Poštovani narodni poslanici, poštovana ministarko, poštovani građani Srbije, ovo jeste važan zakon i da mi jesmo pravna država u kojoj funkcioniše institucija, ovaj zakon sad ne bi bio na dnevnom redu, bio bi povučen zato je falsifikat. Govorili smo o tome danima unazad i zato smo predložili da su svi članovi obrišu. Zakon nije dobio odgovarajuće mišljenje Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, kako to predviđa zakon i Poslovnik o radu Vlade.

No, ministarka Irena je našla novu taktiku da se ne pojavljuje ovde, da ćuti, da ne odgovara na pitanja, pa ako prođe, prođe. Zato smo i podneli krivičnu prijavu.

Što se tiče Srbije, Srbija se guši u otpadu i to je činjenica. Gde god mrdnete videćete deponije širom Srbije i uz autoput i uz druge puteve. To ne može da se sanira kao jedna normalna tekovina Evropskih vrednosti, na koje se poziva ministarka.

Sa druge strane, imamo situaciju da strane multinacionalne kompanije isključivo u borbi za ostvarivanje svog profita dolaze ovde u Srbiju i za sobom ostavljaju pustoš i sivilo i imate, pomenuli ste Bor. Što se Bora tiče, Bora, Krivelja i Slatine i svih drugih mesta tamo, pa čak do Zaječara i do Majdanpeka, treba organizovati ekskurzije da svi građani Srbije odu i vide da tamo građani žive kao u logoru, da je tamo nemoguće živeti od prašine, od jalovine.

Kinezi su okupirali teritoriju Bora. Građani Srbije su tamo građani drugog reda. U njihove privatne posede ulazi kineska kompanija, uz žmurenje institucija na to. Krče šume, krče vinograde, otimaju šta im treba. U katastru se to sve sprovede. Kad se ljudi pobune, onda dođe policija i kaže: "To nije više vaše, to pripada kineskoj kompaniji, tužite". Sad su građani Bora na sudu i to tako traje i to se širi bez ikakve kontrole zato što postoje lobiji u Vladi Republike Srbije, koji to omogućavaju Kinezima. Ne samo njima, nego i drugima.

Ne znam da li ste videli Zelenu agendu EU? Ne znam da li ste videli da je Jadar označen za zonu žrtvovanja? To je vaš projekat. Došli ste ovde kao neko ko je radio u EIB-u, koji inače finansira projekte vezano za litijum i nekome je palo na pamet da iz Srbije vadi litijum, uništava našu životnu sredinu, živote ljudi, rasteruju se sa imanja, a da bogati neke razvijene kompanije prave od tog litijuma baterije i automobile na baterije. Hajde da okrenemo igricu, gospođo ministarka. Hajde da mi uzimamo nečiji drugi litijum, a da mi pravimo ovde automobile i baterije, jeste li razmišljali možda o tome ili je vaš cilj i ideja da pravimo, da pravite zapravo od Srbije neokoloniju?

Naše sisteme koji postoje, i još jednu stvar da vam kažem tu, treba da nas ovde ne zanima ni Kina, ni Evropa, ni Amerika, nego Srbija i interes građana Srbije. Sve te druge zemlje koje dolaze, njihove kompanije imaju svoje interese. Gde je tu naš interes?

Imate situaciju da domaće kompanije, javna preduzeća su uništena, vi pričate o EPS-u. Mislite li da je neko lud? Kao, nije to ništa, pretvaranje u akcionarsko društvo. I? Šta se dešava sada dalje? Sad kad ste pretvorili EPS u akcionarsko društvo, sledeći korak je šta? Podela 30% akcija besplatnih u skladu sa Zakonom o besplatnim akcijama građanima i zaposlenima, a onda ste već postali otvoreno akcionarsko društvo, idete na berzu. To je momenat kada će za godinu-dve moći da se trguje sa berzama EPS-a. Recite to jasno i glasno, nemojte da zamajavate ovde ljude.

Govorite o ceni struje. Da, najjeftiniji kilovat čas možda jeste, ali dažbine koje prate tu cenu struje kada se pogleda račun za struju, on je najskuplji u Evropi. Niko ne plaća, nema veće namete nego koliko to imamo mi.

Sada, dok vi ovde nastupate, cela Vlada, a i vi, Boga mi, kao lobista za multinacionalne kompanije koje dolaze ovde da čerupaju Srbiju u potrazi za profitom, govorite radnicima iz Lazarevca da ne treba da brinu, da je njima dobro, da građani Srbije treba da uživaju u tim benefitima i ponižavate građane Srbije, jer je dobro samo vama, gospođo Đedović, koji sedite u ovoj Vladi i u svim prethodnim Vladama.

Ja sam juče, gospođo Đedović, ovo sam ja fotografisao vas, jeste ovo vi juče ovde bili? Nećete da pogledate? Da, ovde ste bili. Znate zašto sam vas fotografisao, gospođo Đedović, zato što ovde juče u Skupštini nosite ovu „Hermes“ torbu koja košta 8.000 švajcarskih franaka. Jeste li to možda od vaše ministarske plate zaradili ili od plata koje ste dobijali ranije od osam ili 10 hiljada evra, pa ste sada došli da radite za ministarsku platu iz ubeđenja i to što volite Srbiju za hiljadu evra, da li je tako? Ili kaiš koji nosite od hiljadu evra.

E znate, tako vi ponižavate građane Srbije i toliko vi brinete o njima. U stvari, brinete samo o vama koji danas vladate Srbijom. Hvala.

Zahvaljujem.

Ovo je jedan od važnijih zakona, trebalo bi barem da bude, Zakon o podsticajima u poljoprivredi, s obzirom na značaj poljoprivredne proizvodnje za Republiku Srbiju.

Međutim, nažalost, ministarka poljoprivrede je izabrala da danas bude u turističkoj poseti Zaječarskom okrugu, Sokobanji, sa predsednikom Republike. To pokazuje koliko je njoj stalo do poljoprivrede i do nas poslanika ovde gde treba da razgovaramo sada o ovom zakonu.

Što se tiče ovog zakona koji se odnosi pre svega na e-agrar, i to je glavni motiv zašto i imamo izmene Zakona o podsticajima u poljoprivredi, to vam je, prosto rečeno, šminkanje mrtvaca, jer je poljoprivreda na samrti.

Svako ko misli da posle deset godina sistemski strateški uništavanje poljoprivredne proizvodnje da će uvođenjem e-Agrara da pomogne poljoprivredi, da pomogne seljaku, taj nema predstavu o poljoprivredi ili radi po nečijem interesu ili nalogu. Korist od e-Agrara imaće samo oni koji će samo oni koji su prodali softver Vladi Republike Srbije, poljoprivrednici od toga neće videti nikakvu korist naprotiv, hoćete da uradite nešto za tri meseca što rade zemlje EU poput Slovenije po tri godine. Sada na taj način ćete onemogućiti jako veliki broj ljudi da može da aplicira za neke mere koje mogao ranije, pogotovu ona gazdinstva koja nisu tehnološki pismena, oni ljudi koji nemaju laptop i pametni telefon jer oba treba da bi mogli da naprave aplikaciju i da konkurišu.

Tako da smatram da apsolutno ovaj zakon u tom smislu treba modifikovati i promeniti da se ostavi do kraja godine mogućnost da ljudi mogu i ako ne mogu preko e-Agrara da apliciraju za mere na drugačiji način kao i do sada. Zahvaljujem.

Dakle, kakva je situacija u poljoprivredi u zadnjih deset godina najbolje govori podatak da smo za 100 hiljada manje poljoprivrednih gazdinstava danas nego što je to bilo ranije do pre sedam, osam godina. Nekada je i do dva miliona ljudi radilo u poljoprivrednoj proizvodnji do pre sedam, osam godina, a sada je to negde po procenama negde milion i 300 hiljada i poljoprivreda je danas najveći poslodavac u državi Srbiji, posebno mala poljoprivredna porodična gazdinstva.

Ono što jeste problem i što su nosioci tih gazdinstava najveći broj preko 60 godina starosti, svega 7% je ispod 40 godina. Mehanizacija zastarela preko 20 i više godina. I ono što je još jako važno, najveći broj poljoprivrednih gazdinstava 80% ima površinu do pet hektara zemljišta.

Dakle, da bi ljudi mogli da ostvare, da održe svoju proizvodnju, da proizvode hranu, država mora da ulaže u poljoprivredu, mora da uloži u seljaka. Mora da zna šta radi, a ne da mi danas, 12, 13 godina kasnije pričamo o podsticaju po hektaru koji je duplo manji nego 2010. godine, da pričamo o premiji za mleko koje se sad isplaćuje 15 dinara, a vi predviđate ovde minimum 10 dinara. Dakle, to nema nikakve logike, to govori da nema strategije i želje da se poljoprivreda u Srbiji unapredi.

Dakle, mora da se promeni Zakon o budžetskom sistemu, da poljoprivreda sa 10% učestvuje od ukupnog budžeta Republike Srbije, 10%, dakle, minimum je milijardu evra. Mora da se ukinu akcize na dizel gorivo, da se izmeni Zakon o akcizama. Mora da se PDV naknada reguliše da ne ide otkupljivačima nego da ostaje poljoprivrednicima, kao što je slučaj sa premijom za mlekom, čim se ona podigne, uzmu oni otkupljivači. Mora da se predvidi snažniji podsticaj za mala poljoprivredna porodična gazdinstva. Dakle, mora da se uloži u poljoprivredu da bi se iz nje dobilo.

A šta se dešava danas? Uvozimo krompir, uvozimo pasulj, uvozimo šargarepu, uvozimo mleko iz Poljske, uvozimo iz Bosne, uvozimo iz Mađarske. I ne samo mleko, uvozimo i mleko u prahu, u januaru ove godine 650 tona, u martu 1.050 tona. E, zbog toga danas neke mlekare skidaju cenu u okolini Požege čak na 25 dinara litar mleka, neki najavljuju da će manje količine otkupljivati od domaćih proizvođača mleka, „Imlek“ takođe. Imamo situaciju da je litar mleka u Srbiji jeftiniji u otkupu od litra kisele vode. I zato dok je sve to tako, nema napretka u poljoprivredi, niti ima bilo kakvih rezultata.

Stoga vas pozivam da shvatite značaj poljoprivrede i da hitno predvidite dodatna sredstva za investiciju u poljoprivredu da bi i ovo što imamo opstalo. Hvala.

Koliki su potencijali poljoprivrede u Republici Srbiji najbolje govori podatak da Srbija ima tri puta više obradivog poljoprivrednog zemljišta nego Holandija sa tri puta manje obradivog zemljišta ostvaruje godišnji prihod od preko 80 milijardi evra, dok Srbija ostvaruje pre svega pet, šest milijardi. Dakle, 15 puta manje ostvarujemo prihod nego što to ostvaruje Holandija.

Dakle, govorim da bi se shvatilo koliki potencijal imamo i zemlju i vodu i klimu, ali nemamo strategiju, nemamo politiku i nemamo plan kako da iskoristimo te resurse koje imamo i kako da zaposlimo građane Srbije koji žele da se bave poljoprivredom da mogu da pristojno i normalno žive od svog rada, da država Srbija proizvodi dovoljno hrane koju može da izvozi i prihoduje mnogo više nego što je to slučaj danas.

Danas nažalost smo došli u situaciju da zbog potpuno sumanute strategije uvozimo iz Albanije paradajz, krastavac, tikvice i svašta od povrća, da uvozimo iz Rusije čak šargarepu, luk itd.

Dakle, Srbija je postala uvoznik i mleka i povrća i voća i sve veći uvoznik, a sve manji proizvođač i to je zato što država Srbija ne shvata koliko je važno ulagati u poljoprivredu i ne samo ulagati, nego ti podsticaji pre svega moraju da budu veći, dramatično veći. Sa druge strane, moraju biti predvidivi. Ono što je opredelila država u tekućoj godini, pa to poljoprivrednik u toj godini mora da dobije.

Mi sada dugujemo još uvek iz 2021. podsticaje. Godina 2022. je isplaćena, a 2021. je ostala neisplaćena. Sada nema nikog ovde iz ministarstva da mi odgovori – da li će biti isplaćena dugovanja poljoprivrednicima iz 2021. godine? Nema ni ovog šefa kabineta Dolovca. Nikog ovde sada nema. Toliko o poljoprivredi.

Zato danas imamo jedva nešto preko 200 hiljada krava i zato je takva situacija sada sa proizvodnjom mleka u Srbiji i predlažem i zato sam uložio amandmane da se podsticaj po hektaru predvidi u iznosu od 20 hiljada dinara. On je 2010. godine bio 12 hiljada. Sada se ovim zakonom, izmenama zakona predviđa da bude šest hiljada. Zadnjih 10 godina plaćate četiri hiljade dinara po hektaru koji su bili 2010. godine 12 hiljada dinara.

U međuvremenu poskupelo je đubrivo, poskupeli su pesticidi i hemija. Poskupela je nafta, poskupeli troškovi života, struje. Sve je poskupelo, a vi predviđate ovim zakonom duplo manji podsticaj nego što su bili 2010. godine. Molim vas, kakva je to pomoć poljoprivredi? Kakva je to strategija? Kakva je to filozofija?

Mi kao Narodna stranka predlažemo da 20 hiljada po hektaru bude u ovom trenutku podsticaj, kao što su u Evropi 300, 400, 500 ili 600 evra po hektaru da bi mogli naši poljoprivrednici da budu konkurentni i drugim proizvođačima iz Evrope.

Drugo, premija za mleko. Kakva je logika da je predvidimo 10 dinara sada ovim zakonom, a vi isplaćujete u ovom trenutku 15 dinara? Kažete – minimum 10 dinara. Znate šta to znači? Da može da bude 15 koliko se sad isplaćuje. Zašto ne stavite minimum 15? Mi to predlažemo kao Narodna stranka minimum 15 dinara to je onolika premija kolika je danas sa ciljem i tendencijom da se ona podiže, da bude veća, jer potrebni su nam agresivne podsticajne mere da bi nadoknadili gubitak i potpunu propast poljoprivrede u zadnjih 10 godina. To je vakat i to je suština. Ja ne znam da li ima ko u Vladi da čuje šta znači kad milion i po ljudi ili milion i 300, koliko su zadnji podaci, žive i rade od poljoprivrede.

U proizvodnju hrane ceo svet ulaže. Zašto se pravimo autistični? Zašto ne uložimo u to? Izuzev ako neko nema neke druge namere i svesno devastira poljoprivredu da bi ljudi napuštali svoja imanja, svoje kuće, okućnice, da bi odlazili u Nemačku da voze kamion, da pletu kablove itd. a onda dođe neki Rio Tinto ili neki „Ziđin“ ili neko drugi i polako od toga pravi rudarska okna.

Ako je to strategija taj ko tako razmišlja on je neprijatelj srpske države i srpskog naroda. Ja se nadam da vi tako ne razmišljate. Želim da verujem da mislite dobro ovoj državi i ovom narodu i seljaku koji je spreman da trpi, ćuti i trpi i najviše ćuti i trpi, ali doći će momenat kad će i to trpilo seljaka da pukne, pa će da se podignu i oni i da traže svoja prava, jer imaju prava na svoju zemlju i na svoju državu isto kao i vi koji danas vladate, tako da vas pozivam da prvo isplatite sva dugovanja koja imate, da sve podsticaje koji se odobre za ovu godinu budu isplaćeni u tekućoj godini, da se budžet rebalansa za poljoprivredu o ovoj godini podigne na milijardu evra, da se 20.000 predvidi subvencija po hektaru, da premija za mleko bude minimum 15 dinara, da se izmeni Zakon o budžetskom sistemu i da se ukine akciza na dizel gorivo. Jedino poljoprivrednici u Srbiji nemaju ni plavi, ni zeleni dizel plaćaju punu cenu dizela. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Koristiću vreme ovlašćenog šefa, ako budem govorio duže o ovom amandmanu.

Dakle, ovaj zakon podrazumeva da se uvodi još jedno novo regulatorno telo u Srbiji, poput DRI, poput raznih agencija, saveta u kojima su plate 300, 400, 500 hiljada dinara, pa to nije dovoljno, pa ajmo još jednog regulatora ovog puta da uvedemo za kablovske operatere i druge firme, pa ste još predvideli tu posebne neke uslove za kandidate i zato smo predložili ovaj amandman, pa da koliko toliko utičemo na ovaj zakon da se briše ovo da treba „dvostruko“ veći broj kandidata.

Ovaj zakon se tiče, naravno, „Telekoma“, kao državne firme, koga čerupate kako znate i umete. Znači, ne čerupate ga samo kroz akvizicije, trgovine, kako ste uspeli uspešno da iza „Telekoma“ ispumpate stotine miliona evra da bi „Kopernikus“, koji je prodao svoju mrežu kablovsku za 195 miliona evra, odmah posle toga za 180 miliona kupio TV Prva i TV B92. Taj „Kopernikus“ je možda vredeo 10 miliona i pet miliona je ostalo da se troškari. Tako funkcionišu stvari ovde u Srbiji.

Nije on jedini. Malopre smo imali predstavu da vidimo, kobajagi, odgovore Vlade na pitanja poslanika, pa se prvi javio ovaj stručnjak koji je pobegao sada odavde, Žika Gojković, ne znam više gde je, u kojoj partiji, u kojoj službi, da li mu je Andrej pravio stranku, da li Bata Gašić, nije ni bitno, ali on koji se našao tu da proziva mene, ja nisam ministar, nisam ni premijer, trebao je njih da pita, proziva mene on koji je član borda direktora kompanije „Mtel“ Crna Gora koja je ćerka firma „Telekoma“ i tamo, vidite, molim vas, prima platu 2.000 evra.

Taj Žika Gojković koji prima u državnoj firmi platu „Telekoma“, gde ste ga vi zaposlili, bio je kao nekakva opozicija dok nije prevario narod i ušunjao se nekako ovde, on je od 2018. godine i vlasnik stana u Beogradu, na Voždovcu. Ja nemam, ni moja porodica nemamo nikakvu nekretninu u Beogradu. On ima, ali ne što ima, nego što je za putne troškove od 2016. do 2020. godine naplatio 2,3 miliona od građana Srbije zato što prijavljuje da putuje iz Sombora, iako ima stan koji je kupio 2018. godine.

Taj isti čovek koji je zaposlen u ćerki firmi „Telekoma“ u Crnoj Gori je čuveni funkcioner, političar koji je skrivao starletu Slobodanku Bobu Tošić, koja je izbegla zatvor, jer je u Bosni i Hercegovini kao deo kriminalnog klana Darka Eleza učestvovala u pokušaju ubistva Đorđa Ždrala, javljala na telefon gde je Ždrale kada je izašla iz kola, dobila dve i po godine, osuđena za to, a onda je prihvatio na junačke grudi Žika Gojković, pa je skrivao ovde po Srbiji, beži od zakona.

To ste vi, gospodo naprednjaci, i taj koji se malopre javljao je jedan od vas, kako vi vidite državu Srbiju.

Prema tome, prihvatite neke od ovih amandmana, jer zakon je inače toliko loš da ga je teško popraviti, ali barem neke možete da prihvatite od opozicije. Hvala i nastaviću kasnije.

Što se tiče falsifikovanja, pa vi ste to doktorirali. Vi falsifikujete i javnost i realnost i diplome i sve što vam pod ruku dođe, a to što je pitao taj gospodin Gojković, pa to je pitanje za ministra u Vladi, za ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, kako su mogli da registruju nešto ako nije pravno valjano, ako fale brojevi i ako vo i ako ono?

Dakle, to je još jedna u nizu nebuloza kojima vi pokušavate da opoziciju diskreditujete, predstavite nas kao falsifikatore, lažove, lopove, ali da vam kažem, pa mi da smo takvi, mi bi sedeli preko puta tu kod vas, u tome je razlika. Mi ne sedimo tamo, takvi sede kod vas, o tome se radi. Hvala.

Znate, da vam kažem, kad već to pričate gde bih ja voleo da sedim, moram da vam kažem da ja biram društvo. To je jedno, a drugo, da, da biram i ponosan sam što sam ovde među ovim ljudima. Vrlo sam ponosan, a stideo bih se da sam tamo. To da li sam se ja nekom nudio ili ne, bilo je ovde onih koji znaju koliko su me molili i vukli za rukav još daleke 2014. i 2015. godine - dođi kod nas, prelepi na tvoju stranku SNS, sve ljude prevedi; ali nismo svi isti, u tome je razlika, nije sve na prodaju i nisu svi na prodaju. To je vaša mašta bila da hoće neko častan i pošten da sedne tamo kod vas.

Zašto to govorim? Znate li ko sedi tamo? Sede ljudi poput vašeg šefa poslaničkog kluba koji je 2015. godine govorio sledeće stvari: „Naš cilj je obaranje režima Aleksandra Vučića i Vlade Srbije, koja je smanjila penzije, koja vodi Srbiju u NATO, koja vodeći Srbiju u EU doživljava svaki dan nova poniženja koja priznaje nezavisno Kosovo, koja je upropastila srpsku ekonomiju, koja će upropastiti srpsku porodicu, koja je upropastila sve čega se dotakla“, rekao Milenko Jovanov 2015. godine. E, sa takvim ja ne sedim nikada. Hvala.

Ne znam da li se sećate onih radikalskih kletvi upućenih Aleksandru Vučiću kada je napustio radikale, prešao u SNS, kad su mu govorili: „Dabogda nikad sreće ne imao“. Izgleda da su ga stigle te kletve kad morate vi da ga branite. Hvala.

Zahvaljujem.

Vi gospodo, naprednjaci, ne umete ni da sakrijete kada neko hoće da namestite na nekom mestu. Kaže u članu 14. da je za člana saveta regulatora potrebno radno iskustvo devet godina, a u članu za direktora, članu 19, kažete da je direktoru dosta pet. Pa, šta klimate glavom? Kakva je tu logika? Znači, član saveta devet godina, a direktor pet godina. O čemu se radi? Ja bih baš voleo, a vi mi klimate glavom, objasnite mi zašto je uslov za direktora pet godina staža, a za člana saveta devet? Hvala.

Ovde su predviđeni u ovom članu nepredviđeni troškovi u budžetu u iznosu od 2% za regulatorno telo koje treba da kontroliše rad privrednih subjekata i mi smo predložili da se to izbriše jer vi treba da budete primer pravilnog funkcionisanja i da kontrolišete one za koje ćete biti zaduženi i da izdajete dozvole itd.

S obzirom na činjenicu da je u vašem resoru i „Telekom“ u kome se sada priprema sponzorisanje Jelene Karleuše sa milion i po evra, ne znam šta će vam ovih 2% dodatnih. Dakle, pored svega za šta se očerupali „Telekom Srbije“ sada je najnoviji projekata da Jelena Karleuša ima autorsku emisiju, da se sponzoriše sa milion evra i još 300 i nešto hiljada za album i još neke druge troškove pa ćemo svi moći da se uhvatimo za uši zajedno i da igramo šta ste napravili od ove Srbije. Hvala.

U članu 33. su navedene organizacije sa kojima regulator treba da sarađuje. Jako je zanimljivo da ste ovde naveli šest raznih organizacija i niste naveli ključnu sa kojom treba da sarađujete, a to je RATEL. Jel vi mislite da sa RATEL-om ne treba da sarađujete? RATEL je regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge. To nije navedeno ovde i amandmanom smo predvideli da se doda i tačka 7. gde će i RATEL biti još jedna od organizacija sa kojom će sarađivati regulator.

Pozivam vas da usvojite ovaj amandman zbog vas a ne zbog nas. Hvala.

Zahvaljujem.

Dakle, ovaj član 40. je jako važan i to posebno tačka 4. koja se tiče omogućavanja i zakonitog presretanja elektronskih komunikacija i pristupa zadržanim podacima u skladu sa posebnim zakonom, drugim rečima prisluškivanje.

S obzirom na činjenicu da do dana današnjeg nismo saznali ko je to prisluškivao predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, da li je to radila Dijana Hrkalović, da li je to radio Nebojša Stefanović, da li neki drugi zaverenici, ali to je najavljivano na sva usta kako se sprema državni udar, kako prisluškuju predsednika, BIA sprovodi istrage itd, itd. I na kraju niko nikom, pojela maca priču, nikad ne saznasmo ko je to uradio, zašto, po čijem nalogu i šta će biti epilog te priče.

Znate, to sve što radite u marketinške svrhe pre ili kasnije može da se obije o glavu svima nama, to je država. Ako je neko i zaista slušao predsednika države, pa taj mora da odgovara. Ako nije, pa onda lažu svi ovi koji su govorili da se on prisluškuje itd, ili možda ti koji su prisluškivali u međuvremenu su pristali da rade neke nečasne radnje za režim, da idu po televizijama, po medijima, napadaju opoziciju i oprali su to svoje delovanje u smislu prisluškivanja predsednika. To gledamo ko zna koji put. Ne prisluškuju njega prvi put, prisluškivali su onomad i Tomu Nikolića, pa je bilo oružje u Jajincima, jedan atentat, pa drugi, ne znam gde, automobilom, pa treći. Čim nedostane tema, smisli se ili prisluškivanje predsednika ili neko hoće da izvrši atentat, ili ko zna šta.

Tako da, mi predlažemo u ovoj tački 4. u članu 40. da se doda jasno i definiše zakon koji reguliše mogućnost praćenja lica kako bi se jasno znalo na šta se odnosi i čega mora da se pridržava onaj koji po zahtevu institucija sprovodi mere na određenom licu ili licima ili subjektima koji se tiču prisluškivanja i praćenja. Hvala.

Da se nadovežem na ovo što je govorio kolega Novaković.

Dakle, upravo to što jedan i slovima jedan jedini inspektor RATEL-a kontroliše broj korisnika kod nekog operatera je bio povod i način kako da se izmanipuliše i da se umesto 10 miliona „Kopernikus“ plati 195. Pogotovu što taj jedan jedini inspektor RATEL-a čak i ne proverava faktičko stanje na terenu, nego dobija izveštaje od kablovskih operatera i onda im veruje na reč i to evidentira.

E pa vidite, zbog takvih sitnica se dešavaju velike krupne greše i korupcija endemskih razmera kao što je bio taj slučaj o kome se ćuti, o kome ćuti DRI, o kome ćuti Tužilaštvo za organizovani kriminal. Ćute svi, a radi se o tome da je igrom brojki iz državnog preduzeća „Telekom Srbija“ ispumpano 500 miliona evra kroz jednu jedinu transakciju. Radi se o akviziciji nekoliko malih kablovskih operatera koji su i do 20 puta pretplaćeni od procenjene fer tržišne vrednosti i onoga što je utvrdio DRI. Kada je DRI shvatio koliki je kriminal i korupcija u pitanju, na brzinu je ovaj gospodin koga ste ponovo reizabrali, Pejović, promenio program revizije, pa je rekao – nećemo sada da revidiramo svrsishodnost akvizicije, nego da vidimo da li je ispoštovan zakon, ne znam, o javnim nabavkama i procedura itd.

E o tome se radi. Što svuda ovde imate skrivene male začkoljice koje daju mogućnost da se napravi velika šteta za državu, velika šteta za preduzeća, za narod, ali korist za one koji su danas na vlasti, koji mogu da strpaju novac u svoje džepove i da kontrolišu sve medije, jer posledica te akvizicije je kupovina TV Prva i TV B92 od strane čoveka koji je na direktnoj vezi sa SNS. Hvala.

Gospodine predsedniče Skupštine, mi smo vas još pre početka ove sednice pozvali da povučete iz procedure ovaj zakon zato što je zakon falsifikat i zato što se u suštinski pet tačaka razlikuje u odnosu na one predloge zakona na koje je Sekretarijat za zakonodavstvo dao mišljenje.

Vi ste se na to oglušili, iako u zakonu jasno kaže, čak i u Poslovniku Vlade Republike Srbije da ukoliko dođe do suštinskih razlika u odnosu na predlog koji je dat na mišljenje da mora da se traže nova mišljenja. Ministarke koje tu nema sada resorne, ona čini mi se, da nije ni shvatila šta smo mi njoj pričali i na šta smo joj ukazivali, oglušila se na to i zakon je ipak u proceduri.

Zato predlažemo da se brišu svi članovi. Mi smo krivičnu prijavu podneli. Da li će neko u ovoj zemlji da se seti da procesuira i postupi po njoj, videćemo. Za vreme vaše vlasti, teško, ali doći će momenat kada će neko sa time da se bavi. Ovo što se dešava sada sa ovim zakonom nije viđeno do sada u skupštinskoj proceduralnoj praksi.

Dakle, jedan zakon dat na mišljenje, predlog, odnosno Nacrt zakona. Drugi, potpuno drugačiji u pet suštinskih tačaka se razlikuje je ušao u skupštinsku proceduru i osvanuo na sajtu Vlade. Dakle, to je prevara građana Srbije, to je prevara nas svih poslanika ovde i opozicije i vlasti. Podjednako, ista stvar.

Ja vas molim da uzmete da pročitate te zakone i videćete da je to ozbiljan problem, ali ja mislim da ga ni ministarka nije najbolje pročitala, kamoli poslanici i ostali njeni saradnici.

Tako da, s toga, predlažemo brisanje ovog člana jer, ponavljam, ovaj zakon je zakon koji je falsifikovan i nije zakon koji je dobi odgovarajuće mišljenje Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo. Hvala.

Dakle, pored toga što zakon protivzakonit on je takođe direktno usmeren i na dalje ugrožavanje života građana devastacije prirodne sredine. Zakon je u tim spornim tačkama definisao da se praktično retroaktivno primenjuje kako bi se opravdala unapred i nezakonito izdata IPTS dozvola firme „Eliksir“ koju ste dali protivno zakonu pre ovog zakona. Niste imali osnova za to, niste imali osnova za to. Nema, pa ne može ne postoji. Ovde u ovom zakonu ste stavili da će biti njegova retroaktivna primena upravo zbog ovoga i ove tačke. A to što se tamo dešava u toj fabrici kakav se otpad i koliki otpad skladišti, pod kojim uslovima ovo govorim o opasnom otpadu to gotovo da niko ne zna samo možemo da pretpostavljamo i da molimo boga da se neće desiti nikakva katastrofa ili tragedija s obzirom da se tamo proizvodi veštačko đubrivo gde ima amonijaka, gde ima drugih raznoraznih kiselina, itd. na obali Save. I to je jedna vrlo važna stvar koja se tiče ovog zakona i ministarke koja nažalost nije tu. I zato smo predložili da se i ovaj drugi član zakona briše. Hvala.