sada i sličnih nemaju sistema za prečišćavanje otpadnih voda i sve otpadne vode i kanalazacije iz ovih gradova završavaju u našim rekama, u Dunavu i Savi, ako je reč o Beogradu i Novom Sadu ali slična stvar je i sa drugim gradovima u Srbiji.

Poređenja radi, Budimpešta prečisti 95% otpadnih voda, Bratislava 99% Beč čak 100%, Sofija 75% i Bukurešt 60%. Što se tiče manjih gradova, ja dolazim iz Trstenika i ceo taj potez Zapadne Morave, od Kraljeva preko Vrnjačke Banje, Trstenika, pa sve do Kruševca, kompletne otpadne vode i kanalizaciju otpušta u Zapadnu Moravu. Da problem bude još veći, sistem za vodosnabdevanje grada Trstenika vodu uzima sa te isti Zapadne Morave. Tu se nalaze akumulaciona jezera, voda se sa Zapadne Morave upumpava u ta postrojenja i dalje distribuira u vodovodnu mrežu.

Dakle, sve ono što teče niz Morave od pravca Čačka, Kraljeva, Vrnjačke Banje, negde u Trsteniku predstavlja ozbiljnu opasnost za zdravlje ljudi u smislu zdrave pijaće vode. To što nemamo sisteme za prečišćavanje optadnih voda je veći problem i od toga što nemamo ni kanalizacionu mrežu koja pokriva značajan deo teritorije Srbije. Danas u Srbiji negde oko 55% stanovništva je na neki način prikačeno na sisteme kanalizacionih mreža, znači polovina otprilike. Možda nešto više od tri miliona, 3,1 milion ljudi koristi septičke jame i ti koji imaju septičke jame i oni koji su prikačeni na kanalizacione mreže na kraju imaju isti efekat, ta otpadna voda završi u našim rekama, u našim potocima, kanalima i jezerima, da li je neko sada cisternom iscrpio svoju septičku jamu ili imate kanalizaciju koja vodi do reke. To je samo stvar tehnike, ali ne menja suštinu. Tu zaista jeste problem i to je nešto čime Srbija mora ozbiljno da se bavi u narednom periodu, jer je to pre svega važno zbog zdravlja ljudi.

Imate recimo beogradske opštine poput Mladenovca ili Obrenovca, gde je svega 45% ili 40% u slučaju Obrenovca, građana prikačeno na kanalizacionu mrežu. U mom Trsteniku je negde oko 33%.

Sada, to takvo stanje sa otpadnim vodama prouzrokuje i situaciju sa zdravom, pijaćom vodom i sa stanjima u vodovodima. Zato imamo podatak da u 2017. godini 56% gradskih vodovoda svega je imalo ispravnu vodu za piće. Preostala 44% nisu imali ispravnu vodu. A ako govorimo o seoskim vodovodima, tu je još gora situacija i tek negde oko 37% seoskih voda vodovoda ima ispravnu pijaću vodu i to zaista predstavlja jedan alarmantan podatak za Srbiju, kako bi se preduzele adekvatne mere.

Kada govorimo o zaštiti životne sredine, moramo da pomenemo i šta se dešava sa čvrstim komunalnim otpadom i sa upravljanjem deponija. Mi kao država sakupljamo negde oko 80% komunalnog otpada, ali je problem što jako malo tog otpada prerađujemo, za razliku od evropskih zemalja gde se u nekima od njih ili na nivou EU, prosek je ako se ne varam negde oko 75% se prerađuje otpada, kod nas gotovo sav otpad se samo deponuje na deponije i tu imamo jako loš sistem. Imali smo ga u prethodnom periodu. Bio sam predsednik opštine u nekom periodu u Trsteniku i 10 godina su trajali pokušaji stvaranja regionalne deponije za taj deo Srbije. Trebala je da bude u Pazaru, pa u Kraljevu, pa u Kruševcu, na kraju se to podelilo pa jedni hoće na jednu stranu, drugi na drugu i mi i dan danas ne znamo dokle se stiglo i šta će biti sa tom regionalnom deponijom i to traje u nedogled. To je jedna priča bez kraja i stalno su neki novi problemi i prosto nema rešenja. Mislim da bi to bilo jako važno i da je jedno od rešenja da se konačno uspostavi sistem regionalnih deponija.

Kada govorimo o otpadu, naročito moram da naglasim kontrolu tokova opasnog industrijskog otpada i opet ću to pomenuti na primeru grada iz koga ja dolazim.

Trstenik je jedna od opština koja je bila izložena sagorevanju otpadnih ulja, trafo ulja, drugih otpadnih ulja u svojoj gradskoj toplani. Tako što je jedna od privatnih formi u saglasnosti vašeg ministarstva, dobila određene dozvole da može ta otpadna ulja da pretvara, kobajagi, po nekom procesu u nekakvu emulziju, koja treba da zameni energent i onda se to sagorevalo u gradskoj toplani.

Rezultati ispitivanja vazduha su bili katastrofalni. Svake godine smo imali probleme sa time. To je trajalo desetak godina. Tužilaštvo je konačno preduzelo neke procese, neki ljudi su zbog toga uhapšeni i verovatno se vode ti procesi. Ali, nije suština da mi kažnjavamo one kad dela učine, nego da ih sprečimo da se to događa, jer ne može niko zdravlje da nadoknadi. To što će neko biti kažnjen za neko nedelo ili kršenje zakona, nije rešilo problem što su građani i naša deca suočavali se sa time da udišu loš vazduh.

Kada govorim o vazduhu, najmanje trećina stanovništva Srbije je izložena prekomernom zagađenom vazduhu po nekim analizama i to je negde približno oko 2,5 miliona građana, ljudi u Srbiji, koji živi u oblastima sa prekomernim zagađenjem vazduha. Imamo i poznatih crnih tačaka poput Bora, Valjeva, Užica, Beograda, Kragujevca, Smedereva, Subotice, ali imamo i one velike gradove poput Novog Pazara, Vranja, Pirota, gde i ne postoje validni podaci o stanju vazduha.

Dakle, da bi se sve ovo moglo rešiti, poštovani gospodine ministre, neophodno je da se investira, a ako Srbija nastavi da investirao kao i do sada 0,2% BDP u zaštitu životne sredine i sve ovo o čemu sam ja govorio, ne možemo se nadati da će se ni jedan od ovih problema rešiti. Tako da, ključna stvar je povećati udeo investicija u oblasti zaštite životne sredine kako bismo rešili ove probleme, koji se pre svega tiču zdravlja građana Republike Srbije.

Još jedno pitanje, koje je takođe vezano za zaštitu životne sredine i za vaše ministarstvo, a to je izgradnja mini hidroelektrana. To jeste prilično ozbiljna tema, s kojim se zadnjih godina suočavamo. Neki građani organizuju proteste. U ovom trenutku u Srbiji postoji 81 mini hidroelektrana, od čega je najveći deo EPS, a onda ostatak su neke privatne firme od kojih najveći udeo imaju firme koje su povezane sa gospodinom Nikolom Petrovićem, kumom Aleksandra Vučića.

Sada kada pogledate da ti objekti u energetskom bilansu donose jako malo, a imaju nemerljive ekološke posledice po floru, faunu, prirodu, reke i sve ostalo, postavlja se pitanje da li Srbija i dalje treba da to podržava i da li je interes Srbije da sačuva reke, da sačuva staništa ili da nekim pojedincima koji žele kroz svoje privatno poslovanje da ostvare neki prihod to i urade. Dakle, imate i mišljenje Zavoda za zaštitu prirode Srbije, verovatno vi to sve jako znate, koji konstatuje da sve te preduzete aktivnosti i te kako imaju lošeg uticaja na sve delove vodotokova, naročito samovolje pojedinih investitora koji ugrožavaju rečna korita, elemente aluvijalne ravni, hidroloških režima itd. Ja nisam baš najstručniji za ovu oblasti, ali je jasno šta hoću da vam kažem.

Dakle, suština je da, ukoliko se nastavi i dalje da se na ovaj način grade mini hidroelektrane u pojedinim područjima Srbije, zaista mislim da se u smislu zaštite prirode, mi ozbiljno igramo i mislim da tome treba stati na put.

U Pirotu, kao što smo videli i što znamo je prostornim planom predviđena izgradnja na Staroj planini 58 mini hidroelektrana.

Sada kada pogledate šta je rezultat ovih 81 koje rade, to je da su u periodu od 2013. do 2017. godine, firmama koje su u sastavu Elektroprivrede Srbije, isplaćeno 17,6 miliona evra, a firmama u kojima Nikola Petrović danas ima vlasništvo i njegovi poslovni partneri, isplaćeno je oko 10 miliona evra. Oni svakako imaju koristi, ali je pitanje da li država Srbija ima koristi od toga i kako na to vi, kao resorni ministar gledate i šta će biti vaši potezi u narednom periodu po ovom pitanju.

Na kraju hoću da se osvrnem i na ovaj predlog zakona, vezano za izmenu plana Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i mi to možemo da prihvatimo kao poslanička grupa takođe, zato što to jeste nešto u šta treba ulagati, zdravlje ljudi nema cenu. Problem je to što danas 2018. godine, u oktobru mesecu, posle šest godina vaše vladavine, je ovo na dnevnom redu.

Mi ćemo sa dve ruke uvek da glasamo za sve slično što se tiče života naše dece i života naših ljudi, ali ste mogli da kažete – nećemo ulagati 15 miliona evra u beogradsku gondolu, nije nam ona prioritet. Prioritet nam je lečenje naše dece, a ne, gospodine ministre, da vi targetirate fondacije, glumce, sportiste, koji su u odsustvu države na neki način želeli da pruže podršku svim onim ljudima i svoj onoj deci koji nisu uspeli da nađu rešenje za svoje zdravstvene probleme u svojoj državi i u svom ministarstvu, već su morali da skupljaju novac da bi otišli po zdravlje negde u svetu, bilo gde. Dakle, to je suština problema.

Dakle, mi imamo hroničan problem u zdravstvu Srbije, hronično nezadovoljstvo lekara koji odlaze, masovno odlaze iz Srbije, desetine njih iz pojedinih zdravstvenih centara odlaze na mesečnom nivou. Imamo situaciju da su građani nezadovoljni, jer je zdravstveni sistem za njih nedostižan, jer ne mogu da se leče zbog lista čekanja, zbog organizacije čitavog sistema. Ja sam, i prošli put kada smo govorili o temi zdravstva, vas pozvao da ne idete kao ministar, nego da odete nekada bez pratnje, kao običan građanin, recimo u Zdravstveni centar Kruševac, negde da vas niko ne primeti, pa sami pogledajte kako izgledaju čekaonice, kako izgleda odnos nezadovoljnih lekara prema pacijentima, kako izgleda zdravstveni sistem. To je slika i prilika.

Kada vi odete u Klinički centar u Niš, pa naravno da vas tamo dočeka čitava predstava, naravno da mediji predstave zdravstvo u Srbiji kao najbolje u Evropi. Naravno, ne predstavi se i to da kada god padne kiša u tom evropskom Kliničkom centru, izliva kanalizacija po podu, pa se seljakaju lekari iz jednog u drugi kraj.

Dakle, što se tiče lečenja retkih bolesti, apsolutno podržavamo ovo i sve ovakve slične stvari ćemo podržati, ali mislim da je ta reakcija zakasnela. Naročito je problem, i ako je ona izazvana time što su neki glumci ili sportisti pomagali našoj deci, našim ljudima ne trebate sada njih da targetirate kao nekakve plaćenike, što ste uradili, kao nekakve ljude koji žele loše svojoj državi. Ne, oni su samo želeli da pomognu ljudima, jer su možda bili u situaciji više nego neko drugi.

Za vas je pitanje – zašto to niste uradili vi, nego ste pustili da to rade neki drugi građani Srbije? Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Gospodine ministre, ovo jesu teme oko kojih svi mi treba da se apsolutno složimo, samo što to kada vi kažete da je 2011. godine bilo nula dinara za lečenje retkih bolesti, da sada imate dve milijarde, to je sve dobro i pohvalno. Ali, ne možete da kažete da niste mogli pre, zato što se pare i novci iz budžeta troše po prioritetima. Ako je veći prioritet neka fontana ili neka gondola ili šta god slično, ili novogodišnja javna rasveta u Beogradu, od zdravlja dece, onda to jedno s drugim nema prevelike veze. A vi ste i došli na vlast valjda zato da budete bolji, bar ste to obećali građanima Srbije.

Što se tiče ovih specijalizacija, ja ću vam to reći na jednom primeru. Slažem se sa vama da pet godina treba za jednog specijalizanta. U Trsteniku u ovom trenutku od pet pedijatara četiri za dve godine idu u penziju i nema ni jednog na specijalizaciji već godinama unazad.

Što se tiče Kliničkog centra u Nišu, niko ne kritikuje kad se napravi nešto dobro, ili barem ja neću. Ali, kada ljudi odu dole na centar pa im kažu da nemaju da im ugrade nekakav privremeni baj-pas zato što ga nema, nije sprovedena nabavka, pa ga šalju za Beograd…

Ja vam govorim svoj primer, gospodine ministre. Nemate čime da lečite ljude.

I na kraju, ovo što ste rekli, da poruke za lečenje idu za kockanje u investicionim fondovima, ja ne znam da li u svetu postoji takav primer ili ne postoji, ali, postavljam dva pitanja:

Prvo, zašto vi kao država niste pohapsili te koji kradu pare građana i kockaju se sa njima?

Drugo, zašto je država dala 250 hiljada evra za lečenje malog Dušana u jedan od tih fondova? Dakle, ako se oni kockaju i kradu pare od građana Srbije, zašto ne reagujete kao država i zašto ih podržavate sa davanjem sredstava u isti?

Zahvaljujem predsednice.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, prošlog četvrtka sam ovde pokušao da dođem do odgovora na neka pitanja u ime građana Republike Srbije, od ministara koji su ovde bili da odgovaraju na poslanička pitanja i sa žaljenjem moram da konstatujem i sada da ministri nisu odgovorili ni na jedno jedino pitanje koje sam im postavio. Stoga ću danas pokušati da to uradim sa premijerkom.

Postavljam pitanje premijerki, gospođi Ani Brbanić, s obzirom da njeni ministri nisu dali odgovore, nadam se da će ovog puta ona kao neko ko predvodi Vladu Republike Srbije smoći snage da građanima Republike Srbije da odgovore na neka od jako važnih pitanja koja se tiču Republike Srbije.

Prvo pitanje koje postavljam je u duhu toga što smo čuli od predsednika Republike da je njegova politika prema KiM doživela poraz. On je za taj poraz okrivio građane Srbije, nazvao ih je plačljivima, nazvao ih je gubitničkim narodom, ali samo ne znamo niti šta je bila ta politika niti o čemu se razgovaralo niti koja je politika doživela poraz, ali znamo da su za to krivi građani, a nikako Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije. Postavljam pitanje, koja je to politika koja je doživela poraz?

Drugo pitanje koje postavljam takođe premijerki Republike Srbije, Vlade Republike Srbije jeste to koja će biti sledeća politika koju ćete zastupati u vezi sa KiM s obzirom da je prethodna za koju ne znamo koja je bila doživela poraz, da o tome obavestite građane Republike Srbije i ovaj parlament. Da li je to politika koju Toni Bler zastupa sada putujući po svetu i zastupajući politiku Aleksandra Vučića i na kraju krajeva, ko njega plaća, zašta ga plaća i šta on u ime građana Srbije može da pregovara, neko ko je bio jedan od glavnih ljudi koji su sprovodili NATO agresiju 1999. godine?

Takođe, postavljam pitanje Vladi Republike Srbije, da li je upoznata i šta je preduzela u vezi sa odlukom koju je donela vlada Kosova gde se na delu teritorije opštine Gračanica, tačnije u Ajvali grade rezidencije vlade Kosova gde će biti određene institucije iz Prištine preseljene na deo teritorije opštine Gračanica i predsednik opštine Gračanica je dao deo teritorije svoje opštine da Albanci tu grade svoje rezidencije? Šta će Vlada Republike Srbije preduzeti po ovom pitanju ili ste već počeli da se razgraničavate?

Predstavnici Srpske liste koji prete Savezu za Srbiju, liderima i članovima Saveza za Srbiju bolje bi im bilo da daju odgovor šta dogovaraju sa njihovim koalicionim partnerima Ramušom Haradinajem, Hašimom Tačijem i ostalima sa kojima danas vladaju zajedno na Kosovu?

Sledeće pitanje na koje takođe nisam dobio odgovor jeste i to ko je ubio Olivera Ivanovića i zašto i dokle se stiglo sa istragom i zašto su nastavljeni Briselski pregovori ako smo čuli od predstavnika Vlade i predsednika Republike da se neće nastaviti pregovaranje u Briselu dok se ne pronađu ubice Olivera Ivanovića, a prošlo je svega 40 dana od njegovog ubistva i nastavljeni su ti pregovori.

Dalje, postavljam pitanje, da li smo saznali ko su ti ljudi koji su bagerima rušili u centru Beograda, u Savamali, 24. aprila 2016. godine objekte? Da li je moguće da u jednoj državi mi i dan danas nemamo odgovor na to pitanje.

Sledeće pitanje je takođe, ko je odgovoran za pad potpornog zida na Koridoru 10 i dokle je stigla istraga BIA koju je angažovala gospođa Zorana Mihajlović kao resorni ministar?

Takođe postavljam pitanje zašto nije i kada će biti srušen nelegalni objekat na Kopaoniku koji pokazuje, on je slika i prilika načina kako se vodi ova država i naravno još jedno pitanje, zašto je Srbija i dalje na crnoj listi FATF osumnjičena za pranje novca i finansiranje terorizma zajedno sa Severnom Korejom, sa Etiopijom, Sirijom, Irakom, Iranom, Jemenom? Jedina zemlja iz Evrope jeste Srbija.

Zahvaljujem predsednice.

Poštovani ministri, poštovane kolege poslanici, pre nekoliko dana smo čuli da je vaša politika prema jednom od najvažnijih državnih i nacionalnih pitanja poražena i da smo sa slavodobitnih pet nula koliko smo vodili, kako su nam zvaničnici poručivali u kosovskom dijalogu, došli do toga da predsednik kaže da je njegova politika doživela poraz. Kako, citiraću ga: „Ta moja politika da Srbija dosta toga sačuva na KiM očigledno u Srbiji nije pobedila, jer Srbi vole da izgube sve, jer Srbi vole da kukaju nad sopstvenom sudbinom, više vole da plaču nad nečim što je ostalo daleko nego da imaju nešto u rukama.“

Dakle, neka politika je poražena, ne znamo koja. Politika Narodne stranke i Saveza za Srbiju prema KiM je potpuno jasna, a to je vođenje dijaloga sa kosovskim Albancima u skladu sa Ustavom Republike Srbije i Rezolucijom 1244. Postavljam pitanje, koja je ta politika koja je poražena, a koju je predsednik vodio, jer to niko od građana Srbije nije znao, niti mi poslanici ovde u parlamentu? To je na kraju posao Vlade Republike Srbije. Da li je to politika razgraničenja koja je izgubila, jer smo jedino za nju čuli jer je predsednik rekao da je on za razgraničenje sa Albancima? To znači da je on želeo da razgraničava Srbiju od Srbije, da trampi naše za naše.

Ako je ta politika propala postavljam pitanje koja je sledeća politika koju će Vlada Republike Srbije voditi u briselskom dijalogu sa kosovskim Albancima i tražim da o tome informišete Skupštinu i građane Republike Srbije.

Što se tiče politike razgraničenja, jako je dobro što je ta politika doživela poraz i to je dobra vest za sve u Srbiji jer ste vi predano radili šest godina na stvaranju preduslova za tu politiku razgraničenja. Ukinuli ste srpske institucije, dali ste sve na tacni Albancima, dali ste i pozivni broj. Dopustili ste da Kosovo postane članica i FIFA i Međunarodnog olimpijskog komiteta. Naterali ste naše sudije da polažu zakletvu ispred Hašima Tačija, naterali ste Srbe da izađu na izbore u Kosovu i naprave vladu sa Ramušem Haradinajem. Postavili ste čvrste granice 10. decembra 2012. godine i bili na ivici da uradite ono što nikada niko nije, a to je da date dobrovoljno i odreknete se dela Republike Srbije, odnosno Kosova i Metohije i naših građana koji tamo žive.

Kad jedna politika ovako važna, najvažnija nacionalna politika u ovom trenutku, doživi poraz, odnosno vi koji ste je vodili, postavlja se pitanje odgovornosti. Ko je odgovoran?

Pošto vi to svaljujete na plačljiv narod Srbije, gubitnički narod Srbije, ja vam poručujem da ste vi doživeli poraz, a ne niko drugi i da iza ovog sledi ostavka i pozivam vas da podnesete svi ostavku i Vlada i predsednik Republike i da izađete na nove izbore sa novom politikom, pošto vam je ova doživela poraz.

Kao po običaju građanima Republike Srbije i nama poslanicima niste odgovorili ni na jedno jedino pitanje koje sam postavio i nastavlja se vaša šestogodišnja praksa da su svi drugi krivi osim vas za ono što se danas dešava u Srbiji. Menjate teze i obmanjujete građane kao što ste to radili i u prethodnih šest godina.

Dakle, sve što se rekli su laži, brutalne laži, počev od administrativnih prelaza. Sporazum potpisao tadašnji premijer Ivica Dačić 6. decembra 2012. godine, da vas podsetim, vi ste bili u toj Vladi, kao i u tom istom sporazumu pravila o uspostavljanju carine, kao i to što govorite UN. Ne znam šta onda tražite u Savetu bezbednosti UN ako one više nemaju nikakvu nadležnost vezano za pitanje kosovskog problema.

Što se tiče vas, ja bih vas pitao – da li možda znate šta je ovo, gospodo draga? Ovo je odluka kosovske vlade koju je potpisao vaš koalicioni partner Ramuš Haradinaj kojom se na delu teritorije Gračanice, na nekoliko stotina metara, manje možda i od 200 metara od manastira Gračanica, zadužbine kralja Milana, pravi i gradi zdanje vlade Kosova gde će biti izmeštene institucije iz Prištine na 150 metara od našeg manastira. Ovime se vi bavite i govorite građanima kako čuvate teritoriju Srbije ili ste već krenuli da se razgraničavate onako tajno kao što je i manir vaše vladavine.

Pošto znamo da su za poraz ove vaše politike krivi i plačljiv narod i gubitnički narod Srbije i iguman Sava Janjić i Rada Trajković i Savez za Srbiju i opozicija, ja ću vas pitati ko je kriv za neke druge stvari. U prethodnom periodu smo mogli da čujemo od vas i da saznamo i koliko perača prozora pogine na svakih 10 sekundi u Americi. Saznali smo da je gospodin Vučić je postigao istorijski dogovor sa Kinezima da im izvozimo svinjske glave i papke u zamenu za leteće automobile, da su Arapi naša braća i zato treba da im poklonite i srpske oranice i zemlju i PKB. Saznali smo i to da je stiglo zlatno doba, da su plate i penzije nikad veće, da će dve zgrade Beograda na vodi pokrenuti celu privredu Srbije.

Ono što nismo saznali vas pitam da odgovorite meni i građanima Srbije – ko je ubio Olivera Ivanovića i dokle se stiglo sa istragom o ubistvu? Ko je pod fantomkama rušio u Savamaloj 24. aprila pre dve godine? Ko je odgovoran za pad potpornog zida na Koridoru i šta su rezultati istrage BIA? Zašto do sada nije i kada će biti srušen objekat nelegalno sagrađen na Pančićevom vrhu? Zašto je Srbija i dalje na crnoj listi FATFA, osumnjičena za finansiranje terorizma i pranje novca i dokle ćete više da lažete ovaj narod?

Gospodo ministri, očigledno da ste se vi zbunili. Pitam ja a vi odgovarate, a ne obrnuto. Ni na jedno od osam pitanja koje sam postavio niste dali odgovor, osim što ste komentarisali ono što sam ja govorio.

Ti teroristi koji su ubijali policajce i vojnike, gospodo ministri, pa, sede sa vama u vlasti Kosova. Taj Ramuš Haradinaj je premijer koga ste vi podržali, vaša Srpska lista. Vi sa njim sedite dole, koga vi optužujete sada za to? Opet je neko drugi kriv za to, je li? I to što vi uporno bežite od odgovornosti, šest godina vladate, šest godina tražite krivce u nekome drugome za sve vaše neuspehe, zato što ste svu vlast potpisivanjem Briselskog sporazuma dali Albancima i što ste bili na ivici da izdate i teritoriju Republike Srbije, zato što su danas građani Srbije zaduženi za 10 milijardi evra novih od kako ste na vlasti, imaju najniže plate u regionu, najniže penzije, imamo najniži rast u svetu, u Evropi imamo najniži rast BDP-a i vi tražite neke druge.

Znate kako, gospodo ministri? Ako radite neki posao, a vi ste na vlasti šest godina, ne tražite alibi u drugome, nego ako ne znate, povucite se. Podnesite ostavke, sklonite se, dajte nekome drugom ko neće optužiti svoj narod, ko neće optužiti srpsku crkvu, ko neće optuživati nekog ko je vladao šest godina pre njih da je kriv za sve što su oni uradili. U Srbiji i u narodu postoji reč odgovornost, koja očigledno za vas ne predstavlja ništa. Prestanite da brutalno lažete građane Srbije. Bićete upisani u sudu istorije.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo odbornici, evo, danas govorimo o predlozima zakona o 33. tačke dnevnog reda, dakle, nastavlja se trend usvajanja zakona bez rasprave i ne treba da nas čudi što ti zakoni imaju katastrofalne posledice i kao ovaj koji je nedavno stupio na snagu, vezano za pomoć porodiljama, pa se sada svi bunimo zašto je to tako, počev od ministarke.

Što se tiče ključnog zakona koji je na današnjoj sednici na dnevnom redu Zakon o PIO, nažalost, dragi penzioneri ovo je loša vest za vas. Loša je vest zato što ovaj zakon će u budućnosti i te kako stvoriti probleme za redovno izmirivanje penzija i omogućiće političarima da njihove sudbine budu u vašim rukama, a ne kao što je do sada bio slučaj, da to funkcioniše kroz jedan sistem koji je postojao, a to je bio penzioni sistem, kakav takav, ali je postojao. Vi danas ovim zakonom ukidate taj sistem koji je postojao i dajete političarima u ruke da odlučuju od sudbini penzionera, odnosno visini njihovih penzija koje će primati.

Druga stvar, koja je takođe problematična je što ovaj zakon nigde ne predviđa da će im se vratiti ono što je oteto penzionerima u prethodne četiri godine protivustavno i to ćete morati da tražite za sudu i sigurno će neka vlast, nažalost, to morati jednog dana da vraća, a recimo na primeru jednog penzionera koji je primao 35.000,00 dinara penziju, za ove četiri godine uzeto mu je 101.200,00 dinara, ako oduzmemo onih 5.000 koji ste dali za božićno prase, dođe mu na 96.200,00 dinara, ukupno oko 800 miliona evra je dosada oduzeto penzionerima i nema najave da će se to vratiti.

Ovde slušamo o zlatnom dobu od ministra finansija, o rastu BDP, samo su zaboravili da kažu jednu jedinu stvar, a to je da nije bio na snazi Zakon o privremenom umanjivanju penzija da bi penzioneri danas imali veće penzije za 9,2%, nego što su imali 2014. godine, zato što bi to bilo usklađivanje sa stopom inflacije, kako je ta formula i propisivala. Tako da te bajke da će imati penzije veće nego ikada danas i da će svi biti bolje od kako ste vi došli na vlast, narod najbolje oseća. Ja vas pozivam da ministri siđete malo među narod, pošto ste se otuđili od njih i vidite kako oni danas žive. Kao što ste uzeli penzionerima, tako uzimate i poljoprivrednicima i svim ostalim kategorijama građana, da biste punili državnu kasu.

Kad je reč o budućoj stabilnosti i isplati penzija, hoću vam reći još jednu stvar. Dakle, kada poklonite PKB, kada poklonite državno poljoprivedno zemljište, kada poklonite RTB Bor, kada svoju ekonomiju zasnivate na pletačima kablova, kao najslabije plaćenoj kategoriji u jednoj privredi, ekonomiji, naravno da će i te kako biti problema da u narednom periodu isplaćujete penzije. Već sledeće godine, ukoliko bi ova formula, koju ovim zakon ukidate, bila na snazi ne biste mogli da uskladite penzije i da povećate onoliko koliko treba, zajedno sa rastom BDP kojim se vi hvalite.

Takođe, još jedna stvar koja će dokazati da sve što radite ovih godina je jedna velika laž, je to da danas u Srbiji odnos penzionera i zaposlenih je jedan na jedva 1,5. Dakle, na 1,5 zaposlenog imate jednog penzionera. To govori o tome da sve vaše priče i bajke o smanjenju stope nezaposlenosti padaju u vodu. Još jednom sami pokazujete da lažete. Valjda ako bi se smanjivala stopa nezaposlenosti, trebalo bi da se povećavaju zaposleni radnici, a i ovaj odnos penzionera i radnika koji svojim doprinosima treba da njima isplaćuju penzije bi bio bolji.

Kada govorite i o budućoj predvidivosti isplaćivanja penzija, reći ću vam da je jedan od velikih uspeha ove vlasti za ovih šest godina i to što ste javni dug podigli za 10 milijardi. Sa 14, na 24 milijarde. Ako smo sa 14 milijardi, kako kažete 2012. godine bili na ivici bankrota, onda smo danas verovatno bankrotirali. Dakle, tu neke stvari se ne uklapaju jedna sa drugom.

Što se tiče rasta BDP, o tome neću ni da govorim, jer je vaš prosečan rast u poslednjih pet godina, vaše vladavine, pet kalendarski završenih godina, jedva preko 1%.

Ono što je suština svega, govorili ste penzionerima da su oni zaslužni za fiskalnu konsolidaciju, da su oni ti koji su spasli Srbiju od bankrota, ja ću im reći da za ovih 800 miliona evra, koje ste im oduzeli protivustavno, nažalost, nisu urađene nikakve reforme, niti bilo kakva fiskalna konsolidacija, jer su te pare otišle na projekte poput „Er Srbija“ 200 miliona evra subvencija, menadžmenta, na čelu sa Kamarašom u „Železari“ 145 miliona evra, Beograd na vodi stotine miliona evra ne zna se tačno koliko para, jarbole, fontane, gondole, a sada čujemo od predsednika države i najavu letećih automobila. Dakle,uzima se od građana da bi se pare uzalud bacale.

Ono čime ću da završim jeste i to šta je SNS obećavala pre nego što je došla na vlast i pisala čak u „beloj knjizi“ gde je rekla da će država garantovati isplatu penzija, one moraju biti realne i usklađene sa platama i rastom cena. Dakle, ništa se od toga nije dogodilo, izuzev laži kojima stalno i svakog dana obmanjujete sve građane Srbije, pa i same penzionere.

Dakle, dragi penzioneri, žao mi je, ali ovaj zakon je jako loša vest i ulazite u jedan veliki period nezvesnosti kao i na kraju cela država Srbija i njeni građani.

Hvala poštovani gospodine predsedavajući.

Reklamiram član 104. Poslovnika, jer ste grubo prekršili taj član, jer mi niste dozvolili da se obratim na izlaganje ministara, gde jasno stoji da osnov za repliku nije samo uvreda, već i ukoliko se pogrešno protumači izlaganje nekog poslanika.

Ja sam najnormalnije hteo da odgovorim ministrima na ono što su mene oni pogrešno očigledno protumačili, vi mi to niste dozvolili i time ste prekršili ovaj član Poslovnika o radu.

Ne znam šta bi to bilo strašno da ministru finansija kažem da sa svog sajta Ministarstva finansija može da pogleda koliki je iznos javnog duga i koliko je to u procentima, da ne obmanjuje ovde svesno ili nesvesno nas poslanike i građane Republike Srbije, a i same penzionere. Na njegovom sajtu piše potpuno drugačije od onoga što je on ovde nama izneo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Ukazujem na povredu Poslovnika, član 103, jer dozvoljavate i dopuštate …

Ko je ukazao? Ukazao je onaj koji je vređao sve vreme.

Ali vi ste ponovo povredili isti član.